Sudija Dragan Nešić odbacio je danas zahtev advokata biznismena Nikole Petrovića Srđana Radovanovića da proširi optužnički akt protiv novinarki KRIK-a Dragane Pećo i Vesne Radojević, usled nedostatka novih činjenica.

Petrovićev advokat je to zahtevao nakon što je na suđenju čuo 25 pitanja koje su Pećo i Radojević poslale Petroviću, pre objavljivanja spornog teksta, pravdajući time da se ne seća da ih je dobio i da je to novi momenat u procesu suđenja. Odbrana je navela da ima odgovor na ovaj mejl advokata Radovanovića i da samim tim nema novih činjenica.

Na pitanje sudije Nešića Petroviću da li hoće da se izjasni  da li je znao za pitanja, uz konstataciju da ne sme da da lažni iskaz, Petrović je rekao da nije saglasan da odgovora.

„Odgovaraću kada dođe red na mene“, rekao je Petrović.

Odgovrajajući na pitanja advokata Nikole Petrovića Dragana Pećo je navela da je tekst pisala zato što je Petrović bio javni funkcioner – direktor „Elektromreže Srbija“, a da je ujedno sklapao tajne poslove preko of – šor kompanije u Luksemburbu. Petrović je, ujedno, i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ona je navela da su podatke iz teksta ona i koleginica Radojević sakupile iz dostupnih međunarodnih poslovnih registara, kao i registra civilnog vazduhoplovstva u Srbiji. Pećo je ponovila više puta da je Petrovića kontaktirala pre objavljivanja teksta.Advokat Radovanović je pokušavao da ukaže da ne vidi svrhu pisanja teksta, kao ni šta je on otkrio. Prema njegovim rečima Nikola Petrović nije važna ličnost i nema razloga za pisanje teksta.

„Šta je sumnjivo bilo da bi se pisao tekst?“, pitao je advokat Radovanović.

„Zašto sam ja javna ličnost“, uskočio je u jednom momentu u pitanje vidno nervozni Petrović.

Pećo je ponovila da je Petrović javna ličnost samim tim što je bio direktor „Elektromreže“, i da je evidentno da je tajno ušao u poslove u Srbiji, preko of šor kompanije u Luksemburgu, u Srbiju, i to u poslove solarne energije. Pećo je navela da je na toj funkciji mogao da zna planove države Srbije da iz budžeta u narednom periodu finansira poslovanje u oblasti solarne energije i obnovljivih izvora.

Nikola Petrović je do sada više puta tužio KRIK, a brojne međunarodne organizacije ocenile su ih kao SLAPP tužbe (strateške tužbe protiv učešća javnosti). Advokat Radovanović je najavio da će sada, pošto je odbijen zahtev za proširenje istrage,  podneti novu privatnu tužbu.

Na insistiranje Petrovićevog advokata Dragana Pećo je isčitala 25 pitanja koja je uputila Nikoli Petroviću.

Pitanja:

