Dan pre šestog protesta „Srbija protiv nasilja”, na kojem je jedan od uslova i ostavka članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović, članica Saveta ovog tela podnela je neopozivu ostavku na tu funkciju. U razgovoru za Istinomer ispričala je zbog čega se odlučila za ovakav potez, šta zamera radu REM-a, kao i da li je opravdano nezadovoljstvo građana koji već pet nedelja protestuju na ulici i traže smenu svih članova Saveta REM-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, kao i ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa.

Zbog čega ste dali ostavku na poziciji članice Saveta REM-a?

Pokušala sam da regulator privedem nameni, a to je da reguliše medijsku sferu. Očigledno nisam uspela, najbolje se videlo poslednjih mesec dana, kada je regulator potpuno oćutao tragedije koje su se desile u društvu. Regulator nije našao za shodno da zakaže redovnu sednicu sa temom doprinos elektronskih medija svakom nasilju, koje je na nekin način doprinelo tim tragedijama.

Mesec dana sam čekala, pokušavala na sve moguće načine da doprem do tih ljudi, da im objasnim da je to jedna profesionalna obaveza, da se regulator oglasi, izjasni, izrazi neko saučešće, da pokaže da razume te društvene turbulencije, da razume tu ogromnu tugu, da razume hiljade i hiljade ljudi, koji prolaze gradovima Srbije i traže ostavke članova Saveta REM-a. Zato što su negde prepoznali u regulatoru, jednog od mehanizama vlasti za promovisanje nasilja koje nas je dovelo u ovu situaciju.

Da li je nezadovoljstvo građana radom REM-a opravdano?

Naravno da je opravdano. U potpunosti podržavam ove proteste protiv nasilja.

Ja se protiv nasilja borim od početka 90-ih još kada su se mobilisali ljudi za ratove po Hrvatskoj i Bosni. Zaista mislim da su devedesete godine,ustvari kolevka nasilja, koji se samo transportovao i u 21. vek.

I taj sistem vrednosti je toliko okoštao u Srbiji da smo se mi očigledno i navikli na njega. Ovo je bilo strašno otrežnjenje i strašno je da su trebale takve tragedije da se dese, da nas probude i  da postanemo svesni toga da ovako dalje više ne može.

Na pitanje Istinomera, kako komentariše dodeljivanje dozvole TV Informer, Popović je odgovorila:

„To je prst u oko. Dakle, građani traže. Čekaj, ukini Pink, Hepi. Oni kažu, ne da nećemo ukinuti, nego evo vam i Informer“.

Podsetimo, krajem maja, Cenzolovka je pisala o tome da su na sednici članovi REM-a od Judite Popović tražili da podnese ostavku pošto se usprotivila dodeljivanju dozvole TV Informer i kritikovala ponašanje predstavnika Hepija i Pinka.

Šta konkretno zamerate radu REM-a?

Najviše zameram nedostatak nezavisnosti, što je, inače, ustavna kategorija. REM bi trebalo da bude nezavisno regulatorno telo. Zameram neprofesionalnost, zato što se ne obavlja profesionalno rad, zameram kršenje zakona, zameram selektivnu primenu zakona. Zameram nesporovođenje zakona. Mi imamo korektnu legislativu, ali kada bi se radilo po Zakonu o elektronskim medijima i ostalim medijskim zakonima, regulator bi svoj posao radio profesionalno.

Kakva osoba bi trebalo da se nalazi u sastavu Saveta REM-a?

To bi pre svega trebala da bude osoba sa kičmom, sa integritetom, sa određenom hrabrošću da se odupre pokušaju vlasti i politike da utiče na donošenje odluka u regulatoru. Nemojmo zaboraviti, nije samo ova vlast pribegla tom sistemu kontrolisanja regulatora, nego su to radile i vlasti pre ove, samo možda ne u tolikoj meri i ne toliko vidljivo i primitivno kao što se to danas radi.

