Hrvatska podržava donošenje Akta o slobodi medija u EU, jer može znatno pridonijeti jačanju profesionalnog novinarstva, medijskih sloboda i u borbi protiv dezinformacija, izjavila je u utorak u Bruxellesu hrvatska ministrica kulture i medija Nina Obuljen Koržinek.

Na sastanku ministara kulture država članica, švedsko predsjedništvo Vijećem EU-a je predstavilo izvješće o napretku u usuglašavanju stajališta o Aktu o slobodi medija, koji je Komisija predložila u rujnu prošle godine.

“Naše je stajalište da je potrebno donijeti jedan takav akt. Mislim da on ima veliki potencijal pridonijeti onome što je važno, a to je jačanje profesionalnog novinarstva, jačanje medijskih sloboda na digitalnom tržištu kao i u borbi protiv dezinformacija”, rekla je ministrica Obuljen Koržinek nakon završetka sastanka.

Europska komisija je 16. rujna prošle godine predložila Akt o slobodi medija s ciljem zaštite pluralizma medija i neovisnosti i kako bi se spriječila pretjerana vlasnička koncentracija, osigurala transparentnost vlasništva i stabilno financiranje javnih medija, koji ne smiju postati stranački propagandni kanali. Komisija je predložila uredbu koja sadrži skup pravila za zaštitu pluralizma i neovisnosti medija u EU-u. Predložena uredba uključuje, među ostalim, zaštitne mjere protiv političkog uplitanja u uredničke odluke i protiv nadzora.

Stavlja naglasak na neovisnost i stabilno financiranje medijskih javnih servisa, kao i na transparentnost vlasništva nad medijima i raspodjele državnog oglašavanja. Također se predlažu mjere za zaštitu neovisnosti urednika i otkrivanje sukoba interesa. Prijedlog uredbe bavi se i pitanjem medijskih koncentracija te se predlaže osnivanje novog neovisnog Europskog odbora za medijske usluge, koji bi se sastojao od nacionalnih medijskih tijela.

Ministrica Obuljen Koržinek je rekla da dio država članica ima određene dileme oko nadležnosti toga Odbora za medijske usluge, koji bi trebao uključivati sve regulatore i koji će sam po sebi imati određene ovlasti. “Tu je donekle dvojben utjecaj koji će u tom Odboru ima Komisija. Međutim, mislim da su svi iznijeli stav da ćemo raditi dalje na tom tekstu, da je on potreban i da se mora pronaći konsenzus”, rekla je ministrica. Prijedlog uredbe o slobodi medija razmatra Radna skupina Vijeća za audiovizualnu politiku i medije.

Cilj je postići dogovor o mandatu za pregovore u rujnu ili listopadu 2023. Suzakonodavci, Vijeće i Parlament, imaju zajednički cilj da se opći dogovor o toj uredbi postigne prije predstojećih europskih izbora u svibnju 2024. godine.

Izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima biće na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije.

Nakon što su Srbiju potresla dva masovna ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva, otvorilo se pitanje nasilja u medijima. Deo javnosti smatra da emitovanje rijaliti programa sa nasilnim sadržajima treba posebno regulisati ili potpuno zabraniti, posebno na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, dok sa druge strane, oni koji imaju realnu moć da takvu odluku sprovedu, rijalitije brane, a problem relativizuju i umanjuju.

Izveštaj REM-a obuhvata dva perioda: od 1. oktobra do 31. decembra 2022. i od 1. januara do 31. marta 2023. godine. Emitovanje rijaliti programa sa nasilnim sadržajima treba posebno regulisati ili potpuno zabraniti, posebno na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ističu građani posle dva masovna ubistva koja su teško pogodila Srbiju. Istovremeno, oni koji imaju realnu moć da takvu odluku sprovedu, rijalitije brane, a problem relativizuju i umanjuju.

Kako se navodi u dokumentu, televizija Pink je u oba posmatrana perioda ispunila sve tri obaveze iz Zakona o elektronskim medijima, kao i Pravilnikom o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge propisane kvote informativnog programa i u okviru njega kvotu sopstvene produkcije.