1. Zašto je Petrović izabarao Luksemburg kao zemlju gde će da registruje of – šor kompaniju
2. Direktori su mu stranci. Kako je došao u kontakt sa njima
3. Svi ti direktori su ujedno i direktori u kompaniji Stanka Subotića. Da li ga je Subotić savetovao da u Luksemburgu osnuje kompaniju?
4. Kada je odlučio da kupi firmu AIR POSH od Subotića?
5. Navedeno je u registrima da ju je platio 100 000 evra. Koliko ju je zaista platio?
6. Kako je upoznao Stanka Subotića i kako bi opisao njihov poslovni odnos?
7. Osim poslovne saradnje u kojim poljima su još sarađivali
8. Da li mu firma u vlasništvu ima avion ili više njioh i koliko ih je platio?
9. Da li se bavi komercijalnim prevozom putnika?
10. Da li neko od državnih funkcionera koristi usluge njegove firme?
11. U registru je navedeno da ima u vlasništvu avion cesna 550 YU -SXX. Da li je ovaj avion u vlasništvu AIR POSH-a. Ako nije ko je vlasnik?
12. Isti avion imao je nekada oznaku SEX i nalazio se u floti kompanije AIR PINK . Objasnite kako vaša kompanija koristi ovaj avion?
13. Kakva je Vaša saradnja sa kompanijom AIR PINK s obzirom da ste njihovog pilota postavili za direktora Vaše kompanije?
14. Nakon što ste kupili AIR POSH firma je ostala na istoj adresi kao i Subotićeva firma POSH propertise. Zašto sedište ostaje na adresi Subotićeve nekretnije?
15. Kako je došlo d apostanete suvlasnik firme Krasius doo i koja je svrha kompanije
16. Od kada poznajete Igora Krasića i kada ste se odlučili d apreuzmete ovu kompaniju?
17. Vaša firma je registrovana i za uvoz lekova. Od kad interesovanje za taj biznis?
18. Krasius je dobio dozvolu za uvoz kubanskog leka Limaxer neposredno pošto ste postali većinski vlasnik. Koliko je plaćen lek i da li je uvezen u Srbiju?
19. Zašto ste kupili firmu Store energy. Koliko ste tačno platili udeo u kompaniji?
20. Od kada poznajete druge suvlasnike firme i kada ste dogovorili preuzimanje firme?
21. Kako je došlo do saradnje sa D.K. saradnikom Stanka Subotića, kome ste dali punomoćje za kupovinu Store energy
22. Da li planira da se bavi poslovima solarne energije u Srbiji
23. Da li radi na nekim projektima i kojim sa državom Srbijom
24. Da li ste upoznati sa planovima države Srbije o ulaganju u ovu oblast
25. BIRN je objavio Vaše slike sa Zvonkom Veselinovićem. Od lklada ga poznajete i kakav je Vaš odnos. Kakve su Vaše poslovne veze?

Korake napred u procesuiranju napada podriva sve neprijateljskija klima koju stvaraju politički lideri

Nakon posete Beogradu 10. i 11. aprila 2023, povodom obeležavanja godišnjice ubistva urednika i izdavača Slavka Ćuruvije, Međunarodni institut za štampu (IPI) danas se pridružuje dole potpisanim međunarodnim organizacijama za slobodu štampe i novinarima u objavljivanju oštrog upozorenja o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji.

Uoči Svetskog dana slobode medija 3. maja, naš zajednički zaključak je da su 24 godine nakon ubistva Ćuruvije 1999. godine, loši uslovi za bezbednost novinara, nepovoljne okolnosti za vladavinu prava, mediji zarobljeni i podgrejana klima neprijateljstva prema kritičkom izveštavanju znače da ostaje mogućnost ozbiljnog fizičkog napada na novinara. Nezavisno novinarstvo u Srbiji nastavlja da se suočava sa periodom krize.

Predan rad koji obavljaju neke zainteresovane strane na procesuiranju napada na novinare podriva šira klima neprijateljstva koju stvaraju vodeći političari u Srbiji. Dok se ovo ne reši i dok se javni diskurs o kritičkom novinarstvu ne normalizuje, opipljiv napredak će ostati neostvariv.

Ovi zaključci dolaze nakon višestrukih sastanaka sa nezavisnim novinarima i urednicima, medijskim udruženjima i sindikatima, Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara u kojoj je bio i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

—————–

Srbija prikazuje jedinstvenu situaciju u kojoj uvrede i pokušaji diskreditacije ozbiljnog novinarstva uglavnom potiču od vodećih političara, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić i poslanike vladajuće stranke. Naša ocena je da je Srbija jedna od država kandidata za članstvo u EU u kojoj se novinari suočavaju sa najjačim verbalnim pritiscima i napadima sa državnog vrha. Mnogi javni zvaničnici i dalje vide kritičko i istraživačko novinarstvo kao nepatriotsku pretnju protiv koje se treba boriti, a ne kao zdrav i neophodan deo demokratskog tkiva zemlje.

Ovaj neuspeh političara da prihvate i poštuju ulogu kritičkog novinarstva je opasan. Mreže tabloidnih medijskih kuća u vlasništvu saveznika vlasti, koje pojačavaju poruke, podstiču nepoverenje i mržnju prema određenim novinarima, rutinski preuzimaju i izveštavaju o klevetama koje su lansirale političke ličnosti. Ovakvo ponašanje političara normalizuje neprijateljstvo prema nezavisnim medijima i, u mnogim slučajevima, deluje kao putokaz za fizičke i onlajn pretnje od strane nedržavnih aktera.

