Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević za N1 kaže da dobija pretnje nakon što su joj osobe pod maskama, na protestu Srba u severnoj Kosovskoj Mitrovici u utorak, onemogućavale da radi svoj posao.

Lazarević je u emisiji Newsnight TV N1 rekla da od 1999. godine nije prisustvovala vulgarnijem, nasilnijem i primitivnijem ponašanju prema novinarima, nego što je to bilo na protestu u utorak u Kosovskoj Mitrovoci.

„Pritom tu nisu bile kolege redakcija iz Prištine, to su bili domaći novinari“, istakla je urednica KoSSeva, ističući da su joj kolege, još pre nego što je stigla na lice mesta, prenele da im je rečeno da ne smeju da snimaju.

Jučeranji dan je bio čak i lakši u odnosu na ono što se danas dogodilo, nastavila je Lazarević ističući da od jutros prima uvedljive i preteće poruke koje joj ne upućuju anonimne osobe, već ljudi pod imenom i prezimenom, uglavnom žene, među kojima su i lekarke i profesorke sa Univerziteta.

„Suština njihovih poruka je da smo mi novinari neprijatelji građana ovde u Kosovskoj Mitrovici, da smo izložili nečiju decu i branitelje srpstva progonu Aljbina Kurtija, i da se zahvaljujući našim snimcima, naša deca, naši heroji i oni koji nas brane, hapse“, objasnila je Lazarević.

Lavina komentar je, kako je rekla, nakon autorskog teksta novinarke Radija KiM Zorica Krstić Vorgučić koji je preneo KoSSev, kao i portal N1 u formi vesti, zajedno sa reakcijom Udruženja novinara Srbije (UNS).

„Sporna je fotografija mladića s fantokom koji je juče nasrtao na mene. Znala sam šta će se desiti, da će to da pokrene lavinu (…) Mene je jutros posestio otac mladića koji se nalazi na fotografiji, i uljudno pitao da li postoji šansa da se ukloni fotografija. Došao je da se izvini u ime svog sina, objasnio mi je da nema veze sa kriminalnim sferama, da nije znao ko sam ja“, objasnila je Lazarević.

Kazala je da je ocu mladića ipak savetovala da svom sinu prenese da mora da razume štetnost svog delovanja, i da „ne čine ništa dobro ni Srbijim ni srpstvu, kad stave maske na lice i nasrnu na novinare“.

Urednica KoSSeva je uverena da se iza maski, u najvećem broju slučajeva, nalaze „zaista dobra deca koju su ćapili neki zli ljudi, ljudi sa lošim namerama“.

Pod maskama se, kako je rekla, nalaze i oni koji misle da je to veoma pohvalno, što ne čudi sa obzirom na to da im se godinama, kako je podsetila, za uzore postavlaju kriminalci.

Lazarević je rekla i da su glasnogovornici u pretećim i uvredljivim komenrarima koje dobija, oni ljudi koji su „koristili sve benefite ovog sistema“.

Sad su, kako je rekla, stavljeni pred ogledalo i upitala je kako misle da je u redu staviti masku i napasti drugog čoveka, a nije u redu pokazati sliku napadača.

Švajcarska će u sredu, 14. juna, stupiti u štrajk zahtevajući bolje uslove rada za žene, uključujući i medijski sektor. Četiri godine nakon prvog nacionalnog feminističkog štrajka 2019. godine, žene i dalje traže bolju zaštitu od uznemiravanja, više žena na odgovornim pozicijama i novinarstvo bez seksizma i rasizma. Međunarodna i Evropska federacija novinara (IFJ-EFJ) dale su punu podršku švajcarskim sindikatima sindicom i impressum i njihovim članovima.