***

Judita Popović je prvi poslanički mandat dobila na izborima od 11. maja 2008. godine. Izabrana je za narodnu poslanicu i 2012. Za članicu Saveta REM-a kandidovao je Odbor za kulturu i informisanje, na predlog poslaničke grupe LDP-LSV-SDA Sandžaka. Povodom kandidature, tada je rekla da je u potpunosti kvalifikovana da radi u REM-u i da politički pritisci ne bi trebalo da imaju nikakav uticaj na njen rad, ako bude izabrana.

Nakon tri i po godine, koliko je provela u ovom telu, dala je neopozivu ostavku, a to da ne pripada šablonu članova Saveta REM-a objasnila je u izjavi nakon jedne od prošlogodišnjih sednica za dodelu frekvencija.

„To uglavnom prolazi tako što sam ja u manjini, moja argumentacija se tolerantno sasluša i onda se posle toga pređe na glasanje i to je postalo uobičajeno“, rekla je Popović i dodala da je po Zakonu svaki član Saveta „samostalan u svom radu“, ali da je ona i „samostalana, ali i nezavisna“.

Na pitanje Istinomera da li očekuje da će i drugi članovi REM-a slediti njen primer, Judita Popović kaže:

„Ostavljam to svakome na saveti. Ja bih se nadala, ali mislim da ima malo prostra za nadu”.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara, u kojoj predstavnici novinarskih i medijskih udruženja sarađuju sa predstavnicima tužilaštva i policije kako bi nivo bezbednosti novinara bio unapređen, apelovala je na organizatore i učesnike javnih okupljanja da omoguće novinarima i medijskim radnicima nesmetan i siguran rad.

U saopštenju se navodi da novinari i medijski radnici koji izveštavaju sa javnih okupljanja imaju obavezu da, kao i prilikom obavljanja svih drugih novinarskih zadataka, poštuju profesionalne standarde i Kodeks novinara Srbije.

Uniformisani policajci i oni koji o bezbednosti učesnika skupa vode računa bez vidljivih oznaka, u civilnoj garderobi, zaduženi su da novinarima i medijskim radnicima omoguće bezbedan rad, pruže potrebne informacije i sarađuju kako bi kretanje novinara i njihovih ekipa bilo nesmetano.

Novinari i medijski radnici dužni su da poštuju policijska uputstva koja se izdaju ukoliko dođe do vanrednih događaja, navodi se u saopštenju koje je prosledilo Udruženje novinara Srbije (UNS).

Ukoliko novinar i medijski radnik bude napadnut zbog obavljanja svog posla, Stalna radna grupa podseća da tužilaštvo pokreće hitan postupak sa rokom od 48 sati, kako bi se identifikovali i pred sud izveli osumnjičeni.

Novinari i medijski radnici kojima je prilikom obavljanja posla pretnjama ugrožena sigurnost uživaju isti stepen zaštite kao najviši državni zvaničnici – sudije, tužioci, policijski službenici.

Krivični zakonik predviđa za ovo delo kaznu zatvora od šest meseci do pet godina.

Ukoliko se dogodi situacija u kojoj je novinaru ili medijskom radniku, dok je ispunjavao profesionalne zadatke, bila ugrožena bezbednost potrebno je da to prijavi policiji i/ili novinarskim udruženjima kako bi se postupilo u skladu sa mehanizmom prijavljivanja i gonjenja počinilaca ustanovljenim u okviru Stalne radne grupe.

Novinari i medijski profesionalci koji rade u skladu sa Kodeksom novinara uživaju zaštitu profesionalnih udruženja.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara oformljena je pošto je 2016. godine potpisan Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara.

Grupu čine predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, UNS, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Asocijacije medija i Asocijacije onlajn medija, dok Misija OEBS ima status posmatrača.

Od 5. do 7. juna 2023., Evropska federacija novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Free Press Unlimited (FPU), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT) učestvovao je u misiji utvrđivanja činjenica u Severnoj Makedoniji, koju je organizovalo Udruženje novinara Makedonije (ZNM). Iako prepoznajemo napredak u slobodi medija i uslovima rada novinara poslednjih godina, ovo poboljšanje je krhko i mora se konsolidovati.

