Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova i Metohije, uhapšen je zbog ugrožavanja sigurnosti voditelja Ivana Ivanovića.

Po nalogu tužioca Prvog osnovnog javnog tuzilastva u Beogradu zaduzenog za predmete u kojima su oštećeni novinari u saradnji sa PS Vračar dana 19.6.2023. godine lišen je slobode i zadržan u trajanju od 48 casova osumnjiceni S.S. zbog sumnje da je ponovio krivicno delo Ugrožavanje sigurnosti u odnosu na oštećenog novinara I.I.

Naime, krivični postupak za ranije upućene pretnje ostecenom novinaru I.I. tekao je redovnim putem, tako sto se okr.S.S.branio sa slobode,ali nakon sto je ponovo uputio pretnje ostecenom,po nalogu tuzioca je zadrzan, a dana 20.06.2023. godine je izneo obranu pred tuziocem, nakon cega je sudu u odnosu na S.S. predlozen pritvor zbog sumnje da ce ponoviti krivicno delo odnosno uciniti delo kojim preti.

Sud je odredio pritvor prema osumnjicenom, a u daljem toku postupka tuzilastvo ce ispitati svedoka ostecenog i prikupiti neophodne ostale materijalne dokaze, nakon cega ce biti doneta konacna odluka.

Tvorac Vikiliksa se poslednjim pravnim sredstvima bori da ne bude izručen Sjedinjenim Državama, gde se suočava sa mogućih 175 godina zatvora

Šezdeset dve medijske organizacije i grupe civilnog društva potpisalo je zajedničko pismo Savetu EU

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) danas se pridružilo civilnom društvu i medijskim organizacijama u izražavanju zabrinutosti u vezi sa predlozima za slabljenje zaštite novinara od nadzora špijunskog softvera predviđenog nacrtom Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA).

NUNS se pridružio ovim grupama u zajedničkom pozivu Savetu Evropske Unije da preispita svoj trenutni stav o EMFA, kako je navedeno u nedavnom kompromisnom tekstu. Umesto toga, Savet mora da preduzme korake da smisleno zaštiti novinare i njihova osnovna prava.

Pročitajte celo pismo u nastavku, koje je poslato 19. juna 2023.

Poštovani zamenici stalnih predstavnika,

Mi, dole potpisane 62 organizacije civilnog društva i medisjke organizacije, pišemo kako bismo izrazili zabrinutost u vezi sa zabrinjavajućim razvojem događaja u vezi sa nacrtom Uredbe o Evropskom zakonu o slobodi medija (EMFA), posebno odredbama člana 4 („Prava pružalaca medijskih usluga”). Najnoviji kompromisni tekst od 24. maja predstavlja ozbiljne rizike po osnovne demokratske principe i osnovna prava Evropske unije, posebno slobodu štampe, slobodu izražavanja i zaštitu novinara.

Konkretno, najnoviji kompromisni tekst: (a) zadržava i otežava predlog Komisije koji pravi izuzetak „nacionalne bezbednosti“ od opšte zabrane postavljanja špijunskog softvera protiv novinara; (b) povećava listu krivičnih dela koja dozvoljavaju nadzor nad novinarima i novinarskim izvorima; i (c) eliminiše pravne mere zaštite koje štite novinare od primene špijunskog softvera od strane država članica.

Kako bi se osiguralo da Uredba štiti novinare i njihova osnovna prava, Veće umesto toga mora:

(a) Eliminisati izuzetak za „nacionalnu bezbednost“

Sadašnji kompromisni tekst, umesto da štiti novinare i njihove izvore, legalizuje upotrebu špijunskog softvera protiv novinara. Konkretno, uključivanje novog stava 4. u kojem se navodi da „[ovaj] član ne dovodi u pitanje odgovornost država članica za očuvanje nacionalne bezbednosti“ pretvara zaštitu prvobitno predviđenu članom 4 u praznu školjku. Ovom novom odredbom, Savet ne samo da slabi zaštitne mere protiv primene špijunskog softvera, već i snažno podstiče njihovu upotrebu isključivo na osnovu diskrecionog prava država članica.

