Home Blog Page 70

Bez uzbunjivača, zapad je izgubljen

By
IJAS
-
0
slika: NUNS

Početkom meseca, CNN je izvestio da je britanski sud odbio osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu „dozvolu da uloži žalbu na nalog za njegovo izručenje Sjedinjenim Državama, gde ga čekaju krivične optužbe za špijunažu“. Iako Asanžov pravni tim nastavlja da isprobava sve opcije, stisak se očigledno steže. Vreme nije na njegovoj strani. Američke i britanske vlasti koje ga progone mogu sebi da priušte da čekaju da i ono malo interesa javnosti za Asanžov slučaj popusti pred ratovima, klimatskim promenama, brigom zbog veštačke inteligencije i drugim globalnim pitanjima.

Ali ako mislimo da izdržimo sve te izazove, biće nam potrebni ljudi poput Asanža. Ko će razotkriti zloupotrebe i nezgodne istine koje oni na vlasti žele da zadrže u tajnosti – bilo da se radi o ratnim zločinima ili internim izveštajima vlasnika društvenih mreža o tome kako njihove platforme utiču na tinejdžerke?

Nedavni mini-napad dronom na Kremlj je primer za to. Dok je ukrajinska vlada negirala umešanost (pripisujući to ruskim opozicionim snagama), ruski predsednik Vladimir Putin odmah je to osudio kao „teroristički čin“, dok su se neki zapadni posmatrači vajkali da Ukrajinci guraju rat predaleko. Ali šta se zapravo dogodilo? Činjenica da ne znamo znači da se događaji odvijaju u opasnoj ratnoj izmaglici.

Sećamo se stihova iz Opere za tri groša Bertolda Brehta, koji kažu da su jedni u tami, a drugi na svetlu i one u tami ne vidiš. Kako bolje opisati današnje medijsko doba? Dok su mejnstrim mediji puni vesti o Ukrajini, razorni ratovi u Centralnoafričkoj Republici, Kongu i drugde ne dobijaju gotovo nikakvu pažnju.

Ova asimetrija ne znači da treba da ponudimo ništa manje od pune podrške Ukrajini. Ali nas obavezuje da razmislimo o postavci te podrške. Trebalo bi da odbacimo ideju da Ukrajina zaslužuje pomoć uglavnom zato što „takve stvari ne bi trebalo da se dešavaju u Evropi“, ili zato što „branimo zapadnu civilizaciju“. Na kraju krajeva, zapadna civilizacija ne samo da ignoriše užase koji se dešavaju van njenih granica; često je saučesnik.

Umesto toga, Evropljani i druga zapadna društva bi trebalo da shvate da smo zbog invazije na Ukrajinu osetili ono što se sve vreme dešava negde drugde – samo izvan dometa naše brige. Rat nas primorava da razmotrimo ono što ne znamo, ono što ne želimo da znamo i ono što znamo ali ne želimo da nas se tiče. Potrebni su nam ljudi poput Asanža da iznude takvo suočavanje – da bismo videli i one u tami.

Naravno, Asanžu se može zameriti što se fokusira isključivo na liberalni zapad i ignoriše još veće nepravde u Rusiji i Kini. Ali te nepravde su već veoma vidljive u našim medijima. Stalno čitamo o njima. Ako je Asanž kriv za primenu dvostrukih standarda, to je činjenica i za zapad koji osuđuje Iran dok zatvara oči pred Saudijskom Arabijom.

Kao što Matej (7:3) pita: „A za što vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svojemu ne osjećaš?“1 Asanž nas je naučio da priznamo ne samo brvno u sopstvenom oku, već i njegove skrivene veze sa piljevinom u očima naših neprijatelja. Njegov pristup nam omogućava da iznova sagledamo mnoge velike borbe kojima su obuzeti naši mediji i politika.

Uzmimo sukob između nove populističke desnice i woke levice. Krajem maja, jedan školski okrug u Juti uklonio je Bibliju iz svojih osnovnih i srednjih škola kada se jedan roditelj požalio da u njoj „’nema ozbiljne vrednosti za maloletnike’ zato što je pornografska po našoj novoj definiciji“ prema zakonu o zabrani knjiga koji je usvojen prošle godine. Da to nije slučaj mormonskog kulturalnog rata protiv hrišćana, pokazuje zahtev upućen okrugu za reviziju Mormonove knjige zbog mogućih kršenja novog zakona.

Dakle, ko stoji iza ovih zahteva? Da li je to woke levica koja se sveti zbog zabrane knjiga o rasnim i LGBT+ pitanjima? Da li je to radikalizovana desnica koja primenjuje stroge kriterijume porodičnih vrednosti i na sopstvene tekstove? Konačno, to nije bitno, jer su i nova desnica i woke levica prihvatili istu logiku netolerancije. Uprkos međusobnom ideološkom animozitetu, oni se ogledaju jedni u drugima. Dok woke levica demontira vlastitu političku osnovu (evropsku emancipatorsku tradiciju), desnica je možda konačno skupila hrabrost da dovede u pitanje opscenost iz svojih temeljnih tekstova.