Nije iznenađenje što je Srbija i dalje jedno od najopasnijih mesta u Evropi, van Ukrajine, za novinarski rad. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u 2022. dokumentovalo 137 prekršaja: 34 verbalne pretnje, devet fizičkih napada, četiri napada na imovinu i 84 različita pokušaja pritiska na medije. Do kraja marta 2023. godine, zabeležena su 33 teška incidenta: osam verbalnih napada, tri fizička napada i 22 akta pritiska na medije i novinare. Istraživački novinari koji istražuju kriminal i korupciju visokog nivoa su posebno ugroženi i demonizovani su kao strani plaćenici i nacionalni izdajnici.

Iako je pokrenuto više inicijativa koje podržava država kako bi se pozabavilo bezbednošću novinara, njihova efikasnost je potkopana političkim napadima na novinare koji kompromituju napore vlasti. Stalna radna grupa za bezbednost novinara, osnovana 2016. godine, važna je inicijativa i platforma za razmenu informacija između organa za sprovođenje zakona i medija, što omogućava sistematičnije praćenje. Tužilaštvo je uspostavilo mrežu namenskih kontakt tačaka širom Srbije koje moraju brzo da reaguju u slučajevima pretnji. Besplatna SOS linija za novinare čija je bezbednost ugrožena, koja radi 24/7, predstavlja važan instrument za brzo reagovanje, uz umrežavanje nadležnih institucija i pružanje pomoći ugroženim novinarima. Kao dobrodošao razvoj, broj fizičkih napada zabeleženih 2022. godine je opao u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, dok organi za sprovođenje zakona sve više identifikuju navodne počinioce i podižu optužnice, pokazalo se da je pravdu mnogo teže dostići. U 2022, javnom tužilaštvu je podneta 81 krivična prijava, a doneto je samo pet osuđujućih presuda. Iako su se određene istrage suočile sa legitimnim preprekama u obezbeđivanju dokaza, u nekim slučajevima novinari se žale da ozbiljne pretnje tužioci procenjuju kao da one ne prelaze prag krivičnih dela. Od marta 2023. godine, 41,96% predmeta dostavljenih tužilaštvu odbačeno je iz tog razloga. Novinari su takođe izrazili zabrinutost da politički osetljivi slučajevi, uključujući napade u koje su umešani članovi vladajuće stranke, nisu adresirani na odgovarajući način. Dok Stalna radna grupa funkcioniše adekvatno na papiru i zainteresovane strane su posvećene njenom uspehu, njen rad podriva nedostatak političke volje i šira atmosfera neprijateljstva. Posebna Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, osnovana u decembru 2020. uz podršku premijerke, doživela je neuspeh.

S druge strane, Komisija za istraživanje ubistava novinara još jedna je važna inicijativa i bila je ključna u borbi za pravdu za Slavka Ćuruviju. I pored napretka u istrazi Radne grupe policije u okviru Komisije u identifikaciji mogućih ubica, Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje okleva da preuzme istragu o ubistvu novinara Milana Pantića, dok je misteriozna smrt Dade Vujasnović i dalje nerazjašnjena.

Uprkos brojnim izazovima, ove godine desili su se neki pozitivni pomaci. Ponovljena presuda iz marta 2023. kojom su počinioci, među kojima je i bivši predsednik Opštine Grocka, osuđeni na pet godina zatvora zbog podmetanja požara na kuću novinara Milana Jovanovića, dobrodošla je pobeda. Međutim, dok je žalba u toku, pravda za ovaj napad još nije obezbeđena. Brze optužnice i procesuiranja početkom 2023. godine za pretnje koje je novinarima OK radija uputio moćni privrednik u Vranju bile su pozitivne. Dobrodošla je i nedavna osuda na godinu dana kućnog pritvora čoveku koji je uputio strašne pretnje smrću novinarki TV Nove S Jeleni Obućini. Međutim, čini se da se spremnost i sposobnost da se efikasno procesuiraju takvi napadi proširuju samo na slučajeve u kojima je postojao politički pritisak ili gde navodni počinioci nemaju političke veze, što ukazuje na nedostatak nezavisnosti organa za sprovođenje zakona.