Mađarski novinar Sabolč Panji na adekvatan način opisuje stvarnu pretnju koju ova odredba predstavlja za novinarstvo:

„Tehnička forenzička analiza mog telefona pokazala je da je špijunski softver Pegasus radio na mom uređaju sedam meseci. Moj nadzor je onemogućio moje pravo da zaštitim svoje izvore informacija. Ja sam istraživački novinar koji se u velikoj meri oslanja na informacije uzbunjivača. U sve represivnijim političkim okruženjima, poput Mađarske, gde su mediji pod kontrolom i pritiskom vlade, uzbunjivači i curenja informacija su jedini način koji je preostao istraživačkim novinarima da otkriju istinu. Upravo zbog toga, pod izgovorom nejasnog i lažnog rezonovanja o nacionalnoj bezbednosti, nadzor se koristi protiv novinara u Mađarskoj. Ima ogroman efekat zebnje (chilling effect) i može da onemogući naš rad. Rukovodstvo EU u Briselu mora da shvati da svaki građanin EU, bilo da je novinar ili novinarski izvor, može postati predmet nelegitimnog nadzora ako se određene države članice uvek izvuku korišćenjem „nacionalne bezbednosti“ kao besplatne propusnice. To čini EMFA još važnijim u zaštiti prava novinara i slobode štampe.”

Uključivanje izuzetka „nacionalne bezbednosti“ bez zaštite osnovnih prava zanemaruje važnu sudsku praksu Suda pravde Evropske unije (CJEU). Sud je bio jasan da sama svrha zaštite nacionalne bezbednosti ne može učiniti pravo EU neprimenjivim i ne oslobađa države članice od njihovih obaveza da se pridržavaju vladavine prava.

(b) Ograničiti listu krivičnih dela koja dozvoljava represivne mere protiv novinara i novinarskih izvora i zabraniti korišćenje špijunskog softvera

Nacrt stava Saveta briše iscrpnu listu krivičnih dela koju je Komisija postavila u članu 2. stav 17. da bi je zamenila listom utvrđenom Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za hapšenje, uslovljenu maksimalnom kaznom pritvora od najmanje tri godine i sa svim kažnjivim krivičnim delima maksimalnom kaznom zatvora od pet godina prema nacionalnom zakonu. Ovo ima za posledicu masovno proširenje liste zločina kojima se opravdava primena špijunskog softvera protiv novinara i novinarskih izvora, uključujući manje teška krivična dela kao što su „podmetanje požara” ili „piraterija proizvoda”. Ovo je duboko problematično iz perspektive osnovnih prava.

Da bi se poštovao princip proporcionalnosti, od vitalnog je značaja da se uključi odgovarajući prag koji isključuje delove nacionalnih krivičnih zakona koji ne opravdavaju intruzivne mere prema članu 4(2) tačka (b). Prema sudskoj praksi CJEU, samo teško krivično delo može opravdati ozbiljno mešanje u osnovna prava pojedinca. Kada je reč o novinarima i medijskim radnicima, prag mora biti viši zbog ključne uloge koju oni imaju kao čuvari javnosti u našim demokratijama. Kako je Evropski nadzornik za zaštitu podataka (EDPS) ocenio u svojim preliminarnim napomenama, nivo mešanja savremenog špijunskog softvera u pravo na privatnost je toliko ozbiljan da „u stvari lišava“ pojedinca ovog prava. Kada je pojedinac novinar ili izvor, sve je jasnije da čak ni svrha zaštite nacionalne bezbednosti ne može uspostaviti odgovarajuću ravnotežu kada je mešanje u pitanju. Ukratko, širok obim kataloga zločina iz tačke (c) člana 4(2) otvara vrata neprihvatljivom i nesrazmernom praćenju novinara i novinarskih izvora. Ako ne bude suštinski prepravljen, EMFA bi legalizovao utišavanje kritičnih glasova, pojačavajući zastrašujuće efekte na građanske prostore.

(c) Uključiti jake pravne garancije za zaštitu i poštovanje slobodnog i nezavisnog novinarskog rada

Trenutni predlog Saveta ne uključuje mere koje mogu da zaštite osnovna prava kako to zahtevaju Ugovor o Evropskoj uniji i Povelja o osnovnim pravima. EMFA bi stoga trebalo da sledi osnovne standarde ugrađene u jurisprudenciju CJEU i Evropskog suda za ljudska prava (ECtHR). Na primer, mora da sadrži delotvorno, obavezujuće i smisleno prethodno odobrenje nezavisnog sudskog organa. Štaviše, represivne mere prema članu 4 (a) i (b) moraju biti neophodne, srazmerne, procenjene od slučaja do slučaja i strogo ograničene na najteža krivična dela.