U surovoj ironiji, zapadna demokratska tradicija samokritike zapala je u apsurd, sejući seme vlastitog uništenja. Koja pitanja tavore u mraku dok nam ovaj proces zauzima svu pažnju? Najveća pretnja zapadnim demokratijama nisu Asanž i transparentnost koju on predstavlja, već radije nihilizam i samopovlađivanje koji su počeli da karakterišu zapadnu politiku.

Project Syndicate, 21.06.2023.

Dejan Nikolić Kantar osuđen na 18 meseci zatvora

By
IJAS
-
0
photo: OK radio

Sudija prihvatio predlog tužiteljke da, zbog pretnji novinarima u sudnici, vlasnik brojnih kockarnica i ranije osuđivani nasilnik Dejan Nikolić Kantar bude prvostepeno osuđen na godinu i po. U pitanju je jedan od najopasnijih slučajeva pretnji novinarima u Srbiji zbog kog zaposlene u OK radiju iz Vranja i dalje imaju policijsku zaštitu

Sudija Bojan Trajković osudio je Dejana Nikolića Kantara na 18 meseci zatvora zbog toga što je u sudnici, tokom suđenja zbog nasilja prema zaposlenima u OK radiju u Vranju (za šta je pravosnažno osuđen na 14 meseci zatvora, a njegovi saučesnici na po osam) ponovo pretio vlasnici ovog radija Oliveri Vladković i finansijskoj direktorki Svetlani Ivanovoj, kao i prisutnim novinarima i članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Sudija Trajković je tokom izricanje presude rekao da je kaznu odredio „imajući u vidu da je Nikolić i ranije bio osuđivan i da je „pretnje izrekao u sudnici“. 

On je prihvatio predlog tužiteljke Emilije Tončić, koja je predložila istu zatvorusku kaznu zbog krivičnog dela „ugrožavanja sigurnosti“, za koje je maksimalna kazna tri godine.

Nikolić se ni ovog puta nije pojavio na ročištu – poručio je da ne može da se odazove zbog zdravstvenog stanja, ali je rekao i da ne želi da prisustvuje izricanju presude. 

Učesnici postupka imaju pravo žalbe u roku od osam dana.

 

Policijska pratnja zbog ugrožavanja sigurnosti

Olivera Vladković i Svetlana Ivanova su posle ovih pretnji dobile policijsku zaštitu, koju i danas imaju.

Na prethodnom ročištu, Vladković je rekla da se i dalje ne oseća bezbedno.

Vlasnik mnoštva kockarnica u Vranju i na jugu Srbije, Nikolić se na suđenju nije pojavio nijedno, iako izdržava kaznu u zatvoru koji se nalazi u dvorištu suda.

Na prethodnim ročištima Zdravstveni centar Vranje i Okružni zatvor dostavili su sudu specijalističke izveštaje Ambulante za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i Ortopedsko-traumatološke ambulante, u kojima se Nikolić u preporučuje da „ređe koristi protezu za nogu, kao i da manje hoda i stoji“, te je on to koristio kao izgovor da ne prisustvuje suđenju.

Lekarske izveštaje potpisali su specijalista urgentne medicine Dragan Popović i upravnik Okružnog zatvora u Vranju Dejan Kostić.

Tužiteljka Tončić je rekla da je Nikolić sposoban da suđenje prati jer se sud ranije saglasio da on može da sedi dok daje iskaz, da je uz pomoć drugih lica i pomagala mogao da prisustvuje glavnom pretresu. 

Na suđenjijama se nije pojavljivao ni njegov branilac Aleksandar Sandulović, koji je na poslednjem ročištu  otkazao zastupanje Nikolića.

Nikolić je tokom suđenja u dopisu tražio izuzeće javnosti, poručivši da će “stradati neko nevin, kao što i on nevin strada u sudskim procesima”, zbog čega je član Stalne radne grupe za bezbednost i predsednik ANEM-a Veran Matić tražio pojačanu bezbednu zaštitu za Ivanovu, Vladković, za sve svedoke i članove Stalne radne grupe koji su dolazili na ovo suđenje.

Nikolić je zbog nasilničkog ponašanja prema zaposlenima u OK radiju, koji se nalazi odmah pored njegove kockarnice u centru Vranja, zazidavanja prozora redakcije (taj zid ni nakon godinu dana gradska službe nisu srušile), prskanja farbom nameštaja u kafiću No comment koji se nalazi i sklopu OK radija, kao i zbog pretnji telefonom osuđen na 14 meseci zatvora.

Suđenje je sve vreme ometao dobacivanjima, zastrašivao prisutne pretećim izrazom lica, zbog čega su se ugroženo osetili i pojedini novinari koji su pratili suđenje.

Pošto su Vladković i Ivanova pred sudkinjom Jelenom Dimitrijević rekle da se ne osećaju bezbedno, Nikolić je zapretio prisutnima da će, ukoliko ostane u pritvoru, “kršiti i Beograd i Vranje”, da treba da ga se plaše jer  “ima razloga”, kao i da “nikome neće oprostiti”.

