Svega dan nakon drugog masovnog ubistva u isto toliko dana, vlast se vratila uobičajenom narativu napada na opoziciju i medije na čiju uređivačku politiku ne može da učestvuje. U ove svrhe, angažovani su svi uobičajeni kanali komunikacije – od televizijskih gostovanja najviših državnih zvaničnika, preko naslovnih strana tabloida, do stranačkih saopštenja.

Tako je predsednica Vlade Ana Brnabić gostujući na televiziji Hepi istakla da iz ovih događaja moramo da pronađemo način da se kao društvo okupimo i izađemo još jači. Ona, ipak, nije propustila da napadne opoziciju navodeći primere drugih masovnih ubistava u svetu.

„Ni u jednom od tih slučajeva, niko nikada u tim zemljama nije iskoristio za politički obračun i napad na državne strukture, predsednika, vlast. To je zaista nezamislivo i neshvatljivo. Opozicija u ovom trenutku ne da vreme ni da se tuguje“, rekla je Brnabić.

Podsetimo, dan ranije poslanici parlamentarne opozicije su pozvali građane na skup protiv nasilja, apelujući da se preduzmu hitne mere kako bi se tragični događaji ne bi ponovili. Među zahtevima je smena ministara prosvete i unutrašnjih poslova Branka Ružića i Bratislava Gašića, kao i direktora BIA Aleksandra Vulina. Opozicija takođe zahteva i smenu članova REM-a, rukovodstva RTS-a, ukidanje rijaliti programa, kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi. Konačno, među zahtevima je zabrana štampanih medija koji promovišu primitivizam i nasilje, kao i zakazivanje hitne sednice skupštine.

Među brojnim reakcijama na poziv za skup, istakao se Opštinski odbor Srpske napredne stranke sa opštine Vračar na kojoj se nalazi Osnovna škola “Vladislav Ribnikar”.

“U najbolnijem trenutku Srbije, opozicija izgleda kao nasilnik, zli nasilnik. Ali njihove karikaturalne mentalne sposobnosti, danas, ni više ni manje su monstruozne. Bezlično zlo,uronjeno u svoju izvitoperenu ambiciju, usuđuje se da koristi ovu nacionalnu tragediju za svoj lični interes”, navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici Opštinskog odbora sa Vračara.

Član Predsedništva SNS-a Branislav Malović je predstavnike opozicije uporedio sa lešinarima.

“Od poplava 2014. godine preko Kovida, pa do ove teške tragedije koja je u dva dana zadesila Srbiju maja 2023. godine, srpska opozicija nije propustila nijednu priliku da profitira na bilo kojoj nesreći koja nas je zadesila. I svaki put za sve im je bio kriv sistem i oni na njegovom vrhu. Jedva su dočekali da na nacionalnoj tragediji organizuju nekakve proteste ne bi li bar malo masovnije izgledala njihova bedna slika opozicionog delovanja. Sigurno će se narod obradovati da vidi Boška Obradovića, Srđana Milivojevića, Miroslava Aleksića i ostalu kliku kako lešinari nad tragedijom koja bi morala da nas ujedini umesto da se na njoj skupljaju najjeftiniji mogući politički poeni”, napisao je Malović.

Slavica Radovanović, poslanica u skupštini Srbije na listi Narodne stranke ističe da je strah u korenu svih ovih napada na opoziciju.

– Oni se plaše reakcije naroda nakon svih ovih tragičnih događaja, plaše se da ne dođe do masovnih okupljanja u kojima bi se tražila njihova odgovornost za stanje u društvu. Taj strah je motiv za sve ove napade, kaže Radovanović.

Ona napominje da je i reakcija predstavnika vlasti na najavljeni skup dobro pokazao odakle dolazi izvor agresije u javnom prostoru.

– Svaki njihov javni nastup, svaka konferencija za medije ili gostovanje, svaki govor u skupštini u sebi ima snažan naboj besa i mržnje, ističe Radovanović.

Imajući u vidu da se deo zahteva opozicionog skupa odnosi na demontiranje medijskog sistema koji je uspostavila vlast, deo napada bio je usmeren i ka medijima na čiju uređivačku politiku nemaju uticaj.

Tako je list Informer zbog izjave sagovornika u živom programu optužio televiziju N1 da su tražili da osumnjičeni za ubistva u vračarskoj školi bude pušten na slobodu.