Za razliku od prvog perioda u kome je izostalo emitovanje programa za decu i maloletnike u drugom periodu RTV Pink je, kako se navodi, emitovao sve vrste programa predviđene Pravilnikom pružalaca opšte medijske usluge. Kako je najavljeno u Programskom elaboratu, u ovom periodu objavljivani su i emitovani sledeći sadržaji: izdvojene programske celine naučno-obrazovnog i i kulturno-umetničkog programa, rubrike dečjeg programa, rubrika Tech Talk o savremenim tehnološkim dostignućima, dokumentarna emisija Martovski pogrom, kao i igrani serijski program sopstvene produkcije Zakopane tajne.

Televizija Hepi u oba posmatrana perioda, od tri obaveze iz Zakona o elektronskim medijima nije ispunila jednu – kvotu evropskih AV dela nezavisnih producenata, dok ispunjava Pavilnikom o minimalnim uslovima za pružanje medijsne usluge propisane kvote informativnog programa i u okviru njega kvotu sopstvene produkcije.

Za razliku od prvog posmatranog perioda kada je izostalo emitovanje dečjeg i kulturno-umetničkog programa, u drugom periodu TV Hepi je, kako se navodi u Izveštaju, emitovala sve vrste programa koje su obavezne Pravilnikom, objavljujući ih kao zasebne rubrike i posebne segmente u okviru složenih i kolažnih celina jutarnjih i popodnevnih programskih formata – Rano jutro, Dobro jutro, Posle ručka.

Televizija B92 u oba perioda analize nije ispunila ni jednu od tri obaveze Zakona o elektronskim medijima, dok je ispunila Pravilnikom propisane kvote informativnog programa i u okviru njega kvotu sopstvene produkcije. Kako je naveo REM, u oba perioda u ponudi sadržaja B92 izostaju sadržaji naučno-obrazovnog i kulturno-umetničkog programa.

Televizija Prva ispunila je sve tri obaveze iz Zakona, kao i Pravilnika o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge propisane kvote informativnog programa i u okviru njega kvotu sopstvene produkcije.

Ta televizija je, za razliku od prvog perioda kada su izostali sadržaji predviđeni Pravilnikom pružalaca opšte medijske usluge, u drugom periodu emitovani su sadržaji kulturno-umetničkog i dečjeg programa koji su se, kako je najavljeno u Elaboratu kroz rubrike i zasebne emisije: Munje opet, dok je dečji program zabeležen kao izdvojen segmet u okviru emisije 150 minuta.

Koliko je bilo rijalitija?

Kada su u pitanju rijaliti programi, REM je naveo da je količina tog sadržaja emitovana na nacionalnim frekvencijama u prva tri meseca ove godine, u 2022. i 2021. godini prema statističkim podacima značajno manja u odnosu na ranije godine.

Udeo rijaliti programa na TV B92 je beznačajan, „reda veličine statističke greške“, na TV Prva ovi sadržaji ne prelaze šest procenata, naveo je REM.

Na TV Hepi kada je emitovana poslednja sezona rijaliti Parovi, udeo ovog tipa sadržaja pada sa 14,5 posto (2021) na 11 procenata u prva tri meseca 2023. godine, a primat u tom žanru zauzima format Provodadžija.

Podsećamo da su osim izveštaja REM-a, na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije koja je zakazana za 15 sati i: Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada Srbije,

Na dnevnom redu je i Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera, koji je podneo narodni poslanik Radomir Lazović, kao i  Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislavu Gašiću, koji je podno 61 narodni poslanik.

Tri organizacije su izrazile „duboku zabrinutost“ zbog nalaza o slobodi medija i slobodi izražavanja u Izveštaju Evropskog parlamenta za Srbiju za 2022. godinu, koji su evroposlanici usvojili prošle nedelje.