—————–

Na širem nivou, međutim, nije postignut napredak u jačanju prostora za slobodu medija i slobodu izražavanja. Medijski pluralizam ostaje posebno slab, sa nezavisnim elektronskim medijima koji su sistematski u nepovoljnom položaju na tržištu. Najjasniji primer bila je kontroverzna odluka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz jula 2022. da ponovo dodeli sve četiri nacionalne frekvencije provladinim televizijskim kanalima, zanemarujući prijave nezavisnih medijskih kuća. Peta dozvola tek treba da bude dodeljena. REM nastavlja da pokazuje nedostatak funkcionalne nezavisnosti i nije uspeo da izvrši svoju dužnost sankcionisanja kršenja zakona o radiodifuziji od strane privatnih kanala bliskih vlasti. Nastavljaju se kašnjenja u reformi zakona o javnom informisanju i medijima, kao i zakona o elektronskim medijima, koja se odavno čeka.

Javni servis i dalje pati od nedostatka uređivačke nezavisnosti i pokazuje jasnu pristrasnost u svom programu i izveštavanju u korist vlade. Državno oglašavanje – koje je godinama bilo najveći oglašivač u medijima – takođe nastavlja da se distribuira na proizvoljan i netransparentan način, uglavnom u korist provladinih medija. Umesto da budu diskvalifikovani iz programa sufinansiranja zbog redovnih kršenja novinarske etike, kako je utvrdio Savet za štampu, tabloidni mediji i dalje dobijaju velike količine javnog novca. Ova upotreba državnih resursa je jedna od glavnih poluga za vladu da kooptira i kontroliše medijsko izveštavanje. Dok je direktno vlasništvo države nad privatnim medijima zabranjeno, kupovinom državnog i kontrolisanog Telekoma Srbije sa više medijskih sredstava, poslednjih godina uspostavljen je model indirektnog državnog vlasništva. Uzeti zajedno, ovi razvoji događaja su učvrstili provladin narativ na račun nezavisnog novinarstva.

Pored fizičkih pretnji, nezavisni mediji se suočavaju i sa brojnim pravnim izazovima. Istraživačke platforme kao što je KRIK su zatrpane lavinom uznemirujućih tužbi, kako građanskih tako i krivičnih, što znači da su prinuđene da posvete dragoceno vreme i novac da se odbrane na sudu. Dok su sudovi nedavno odbacili očigledno uznemirujuće tužbe, Srbija je i dalje jedna od najgorih zemalja u Evropi po strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP) i broj dokumentovanih slučajeva je u porastu. Tužioci su najčešće javni funkcioneri, političari, biznismeni i kompanije. Nedavni slučaj koji se odnosi na dva slučaja SLAPP-a koje je gradonačelnik Beograda pokrenuo protiv BIRN-a je odličan primer.

Sve u svemu, sloboda medija u Srbiji ostaje u lošem stanju. Niko još nije konačno proglašen krivim za ubistvo novinara. Klima pretnji novinarima je u najgoroj tački u mnogo godina. Medijski pluralizam i dalje je slab, a vladajuća stranka nadgleda zarobljeni medijski ekosistem. Zajednički stav naših međunarodnih organizacija je da, iako je važan rad na efikasnom krivičnom gonjenju napada na novinare imao pozitivan uticaj, ovaj napredak je podriven ukorenjenim izazovima u konačnom obezbeđivanju pravde i širem klimom neprijateljstva prema kritičkom novinarstvu koju podstiču politički vođe. Sve u svemu, ovi kombinovani faktori znače da Srbija i dalje koči u svojim obavezama da poboljša slobodu medija kao deo procesa pridruživanja EU. Stoga ne prepoznajemo nikakav opšti napredak od misije MFRR-a za utvrđivanje činjenica u aprilu 2021.

—————–

Ovaj status kvo ne sme da se nastavi. Od vitalnog je značaja da međunarodna zajednica prepozna ozbiljnost trenutne situacije za nezavisno novinarstvo u Srbiji. Naše organizacije će u narednim mesecima pružati što više platformi nezavisnim srpskim novinarima da podele svoja iskustva iz prve ruke. Međunarodni pritisak biće centralni za sprovođenje pozitivnih promena. Stoga pozivamo Evropsku uniju da osigura da sloboda medija u Srbiji bude prioritet u kontekstu vladavine prava i demokratije. Takođe apelujemo na lidere i zvaničnike EU da hitno pokrenu pitanje pritiska na novinare od strane visokih političara tokom sastanaka sa srpskim zvaničnicima. Budući izveštaji o napretku u vezi sa pristupanjem EU trebalo bi u potpunosti da odražavaju ozbiljnost situacije i da daju nacrt značajnih reformi. Međunarodna tela kao što su OEBS i Savet Evrope moraju nastaviti da se bave ovim pitanjima. Predstojeći izveštaj specijalnog izvestioca UN za slobodu mišljenja i izražavanja nakon njene misije u zemlji trebalo bi da bude snažan u proceni situacije.