U istom broju glavni urednik Informera Dragan Vučićević kolumnu pod nazivom “Gadovi” posvećuje opozicionim političarima i novinarima.

“Gadovima, dakle, i onima koji se predstavljaju kao političari, i onima koji se potpisuju kao novinari strašan zločin služi samo kao najnovija, trenutno najzbgodnija poluga u pokušaju da uruše državu. Dok ogromna većina ljudi u ovoj zemlji plače nad strašnom sudbinom nevine dece, oni ne tuguju, nego priželjkuju krv”, piše Vučićević.

Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever izjavila je da je način vladanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a to, kako je ukazala, „nije demokratija“, izgradio sliku društva i medija u Srbiji danas.

„Njegova dramatična obraćanja u poslednja dva dana u kojiima ponovo pokazuje zbog čega smo svi u ovakvom užasu“, rekla je Sever za list Danas, na konstataciju da je Vučić doneo presudu osumnjičenima za zločine rekavši da „belog dana neće videti“.

Sever je ocenila da „nemamo pravo što se čudimo, Vučić je pre dva dana izneo medicinske podatke osumnjičenog dečaka„.

„Neverovatno mi je da se on ni u jednoj sekundi nije zapitao, išao u introspekciju svog ponašanja i da on nije ni pomislio ‘da li trebamo nešto drugačije’“, navela je Sever

Kako je rekla, „u vašem društvu u medijima ima ljudi koji imaju visoke moralne i etičke kvalitete, koji su profesionalci, koji ne trebaju odustati“.

„Tebaju nastaviti raditi svoj posao kao i do sada i nadam se da će se čuti bolje i jače“, poručila je Sever.

Podsetimo, K.K. (13), učenik sedmog razreda Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, 3. maja je iz vatrenog oružja ubio osmoro đaka i školskog čuvara, i ranio još sedam osoba.

Samo dan nakon tragedije u vračarskoj osnovnoj školi, dogodilo se još jedno masovno ubistvo, kada je 21-godišnji U.B. usmrtio osam, a ranio 14 osoba u selima u okolini Madenovca i Smedereva.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić izjavio je da se na primerima medija koji prenose video snimke podrške sa društvenih mreža učeniku koji je u beogradskoj školi ubio devet osoba, vidi „koliko je srozan nivo novinarstva“ u Srbiji.

Jedan tabloid preneo je danas na svom sajtu snimak koji je na društvene mreže postavila maloletnica sa uvredama žrtava i porukom podrške učeniku škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru K. K. koji je 3. maja ubio osam učenika i radnika obezbeđenja, a ranio šest učenika i nastavnicu, piše Agencija Beta.

Bodrožić je za toj agenciji izjavio da su kriterijumi u novinarstvu u Srbiji izgubljeni dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, što je vidljivo i u izveštavanju o ovoj tragediji.

„U ovim danima još jače se uočava koliko je srozan nivo novinarstva u našoj zemlji. Kriterijumi su odavno izgubljeni a dolaskom Srpske napredne stranke na vlast ti najgori mediji smešteni su na pijedestal novinarstva“, rekao je Bodrožić.

Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo je ranije danas da je „neophodno da očuvamo razumnost i stabilnost, pogotovo prema našoj deci koja informacije prate iz različitih izvora i medija“.

Kako je prenela televizija N1, iz MUP-a je apelovano „da dečji profili na društvenim mrežama budu pod roditeljskom kontrolom, u smislu nadzora nad sadržajima kojima dete pristupa, sa kim i na koji način komunicira i u kom vremenu“.

Iz MUP-a su zatražili da ljudi budu „prisutni i udruženi u prevazilaženju situacije koja je sve građane Srbije uznemirila i duboko potresla“.

U preporukama za izveštavanje o masovnim pucnjavama UNICEF-a piše da način na koji mediji izveštavaju o masovnom nasilju, nasilju u porodici, samoubistvu može da utiče na druge ljude i preporučeno je da se što manje izveštava o samim počiniocima.

„Drugi mogu da se identifikuju sa njima ili dobiju inspiraciju“, piše u Preporukama.

Jedna od preporuka medijima je da fotografiju počinilaca ne objavljuju pored fotografije žrtve.

„Nemojte izveštavati o događaju pojednostavljeno ili senzacionalistički jer to može da da podsticaj ljudima koji žele negativan publicitet“, jedna je od preporuka.