Pozdravljamo nedavno usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakona. Prema novim odredbama, razvijenim u saradnji sa lokalnim civilnim društvom, napadi na novinare će se tretirati isto kao i napadi na javne službenike, što podrazumeva krivično gonjenje po službenoj dužnosti i strožije kazne. Takođe cenimo odluku javnog tužilaštva da uspostavi određenu kontakt tačku za medijske radnike koji su napadnuti i protokol koji je razvijen za bolju zaštitu novinarki od onlajn uznemiravanja.

Isto tako, priznajemo poboljšanja zakona o građanskoj kleveti. Ako se propisno implementiraju, ova nova pravila mogu doprinijeti borbi protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima, što i dalje izaziva veliku zabrinutost, i obeshrabriti buduće napade i prijetnje. Takođe očekujemo da će parlament blagovremeno usvojiti dobrodošle reforme javnog emitera i medijskog regulatora. Potreban je sistematičniji pristup usklađivanju medijskog zakonodavstva sa ackuis-em i standardima EU.

Uprkos ovom napretku, novinarstvo je i dalje u opasnosti u Severnoj Makedoniji. Polarizacija, nedostatak pluralizma, loši uslovi rada i neodržive medijske kompanije karakterišu pejzaž. Potrebna je odlučna akcija vlasti kako bi se osiguralo da građani Makedonije imaju pristup nezavisnim i pluralističkim informacijama. U razgovorima sa vlastima pokrenuli smo mogućnost osnivanja javnog fonda za medijski pluralizam. To bi obezbedilo objektivnu i pravičnu raspodelu podrške, jačajući kvalitetan sadržaj, raznovrsnost uredničkih pozicija i uslove rada novinara. Pozdravljamo otvorenost naših sagovornika, posebno predsednika Republike Steve Pendarovskog i premijera Dimitra Kovačevskog, da razgovaraju o ovom predlogu.

Međutim, zabrinuti smo što smo od premijera i ministra informacionog društva i javne uprave Azira Alijua saznali da Vlada razmatra ponovno uvođenje državnog oglašavanja putem plaćenih političkih kampanja u privatnim medijima. Osim što je upitan u pogledu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU o državnoj pomoći, ovaj pristup će poslužiti i za jačanje pozicije već dominantnih medija na račun manjih medija i povećati rizik od političkog uplitanja u medije.

Na kraju, i dalje smo zabrinuti zbog izjava političara i nosilaca javnih funkcija koje doprinose neprijateljskoj klimi za novinare. Videli smo uzastopne slučajeve političara širom spektra koji dovode u pitanje profesionalizam pojedinačnih novinara, insinuiraju da služe skrivenim motivima van javnog interesa i daju neopravdane široke izjave koje čitavu profesiju stavljaju u negativno svetlo. Iako su naši sagovornici priznali da je stvaranje povoljnog okruženja za bezbednost novinara ključno, mi smo razočarani zbog nedostatka posvećenosti konkretnim akcijama koje mogu da poboljšaju situaciju. Sve u svemu, ovo neprihvatljivo ponašanje političara podriva poverenje javnosti u medije i upućuje drugima da su novinari poštena meta za uznemiravanje na društvenim medijima, strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) ili još gore.

Objavićemo izveštaj sa potpunim nalazima misije za utvrđivanje činjenica u narednim mesecima, uz detaljan politički stav o potrebi stvaranja javnog fonda za medijski pluralizam. Spremni smo da pružimo našu ekspertizu za unapređenje medijskog pluralizma i bezbednosti novinara u Severnoj Makedoniji, i nastavićemo da pažljivo pratimo razvoj događaja u saradnji sa našim lokalnim partnerima.

Misija za utvrđivanje činjenica sastala se sa predsednikom Republike Stevom Pendarovskim; premijer, g-din Dimitar Kovačevski; Predsednik parlamenta, g. Talat Dzaferi; Ministar informisanja i javne uprave, g. Azir Aliu; ambasador EU, g. David Geer; zamenik službenika za javne poslove u ambasadi SAD Augusta Filbin; direktor Radio-televizije Makedonije, g-din Marjan Cvetkovski; i direktor Agencije za audio i audio-vizuelne medijske usluge Zoran Trajčevski. Pored toga, EFJ GS se sastao sa dve podružnice EFJ u zemlji: ZNM i SSNM.