Dvadeset četiri godine nakon ubistva Slavka Ćuruvije, uslovi za bezbednost novinara u Srbiji alarmantno podsećaju na period u kojem je on ubijen. Predstojeća presuda žalbenog suda za ubistvo biće najvažnija za slobodu medija i novinarstvo u poslednjih nekoliko decenija i poslužiće kao lakmus test za vladavinu prava i demokratiju u širem smislu. Ako bude osuđujućih presuda, nadamo se da ovo može delovati kao katalizator za konkretne promene u pozitivnom smeru. Naše međunarodne organizacije za slobodu štampe i novinarske organizacije učiniće sve što može da podrže slobodno i nezavisno novinarstvo tokom ovog perioda.

Potpisnice: 

ARTICLE 19 Europe

Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)

Evropska federacija novinara (EFJ)

Međunarodna federacija novinara  (IFJ)

Međunarodni institut za štampu (IPI)

OBC Transeuropa (OBCT)

Reporteri bez granica (RSF)

The Daphne Caruana Galizia Fondacija

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana slobode medija 3. maja, MFRR je domaćin vebinara posvećenog krizi sa kojom se suočava nezavisno novinarstvo u Srbiji.Više informacija ovde. Registrujte se ovde.

Ovu izjavu koordinisao je Media Freedom Rapid Response (MFRR), evropski mehanizam koji prati i reaguje na kršenja slobode štampe i medija u državama članicama EU, zemljama kandidatima i Ukrajini. Projekat sufinansira Evropska komisija. 

Davanjem iskaza tuženog novinara Bete Nikole Kočovića i tužioca Igora Novovića počelo je pred Apelacionim sudom u Beogradu ročište po tužbi funkcionera Srpske napredne stranke i bivšeg zamenika gradonačelnika Novog Pazara protiv Bete i radija Sto plus iz 2017. godine.

Viši sud u Beogradu je u dva navrata presuđivao u korist tuženih.

Novović je tužio Kočovića i pred Osnovnim sudu u Novom Pazaru za krivičnu tužbu za uvredu zbog istog teksta, ali ga je sud oslobodio krivice, da bi nakon njihove žalbe Višem sudu, pre donošenja drugostepene odluke, postupak zastareo.

Kočović je tužen zbog vesti o događaju u kojem je smrtno stradao Muriz Korać, nakon tuče sa Vojislavom Aksićem, a u tekstu je navedeno da je krivična prijava podneta protiv Novovića jer je on vlasnik taxi vozila, kojim je upravljao Aksić.

Novović, koji je u to vreme bio zamenik direktora Direkcije za izgradnju Novog Pazara, priznao je danas da je Igoru Prgomelju dao kaparu u vrednost od 2 500 evra nameravajući da kupi njegovu taxi firmu, ali da nije preuzeo vozilo, kao ni saobraćajni list ni ključeve. On jeste potvrdio i da je na jednoj večeri preporučio nekim ljudima da Aksić za njih radi kao vozač.

Na današnjem ročištu se nije pojavio svedok Igor Prgomelj koji je u policiji dao iskaz da je prodao vozilo Novoviću, a na osnovu ove službene beleške iz policije Kočović je napisao tekst. Zbog današnjeg nedolaska na ročište svedok Prgomelj se kaznio sa 30 000 dinara jer nije dostavio dokumentaciju za razlog nedolaska, a njegovo svedočenje se smatra važnim u ovom postupku.

Kočović je istakao da je tekst napisao u subotu kada nije mogao da proveri u sudu da li je podneta krivična prija protiv Novovića ili će tek biti podneta, kao i da je istog dana uklonio deo teksta koji se odnosi da je “Novović sam oblepljivao vozilo taxi oznakama”.

Ujedno, Kočović je negirao da je ovaj slučaj degradirao Novovića navodeći da je nakon ovog slučaja postao zamenik gradonačelnika Novog Pazara.

Na redovnom sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koju čine Republičko javno tužilaštvo, MUP, NUNS, UNS, Asocijacija onlajn medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, uz posmatračku ulogu OEBS-a, razmatrani su slučajevi pretnji novinarima u prvom kvartalu 2023. godine, navodi se u izjavi Verana Matića.