,,Slobodni mediji, a time i funkcionalna demokratija, nalaze se u sve većoj opasnosti u Srbiji. Pozdravljamo snažnu formulaciju Evropskog parlamenta, ali verujemo da mora biti učinjeno više kako bi prava i slobode srpskih novinara i medija bili zaštićeni“, navodi se.

IPI, BFMI i NUNS navode da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mora da se pridržava principa i politika Unije, i ukazuju da su „demokratija i vladavina prava trenutno ugroženi“, da su „slobodni mediji od vitalnog značaja za očuvanje tih osnovnih prava“ i da se „mora obezbediti njihova zaštita“.

Nalazi Evropskog parlamenta i njegovog izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika, oslonjeni na izveštaj Evropske komisije iz oktobra 2022. godine, osuđujući su i pokazuju da u protekloj godini nije postignut napredak ni u jednom od 33 pregovaračka poglavlja, uključujući slobodu medija i slobodu izražavanja, navode tri organizacije.

Izražavajući zabrinutost zbog krize sa kojom se suočavaju nezavisno novinarstvo i sloboda medija u Srbiji, tri organizacije podsećaju da je Srbija pala za 12 pozicija, sa 79. na 91. mesto, prema najnovijem Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica.

IPI, BFMI i NUNS ukazuju i na saopštenje više međunarodnih organizacija za slobodu štampe, objavljeno tokom nedavne posete njihovih predstavnika Beogradu, u kojoj je istaknuto da „nije postignut opipljiv napredak po pitanju slobode medija, uprkos pozitivnim pomacima“.

U izveštaju Evropskog parlamenta navodi se da se aktivisti, novinari i mediji u Srbiji suočavaju sa pritiscima, zastrašivanjem, uznemiravanjem, govorom mržnje i napadima, ukazuju tri organizacije, i dodaju da je šire medijsko tržište narušeno nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima i državnog finansiranja medija.

„Takođe, izveštaj jasno pokazuje da je Srbija od početka ruske invazije na Ukrajinu postala središte proruskih dezinformacija i retorike protiv EU. U izveštaju se navodi da je to rezultat ‘dugotrajne anti-EU i proruske političke retorike koja se širi preko medija pod kontrolom vlade, i od vladinih zvaničnika’“, navode IPI, BFMI i NUNS.

Prošle nedelje u Den Haagu na Godišnjoj skupštini Europske federacije novinara predsednica EFJ-a i Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever u uvodnom je govoru istakla je najveće izazove s kojima se novinarstvo, novinari i medijske radnice i radnici susreću.

Govor prenosimo u celini.

Hvala vam na lepim rečima podrške, dobrodošlice i gostoprimstva.

Dragi moji prijatelji i kolege,

Nažalost, naš novinarski posao je postao takav da, unatoč zadovoljstvu susreta i nadi da ćemo ova dva dana razgovarati i uspješno raditi na jačanju novinarstva, moram započeti s tužnom viješću iz Ukrajine. Jedan od nas je otišao; naš kolega Arman Soldin, 32-godišnji francuski novinar rođen u Sarajevu, ubijen je dok je izvještavao na ratnom području istočne Ukrajine. Pozivam vas da odate počast Armanu i svim novinarima koji su riskirali svoje živote od početka sukoba, kao i svim novinarima koji su ubijeni u Europi radeći svoj posao. Prošle godine njih 13, a ove godine živote su izgubili Arman i još dvojica. Odajemo im počast minutom šutnje. Počivali u miru.

Iza mene je moja prva godina na čelu naše organizacije; bilo je složeno i izazovno, ali zahvaljujući vašoj podršci, obilježena je mnogim akcijama i aktivnostima podrške novinarima diljem Europe.

Zaštita sigurnosti novinara naš je prioritet. U 2022. godini Brzi odgovor na slobodu medija zabilježio je 415 dojava u državama članicama EU-a. U svim zemljama imamo slučajeve cenzure, špijuniranja novinara, online zlostavljanja i fizičkih napada, SLAPP-ovi su još uvijek u porastu, a novinare se procesuira i optužuje.