Svedočenje katalonskog novinara Enrika Borasa Abela, predsednika Grupe novinara Ramona Barnilsa i zamenika direktora lista ARA pokazuje koliko su pravne garancije ključne u kontekstu državnog nadzora:

„Lista ličnosti špijuniranih Pegazom i Kandiruom u takozvanom Katalangatu trenutno ima 65 imena koje je potvrdila nevladina organizacija Citizen Lab. Troje od njih su novinari. Sajber špijunaža protiv katalonskog pokreta za nezavisnost izbila je pre više od godinu dana i od tada je Španski nacionalni obaveštajni centar (CNI) prepoznao samo špijunažu 18 ljudi povezanih sa pokretom. Niko od njih nije novinar. CNI je imao sudsko ovlašćenje da to učini u okviru istrage o terorizmu organizacije [bazirane na internetu] pod nazivom Demokratski cunami, koja je pozvala na nekoliko demonstracija u Kataloniji. Istraga o ostalih 47 slučajeva počinjenih bez sudskog odobrenja ostaje bez odgovora nacionalnih vlasti. Za sada nema nikakve saradnje španske obaveštajne službe“. 

U svetlu gore navedenih tačaka, dole potpisano civilno društvo i medijske organizacije pozivaju Savet da preispita svoj trenutni stav i da izgradi čvrst stav protiv nadzora novinara. Skandal Pegaz u Mađarskoj, slučaj Predator u Grčkoj ili „Katalonska kapija“ jednostavno se ne tolerišu u demokratskim društvima. Uloga Saveta je da se pobrine da uključi najviše pravne garancije za zaštitu novinarstva. Stoga se iskreno nadamo da ćete, u svom odgovornom svojstvu, preduzeti hitne i značajne korake kako biste osigurali da zabrinutosti iznesene u ovom pismu budu adresirane na odgovarajući način.

Ostajemo vam na raspolaganju ako želite da dalje razgovarate o tome kako Savet može da obezbedi da njegov opšti pristup EMFA unapređuje osnovna prava, demokratiju i vladavinu prava – temelje na kojima se zasniva Evropska unija.

S poštovanjem,

1. Access Info Europe
2. Access Now
3. ActiveWatch, Romania
4. ApTI – Asociatia pentru Tehnologie si Internet, Romania
5. Article 19
6. Association of Professional Journalists, Albania
7. Belarusian Assotiation of Journalists (BAJ), Belarus
8. CFDT-Journalistes, France
9. Citizen D / Državljan D, Slovenia
10. Civil Liberties Union for Europe (Liberties)
11. Civil Rights Defenders, Sweden
12. Croatian Journalists Association
13. Cultural Broadcasting Archive, Austria
14. Culture and Mass-Media Federation FAIR-Media Sind and Romanian Trade Union ofJournalists, Romania
15. Danish Union of Journalists, Denmark
16. Digitalcourage, Germany
17. Digital Citizenship (DCO)
18. Dutch Association of Journalists (NVJ), The Netherlands
19. Electronic Frontier Norway (EFN), Norway
20. Estonian Association of Journalists, Estonia
21. Eurocadres
22. European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
23. European Digital Rights (EDRi)
24. European Federation of Journalists (EFJ)
25. European Partnership for Democracy (EPD)
26. Federazione Nazionale Stampa, Italy
27. Finnish Union of Journalists, Finland
28. Flemish Association of Journalists, Belgium
29. Free Press Unlimited, the Netherlands
30. Gazeta Wyborcza Foundation, Poland
31. Global Forum for Media Development (GFMD)
32. Gong, Croatia
33. Group of Journalists Ramon Barnils, Spain
34. Helsinki Foundation for Human Rights, Poland
35. Human Rights Monitoring Institute, Lithuania
36. Hungarian Press Union, Hungary
37. IT-Pol, Denmark
38. Independent Journalists’ Association of Serbia (NUNS), Serbia
39. Independent Journalists Association of Vojvodina, Serbia
40. International Press Institute
41. Internews
42. Journalists’ Union of Turkey (TGS), Turkey
43. La Quadrature du Net, France
44. Latvian Journalist Union, Latvia
45. Ligue des droits humains (LDH), Belgium
46. Lithuanian Union of Journalists (LZS), Lithuania
47. Media Diversity Institute
48. Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
49. Ossigeno.info, Italy
50. Peace Institute, Slovenia
51. Portuguese Union of Journalists (SINJOR), Portugal
52. Reporters without Borders (RSF)
53. Serbian Union of Journalists (SINOS), Serbia
54. Society of Journalists, Warsaw, Poland
55. South East Europe Media Organisation (SEEMO)
56. Statewatch, UK
57. Swedish Union of Journalists, Sweden
58. Syndicat national des journalistes CGT (SNJ-CGT), France
59. TUC Nezavisnost, Serbia
60. Trade Union of Croatian Journalists, Croatia
61. Trade Union of Media of Montenegro (TUMM), Montenegro
62. Wikimedia Europe