Zekić je to izjavila sinoć u emisiji Hit tvit na TV Pink.

„Ovakvom ocenom predsednica Saveta REM je potvrdila da institucija čija je predsednica nije uradila svoj posao pri dodeli nacionalnih frekvencija“, ističe se u saopštenju.

Regulatorno telo za elektronske medije je, kako navodi BIRODI, pre odluke o dodeli nacionalnih frekvencija trebalo da sprovede istraživanja i analize i na osnovu adekvatnih informacija odredi broj frekvecija koje će omogućiti održivo poslovanje televizija kojima će dodeliti frekvencije.

Umesto toga, podeljeno je više frekvencija i time dovedena u pitanje održivost televizija sa nacionalnim pokrivanjem što je vidljivo kako iz neispunjavanja programskih elaborata sa kojima su televizije dobile frekvencije, tako i kroz marketinško izveštavanje o vlasti.

„Iz svega navedenog, jasno je da je odluka o broju televizija koje će dobiti nacionalne frekvencije bila motivisana odlukom da se medijsko nebo premreži medijima – sredstvima promocije i propagande za potrebe vlasti i koji kao takvi neće biti održivi, to jest koji će biti lako kontrolisani od vlasti“, ističe se u saopštenju.

Biro za društvena istraživanja ocenjuje da sve to za direktnu posledicu ima da su građani Srbije uskraćeni za prava koja su garantovana Ustavom Srbije u članu 51. koji glasi:„Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“.

Žiri za godišnju Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević 2023“, koju je 18. godinu za redom dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade SAD, doneo je odluku o ovogodišnjim nominacijama.

Nagrade se svake godine dodeljuju za istraživačke novinarske radove u tri kategorije: elektronski mediji (TV i radio), onlajn mediji i štampani mediji,  i to za teme koje su od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.  Ove godine na konkurs je prijavljeno 45 novinarskih radova.

U uži izbor za dodelu nagradu su ušli:

Elektronski mediji

Dalibor Stupar – “Šta nas greje, to nas truje”

Ksenija Pavkov – Ispod površine: „U mreži“

Maja Nikolić – Ispod površine: „Poslednja počast“

Štampani mediji

Jelena Zorić – Vodič kroz Jovanjicu Prvi deo i drugi deo 

Nemanja Rujević, Ingrid Gerkama, Natali Bertrams, Tristen Tejlor – Papagaji vredni kao kokain

Vuk Cvijić – Novak Nedić štitio grupu Velje Nevolje 

Online mediji

Saša Dragojlo – Krijumčar-prevodilac i ‘major Deki’: Tvrdnje o kriminalu uz policijsku pomoć

Jelena Veljković – Serijal tekstova o ulozi Nemanje Stajića u postupcima ozakonjenja

Radmilo Marković – Beograd – raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja: BIRN našao skoro pola miliona spornih kvadrata

Prijave je razmatrao žiri u sastavu:

Aleksandar Reljić, novinar i dokumentarista  – predsednik žirija

Mirjana Jevtović, novinarka

Tatjana Lazarević, urednica portala Kossev

Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik „Vreme“

NUNS-ova nagrada za izuzetnost u istaživačkom novinarstvu dodeljuje se svake godine povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, a ove godine biće dodeljena 4. maja, na Fakultetu dramskih umetnosti. 

Glasajte na sledećem linku: https://nuns.rs/nominovani-radovi-za-dodelu-nagrade-dejan-anastasijevic-2023-glasaj/

“Veliki broj novinarki i novinara ima potrebu za nekakvim mehanizmima pomoći i podrške u suočavanju sa posledicama stresa direktno u vezi sa profesijom, te je razvoj takvih mehanizama i njihovo stavljanje novinarkama i novinarima na raspolaganje – hitan. Broj osoba kojima je pomoć potrebna već sada se meri stotinama, a onih kojima će, ako se sa njima ne bude radilo na tome, tek biti potrebna, još je i veći”, pokazalo je najnovije istraživanje OEBS-a “ Analiza mentalno zdravlje novinara“, koje su uradili  Jovana Gligorijević, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić i Miroslav Janković.