Tijekom protekle godine, radeći s vama, upoznala sam ljude koji stoje iza statistike i brojki. Susrela sam ljude koji su postali mete, koji su se odlučili posvetiti borbi za istinito i točno novinarstvo zato što su novinari.

Naša organizacija podupire te ljude i pomaže im. I zbog toga sam ponosna. Projekti koje radimo zajedno, svakodnevni napori i suradnja kolega u uredu u Bruxellesu s ljudima na terenu, naše rasprave, trud naših profesionalnih grupa, naše strateško zagovaranje i suradnja s drugim medijskim organizacijama prava su vrijednost našeg rada.

Prije nekoliko tjedana, na sastanku GENDEG-a, naša ukrajinska kolegica Lina Kuschch pokazala nam je kako zapravo izgleda jedan od naših šest centara solidarnosti. Vidjela sam da svakom novinaru na terenu u našem centru solidarnosti pružamo konkretnu i dragocjenu pomoć. Slušamo, razgovaramo i surađujemo s novinarima i njihovim sindikatima i udrugama od Grčke i Turske do Švedske i Estonije.

Ovih dana vidimo koliko je to važno u zemljama poput Srbije. Sutra se očekuju novi veliki prosvjedi nakon tragičnih ubojstava koja su se dogodila prošlog tjedna. Najkritičniji zahtjevi odnose se na medije i regulatorno tijelo jer neetični i neprofesionalni mediji, koji se u Srbiji sufinanciraju javnim novcem, mogu zatrovati cijelo društvo i imati poguban učinak. To nam pokazuje zašto je naša borba za etično, profesionalno, kvalitetno i odgovorno novinarstvo važna. I zašto je ovu bitku potrebno voditi u suradnji sa svima vama. Vi nas svojim iskustvom i znanjem činite jačima i nadam se da će naša podrška ojačati vaš rad.

Važnost zajedničkog rada vidljiva je i u još jednom našem prioritetu: strateškom zagovaranju. Priprema i rad na dokumentima i zakonima koji uređuju naša medijska okruženja od europske do nacionalne razine. EMFA je prošle godine bila središnja tema, a naša direktorica Renate Schroeder, koja predloženi dokument poznaje do zadnjeg zareza, pripremila je s medijskim stručnjacima razne dobre amandmane. Poslali smo svoj prijedlog za jačanje ovog akta i nastavljamo se zalagati da političari ne oslabe prijedlog, već da, naprotiv, s našim amandmanima usvoje jak i čvrst europski akt o slobodi medija.

Bez snažnog odgovora Europe i svih njezinih članica na nacionalnoj razini, medijsko zarobljavanje i kršenje novinarskih sloboda nastavit će se širiti i prijetiti održivosti slobodnih medija i demokracije. Zato je EMFA bitna. Prihvaćanjem naših amandmana ojačana EMFA može pridonijeti obrani novinarstva kao javnog dobra.

Međutim, borba se nastavlja i pozivamo vas na suradnju na ovom i drugim važnim dokumentima kao što su SLAPP direktiva i preporuke, vladavina prava i sve druge inicijative.

Kako bismo vam pomogli u ovim aktivnostima, naš tim u uredu u Bruxellesu uvijek je dostupan i doprinosi vašem radu na nacionalnoj razini.

Završit ću s onim s čime sam započela: zaštita sigurnosti novinara. Prije nekoliko dana, na završnoj konferenciji projekta Safety4journalists, predstavili smo naš alat za procjenu rizika osmišljen kako bi novinarima i medijskim djelatnicima pomogao da se bolje pripreme za rizične zadatke.

Ovo je alat koji će pomoći meni, koji će pomoći vama, koji će pomoći vašim članovima i koji će pomoći svim novinarima kada izađu na teren i izvještavaju u situacijama kada im je ugrožena sigurnost ili čak život. To je ono što je EFJ uspješno radio i nastavit će raditi: pronaći načine pomoći kolegama u svim krajevima Europe u njihovom svakodnevnom novinarskom radu, kako konkretizirati pomoć i zadovoljiti vaše zahtjeve i potrebe.