Među posledicama štetnog izveštavanja, navedeno je, mogućnost inspirisanja imitatora koji u počiniocu vide uzor ili heroja.

„Odgovornim izveštavanjem može da se smanji rizik“, piše u UNICEF-ovim Preporukama.

Kao korist po zajednicu koje ima odgovorno izveštavanje u Prporukama je nabrojano da se na taj način „pruža uteha preživelima, porodicama, zajednicama, uključujući i porodicu počinioca“.

Odgovorno izveštavanje podstiče ljude, piše u UNICEF Preporukama, da potraže pomoć sebi ili drugima u slučaju povišenog rizika od štetnih postupaka.

Na kraju je objavljen poziv da se za pomoć zbog emotivne patnje i/ili suicidalnih misli pozove broj za pomoć 116 111 (NADEL) i poseti sajt svejeok.rs.

Svjetska nagrada za slobodu medija UNESCO/Guillermo Cano za 2023. godinu.

Niloofar Hamedi, Elaheh Mohammadi i Narges Mohammadi dobitnice su Svjetske nagrade za slobodu medija UNESCO/Guillermo Cano za 2023. godinu, po odluci međunarodnog žirija medijskih profesionalaca, objavio je UNESCO.

Ceremonija dodjele nagrada održana je 2. maja u New Yorku.

“Sada je više nego ikad važno odati počast svim novinarkama koje su spriječene da rade svoj posao i koje se suočavaju s prijetnjama i napadima. Danas poštujemo njihovu posvećenost istini i odgovornosti”, izjavila je generalna direktorica UNESCO-a Audrey Azoulay.

“Posvećeni smo odavanju počasti hrabrom radu iranskih novinarki čije je izvještavanje dovelo do historijske revolucije predvođene ženama. Platili su veliku cijenu za svoju posvećenost izvještavanju i prenošenju istine. I zbog toga smo posvećeni u odavanju počasti njima i osiguravanju toga da njihovi glasovi nastave odjekivati širom svijeta sve dok ne budu sigurni i slobodni”, kazala je Zainab Salbi, predsjednica međunarodnog žirija medijskih profesionalaca.

Niloofar Hamedi novinarka je vodeće reformističke dnevne novine Shargh. Ona je objavila vijest o smrti 22-godišnje Mahse Amini nakon policijskog pritvora 16. septembra 2022. Zatvorena je u samicu u iranskom zatvoru Evin od septembra 2022. godine.

Elaheh Mohammadi novinarka je reformističke novine Ham-Mihan, izvještavajući o socijalnim pitanjima i rodnoj ravnopravnosti. Izvijestila je o sahrani Mahse Amini, a od septembra 2022. je takođe zatočena u zatvoru Evin.

Narges Mohammadi je dugi niz godina radila kao novinarka za nekoliko novina, a i zamjenica je direktora organizacije civilnog društva Defenders of Human Rights Center (DHRC). Trenutno izdržava kaznu od 16 godina zatvora u zatvoru Evin. Nastavila je da izvještava iz zatvora, a intervjuisala je i druge zatvorenice. Ovi intervjui su uključeni u njenu knjigu “Bijelo mučenje”. Dobitnica je nagrade za hrabrost Reportera bez granica (RSF) 2022. godine.

Niloofar Hamedi i Elaheh Mohammadi dobitnice su i međunarodne nagrade za slobodu medija 2023. koju su dodijelili Kanadski novinari za slobodno izražavanje (CJFE) i nagrade Louis M. Lyons za savjest i integritet u novinarstvu 2023. godine. Proglašene su za dvije od 100 najuticajnijih ljudi časopisa Time 2023.

Na globalnom nivou, podsjeća UNESCO, novinarke i medijske radnice suočavaju se sa sve većim napadima i prijetnjama. Rodno zasnovano nasilje kojem su izložene uključuje stigmatizaciju, govor mržnje, trolovanje, fizički napad, silovanje, pa čak i ubistvo. UNESCO dodaje da se zalaže za sigurnost novinarki i sarađuje sa partnerima kako bi identifikovao i implementirao dobre prakse i podijelio preporuke sa svim stranama uključenim u suzbijanje napada na novinarke, što je, kako su naveli, priznato brojnim rezolucijama UN-a.