„Nema žena, nema vesti – više žena, više vesti. Ovaj slogan kojim se švajcarski novinarski sindikati spremaju da izađu na ulice da pojačaju zahteve o pitanjima koja su se malo promenila od 2019. godine:

• Bolja zaštita od uznemiravanja
• Jednaka plata
• Pomirenje između posla, porodice i mentalnog zdravlja
• Žene na odgovornim pozicijama
• Nema seksizma, nema rasizma i više raznolikosti u medijima
• Švajcarske redakcije nisu imune na mizoginističku kulturu: brojke pokazuju da novinarke i dalje zarađuju manje od svojih muških kolega, muškarci su i dalje zaduženi za određene vesti, žene i dalje doživljavaju više uznemiravanja na radnom mestu, na terenu i na internetu , a profesiju mnogi i dalje vide kao nespojivu sa željom da zasnuju porodicu – što rezultira time da mnoge žene odlaze u druge profesije.

Za Melinu Schroter, regionalnu sekretarku za medijski sektor u Sindicomu, nedavni napredak nije dovoljan:

„Od 2019, datuma prethodnog velikog feminističkog štrajka, nekoliko stvari se pomerilo u švajcarskim medijima. Mnoge medijske profesionalke javno su osudile uznemiravanje, mačo kulturu i mobing koji su rasprostranjeni u uredničkim odeljenjima. Bilo je nekoliko pomaka, kao što su više žena na visokim pozicijama, spoljne strukture za prijavljivanje slučajeva uznemiravanja u određenim medijima i češća upotreba termina ubistvo žena umesto zločina iz strasti. Uprkos ovim skromnim napretcima, još uvek treba napraviti velike korake ka većoj jednakosti”.

U saopštenju objavljenom 13. juna, Savet za ravnopravnost polova IFJ izrazio je zabrinutost zbog pada prava žena širom sveta i ponovio hitnu potrebu da se „preduzmu konkretni koraci za okončanje seksizma i rasizma”. Predsednica Saveta, Marija Anheles Samperio, rekla je:

„Bez jednakosti između muškaraca i žena, ne može biti pravde ni demokratije. Ovo se odnosi i na situaciju novinarki, koje prečesto i dalje rade u nesigurnijim uslovima od muškaraca. Moramo da promenimo ovu dinamiku, ne samo da ojačamo jednakost u redakcijama, već i da ponudimo inkluzivniji medijski diskurs u korist žena i bez rasizma”.

EFJ i njena Ekspertska grupa za rod i različitost (GENDEG) takođe su uputili podršku sindikatima i svim novinarima koji štrajkuju u njihovoj borbi za ravnopravnost:

„U 2023. više ne možemo da prihvatamo rodne nejednakosti u redakcijama. Ustajemo sa švajcarskim novinarkama u borbi za njihova prava i napredovanju ka stvarnoj jednakosti u medijima. 14. juna pozivamo sve evropske novinare da pošalju podršku svojim švajcarskim kolegama na društvenim mrežama“, rekla je Elena Tarifa, predsedavajuća GENDEG-a.

Pratite kampanju na Tviteru i Instagramu uz hashtag #Novomennonevs2023.

Najnoviji nacrt kompromisnog teksta Saveta EU o Evropskom zakonu o slobodi medija predstavlja ozbiljne rizike po osnovne demokratske principe i osnovna prava Evropske unije, posebno slobodu izražavanja i zaštitu novinara. Evropska federacija novinara ponavlja svoj poziv državama članicama EU da ojačaju član 4 o pravima pružalaca medijskih usluga. Tekst bi trebalo da bude usvojen 21. juna.

U svom najnovijem apelu od 2. maja, EFJ je zajedno sa svim velikim evropskim organizacijama za emitovanje i izdavače pozvao države članice da pokažu više ambicije prema članu 4 (zaštita izvora i zaštita od tehnologija nadzora sa sigurnošću u budućnosti) kao kamen temeljac slobode medija i uvek više na udaru. U njemu se navodi da je „zaštita medija, uključujući novinare i njihove izvore, od bilo kakve pretnje njihovoj nezavisnosti i bezbednosti uslov o kojem se ne može pregovarati za efikasno novinarstvo i uređivačku slobodu“.

Međutim, poslednji nacrt kompromisa, od 7. juna, razvodnjava predlog Komisije, predviđajući izuzetak „nacionalne bezbednosti“ od opšte zabrane postavljanja špijunskog softvera protiv novinara bez garancija za zaštitu izvora.