Potpisnice:

• European Federation of Journalists (EFJ)
• European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
• Free Press Unlimited (FPU)
• International Press Institute (IPI)
• OBC Transeuropa (OBCT)

Glavni i odgovorni urednik portala Capital.ba Siniša Vukelić pozvan je danas u Policijsku upravu Banjaluka da bi dao izjavu u vezi sa krivičnom prijavom koju je podnio tehnički direktor Fabrike obuće „Bema“ Marinko Umičević zato što je Capital objavio snimak na kojem Umičević brutalno vrijeđa i napada Vukelića i novinarku ovog portala, javlja Capital.ba.

Nakon što je saslušan Vukelić je rekao da je izjavu dao u svojstvu svjedoka, da je krivična prijava besmislena i da se nada da će je tužilac odbaciti. Smatra da je neprihvatljivo u demokratskim zemljama da država troši resurse, ljude i novac na ovakve slučajeve.

“Marinko Umičević je uputio niz šovinističkih uvredljivih prijetnji i psovki na njen račun, a i na moj kada sam ga nazvao da objasni svoje ponašanje i pitao hoće li dati izjavu. Umičević se na bahat, bezobrazan i uvredljiv način odnosio prema novinarki Bojani Ninković kao i prema meni. On zaslužuje jednu prijavu koju mi nismo podnijeli samo zato što je kolegica tada bila u devetom mjesecu trudnoće. Nismo je željeli izlagati dodatnom stresu što nije isključeno da ćemo sada uraditi. Neprimjereno da se jedan čovjek koji je odbornik i privrednik, nažalost i u Senatu Republike Srpske (RS), ponaša tako prema novinarima“, objasnio je Vukelić.

Pojasnio je da Umičević neovlašteno snimanje i objavljivanje temelji na tome da on nije dao odobrenje za objavu, iako se novinarka predstavila i objasnila zašto ga zove, nakon čega je Umičević nastavio da priča.

„Mi ne trebamo tražiti odobrenje za objavu izjava nakon što smo se predstavili i unaprijed objasnili zašto nam je potrebna“, rekao je Vukelić.

Zanimljivo je, kako kaže, što je u ovom momentu ponovo aktuelizovana ova tema, misleći na proceduru izmjene Krivičnog zakonika RS kojim se kriminalizuje kleveta.

„Ne znam da li možemo ponovno aktiviranje ovog slučaja dovesti u vezu sa izmjenama Zakona, ali sigurno je zanimljivo da sada dolazi na dnevni red ova krivična prijava za neko navodno djelo i tekst koji je objavljen prije godinu i po dana“, izjavio je Vukelić.

Iz Capital-a su podsjetili da je početkom prošle godine novinarka Capital-a Bojana Ninković u telefonskom razgovoru tražila od Umičevića, člana Senata RS, odbornika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Skupštini grada Banjaluka i tehničkog direktora fabrike „Bema“ da prokomentariše to što je Rukometni klub “Borac m:tel” od Grada Banjaluka 2020. godine dobio grant u iznosu od 126.867 KM, dok je u isto vrijeme bio potpredsjednik tog kluba i odbornik u Skupštini grada, što po zakonu predstavlja klasičan primjer sukoba interesa.

Umičević je tom prilikom verbalno napao novinarku i uputio joj niz uvreda i psovki.

„Umičević je na početku razgovora sa novinarkom upoznat da je nazvan s ciljem uzimanja izjave, odnosno da da komentar po pitanju određene teme. Sam proces uzimanja izjave podrazumijeva snimanje i Umičević je bio svjestan s kim razgovara i ni u jednom trenutku nije spomenuto da govori nezvanično, odnosno ‘off the record’“, navode iz Capital-a.