Analiza je pokazala da od dijagnostikovanih mentalnih smetnji novinara, najčešće su bili prisutni anksiozni poremećaji, čak 71.6 odsto, zatim depresivni (41.8 odsto), kao i napadi panike u 34.3 odsto od ukupnog broja anketiranih. Gotovo petina novinara (19.4 odsto) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, što direkno ukazuje na specifične rizike ove profesije, jer premašuje  gotovo 20 puta rasprostranjenost ovog poremećaja u populaciji koja iznosi oko 1 odsto.

Gotovo polovina novinarki i novinara ( 47 odsto) ima psihološke posledice mobinga. Ukupno 83,1 odsto anketiranih iskusilo je sagorevanje tokom bavljenja svojim poslom a čak 69,9 odsto anketiranih novinarki i novinara imaju posledice izveštavanja o traumatičnim događajima, ističe se u Analizi.

Kao preporuka u Analizi se navodi se da bi mediji trebalo da razmotre razvijanje internih alatki za prepoznavanje stresa i povećanje rezilijentnosti kod novinara (bilo kao alatke za samopomoć ili direktnu pomoć). Kao i da je potrebno razmotriti i mogucnosti za organizaciju edukacije novinara na temu stres menadžmenta i prepoznavanja simptoma stresa i pregorevanja.

U istraživanju se pošlo od pretpostavke da se novinarstvo kao profesija, širom sveta, suočava sa velikim pritiscima i da ishodi često znaju da budu i tragični. Novinari stradaju od nasilja, a neki od teskoba i bolesti koje nastaju kao posledica profesionalnog i doslednog bavljenja ovim poslom. Poslednji izveštaj Reportera bez granica za 2022. godinu ocenio je da od 180 država u svetu za koje se vodi klasifikacija samo 8 ima dobru situaciju kada je reč o slobodi medija i bezbednosti novinara. Dakle, samo 4.4 odsto od ukupnog broja država. Ovako ozbiljni i zabrinjavajući podaci jasno ukazuju na veoma teške uslove u kojima medijski profesionalci rade što se itekako odražava na njihove živote i zdravlje, kao i na blagostanje njihovih porodica.

Upravo zbog toga, Misija OEBS-a u Srbiji je krajem 2022. godine formirala tim sastvaljen od četiri novinara i psihologa koji su imali zadatak da urade pilot anketu koja će pružiti činjeničan uvid u stepen prisustva i izvore stresa sa kojima se novinari susreću u svakodnevnom radu, kao i da utvrdi da li to, i u kojoj meri, utiče na doživljaj profesionalnog sagorevanja. Ključna ideja je da rezultati ove ankete posluže za definisanje preporuka i vrlo konkretnih kratkročnih i dugoročnih aktivnosti i projekata koji će pomoći novinarkama i novinarima da se lakše izbore sa izazovima kojima je njihovo mentalno, a time i fizičko, zdravlje ugroženo.

Stres, mobing i sagorevanje iz ugla novinara

Upitani da ocene nivo stresa pod kojim se trenutno nalaze (bez pominjanja posla), novinarke i novinari koji osećaju umeren do visok nivo stresa, javljaju se u procentu od 79,9 odsto, a njih 14,6% procenjuje da trpi čak veoma visok stepen stresa, što je sveukupno već mnogo bliže broju onih koji smatraju novinarstvo stresnim zanimanjem.

U potpuno jednakom procentu (56,1 odsto), visoko rangirani se nalaze kratki rokovi i veliki broj radnih zadataka sa jedne strane, a sa druge – potplaćenost i finansijska neizvesnost. Odmah za njima slede spoljni pritisci i pretnje (37,8 odsto) kojih je neuporedivo više nego pritisaka i pretnji unutar redakcije (7,9 odsto).

Gotovo polovina ispitanih (49,4 odsto) doživela je mobing u blažoj, a 12,8 odsto u težoj formi, što dovodi do zaključka da je 62,2 odsto ispitanih novinarki i novinara doživelo neku formu mobinga tokom karijere.

Kada je reč o posledicama koje mobing ostavlja na novinarke i novinare, njih 6,1 odsto je navelo da je mobing ostavio na njih teške posledice koje im remete svakodnevno funkcionisanje, dok 40,9 odsto kaže da posledice ima, ali ne u meri koja bi im remetila funkcionalnost na svakodnevnom nivou. Ipak, u konačnom zbiru, 47 odsto odnosno gotovo polovina anketiranih ima psihološke posledice mobinga.