Francuski uvod u stav 4, koji kaže da „[ov] član ne dovodi u pitanje odgovornost država članica za očuvanje nacionalne bezbednosti“, zapravo pretvara prvobitno pruženu zaštitu u prazne školjke. Takvo izuzeće „nacionalne bezbednosti“ bez zaštite osnovnih prava zanemaruje važnu sudsku praksu Suda pravde Evropske unije (CJEU). Sud je bio jasan da sama svrha zaštite nacionalne bezbednosti ne može učiniti pravo EU neprimenjivim i ne oslobađa države članice od njihovih obaveza da se pridržavaju vladavine prava.

„Zaista je šokantno i još jedan snažan udarac slobodi medija da države članice EU dodatno smanjuju važne odredbe o zaštiti izvora novinara i zaštiti od tehnologija nadzora“, rekla je Maja Sever, predsednica EFJ. „Iako već nismo bili zadovoljni predlogom Komisije, žalimo zbog novog izuzeća za zaštitu nacionalne bezbednosti nauštrb slobode medija“, dodala je ona.

Nacrt stava Saveta dalje briše iscrpnu listu zločina koju je postavila Komisija da bi je zamenila listom utvrđenom Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za hapšenje, čime se u velikoj meri proširuje obim za opravdavanje primene špijunskog softvera protiv novinara i novinarskih izvora.

Trenutni predlog Saveta ne uključuje mere koje mogu da zaštite osnovna prava, kako to zahtevaju Ugovor o Evropskoj uniji i Povelja o osnovnim pravima. EFJ je insistirao, u svom stavu o Evropskom zakonu o slobodi medija i tokom svog zagovaranja, na širem obimu zaštite, pozivanju na principe proporcionalnosti i supsidijarnosti, i sistemu za ek-ante sudsko odobrenje mera nadzora.

EFJ će zajedno sa digitalnim pravima, civilnim društvom i organizacijama za slobodu medija poslati pismo svim zainteresovanim stranama uključenim u tekuće pregovore u vezi sa upotrebom špijunskog softvera protiv novinara i važnosti zaštite izvora novinara.

Problematične oblasti ostale su problematične – ovako se najkraće mogu sumirati nalazi novog polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije o stanju u oblasti vladavine prava u Srbiji, prenosi EWB.

Nakon skoro deset godina pregovora o članstvu, Srbija je još uvek zemlja kod koje Evropska komisija ne vidi dovoljnu političku posvećenost u produbljivanju reformi. Od vlasti u Beogradu očekuje se da takvu posvećanost pokažu za oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, medija, prenosi EWB.

Izveštaj koji pokriva period od oktobra prošle do kraja maja ove godine, fokusira se na stanje u ključnim oblastima poglavlja 23 i 24, koja su blokirajuća u procesu pregovora Srbije sa EU, što znači da bez napretka u ovim poglavljima ne može biti sveukupnog napretka u pregovorima.

Bez obzira na posmatrani izveštaji period, Evropska komisija se ipak ne osvrće na promenu političkog okruženja u Srbiji, koja je izazvana masovnim protestima građana koji već šest nedelja traju na ulicama srpske prestonice. Ipak, Evropska komisija prepoznaje probleme u istim oblastima na koje se odnose i zahtevi građana, pre svega u oblasti medija.

Premeštaj tužiteljki u izveštaju

Portal European Western Balkans je imao uvid u “non-pejper” Evropske komisije u kom se prepoznaje da je Srbija u februaru 2023. godine usvojila relevantne zakonske propise za sprovođenje ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Stoji i da je za pripremu ovih zakona, prema proceduri, konsultovala Venecijansku komisiju, telo Saveta Evrope, ali i da su održane javne rasprave. Dodaje se da set pravosudnih zakona ima potencijal da unapredi nezavisnost pravosuđa, ali da je za to neophodna njihova puna primena.

Koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 Jovana Spremo komentariše za EWB nalaze Evropske komisije i navodi da Venecijanska komisija jeste dala pozitivno mišljenje na set pravosudnih zakona, ali i da se primećuje da postoji rizik od drugih indirektnih pritisaka na pravosuđe.