Proteklu godinu obilježili su solidarnost, suradnja i podrška zajedničkom cilju: zaštiti i jačanju neovisnog i profesionalnog rada novinara, te zaštiti njihovih profesionalnih i radnih prava.

Vjerujem da će nam ova dva dana omogućiti da nastavimo u tom smjeru i želim nam uspješan rad.

Maja Sever, predsjednica EFJ-a, Den Haag, 11.5.2023.

Predložili NUNS, UNS, SINOS i GS KUM Nezavisnost

Iako je Republika Srbija preduzela određene konkretne korake, bezbednost novinara nije poboljšana, brojni napadi i pretnje novinarima kontinuirano se beleže, a postojeći mehanizmi zaštite nisu se pokazali adekvatnim i dovoljno efikasnim.

Najvažniji i najefikasniji mehanizam razvijen je u okviru multisektorske Stalne radne grupe za bezbednost novinara, sa razvijenim sistemom kontakt tačaka za brzo evidentiranje i praćenje incidenata protiv novinara, praćenje pokrenutih postupaka i reagovanja u slučaju nepravilnosti.

Nezavisni novinari i mediji izloženi su raznim vrstama pritisaka, targetiranja i kampanjama blaćenja od strane javnih funkcionera i provladinih medija, što često dovodi do uznemiravanja i ozbiljnih pretnji od strane običnih građana, pre svega putem društvenih mreža.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS) u 2022. godini zabeležili su oko 140 slučajeva napada i pritisaka. U 2023. godini NUNS je zabeležio 57 slučajeva napada i pritisaka (11 verbalnih napada, 6 fizičkih napada i 40 pritisaka).

Prema evidenciji Republičkog javnog tužilaštva, u 2022. godini javnim tužilaštvima je podneta 81 krivična prijava. U 26 slučajeva doneta je odluka o odbacivanju krivične prijave ili je izdata službena zabeleška da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka. U pet slučajeva izrečena je osuđujuća presuda, a u jednom slučaju presuda je bila oslobađajuća. Takođe, pred sudom je u toku 6 predmeta. U pet slučajeva počinioci su nepoznati, a 40 predmeta je u nekoj fazi postupka pred tužilaštvom.

Republičko javno tužilaštvo je do kraja marta 2023. godine evidentiralo 14 novih predmeta, od kojih je u četiri slučaja doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave ili je izdata službena zabeleška da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka, a 10 predmeta je još u predistražnom postupku.

Konačno, još nema sudskih epiloga u slučajevima ubistva novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije. I pored desetogodišnjeg rada Komisije za istraživanje ubistava novinara i dve prvostepene presude na 100 godina tadašnjem najvišim funkcionerima tajne policije u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, novinarska zajednica je zabrinuta zbog svih okolnosti u kojima živimo.

Ova presuda trebalo bi da prekine lanac nekažnjivosti i da pravda konačno bude zadovoljena. Ako se to ne desi, biće ubijena svaka nada za profesionalno i zdravo novinarstvo u Srbiji.

U slučaju novinara Milana Jovanovića, čija je kuća razorena u podmetnutom požaru 2018. godine, suđenje takođe nije okončano. Za sada je izrečena presuda na prvostepenom sudu.

Broj SLAPP tužbi je u porastu u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2021. i 2022. godini bilo je 40 tužbi koje se mogu okarakterisati kao SLAPP.

Analiza zabeleženih slučajeva pokazuje da su mete SLAPP tužbi istraživački mediji i mediji koji kritički izveštavaju o radu javnih funkcionera, privrednika, kriminalu i sl., kao i evidentno neosnovanim tvrdnjama. Tužioci su uglavnom javni funkcioneri, političari, privrednici i kompanije.