Nakon toga Umičevića je nazvao Vukelić, glavni urednik Capital-a – „iako je znao ko ga zove i s kim priča, Umičević smatra da je neovlašteno snimljen zbog čega je podnio krivičnu prijavu“, navodi Capital.

Capital je u vijesti o pozivu na saslušanje Vukelića ponovo objavio snimke razgovora njihove novinarke i glavnog urednika sa Umičevićem.

Članica Saveta Regulatornog tela za elektornske medije (REM) Judita Popović podnela je ostavku na tu funkciju.

„Postalo je besmisleno ostati u telu koje se ne snalazi u prostoru i vremenu i zanemaruje ogromne društvene turbulencije i nezadovoljstvo javnosti“, potvrdila je za N1 Judita Popović.

Ona je danas uputila u Skupštinu Srbije svoju pismenu ostavku.

Kako objašnjava, kao jedan od četvoro predloženih kanditata od strane opoziicje za sastav REM-a uradila je sve što je u njenoj moći.

Proteste protiv nasilja podržava, kao što je počev od 1991. godine svoj glas digla protiv prisilne mobilizacije i ratova devedesetih, i upravo je to radila sve protekle godine u REM-u.

„Uradila sam sve što sam mogla da to promenim i sada je dosta. Ostavku dajem poštujući opravdan gnev, tugu i ogorčenje javnosti koja su i moja dominantna osećanja u proteklih mesec dana. Protesti koji traju daju mi nadu da se neće zadovoljiti kozmetičkim izmenama, već je ključni cilj promena sistema vrednosti nametnut devedesetih godina prošlog veka. Sve to nasilje koje se od tada glorifikuje, postalo je sredstvo nesavesnih političara i medija, da zarobe naše društvo“, objašnjava za naš list Popovićeva.

Dodaje da su poslednje tragedije razotkrile brojne pukotine ali i neprofesionalnost nosilaca javnih funkcija.

“Svaka mera lišenja slobode mora biti opravdana i srazmerna. Svaka takva mera izrečena na osnovu izražavanja političkih stavova je problematična prema članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima,” upozorila je u ime Evropske komsije portparolka Ana Pisonero.

Pisonero je za N1 podsetila da sloboda okupljanja i izražavanja predstavljaju osnovna prava EU koja moraju biti poštovana i da u Briselu očekuju od Srbije “poštovanje prava na slobodu i bezbednost”.

Evropska komisija očekuje brzu istragu ovog slučaja “u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i relevantnim međunarodnim i evropskim standardima u cilju potpunog poštovanja prava gospodina Savkovića,” dodala je Pisonero za N1.

Nezavisno udruženje novinara Srbije zahteva od Tužilaštva da pokrene istragu i procesuira huligane koji su na sinoćnoj utakmici KK “Parizan” ponovo vređali i pretili Brankici Stanković, glavnoj i odgovornoj urednici TV Insajder.

Imajući u vidu da je zbog eksplicitnih pretnji koje su joj upućene pre 14 godina Brankica Stanković živela pod policijskim obezbeđenjem, smatramo da je Tužilaštvo trebalo da reaguje samo i da pokrene postupke protiv pripadnika huliganskih grupa koje otvoreno ugrožavaju bezbednost svakog ko ukaže na opasnost njihovog delovanja.

Ujedno, ukazujemo čelnicima naših najvećih klubova, koji insistiraju da se prekine utakmica kada se vređaju članovi njihovih porodica, da to učine i slučaju Brankice Stanković, i da se ti navijači udalje sa utakmice.

Posle prošlogodišnjih skandaloznih povika sa tribina upućenih Brankici Stanković, na košarkaškoj utakmici Partizan-Budućnost, koja se odigrala pred punom halom i bila prenošena na televiziji, niko od nadležnih nije odreagovao.

Obaveza nosilaca izvršne, zakonodavne i sudske vlasti je da konkretnim postupcima, a ne deklarativnim izjavama i najavama, dokažu da je država jača od huligana. Ove pretnje institucije ne smeju potceniti, posebno imajući u vidu da ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović još uvek nisu dobila konačni sudski epilog.