Kod izveštavanja o traumatičnim događajima prepliću se izveštavanje o ratnim zločinima, o ratnim silovanjima, odnosno o seksualnom nasilju, kao i izveštavanje o teškim i neizlečivim bolestima koje se prepliću sa izveštavanjem o smrti dece…

Manje od četiri odsto ispitanih novinarki i novinara nije upoznato sa postojanjem sindroma sagoravanja na poslu, što je ohrabrujuća informacija. Njih 82,9 odsto kaže da im je ovaj sindrom poznat, a 13,4 odsto da im je donekle poznat. Ipak, kada je reč o iskustvu sindroma sagorevanja na poslu, podaci nisu ohrabrujući.

Više od trećine (32,3 odsto) ispitanih ne zna kom lekaru specijalisti treba da se obrate ako sumnjaju da imaju sindrom sagorevanja. Većina (67,7 odsto) zna, ali taj broj je i dalje manji od onih koji smatraju da su ovaj sindrom iskusili jednom ili više puta.

Kada je reč o fizičkim oboljenjima, više od polovine (51,8 odsto) ispitanih ima hronična oboljenja koja smatra blagim, dok 9,1 odsto ima teže forme fizičkih bolesti. U konačnici, makar na uzorku ovog istraživanja, pokazuje se da 60,9 odsto novinara i novinarki u

Srbiji ima neko fizičko hronično oboljenje. U kakvoj je to vezi sa mentalnim zdravljem novinara pokazuje sledeći grafikon. Ogromna većina, 88,9 odsto ispitanih smatra da je njihovim fizičkim oboljenjima u značajnoj meri doprineo stres.

Pritisci na novinare

U poslednje vreme je došlo do porasta napada na novinare i to u veoma velikom procentu. Eksplozija društvenih mreža, onlajn komunikacija i prebacivanje novinarstva u digitalnu sferu stvorilo je neslućene mogućnosti za, najčešće, anonimne pretnje, vređanja, uznemiravanja i psovanja. Sa povećanim brojem slučajeva, ta vrsta komunikacije se drastično brutalizuje pa i uobičajeno vređanje može imati izuzetno uznemirujuće efekte. U Analizi se navodi da svake godine NUNS registruje preko 100 različitih slučajeva pretnji i pritisaka. To su samo prijavljeni slučajevi. Teško je pretpostaviti koliko ostaje nevidljivo iz najrazličitijih razloga.

Više od 60 odsto anketiranih veruje da su pretnje, vređanja i napadi uticali na njihovo psihičko blagostanje. Ovo je trenutni presek. Kada tome dodamo akumuliranje u dugim vremenskim periodima, onda su posledice gotovo izvesno veoma dramatične.

Navikavanje na takav život, bez stručne pomoći, vodi u različite bolesti, ne samo one koje se tiču mentalnog zdravlja. U sledećem grafikonu možemo da vidimo i da li su se i na koji način novinari obraćali nekome za pomoć i podršku.

Mentalna bolest novinara

Iako većina ispitanih novinara nema mentalne smetnje (67.7 odsto), ipak skoro patina njih ima dijagnostikovan mentalni poremećaj (19.5 odsto). Ako se ima u vidu da još dodatnih 12.8 odsto ima subjektivni doživljaj prisustva ove vrste tegoba, a da se nisu obraćali za pomoć, to ukupno čini trećinu ispitivanog uzorka (32.3 odsto) što i više nego duplo prevazilazi procenat zastupljenosti mentalnih poremećaja u populaciji.

Rezultati su pokazali da prosečan skor depresivnosti u uzorku novinara odgovara blago izraženoj depresivnosti, dok su anksioznost i stres  umerenog nivoa. Međutim, kada se obrati pažnja na rasprostranjenost visokih skorova, onda se uočava umerena depresivnost kod trećine novinara (28.7%), a njih čak 13.4 odsto teže i teške oblike depresije koja ima klinički značaj.

Blizu 40 odsto anketiranih novinara povremeno doživljava veoma visoku anksioznost, odnosno samo jedna trećina ne oseća ovakve smetnje (31.7 odsto). Trećina ispitanika doživljava veoma visok stepen stresa (32.3 odsto) koji se manifestuje kroz osećaj napetosti, iritabilnosti, teškoće spavanja i slično, odnosno samo nešto više od četvrtine njih (28.7 odsto) ne oseća simptome stresa, dok najveći broj doživljava blage ili umerene nivoe stresa (39.0 odsto).