„Ako govorimo o potpoglavlju pravosuđe, izveštaj se osvrće na proces usvajanja pravosudnih zakona navodeći da je Venecijanska komisija dala generalno pozitivno mišljenje, ali da je naglasila da pravosudna reforma mora biti propraćena i promenom pravne kulture i mera koje nisu isključivo pravne prirode. Izvesno je da se govori o drugim indirektnim pritiscima na pravosuđe“, kaže Spremo.

Prema njenim rečima, Evropska komisija prepoznala je da je još uvek prisutan pritisak visokih državnih zvaničnika i poslanika na pravosuđe, da bez obzira na formalni napredak koji se svodi na usvajanje zakonskih okvira i javne rasprave.

“Pored napretka u pogledu usvajanja zakona i inkluzivne rasprave, konstantno su prisutni pritisci od strane visokih zvaničnika Vlade i poslanika koji nastavljaju da komentarišu tekuće istrage I sudske predmete, kao i pojedinačno delovanje sudija i tužilaca”, navodi Spremo.

Nakon Evropskog parlamenta koji je u svojoj poslednjoj rezoluciji konstatovao premeštaj dve tužiteljke koje su radile na slučaju visoke korupcije u državnom preduzeću “Elektroprivreda Srbije”, i u non-pejperu Evropske komisije se ovaj postupak ocenjuje kao sporan.

“Novim zakonom kojim se implementiraju ustavni amandmani iz 2022. godine uvedene su zaštitne mere u vezi sa obaveznim uputstvima i preraspodelom poslova u okviru Kancelarije javnog tužilaštva, čime su obezbeđeni snažniji alati javnim tužiocima da podnesu prigovor”, piše u dokumentu i dodaje da su premeštene tužiteljke radile na slučaju korupcije u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije.

Jovana Spremo naglašava da je važno što izveštaj prepoznaje slučaj premeštaja dve tužiteljke u Višem tužilaštvu u odeljenju za borbu protiv korupcije u odeljenje opšte nadležnosti bez obrazloženja kao problematično.

“U slučaju da se već počelo sa primenom zakona, tužiteljke bi imale bolje alate za zaštitu u slučaju obaveznih uputstava i premeštaja od strane rukovodilaca”, dodaje Spremo.

Potrebna veća nezavisnost REM

Evropska komisija izražava zabrinutost i za politički i ekonomski uticaj na medije, dodajući da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i klevetničkih kampanja na medije, posebno na lokalnom nivou.

“Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru”, navodi se u dokumentu.

Iako ne spominje građanske proteste, Evropska komisija u svom izveštaju primećuje potrebu za jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije. Podsećamo, među zahtevima građanskih protesta je smena Saveta ovog tela.

U izveštaju se navodi da je u januaru ove godine 2023. godine počeo rad na izradi izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, od čega se “očekuje jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), efikasno očuvanje medijskog pluralizma”. Dodaje se da je REM dodelio četiri dozvole za nacionalne frekvenzije sa rokom važenja osam godina, istim prethodnim licencama, uprkos što je REM dobijao upozorenja da te televizije krše zakonske obaveze. Piše i da je poziv za petu licencu objavljen 9. avgusta 2022. godine, a da je REM trebalo da donese odluku u roku od 30 dana od trenutka objavljivanja liste kandidata.

Osim REM-a, Evropska komisija navodi i sudske postupke Telekoma Srbije i privatnih kompanija u Srbiji, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u zemlji.

„Važna poruka je da REM mora biti nezavisan kako bi mogao da osigura medijski pluralizam. Slučaj Telekom je našao mesto u ovom izveštaju uz ocenu da visoki državni funkcioneri javno izražavaju preferencije ovog pružaoca medijskih usluga“, kaže Spremo i dodaje da se napadi, pretnje i kampanje blaćenja protiv novinara nastavljaju, posebno na lokalnom nivou.

Spremo objašnjava da se u izveštaju osuđuje govor mržnje i diskriminatorna terminologija koja se često koristi i toleriše u medijima, dok stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru. Dodala je da je prepoznat sve veći trend strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).