Evropska federacija novinara na svojoj generalnoj skupštini 11. i 12. maja u Hagu poziva:

-Pravosuđe u Srbiji da sprovede brze, nepristrasne, temeljne i efikasne istrage u svim slučajevima ubistava, napada, uznemiravanja i zastrašivanja novinara u oflajn i onlajn sferi, te obezbedi kažnjivost počinilaca;

-Visoke predstavnice izvršne vlasti, poslanike Narodne skupštine i druge državne i lokalne funkcionere da prestanu sa targetiranjem i upotrebom uvredljivog narativa i na taj način izazivaju kampanje blaćenja uperene protiv istraživačkih i nezavisnih novinara i medija;
Donosioce odluka da preduzmu sve neophodne mere kako bi pravni okvir predvideo dodatne neophodne mere zaštite za rešavanje očigledno neosnovanih ili zloupotrebljenih sudskih postupaka protiv učešća javnosti;

-Pravosuđe da obezbedi dodatnu obuku za sudije kako bi se unapredilo njihovo znanje i kapaciteti u otkrivanju i rešavanju očigledno neosnovanih ili zloupotrebljenih sudskih postupaka protiv učešća javnosti.

Šta REM zaista može da uradi, odnosno kakve su mu mere na raspolaganju i koliko je prilika do sada imao da ih iskoristi da reguliše medije, odnosno njihove sadržaje?

REM se u praksi ponašao na nekoliko načina:

Najčešće je bio u REM fazi. Tišina na prikazivanje neprikladnog sadržaja poput slika leševa, brutalnog seksa, nasilja, pretnji ubistvom, nanošenja teških telesnih povreda, promociju prostitucije, političku zloupotrebu.

Prva mera je opomena.

Tu meru REM na primer koristi da opomene TV Pink i Hepi. I to zbog neprimerenih sadržaja u rijaliti tv programima Parovi, Farma, Zadruga.

Mera slična opomeni je i upozorenje.

Primer upozorenja koje je izdao REM a koje je bilo u javnosti zapaženo je nakon gostovanja Dragoslava Bokana na TV Pink koji je Mariniku Tepić vređao na nacionalnoj osnovi.

REM može podneti i prijave sudovima. To je npr. učinio 2019, kada je Prekršajnom sudu podneo zahtev za pokretanje postupaka protiv TV Hepi i Pink zbog kršenja zakona o oglašavanju. REM je tada izbrojao blizu 600 prekršaja te dve televizije.

Godinu dana kasnije REM je podneo i krivičnu prijavu protiv jednog učesnika rijatili programa, zbog pretnji da će lišiti života drugu učesnicu.

REM na raspolaganju ima i mere koje retko ili uopšte ne koristi, a to su Privremena zabrana emitovanja programa ili Trajno oduzimanje dozvole.

TV Hepi dobila je najviše takvih zabrana, privremeno su bile zabranjene emisije Bolja zemlja, Goli život i Parovi. Parovi su bili zabranjeni na 24 časa 2015. godine zbog emitovanja sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika.

Trajno oduzimanje dozvole nikad nije izrečeno nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Inače prijave REM-u, na koje nisu reagovali, podnosili su brojni pojedinci i organizacije poput: BIRODI-ja, Fondacije Slavko Ćuruvija, NUNS-a, brojnih NVO, opozicionih partija itd.

Zabrana TV Pink i TV Hepi 2020.

Crnogorska agencija za elektronske medije AEM je više puta zabranila delove programa i emisije televizija Pink M i Hepi. Prvi put u februaru 2020. godine je televiziji Pink M ograničila na tri meseca distribuciju programskih sadržaja, zbog promovisanja mržnje i diskriminacije prema pripadnicima crnogorske nacionalnosti. Sankcionisan je i TV Hepi. Oni su precizirali da je reč o programskim sadržajima „Dobro jutro Srbijo“, „Ćirilica“ i „Posle ručka“ na televiziji Hepi, kao i „Novo jutro“ na televiziji Pink M.

Sve to se dešavalo u vreme održavanja parlamentarnih izbora u toj zemlji 2020.

I 2022. godine te dve televizije su bile na meti regulatora AEM-a. U januaru 2022. TV Hepi je dobila zabranu emitovanja više emisija na šest meseci. Povod su uvredljive poruke koje je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj plasirao u više navrata preko te televizije na račun Crnogorki, Crnogoraca i pojedinačno prema političkim ličnostima u Crnoj Gori.