Jedan od najopasnijih slučajeva pretnji novinarima u Srbiji

To suđenje za nasilničko ponašanje obezbeđivao je veliki broj policajaca. Zbog podrške Nikoliću, ispred suda u Vranju organizovano je došlo nekoliko stotina ljudi. Neki od njih su nosili transparente i majice sa likom predsednika Aleksandra Vučića sa natpisima „Vučiću, pomozi”, „Tražimo pravdu” i „Pravda za Kantara”. 

Veran Matić je prilikom poseta OK radiju bio pod zaštitom policije, pošto mu je prećeno, dok su posteri sa njegovim likom izlepljeni po Vranju. 

Matić je dešavanja u Vranju okarakterisao kao jedan od “najkompleksnijih i najopasnijih slučajeva u Srbiji u ovom trenutku kada je reč o bezbednosti novinara”.

Protiv Nikolića se vode još dva suđenja za nasilničko ponašanje – prema bivšem načelniku Policijske uprave Vranje i prema devojci sa kojom je bio u vezi.

Zbog čega je stopirano usvajanje novih medijskih zakona?

By
IJAS
-
0
slika: Medija Centar

Medijska strategija na koju se čekalo četiri godine, još nije počela da se sprovodi, iako je usvojena 2020. a ističe 2025. Izmene medijskih zakona i dalje su u formi radnih verzija i nacrta – a svi postavljeni rokovi za njihovo usvajanje su probijeni.

Dok su se radile analize, podnosile primedbe, formirale se i raspuštale radne grupe, Srbija je zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije i Balkana po indeksu slobode medija.

„Mi smo se nadali da će do recimo sredine ove godine stići barem ovi zakoni koji su nama ključni a to su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Sada ne znam, s obzirom da ne dobijamo nikakav odgovor od države gde smo, šta smo, gde je zapelo. I na protestima najveći broj zahteva se odnosi upravo na medije i to je jeste posledica ove naše ruinirane medijske scene između ostalog i zakona koji se ne poštuju a koji su trenutno na snazi“, kaže za Marker Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Novinarska udruženja učestvovala su u izradi izmena Zakona o javnom informisanju, dokumentu koji je usaglašen krajem aprila. Tamara Filipović Stevanović navodi da su usvojeni njihovi zahtevi o transparentnijem sufinansiranju medija iz budžeta, kao i odredba po kojoj država neće moći da finansira one medijske kuće koje ne priznaju Kodeks novinara i odluke Saveta za štampu.

„Ova verzija koja je poslednja viđena na radnoj grupi je usaglašena u velikoj meri sa medijskom strategijom i sa stavovima novinarskih i medijskih udruženja i sindikata. Međutim, postoji jedna član koji je vrlo sporran, koji na mala ili velika vrata opet vraća državu u vlasništvo medija i to je nešto sa čime se većina novinarskih i medijskih udruženja nije složila na toj radnoj grupi. Videćemo kakav će nacrt izaći na javnu raspravu kada se to desi“.

Javnu raspravu čeka I novi Zakon o elektronskim medijima. Nacrtom tog zakona predviđena je bolja zaštita dece I mladih od štetnih sadržaja, strože sankcionisanje govora mržnje u elektronskim medijima I rigorozniji kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a.

„Takođe smo mnogo bolje formulisali odredbe o tome šta su prekršaji i kako se izriču te mere i sada je moguće da se i finansijke mere izriču, što se takođe sve tražilo medijskom strategijom. Ipak, nije prihvaćeno ono ključno što je traženo medijskom streategijom a to je da se u momentu donošenja novog zakona promeni ceo sastav Saveta REM-a. Moja koleginica Jelena Surčulija i ja smo insistirali na tome i to piše u strategiji koja je državni dokument sa potpisom Ane Brnabić ali to nažalost u ovom trenutku nije prihvaćeno. Trebalo je da se kroz javnu raspravu sučeljavaju argumenti zašto da to ne bude prihvaćeno a zašto treba da bude prihvaćeno. Ali mi tu javnu raspravu nažalost nemamo“, objašnjava Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.Akcionim planom za primenu Medijske strategije, izmene medijskih zakona trebalo je da budu usvojene do kraja 2021. godine. Kraj juna ove godine poslednji je rok da Srbija usaglasi zakonsku regalutavu sa audio-vizuelnom direktivom Evropske unije.

„Srbiji je dat rok da do kraja juna usvoji taj zakon inače će biti izbačena iz programa Kreativna Evropa koji podržava, daje bespovratna sredstva za kreativnu industriju između ostalog i za medije ali veliki deo filmske industrije se finansira, vuče neka sredstva iz tog programa. Ukoliko mi a velika je verovatnoća da se nećemo uskladiti, ne znam da li će nam biti produžen taj rok, ali to onda Srbiju izbacuje iz tog programa odnosno ljudi neće moći da apliciraju za ta sredstva“, navodi Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a.