Borba protiv korupcije – korak napred, nazad dva

Izveštaj Evropske komisije prepoznaje da je u Srbiji u izveštajnom periodu došlo da “blagog” povećanja broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u poređenju sa 2021. godinom. Međutim, bez obzira na taj napredak, broj novih optužnica se smanjio, a u izveštajnom periodu nije prijavljen nijedan slučaj konačnog oduzimanja imovine stečene nelegalnim radnjama.

Kao i u ranijim izveštajima iz EK i ovom se primećuje da prijave uzbunjivača, kao u slučaju fabrike namenske industrije Krušik iz Valjeva, nisu istražene u skladu sa zakonom. Vlasti se ponovo pozivaju da usklade zakonsku regulativu u ovoj oblasti sa evropskom.

“Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou kako bi ojačala poverenje u institucije”, navodi se u dokumentu. U non-pejperu se naglašava da vlasti nisu uspostavile konstruktivniji odnos sa Savetom za borbu protiv korupcije. Dodaje se da ovaj Savet takođe još nije bio sistematski konsultovan o nacrtima zakona.

Nakon pet godina kašnjenja, izveštaj Evropske komisije konstatuje da je formirana radna grupa za izradu nove strategije za period od 2023 – 2028. godine. Podsećamo, Srbija nema Strategiju za borbu protiv korupcije od 2018. godine, kad je poslednja istekla.

Mešovitu sliku Srbija je dala i u slučaju borbe protiv kriminala. Kao što je slučaj i sa borbom protiv korupcije, Evropska komisija zaključuje da kada se radi o borbi protiv kriminala Srbija je povećala broj novih istraga i optužnica, ali su se smanjile prvostepene i pravosnažne presude.

Bojan Elek, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 24, objašnjava da EK prepoznaje nedostatke u istragama i procesuiranju slučajeva organizovanog kriminala.

„Korisno je to što se preporučuje podizanje kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal i veća transparentnost u njegovom radu, uključujući i bolju komunikaciju sa građanima. Evropska komisija se pridružila kritikama stručne javnosti u Srbiji u vezi sa neopravdanim odugovlačenjem Vlade Srbije da preispita ulogu bezbednosnih službi u krivičnim istragama.

Prema rečima Bojana Eleka, u izveštaju o stanju u Poglavljima 23 i 24 Evropska komisije izbegla je da se adekvatno odredi prema pokušajima Vlade Srbije da usvoji Zakon o unutrašnjim poslovima. On je podsetio da se je nacrt ovog zakona suštinski u suprotnosti sa prelaznim merilima u Poglavlju 24, ali i sa standardima postupanja policije u demokratskim društvima.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova je krajem 2022. godine predstavilo drugu verziju Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima (nakon prethodne verzije iz avgusta 2021. godine) koji je po drugi put povučen iz procedure nakon oštrih reakcija stručne javnosti. U celom izveštaju Evropska komisija pominje Nacrt samo u kontekstu zaštite privatnosti u okviru Poglavlja 23, potpuno zanemarujući pogubne efekte koje je Nacrt mogao da ima, kao što su ugrožavanja drugih prava i sloboda građana, nazadovanje u operativnoj autonomiji postupanja policije kao i upravljanja policijskom organizacijom”, zaključuje Elek.

Poglavlja koja se tiču vladavine prava blokirajuća su u procesu pristupanja. To znači da bez napretka u ovim oblastima, nema napretka ni u ostalim. Ovaj izveštaj Evropske komisije poslužiće vladama država članica EU da donesu odluku da li će sa Srbijom u junu otvoriti novi pregovarački klaster. Poslednji napredak na putu ka EU, posle dvogodišnjeg zastoja, Srbija je napravila u decembru 2021. kada je otvoren Klaster 4 koji se tiče zaštite životne sredine. Još u julu 2021. godine Srbija je ispunila tehničke kriterijume za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Bez obzira na to, zbog lošeg stanja u oblasti vladavine prava i odluke da se ne uskladi sa sankcijama Rusiji, otvaranje tog pregovaračkog klastera malo je verovatno.