„U Crnoj Gori je 2. septembra zabranjen Jutarnji program Televizije Pink M, prema odluci AEM-a. Razlog je, kako je navedeno, neprimereno izveštavanje te televizije 27. avgusta o masovnom ubistvu na Cetinju, kada je počinilac ubio deset i ranio šest osoba, nakon čega je i sam ubijen. Savet je saopštio da je takvim izveštavanjem o uzrocima tragedije prekršena Konvencija o prekograničnoj televiziji, u delu koji se odnosi na obavezu poštovanja dostojanstva ljudskog bića i osnovnih prava drugih“, kazao je za N1 predsednik saveta Agencije za elektronske medije Crne Gore Branko Bošković.

Reagovao je srpski REM koji je „najoštrije protestovao“ zbog načina i procedure po kojoj je doneta odluka da se na šest meseci ograniči reemitovanje celokupnog jutarnjeg programa TV Pink u Crnoj Gori i naveo da smatra da crnogorski AEM nije ispoštovao procedure propisane svojim zakonima, odnosno zakonima Crne Gore, ali ni procedure propisane Konvencijom na koju se poziva.

Predstavnici AEM-a, negiraju ovakve tvrdnje, kažu da su se isključivo držali zakona.

Crna Gora je ograničila i emitovanje rijalitija iz Srbije. Tu odluku je donela Agencija za elektronske medije Crne Gore, a na inicijativu „Medija centra“.

Inače Ustavni sud Crne Gore potvrdio je tu odluku AEM-a, a nakon inicijative televizije „Pink M“ za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o programskim standardima u elektronskim medijima.

Tim rešenjem je utvrđeno da je obaveza da se rijaliti programi označavaju oznakom „za gledaoce starije od 18 godina“ i da mogu da se emituju isključivo od 23 do 8 ujutru ne predstavlja cenzuru i da je proporcionalna legitimnom cilju.

Agencija je 2016. godine usvojila tu normu u cilju zaštite maloletnika od programskih sadržaja koji mogu ugroziti njihov zdravstveni, moralni, intelektualni, emotivni i socijalni razvoj.

Ova zabrana ali i kako su naveli u AEM-u, nelojalna konkurencija iz Srbije, značila je i manji profit za televizije u Crnoj Gori, zbog čega su vlasti ove države odlučile da finansijski pomognu sve medije koji imaju nacionalnu frekvenciju

Tabloid Informer je takođe 2014. bio zabranjen odlukom Osnovnog suda u Podgorici zbog distribucije spornih fotografija i članaka protiv aktivistkinje Vanje Ćalović.

Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića i jedan od najmoćnijih ljudi u državi, po treći put je tužio KRIK – ovog puta zbog priče u kojoj su novinari otkrili da je poslovno sarađivao sa Dejanom Stanimirovićem Markosom, poznatim kriminalcem uključenim u međunarodni šverc droge koji je ubijen 2020. u Kolumbiji. Petrović navodi da Stanimirović nije bio kriminalac kad je sa njim imao firmu i da su novinari objavili netačne podatke da bi ga omalovažiil. Novinari smatraju da je ovo još jedna SLAPP tužba koja za cilj ima da iscrpi i zastraši redakciju kako bi prestali da pišu o ljudima iz vlasti. U prethode dve godine KRIK je čak 12 puta tužen.

Kum predsednika države tužio je urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, kao i novinarke Bojanu Jovanović i Draganu Pećo, autorke teksta koje su otkrile da je Petrović od 2004. do 2010. poslovno sarađivao sa Dejanom Stanimrovićem u firmi koja se bavila telekomunikacijama.

Stanimirović je u međuvremenu ušao u nelegalne i opasne poslove. Kako su sumnjali evropski istražni organi Stanimirović je imao je važnu ulogu u međunarodnom švercu droge iz Južne Amerike za Evropu. On je nastradao 2020. u Kolumbiji u kući čoveka takođe sumnjičenog za poslove sa drogom.