Profesor Rade Veljanovski dodaje da se neusvajanjem novih medijskih zakona propušta prilika za uređenje medjske scene u Srbiji.

„Ta materijalna strana jeste važna ali meni je pre svega važna ova druga. Mi u našoj zemlji nećemo imati bolji zakon koji ćemo regulisati neke stvari za koje se sada vidi da nisu dobre i zbog kojih se opravdano reaguje na ulicama i u skupštini. Mi imamo pre svega tu štetu.“

 

Izvor: Insajder

Nemačka: Novinarske organizacije kritikuju planove Aksela Špringera da otpusti 200 novinara

By
IJAS
-
0
slika: Pixabay.com

Najprodavaniji nemački tabloid Bild najavio je da će otpustiti oko 200 novinara i zatvoriti oko jedne trećine svojih regionalnih izdanja širom zemlje. Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se svojim filijalama u Nemačkoj, DJV-u, u suprotstavljanju planovima izdavača Aksel Špringer SE i pozivajući da nijedan novinar ne bude otpušten.

Ovaj potez dolazi nakon što je kompanija ove godine pokrenula veliki pomak ka potpuno digitalnom pristupu. Pozivajući se na imejl poslat osoblju u ponedeljak, 19. juna 2023., The Guardian je prvo izvestio da će se Bild „razići sa kolegama koji imaju zadatke koje u digitalnom svetu obavljaju veštačka inteligencija i/ili automatizovani procesi“. Te informacije je kasnije demantovala kompanija Aksel Špringer, koja je u izjavi rekla da ukidanje radnih mesta ni na koji način nije povezano sa veštačkom inteligencijom, već deo restrukturiranja njenih regionalnih štamparskih operacija.

Udruženje nemačkih novinara (DJV) oštro je kritikovalo planirana otpuštanja radnih mesta: „Ako izvršni direktor Matijas Dopfner želi da otpusti grupu zaposlenih, to nije samo antisocijalno prema zaposlenima, već je i ekonomski izuzetno glupo. BILD je i dalje dobitnik Aksela Springera. Manje regionalnog izveštavanja znači manje usluga čitaocima, a samim tim i manje čitalaca“, rekao je predsednik DJV Frank Uberall. „Ne sme biti otpuštanja. U tako velikoj medijskoj grupi, pogođenim zaposlenima moraju se ponuditi alternativni poslovi. Springer to duguje svojim ljudima“, dodao je Uberal.

„Sa sve većim kanalima distribucije, digitalnom novinarstvu je potrebno više kolega u redakcijama, a ne manje. Upotreba veštačke inteligencije ne može da preuzme ljudsku kreativnost, klasifikaciju istraživanja i novinarsku odgovornost za koju se novinari zalažu“, upozorio je Kristof Šmic, član ver.di nacionalnog odbora i odgovoran za medije.

Uprkos inflaciji, energetskoj krizi i ratu u Ukrajini, grupa je dobro zaradila 2022. godine sa godišnjom prodajom od 3,9 milijardi evra i profitom od tri četvrtine milijarde evra, navodi ver.di.

BIRODI: Tužilaštvo za organizovani kriminal formiralo predmet REM

By
IJAS
-
0
photo: N1

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) predao je Izveštaj o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Republičkom javnom tužilaštvu, to tužilaštvo je prosledilo Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je danas formiralo predmet o tom slučaju.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal obavestilo je BIRODI da je imenovan javni tužilac, koji je počeo da postupa u tom predmetu.

„BIRODI će svoj izveštaj dopuniti kako novim dokazima koji ukazuju na kršenje zakona od strane REM-a, kao i kršenje sopstvenog kodeksa. Takođe, predložićemo da se saslušaju bivši članovi Saveta REM-a, Slobodan Cvejić i Judita Popović, ali i stručnjaci u oblastima za koje je REM nadležan“, naveli su iz BIRODI u saopštenju.

BIRODI je svoj Izveštaj o radu REM-a dostavio i Agenciji za sprečavanje korupcije uz zahtev da se izvrši analiza postojećeg plana integriteta REM, odnosno nalazi do kojih su došli uzmu u razmatranje u novom ciklusu izrade plana integriteta REM-a.

„Čitava inicijativa ima za cilj da unapredi integritet rada REM-a kao vrhovne medijske vlasti, a sankcionisanje nepostupanja REM-a u skladu za zakonom je prvi korak u procesu njegove institucionalne i kadrovske reforme, koja se ne završava samo smenama u Savetu REM-a i sankcionisanjem svih onih za koje se utvrdi da su kršili zakone, pravilnike i kodekse u svom radu“, piše u saopštenju.

Održano ročište na suđenju zbog ugrožavanja sigurnosti vlasnice OK Radija

By
IJAS
-
0

Pred Osnovnim sudom u Vranju održan je glavni pretres i završen dokazni postupak na suđenju Dejanu Nikoliću Kantaru zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti Olivere Vladković, vlasnice OK Radija, kao i Svetlane Ivanov, zaposlene u ovoj medijskoj kući.