Savet Evropske unije usvojio je zajednički stav (opšti pristup) o takozvanoj Anti-SLAPP direktivi. Ovaj zakon, koji je predložila Evropska komisija 2022. godine, ima za cilj da se pozabavi rastućim problemom strateških tužbi protiv novinara, aktivista i drugih javnih čuvara širom Evrope.

Međutim, Evropska federacija novinara (EFJ) smatra da je tekst, koji je znatno razvodnjen, daleko ispod prvobitnog cilja zakona: da zaštiti novinare i pravo na informacije u Evropskoj uniji. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) su oblik pravnog uznemiravanja koji se koristi da se zastraše i ućutkaju oni koji govore u javnom interesu.

Izveštaj objavljen 2022. od strane Koalicije protiv SLAPP-a u Evropi (CASE), čiji je EFJ član, pokazuje kumulativni trend rasta SLAPP-a od 2015. godine. Kao odgovor na zakonodavni predlog Komisije da se zaštite mete SLAPP-a i spreči širenje fenomen u EU, Evropski parlament i Savet EU dovršavaju svoj stav. Mnogo ispod onoga što je Evropska komisija do sada predložila, Savet ne obećava efikasan i adekvatan okvir za okončanje porasta SLAPP-ova:

• namerava da ograniči delokrug direktive na čiste „prekogranične” slučajeve, tj. slučajevi u kojima se krivično gonjenje odvija u drugoj državi članici EU;
• isključuje iz delokruga direktive građanske tužbe podnete u krivičnom postupku;
• značajno slabi mehanizam prevremenog otpuštanja predlažući restriktivnu definiciju „očigledno neosnovanih slučajeva” isključujući mogućnost žalbe na odluke kojima se odbija prevremeno otpuštanje;
• briše odredbu o naknadi štete u korist SLAPP ciljeva.

Komentarišući tekst Saveta, EFJ smatra da takva pozicija ne pokazuje snažnu političku volju da se deluje u korist slobode izražavanja:

„Previše je restriktivna da bi imala značajan uticaj. Da budemo jasni: vrlo mali broj slučajeva spada u delokrug onoga što savet predlaže. Još jednom, javne obaveze država članica se ne pretvaraju u konkretnu akciju kada je u pitanju obezbeđivanje povoljnog okruženja za novinare i medijske kuće“, rekao je generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez. Tokom sastanka Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, ministri Austrije, Mađarske, Slovenije, Nemačke, Poljske, Italije, Hrvatske, Litvanije, Holandije, Luksemburga, Slovačke, Estonije, Bugarske i Grčke su u velikoj meri podržali stav Saveta. Oni su istakli „uravnotežen“ pristup koji obezbeđuje pravo na pristup pravdi, kao i omogućava neophodnu „fleksibilnost“ na nacionalnom nivou i daje „više diskrecije nacionalnim sudovima“. I Malta i Irska naglasile su, međutim, da je tekst mogao biti ambiciozniji.

Komesar EU za pravosuđe, Didije Rejnders, takođe bi voleo da vidi jače odredbe. Rekao je: „Želeo bih da izrazim žaljenje zbog slabljenja pravnih lekova protiv zloupotrebnih sudskih postupaka, posebno brisanja odredbe o naknadi štete i slabljenja odredbe o dosuđivanju troškova. Evropski parlament treba da usvoji svoje mišljenje 27. juna pre nego što tri institucije počnu trijalogne pregovore.

U nedelju 11. juna biće 22 godine od ubistva novinara Milana Pantića. Od početka je bilo jasno da se motivi za ubistvo kriju u Pantićevim novinarskim tekstovima o privatizacijama, odavno se sumnja da iza zločina stoje i pojedini političari. Jedina novost je da je predmet, posle tolikih godina, ipak stigao do Tužilaštva za organizovani kriminal, koje je prethodni put odbilo da preuzme slučaj

Na Gradskom groblju u Jagodini održan je pomen novinaru Milanu Pantiću, koji je ubijen 11. juna 2001. godine ispred zgrade u kojoj je živeo u Jagodini.