Na saslušanju pred tužiocem, osumnjičeni K. A. priznao je da je uputio pod dejstvom alkola pretnje telefonom redakciji dnevnog lista „Blic“, zbog čega mu je određena kazna kućnog zatvora u trajanju od šest meseci.

Ministarstvo unutrašnjih poslova obavestilo je predstavnike Stalne radne grupe za bezbednost novinara da je počelo proceduru procene lične ugroženosti glavne i odgovorne urednice Insajdera Brankice Stanković zbog pretnji koje je dobila 6. juna od grupe navijača Partizana za vreme košarkaške utakmice, saopštilo je Udruženje novinara Srbije.

Kako se navodi, Ministarstvo će obavestiti Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara o tome da li je bezbednost Brankice Stanković ugrožena.

Navijači su na košarkaškim utakmicama kluba Partizan 6. i 13. juna uzvikivali uvredljive poruke.

Pre 14 godina navijači su sa tribina poručivali „Otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija“ kada je Brankica Stanković dobila policijsku zaštitu, navelo je Udruženje novinara Srbije u saopštenju.

Kolumnista N1 Ljubodrag Stojadinović verbalno je danas napadnut u Sopotu, kada mu je, njemu nepoznati čovek prišao i vrlo agresivno optužio da radi za neprijateljsku kuću nazivajući ga „izdajnikom, neprijateljem i stranim plaćenikom“.

Stojadinović je za portal N1 rekao da se sve dogodilo u pošti u Sopotu dok je čekao u redu u kom je bilo još sedam-osam ljudi, i radnica.

„Čovek koga na poznajem mi je i rekao: Ja znam tebe, opasno si zastrannio. Kada sam pitao zašto rekao je da je to zato što sam neprijatelj, što radim za neprijateljsku kuću i da sam zbog toga kakav sam kao oficir izbačen iz vojske“, rekao je Stojadinović opisujući da je reč o starijem čoveku koji je bio vrlo osion i agresivan.

Kako je Stojadinović rekao, dok je predavao pošiljku za inostranstvo, taj čovek, za koga misli da je podoficir u penziji, je nastavio sa agresivnim uvredama „deca ti žive u inostranstvu“, „tebi Srbija ne valja“..

On je rekao da mu ne treba zaštita već će se sam štititi, kao i da slučaj nije prijavio policiji niti planira.

„Ne osećam se ugroženim ali nije prijatan osećaj kada ne možete slobodno da se krećete“, istakao je Stojadinović navodeći da je nedavno doživeo „zamerke“ na rad i u Ralji.

Nikada pre, kako je ispričao nije imao sličnih iskustava, ali je ističe „agresivnost postala sistem“ i može da se izgovara svašta bez ikakvog atesta“.

Stojadinović je rekao da je izbegao da verbalni konflikt preraste u nešto više, dodajući da niko od prisutnih nije reagovao.

Nakon nedavne ostavke generalnog direktora i drugih velikih internih promena u rukovodstvu pod političkim uticajem na TV RAI, italijanskom javnom servisu, Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se dole potpisanim organizacijama u izražavanju sve veće uznemirenosti zbog pretnji uredništvu. Pozivamo parlament da pokrene debatu koja ima za cilj reformu upravljanja i sistema finansiranja RAI-a i očuvanje njene nezavisnosti.

Karlo Fuortes je 8. maja 2023. objavio ostavku na mesto generalnog direktora RAI-a, navodeći kao razlog politički pritisak. Ostavka visokog profila usledila je usred izveštaja o pregovorima iza scene između Fuortesa i vlade koji su uključivali njegovo imenovanje za direktora napolitanskog pozorišta. U tom kontekstu, Vlada je donela zakonsku uredbu kojom se bivši direktor pozorišta primorava na prevremenu penziju.