UNESCO je 2021. objavio studiju The Chilling o globalnim trendovima u online nasilju nad novinarkama, koja je pokazala razmjere napada na novinarke i uticaj na njihov rad i slobodu medija u cjelini. Organizacija dodaje da radi s partnerima na razvoju praktičnih alata za novinare, menadžere i redakcije kako bi odgovorili na zlostavljanje.

Svjetska nagrada za slobodu medija UNESCO/Guillermo Cano osnovana je 1997. godine i odaje počast osobi, organizaciji ili instituciji koja je dala izuzetan doprinos odbrani i/ili promociji slobode medija bilo gdje u svijetu, posebno kada je to postignuto pod opasnošću. To je jedina takva nagrada koja se dodjeljuje novinarima u okviru sistema UN.

Guillermo Cano Isaza kolumbijski je novinar koji je ubijen ispred redakcije svojih novina El Espectador u Bogoti 17. decembra 1986. godine.

Krajem marta Reporteri bez granica (RSF) javili su da je više od 70 novinara uhapšeno u Iranu od početka protesta 16. septembra 2022. koji su uslijedili nakon što je Amini preminula, a 16 od njih 70 se i dalje nalaze u pritvoru.

Islamska Republika Iran je, kako navode iz RSF, jedna od najrepresivnijih režima na svijetu, koja je pojačala uznemiravanje novinara/ki u posljednjih šest mjeseci u pokušaju da ih ušutka. Dodaju da ukupan broj novinara/ki koji su trenutno zatvoreni u Iranu iznosi 27. Većina novinara je prestrašena, iscrpljena i očajna, piše RSF, ali da, zahvaljujući nepokolebljivom otporu pojedinih, vijesti i informacije i dalje kruže, kako u zemlji tako i u inozemstvu.

Izvor: UNESCO

Povodom Svjetskog dana slobode medija, Europska federacija novinara (EFJ) pokrenula je svoj alat za procjenu rizika osmišljen kako bi novinarima i medijskim djelatnicima pomogao da se bolje pripreme za riskantne zadatke.

Platforma safety4journalists.org predstavljena je 3. svibnja u Bruxellesu tijekom završne konferencije projekta Safety4Journalists.

Web stranicu razvili su stručnjaci za sigurnost s iskustvom u obuci novinara, medijskih djelatnika i medijskih menadžera. Novinari koji ispune anketu dobit će prilagođene savjete kako bi ublažili rizike s kojima bi se mogli suočiti tijekom određenog zadatka, zajedno s mehanizmima brzog odgovora. Također su u mogućnosti vizualizirati te rizike i preuzeti predloške (osobni pro-forma, analiza cijene troškova, planovi putovanja, komunikacijski planovi itd.).

Priručnik o sigurnosti nudi daljnje detaljne informacije o širokom rasponu tema, kao što su planiranje prije zadatka, deeskalacija, sukobi i demonstracije, zdravstvene i medicinske katastrofe ili uznemiravanje na radnom mjestu.

Osim alata i priručnika, moduli obuke o procjeni rizika, rodnoj sigurnosti, samodostatnosti slobodnih profesija, digitalnim rizicima i demonstracije uskoro će biti objavljeni na web stranici. Nadopunjujući alat za procjenu rizika, mrežni moduli pružit će detaljne smjernice o zdravstvenim i sigurnosnim situacijama na radnom mjestu.

“To je prvi korak u dugom razvojnom procesu. Novinari moraju biti proaktivni, a ne reaktivni. Ova je platforma namijenjena novinarima koji žele izgraditi svoje osobne sposobnosti za procjenu rizika povezanih s njihovim zadacima. Naša je namjera pružiti im prilagođene praktične alate za ublažavanje ovih rizika,” rekao je stručnjak za sigurnost EFJ-a Adrien Collin.

Stručnjak za medijsku sigurnost David Bevan, koji je pridonio razvoju platforme, dodao je: „Kako novinari mogu učinkovito djelovati na terenu bez mjera ublažavanja? Ne mogu: ako ne planiraju, pripremaju se na neuspjeh. Mogu se pouzdati u sreću, u to da će netko intervenirati, ali moraju sami stvarati rješenja. Ovaj alat će vam pomoći da ih pronađete.”

Platforma je razvijena u sklopu projekta Safety4journalist koji je dobio financijsku potporu Europske komisije, a jedna od radionica održana je i u Zagrebu.