Optuženi Nikolić se nije pojavio na ovom ročištu, kao ni prethodna dva puta, ali za razliku od ranije, danas je suđenje održano.

Nakon što je sud konstatovao da su izspunjeni svi zakonski uslovi, saslušane su oštećene, zatim svedoci, a predočeni su i pisani dokazi podneti sudu.

Posle završenog dokaznog postupka, Osnovno javno tužilaštvo u Vranju ostalo je pri optužnom predlogu u vezi Dejana Nikolića.

OJT navodi da je u ovom slučaju “nesporno da je utvrđena krivica Dejana Nikolića, da je izvršio krivično delo kakvo mu se stavlja na teret, kao i da je okrivljeni uputiuo reči pretnje i kod oštećenih izazvao strah i ugroženost”.

Samim tim OJT u Vranju predlaže da ga sud osudi krivim i izrekne kaznu zatvora u trajanju od najmanje 18 meseci.

Takođe, odbrana oštećenih je ukazala i na okolnosti pod kojima su se desile pretnje oštećenima kada je u sudnici u Osnovnom sudu, Nikolić u avgustu prošle godine, u drugom postupku protiv njega pretio, “čime je pokazao visok stepen drskosti i bezobzirnosti.

Ovim je glavni pretres završen, a objava presude će biti u ponedeljak pred Osnovnim sudom u Vranju.

Takođe, za 13 h zakazan je i glavni pretres, koji je već nekoliko puta odlagan, u slučaju krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti Igora Živkovića, nekadašnjeg načenika Policijske uprave Vranje, jer je okrivljenom Nikoliću uglavnom bivalo lose zdravstveno stanje baš na dan suđenja.

O današnjem ročištu, u videu možete pogledati i izjavu Verana Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

 

Pokrivanje demokratije: protesti, policija i mediji

By
IJAS
-
0

Institut Knight univerziteta Kolumbija iz Sjedinjenih Američkih Država objavio je istraživanje o policijskoj represiji prema novinarima u SAD tokom prethodnih nekoliko turbulentnih godina koje su obeležili građanski protesti. Sastavni deo izveštaja o istraživanju su i preporuke usmerene prema institucijama za sprovođenje zakona, državnim zakonodavnim telima, novinarima, medijima i drugima.

Poslednjih godina, stotine novinara koji su izveštavali o mirnim protestima, javnim demonstracijama i aktima građanskih nemira u Sjedinjenim Državama su uhapšeni, fizički napadnuti ili na drugi način nasilno odvraćani od obavljanja svog posla od strane osoblja za sprovođenje zakona. Učestalost i intenzitet ovih incidenata su alarmantni, ugrožavajući slobodu štampe i podrivajući osnovna prava u srcu američke demokratije.

Kao viši gostujući saradnik Instituta Knight (the Knight First Amendment Institute) univerziteta Kolumbija, Džoel Sajmon je istraživao ovu ozbiljnu pretnju slobodi štampe. Svoje nalaze predstavlja u ovom izveštaju, dokumentujući namerno i agresivno targetiranje novinara od strane policije tokom demonstracija, ispitujući istorijski kontekst od ere građanskih prava do danas i istražujući izazove utvrđivanja ko je novinar u informacionom okruženju transformisanom tehnologijom.

Institut Knight je takođe proizveo kratak dokumentarac o ovim temama, koji će biti objavljen u jesen 2023.

 

Da bi zaštitio slobodu štampe i pravo na snimanje na budućim protestima, Institut Knight daje sledeće preporuke:

 

Državnim organima za sprovođenje zakona:

  • Zahtevajte od svih službenika koji su prisutni na mestu protesta da zaštite slobodu štampe, u skladu sa sledećim smernicama:
  • Tokom protesta, ako nije izdato naređenje o rasturanju demonstracija ili je stupio na snagu policijski čas: Policija ne bi trebalo da ometa bilo koga da fotografiše ili snima scene protesta ili policijske aktivnosti na neograničenim javnim površinama, ili bilo koga ko se bavi aktivnostima prikupljanja vesti, kao što je intervjuisanje drugih prisutnih na sceni, pod uslovom da se to lice ne bavi nezakonitom radnjom ili mešanjem u rad policije. Policija ne bi trebalo da koristi silu, uključujući i manje smrtonosno oružje, protiv bilo koga ko se bavi fotografisanjem ili snimanjem, niti bi trebalo da bude uhapšen osim ako nije prekršio zakon.
  • Na mestu protesta nakon što je izdata važeća naredba o rasturanju ili je stupila na snagu naredba o policijskom času: Policija treba da izuzme novinare od naredbi o rasturanju protesta ili policijskom času. U ovom specifičnom kontekstu, kada široj javnosti više nije dozvoljeno da ostane na mestu protesta, policija može da koristi indikatore kao što su akreditiv za štampu, prepoznatljiva odeća sa oznakom „PRESS“ ili profesionalna oprema za snimanje, kako bi usmeravala svoje odluke o tome ko je izuzet od naredbe. Kada je u nedoumici, policija treba da pretpostavi da je neko ko se čini da se bavi novinarstvom u stvari novinar.
  • Obezbediti stalnu obuku svim aktivnim službenicima o pravima novinara i demonstranata, uključujući i:
  • Pravo javnosti da evidentira policijske aktivnosti;
  • Obezbeđivanje pristupa medijima protestu;
  • Korišćenje vidljivih indikatora, kao što je ono što osoba nosi ili radi, kada se određuje ko se kvalifikuje kao novinar na protestu;
  • Ograničavanje ili ukidanje prakse kettlinga, ili masovnih neselektivnih hapšenja demonstranata;
  • Smernice za upotrebu sile za javne demonstracije, sa naglaskom na minimiziranju upotrebe sile (uključujući manje smrtonosno oružje) na protestima;
  • Procedure za dokumentovanje oduzimanja imovine tokom zakonitog hapšenja: Novinarska oprema za izveštavanje ne bi trebalo da bude zaplenjena osim u slučaju zakonitog hapšenja. O svakoj oduzetoj imovini treba sačiniti zapisnik i dati kopiju pojedincu. Oprema treba da se vrati osobi po puštanju iz pritvora, ili, ako je oprema potrebna kao dokaz, mora se pribaviti nalog.
  • Upoznati službenike sa medijima koji često izveštavaju o protestima u njihovoj patrolnoj zoni (uz razumevanje da spisak nije sveobuhvatan i da je podložan promenama).
  • Organizovati periodične sastanke sa lokalnim redakcijama i medijskim organizacijama kako bi se razgovaralo o odgovarajućim ulogama i odgovornostima policije i medija pre nego što se protesti održe.
  • Sprovesti interne istrage incidenata nedoličnog ponašanja koji uključuju medije na protestima.
  • Otkriti disciplinske mere preduzete protiv službenika umešanih u incidente sa nedoličnim ponašanjem (ili obezbediti ažurirane informacije o statusu slučaja).

 

Državnim zakonodavnim telima:

  • Kodificirati u zakon zahtev da policija mora aktivno da radi kako bi osigurala da novinari mogu nesmetano da rade na protestima.
  • Kodificirati u zakon izuzeće novinara od naredbi o policijskom času ili naredbi o rasturanju demonstracija datih na protestima.

 

Organizacijama novinske industrije i profesionalnim udruženjima:

  • Voditi inkluzivni proces akreditacije dajući propusnice za štampu svima koji su angažovani u prikupljanju vesti i koji žele da ih dobiju, uključujući kontakt sa slobodnim novinarima i netradicionalnim novinarima.
  • Ponuditi obuku o tome kako pokrivati proteste.
  • Ponuditi policijsku obuku o tome kako održati slobodu štampe i pravo na snimanje na protestima.
  • Sastati se sa državnim organima za sprovođenje zakona sa kojima će članovi verovatno komunicirati, uspostavljajući dijalog između medija i policije.
  • Udružiti se sa pravnim posmatračima kako bi se obezbedio bolji nadzor nad ponašanjem policije na protestima.
  • Pomoći pojedinim novinarima koji podnose građanske tužbe protiv policije u odbrani njihovih prava iz Prvog amandmana.

 

Urednicima izdanja/redakcija:

  • Organizovati periodične sastanke sa lokalnim organima za sprovođenje zakona kako bi se razgovaralo o odgovarajućim ulogama i odgovornostima medija i policije na protestima.
  • Olakšati nabavku propusnica za štampu za novinare, uključujući i slobodnjake, koji žele da ih dobiju izdavanjem sopstvenih ili povezivanjem sa organizacijama iz novinske industrije.

 

Novinarima koji prate proteste:

  • Pregledajte smernice grupa za zastupanje medija o vašim pravima i kako da se zaštitite dok izveštavate o protestima.

 

Ministarstvu pravde:

  • Završiti postojeće istrage o maltretiranju novinara na protestima i objaviti nalaze.
  • Tamo gde se iznose verodostojne tvrdnje o maltretiranju novinara na protestima, otvoriti nove istrage po uzoru ili praksi.

 

Tekst preveden sa portala Instituta Knight.

Objavljena karta migracijskih tokova novinara

By
IJAS
-
0
Photo: Pixabay.com

Evropa i Sjeverna Amerika utočište za novinare.

Reporteri bez granica (RSF) po prvi put su objavili kartu koja prikazuje migracijske tokove novinara i novinarki koji su prisiljeni napustiti svoju zemlju iz sigurnosnih razloga, uključujući i zemlje koje su primile novinare. Većina zemalja koje pružaju utočište ugroženim ili progonjenim novinarima nalazi se u Evropi i Sjevernoj Americi.