Dana 15. maja, Roberto Serđo je imenovan za novog generalnog direktora RAI-a, koji je u pismu svojim zaposlenima brzo najavio potrebu za „novim pripovedanjem“ od strane emitera. Nakon toga je usledila promena, sa manjim glasom, pet od osam glavnih urednika RAI kanala. Verujemo da ovi događaji ozbiljno ugrožavaju uređivačku nezavisnost RAI-a. Serđiova referenca postavlja ton za emitovanje programa u skladu sa dnevnim redom vladajuće koalicije. Što se tiče drugih promena u rukovodstvu, verujemo da je i imenovanje Đampaola Rosija za novog korporativnog generalnog direktora RAI-a posebno zabrinjavajuće, s obzirom na njegove kontroverzne javne stavove, i rizikuje da pogorša polarizaciju italijanskog javnog mnjenja.

Trenutno, na upravljanje italijanskom radiodifuznom službom u velikoj meri utiče mehanizam imenovanja odbora RAI-a, što svedoči o njenom nedostatku nezavisnosti od izvršne vlasti. Od ukupno sedam članova Odbora, jednog biraju zaposleni u RAI, a po dva Vlada, Predstavnički dom i Senat. Nakon kodifikacije ovog mehanizma imenovanja 2004. (zakon 111/2004), izmenjen 2016. godine (zakon 220/2015), sastav odbora je odražavao ciklične talase politički motivisanog mešanja u upravljanje RAI posle izbora. Kao što je navedeno u Preporuci Saveta Evrope iz 2012: „bez vidljive nezavisnosti delovanja i inicijative, od vlade, kao i od bilo kog drugog interesa ili institucije, medijske organizacije javnog servisa ne mogu da održe svoj kredibilitet“. Javno emitovanje u rukama bilo koje političke snage nije u službi javnog interesa, već je oruđe u njihovim rukama koje ugrožava integritet medija, suštinski uslov za funkcionisanje naših demokratskih društava.

Dodatni izvor zabrinutosti je predlog zakona koji je nedavno predstavila senatorka Lega Mara Bizoto. Kao deo vladine koalicije, predloženi amandmani prete da dodatno smanje finansijsku autonomiju italijanskog radiodifuznog servisa. Trenutno, RAI finansiraju građani preko naknade za licencu plus reklama. Prema reformi, finansiranje javnog emitovanja bi bilo podvrgnuto godišnjem određivanju putem Zakona o budžetu. Iako bi takav zakonski amandman mogao naići na protivljenje unutar vladajuće koalicije, ipak smo zabrinuti zbog Leginog predloga, koji bi, ako bude usvojen, ozbiljno umanjio finansijsku nezavisnost emitera.

Prema evropskim standardima slobode izražavanja, RAI kao javni emiter treba da uživa operativnu i administrativnu autonomiju od bilo kog drugog lica ili entiteta, uključujući vladu i bilo koju od njenih agencija. Ova autonomija će se poštovati u svakom trenutku. Italijanski ustavni sud je jasno izneo svoj stav, tvrdeći da javni radiodifuzni servis treba da bude zamišljen kao „društveni servis“ koji mora „javnosti da ponudi niz usluga koje karakteriše objektivnost i potpunost informacija“, što je uslov koji se može ispuniti. davanjem odgovarajućih ovlašćenja za nadzor Skupštini (odluke Ustavnog suda 94/1987 i 69/2009).

Pridružujući se neslaganju koje su izrazila i italijanska i evropska novinarska udruženja i sindikati, dole potpisane organizacije pozivaju italijanski parlament da pokrene sveobuhvatnu reformu zakonodavstva koje reguliše italijanske javne emitere. Pozivamo Italiju da iznese zakone usmerene na zaštitu javnih medija od neopravdano mešanje i garantuju njegovo finansiranje. Takva reforma bi trebalo da omogući RAI-ju da radi u okviru održivog upravljanja, uz pouzdano i adekvatno finansiranje, obezbeđujući i njegovu uređivačku nezavisnost i javnu odgovornost, kako je preporučeno u predlogu Evropskog zakona o slobodi medija.