Petrović u tužbi navodi da su novinari netačno objavili da je poslovno sarađivao sa kriminalcem umešanim u međunarodni šverc narkotika jer u tom momentu Stanimirović nije bio optužen niti osuđen za bilo koje krivično delo.

„Da je tužilac tokom poslovne saradnje sa Dejanom Stanimirovićem znao da se to lice bavi nedozvoljenom trgovinom opojnim drogama, tužilac nikada ne bi s takvim licem ostvario poslovnu saradnju. Naprotiv. Poslovna saradnja sa Dejanom Stanimirovićem jeste prestala pre 13 godina, ali iz poslovnih razloga“, navodi se u Petrovićevoj tužbi koju je sastavila advokatska kancelarija Igora isailovića, advokata poznatog po zastupanju ljudi bliskih režimu.

Kako dalje piše u tužbi, Petroviću ni nakon prestanka saradnje nisu bili poznati Stanimirovićevi poslovni poduhvati, a naročito to da se on bavio nezakonitim radnjama.

„Tužilac, dakle, nikada nije bio poslovni partner jednog kriminalca – švercera kokaina, kako je to na više mesta navedeno u spornom tekstu“, zaključuje se.

Petrović navodi da su se novinari oglušili o dužnost novinarske pažnje, da su informacije izneli selektivno, tendenciozno u cilju da ga omalovaže, a ne da verodostojno informišu javnost zbog čega traži da se tekst obriše sa sajta KRIK-a, zabrani da se dalje piše o ovoj temu, kao i da mu novinari isplate 200.000 dinara na ime duševnih bolova.

Ističe da su ga povodom navoda iz teksta pozivali i prijatelji, poslovni saradnici i poznanici iz zemlje, region i inostranstva te je da je morao da ih ubeđuje da tvrdnje nisu tačne.

Novinari napominju da Petrović nije negirao nijedan navod iz teksta i da je potvrdio da je, kao što piše u spornom tekstu, sa Stanimirovićem imao firmu u navedenom periodu. KRIK napominje da nigde u tekstu ne stoji da je Stanimirović bio umešan u nelegalne poslove u vreme kada je sa Petrovićem imao firmu. Osim toga, novinari su pre objavljivanja teksta kontaktirali Petrovića i njegov odgovor su objavili u tekstu.

KRIK smatra da je od značaja za javnost da se obelodane počeci i poslovna poznanstva danas jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi i kuma predsednika države.

Ova je treća Petrovićeva tužba protiv novinara KRIK-a. Prvi postupak završen je u korist novinara, dok je drugi u kom Petrović traži zatvor za novinarke i dalje u toku. Petrović je u tom slučaju tužio novinarke koje su pisale o njegovim poslovnim vezama sa Stankom Subotićem, kontroverznim biznismenom kome se sudilo za šverc cigareta devedesetih, a imao je kontakte sa Darkom Šarićem. Subotić je oslobođen kada je na vlast došla Srpska napredna stranka koju predvodi Petrovićev kum.

Petrovićeva tužba je 12. koja je u poslednje dve godine stigla na adresu KRIK-a, a većinu su podneli predstavnici vlasti ili ljudi bliski režimu. Pored ostalih, KRIK su tužili Bratislav Gašić, Bogoljub Karić, Dijana Hrkalović, Stanko Subotić i Predrag Koluvija.

Novinari smatraju da je reč o takozvanim SLAPP tužbama čiji je cilj da ih iznure, zastraše i spreče u daljem izveštavanju javnosti o korupciji.

„Zatrpavanje tužbama je novi mehanizam koji vlast koristi da uguši malo preostalih slobodnih medija u Srbiji. Ako te tužbe ukrstimo sa pravosuđem koje nije nezavisno dešava se da novinari budu osuđeni zbog tekstova koje su profesionalno uradili, poštujući novinarske standarde. To se nama dogodilo kada su nas osudili zbog Gašićeve tužbe”, kaže urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. „Ovo je problem za koji se mora nači rešenje.”