Širom svijeta, novinari kojima se prijeti ili su ugroženi zbog svog posla, prinuđeni su da bježe u inozemstvo u potrazi za utočištem. Na osnovu podataka koje je pružio pomoćni Desk RSF-a i informacija prikupljenih tokom proteklih pet godina, karta novinara u egzilu pokazuje da je riječ o globalnom fenomenu.

U mapi nisu prikazani samo oružani sukobi u Evropi (Ukrajina), Africi (Sudan) i Bliskom istoku (Sirija), već i nedavne tenzije i politička previranja koja su podstakla progon novinara koji kritički izvještavaju i/ili nezavisnih novinara.

“Mapa pokazuje razmjere kretanja novinara koji su primorani da potraže utočište u inozemstvu. Od svog osnivanja, naš Desk za pomoć nikada nije bio toliko zauzet, a naši napori imaju dva komplementarna cilja. S jedne strane suprotstavljanje progonu koji tjera novinare na bijeg, a s druge strane pomoć novinarima i medijima koji nemaju izbora nego da potraže utočište u inozemstvu”, izjavio je Christophe Deloire, generalni sekretar RSF-a, pozivajući na međunarodnu mobilizaciju kao podršku medijima u egzilu, čiji uticaj, kako kaže, seže van granica njihove zemlje porijekla.

RSF u izvještaju piše da je nekoliko stotina ruskih novinara pobjeglo iz svoje zemlje, gdje pokrivanje tema koje su direktno ili indirektno povezane s ratom u Ukrajini može dovesti do zatvorskih kazni. Mnogi od njih našli su utočište u susjednoj Gruziji, baltičkim zemljama ili unutar Evropske unije (EU), posebno u Poljskoj, Njemačkoj i Francuskoj.

Stotine novinara primorano je da pobjegne iz Afganistana, kojeg su zauzeli talibani u augustu 2021., i Mijanmara, gdje je vojska ponovo preuzela vlast u državnom udaru u februaru 2021. Takođe, najmanje 100 novinara je u protekle tri godine pobjeglo iz Pekinga zbog usvajanja Zakona o nacionalnoj sigurnosti u Hong Kong.

Neki novinari uspijevaju da pređu okeane i nađu utočište direktno u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ili Kanadi, zemljama čiji jezik govore ili u kojima imaju rođake.

U žurbi da odu, većina novinara početno utočište traži u susjednim zemljama, gdje dugoročni boravak nije opcija zbog političke ili ekonomske situacije. Desetine afganistanskih novinara i njihovih porodica pobjeglo je u susjedni Pakistan, smatrajući ga tranzitnom zemljom. U toj zemlji, afganistanski novinari su naišli na probleme poput ne dobijanja viza i boravišnih dozvola, te im je pravo na rad bilo uskraćeno zbog čega nisu bili u mogućnosti zadovoljiti potrebe svojih porodica.

Slično, desetine sirijskih novinara u početku su uspjeli pobjeći u Tursku kada je ta zemlja otvorila svoje granice iz humanitarnih razloga. Ipak, novinari su često bili zatvoreni u izbjegličkim kampovima, a sada žive pod prijetnjom deportacije nazad u Siriju gdje kao novinari rizikuju da završe u zatvorima ili čak pogubljenjima. I na Tajlandu, gdje su mnogi novinari iz susjednog Mijanmara pronašli utočište, često dobijaju prijetnje da će neke od njih poslati nazad u njihovu zemlju koja se nalazi na drugom mjestu kao zemlja koja najviše zatvara novinare. Prva na toj ljestvici je Kina.

Ista zemlja nekima može poslužiti kao utočište, a za druge predstavljati opasnost. Egipat je jedna od zemalja koja najviše zatvara novinare, a primila je najmanje 40 sudanskih novinara otkako su dvije vojne frakcije počele da se bore jedna protiv druge u Sudanu sredinom aprila.

Zemlja utočišta može se promijeniti i postati opasna. To je slučaj sa Ukrajinom. Bjeloruski novinari koji su tamo našli utočište tokom obračuna predsjednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka nakon njegovog spornog reizbora u augustu 2020., iznenada su se, dvije godine kasnije, našli u zemlji u ratu. Mnogi burundijski novinari koji su bježali od progona u početku su otišli u Ruandu, ali su bili prisiljeni da se okrenu Evropi i SAD-u zbog rastuće represivne klime u njihovoj prvoj zemlji utočišta. Gdje god da odu, novinari su i dalje potencijalno u opasnosti, što se vidi u slučaju Floriane Irangabiye, burundijske novinarke koja je vodila radijsku emisiju iz Ruande i dobila desetogodišnju zatvorsku kaznu kada se nakratko vratila u Burundi da vidi svoju porodicu.

Kao rezultat sve većeg autoritarizma vlade Daniela Ortege u Nikaragvi, svi novinari koji rade za nezavisni dnevnik La Prensa pobjegli su iz zemlje u roku od nekoliko sedmica u julu 2022. Većina njih otišla je u susjednu Kostariku. Španija i SAD su također zemlje utočišta za stotine venecuelanskih, kubanskih i srednjoameričkih novinara.

Pomoć novinarima u egzilu jedan je od prioriteta RSF-a, javlja ova organizacija koja je učestvovala u pokretanju JX fonda, koji pomaže novinarima da nastave sa radom nakon bijega iz ratnih i konfliktnih zona. Od 363 finansijska granta koje je Služba za pomoć RSF-a dala novinarima iz 42 zemlje od početka 2022. godine, 70 posto je otišlo novinarima u egzilu, dok je RSF, kako dodaju, napisala više od 400 pisama podrške u zahtjevima za vizu ili azil novinara koji su pobjegli iz svoje zemlje.

Izvor: RSF

Mediji širom EU stvaraju nove strategije za odbranu svoje vitalne demokratske uloge, navodi Freedom House

By
IJAS
-
0

Mediji pronalaze nove načine da održe nezavisno izvještavanje i odbrane se od prijetnji koje potkopavaju i guše njihov rad, navodi se u izvještaju koji je 21. juna objavio Freedom House.

Kako je evropska medijska industrija pogođena finansijskom nesigurnošću, tehnološkim promjenama, narušavanjem povjerenja javnosti i prijetnjama moćnih političkih i poslovnih interesa, medijske kuće se unapređuju kako bi odbranile svoju nezavisnost i pružile kvalitetno novinarstvo.

To stoji u izvještaju koji predstavlja pritiske s kojima se novinari suočavaju u šest država članica Evropske unije (EU) – Estoniji, Francuskoj, Njemačkoj, Mađarskoj, Italiji i Poljskoj – i kako oni reagiraju dok brane ne samo svoju profesiju, već i demokratiju u cjelini.

„Tekući izazovi s kojima se novinari i medijske kuće suočavaju zahtijevat će saradnju, međusektorska rješenja“, rekla je Jessica White, autorica izvještaja i viši istraživač analitičar za medije i demokratiju u Freedom Houseu.

„Ovo je kritičan trenutak za Evropsku komisiju de se pozabavi slobodom medija i zadrži države članice EU odgovornim za sistematske napade na nezavisne medije i medijski pluralizam“, dodala je.

Novine se, ocjenjuje Freedom House, bore sa velikim strukturalnim izazovima koji slabe njihovu sposobnost da posluju na solidnim finansijskim osnovama i brane novinarski integritet. Ekonomski pritisci ometaju ulaganja u raznolik sadržaj i kvalitetno novinarstvo, publika prelazi na platforme društvenih medija, a mediji gube kredibilitet zbog rastuće polarizacije i nepovjerenja.

Freedom House ističe da novinske kuće razvijaju alternativne poslovne modele i da se sve više okreću svojoj publici za finansiranje nezavisnog izvještavanja.

Suočeni sa rastućim državnim zarobljavanjem i kontrolom prihoda od oglašavanja, nezavisne kuće u Mađarskoj oslanjale su se na crowdfunding, mikrodonacije i šeme članstva, ili su formirale neprofitne fondacije za prikupljanje donacija kako bi poboljšale svoj rezultat.

U međuvremenu, neke francuske kuće su uspješno ostvarile prihode od pretplate i čak su uključile svoje čitaoce kao dioničare kako bi diverzificirali svoj kapital.

Redakcije eksperimentišu s novim formatima i kanalima kako bi dosegle i angažirale raznoliku publiku, navodi se u izvještaju.

Estonski javni emiter investirao je u namjenski kanal na ruskom jeziku kako bi se suprotstavio propagandi Moskve i isporučio nezavisne vijesti dijelu stanovništva zemlje koji govori ruski.

U Njemačkoj, javni emiteri osnovali su mrežu koja uključuje samo mlađu publiku, dok su ugledne medijske kuće stvorile veliki broj pratilaca na TikToku.

Mediji ponovo grade povjerenje obnavljajući svoju posvećenost snažnim profesionalnim i uređivačkim standardima, ističu u izvještaju.

Nove digitalne kuće u Francuskoj i Italiji rade na tome da steknu kredibilitet pridržavajući se etičkih standarda i povezujući se sa svojom publikom i pristalicama na transparentnije načine.

Freedom House u svom izvještaju ističe i da su mediji našli snagu u zajedničkom djelovanju, pridružujući se mrežama da se brane solidarno, a ne u izolaciji.

Istraživački projekti u Mađarskoj, Italiji i Poljskoj koriste pravnu pomoć, prekograničnu saradnju i međunarodno zagovaranje kao, kako se navodi, sigurnosnu mrežu protiv poplave neozbiljnih tužbi osmišljenih da zastraše mete i iscrpe njihove resurse.

1...697071...158Page 70 of 158

Regional Platform for advocating media freedom and journalists’ safety is a network of journalist associations and media trade unions in Western Balkans countries established in January 2016 with the financial assistance of the European Union and within the EU Support to Regional Thematic Networks of Civil Society Organisations Program

Contact us: [email protected]

This project is funded by
the European Union

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the Independent Journalists’ Association of Serbia and do not necessarily reflect the views of the European Union.