Pisac i jedan od autora podkasta “Dobar, loš, zao” Marko Vidojković prinuđen je da sa suprugom napusti Srbiju, zbog konstantnih pretnji smrću preko društvenih mreža, a po preporuci Međunarodnog udruženje pesnika, esejista i književnika (PEN). Vidojković već mesec dana živi u inostranstvu, a emisije snima uglavnom preko “skajpa”. U razgovoru za novine “Nova”, kaže da je do sada dobio više od 30 pretnji smrću zbog kritike vlasti u Srbiji, a da su samo dve rešene.

“Preseljeni smo početkom februara, desetak dana nakon što je PEN objavio izjavu kojom izražava zabrinutost zbog pretnji smrću koje dobijam poslednjih godina, a koje nisu rešene, te zbog neizdržive situacije u kojoj se nalazimo supruga i ja. Istog dana tabloidi su pokrenuli kampanju protiv Nenada Kulačina i mene pod nazivom “Šolakovci optužili Srbiju i srpski narod za genocid”, izvrnuvši naše reči u DLZ, kad nam je gost bio Teša Tešanović i kad smo razgovarali o zločinu u Srebrenici. Tad su nam iz PEN rekli da na je potrebno hitno izmeštanje, jer petnje smrću meni, znače i pretnje smrću članovima moje porodice”, kaže Vidojković za Novu.

Smatra da je najverovatnije rekorder među medijskim radnicima po broju pretnji smrću.

“Prijavljeno ih je tridesetak, od toga je jedan slučaj zaključen sporazumom o priznanju krivice, a jedna presuda je bila prvo niža od zakonom propisane, da bi po žalbi tužilaštva postala najniža. To je bilo u jesen 2021. Ostale pretnje nisu rešene. Pritom, vi dolazite u jednu nemoguću situaciju da sedite u tužilaštvu sa osobom koja je pretila da će vam sasuti metak u čelo, a vi pred njom morate da kažete svoju adresu. To su situacije koje želiš da izbegneš i onda prestaneš da reaguješ na pretnje smrću. A to nije normalno”, navodi Vidojković.

Kaže da je postao svestan opasnosti tek kad je otišao iz Srbije.

„U Srbiji je to pakao. Pišem kolumnu za Danas, radim podkast DLZ, a sve vreme sam pod pritiskom koga nisam ni svestan. Tek ovde sam shvatio koliko sam polupan od života u Srbiji. Uglavnom radim preko skajpa, ponekad dođem na jedan dan i snimim emisiju u studiju. U ovom trenutku bilo je bitno da se sklonimo supruga i ja, da živimo koliko toliko normalno, a šta će dalje biti ne znam”, navodi Vidojković i ističe da i njegov kolega iz podkasta Nenad Kulačin konstantno dobija pretnje, ali da on iz objektivnih razloga ne može da napusti Srbiju.

Ima još mnogo ljudi u Srbiji koji su u istoj situaciji samo zbog kritike vlasti, navodi Vidojković.

U međuvremenu, PEN je vlastima u Srbiji tražio da sprovedu detaljnu i hitnu istragu pretnji smrću koje je dobio Marko Vidojković.

Međunarodni PEN centar poslao je pismo Veranu Matiću, predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara i članu radnih grupa za zaštitu i bezbednost novinara navodeći da očekuju njegovu pomoć, „kako bi srpske vlasti sa dužnom pažnjom razmotrile Vidojkovićev slučaj, pronašle počinioce i osigurale njegovu bezbednost“.

Stavom da ne prepoznaje optežene Miroslava Kuraka i Ratka Romića kao ubice Slavka Ćuruvije, kao i tvrdnjom bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Radeta Markovića da suđenje predstavlja pokušaj suđenja bivšem sistemu, počeo je drugostepeni postupak koji se pred Apelacionim sudom vodi zbog ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije.

Za ubistvo Ćuruvije prvostepeno su osuđeni bivši načelnik RDB-a Radomir Mrković, nekadašnji načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić, kao i pripadnik službe Ratko Romić. U odsustvu je osuđen i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Branka Prpa, Ćuruvijina supruga, koja je jedina videla ubicu, navela je da je godinu i devet meseci nakon ubistva niko nije zvao da kaže šta je videla i da da iskaz, da se istraga nije vodila, niti je nekoga zanimala.

Ona je potvrdila raniji iskaz da su dve osobe bile na mestu ubistva a  da je ona u padu, “u maglovenju”, videla osobu koja ne odgovara fizičkom opisu Miroslava Kuraka, koga tužilaštvo tereti kao neposrednog izvršioca, ali ni Ratka Romića.

Prema njenim rečima, najsličniji opisu je lice čiju je osmrtnicu videla 2000. godine i da smatra, sa 60 odsto sigurnosti, da je to lice ubilo Slavka Ćuruviju.

Prpa je rekla da je nju tada jedna osoba udarila u glavu i da je ona videla drugu osobu, ubicu, koji je prišao i pucao Ćuruviji u glavu.

“ To je bila osoba amorfne fizionomije, bez izrazitih crta lica. Bio je izrazito bled i imao crnu kapu. Bio je jako smiren i kao da se malo premišljao da li i mene da ubije. Ja sam tada imala 46 godina, sada imam 70. Sećanje može da bledi, ali mi je ta slika utisnuta u svest”, kazala je Prpa.

Ona je naglasila da je ubistvo Slavka Ćuruvije epilog višegodišnjeg progona Slavka Ćuruvije od strane tadašnje vlasti.

Njeno svedočenje je najznačajniji argument odbrane, a u nastavku pretresa koje će biti održano u sredu, biće saslušan i nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek.

Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković rekao je da ostaje pri navodima svoje ranije odbrane i da tužilaštvo za ključne svedoke ima Milorada Ulemeka Legiju i braću Miloša i Aleksandra Simovića, koji su rekli da nemaju neposredna saznanja.

Marković je rekao i da je i sam Ulemek, koga je tužilaštvo proglasilo za ključnog svedoka, u dosadašnjim suđenjima izjavljivao da nema nikakva neposredna saznanja o ubistvu, nego samo „ulična ogovaranja“, a da su iskazi braće Simović kontradiktorni, i to je sud prihvatio.

Marković je ukazao da Ćurivija nije bio na merama Službe i praćen zbog pisanja kritičkih tekstova jer se “nijedna vlast ne ruši medijima”. Prema njegovim rečima, Ćuruvija je praćen jer je imao kontakte sa stranim službama i to u vreme ratnog stanja.

“Cilj optužnice je, kada ne može da se sudi Slobodanu Miloševiću, da se ubistvo pripiše prethodnoj vlasti. Da se presudom aboliraju ratovi milosrdnog anđela”, naveo je Marković dodajući da suđenje predstavlja pečat jednom vremenu, a da ne vidi da se insistira na istini.

Na pitanje postupajućeg tužioca o odnosu sa Ulemekom, Marković je odgovorio da sa njim nije imao nikakav lični sukob, nego samo primedbe na njegov rad, jer je u Jedinici za specijalne operacije primenjivao „disciplinovanje“ koje je naučio u Legiji stranaca, što mu nije dozvolio. Marković je istakao da je hteo da smeni Ulemeka, pošto je hteo tu jedinicu da pretvori u Specijalnu antiterorističku jedinicu ali da su došle petooktobarske promene.

Optuženi Milan Radonjić i Ratko Romić ostali su pri svom stavu da nisu krivi za ovo krivično delo.

Tužilac i advokati odbrane izneli su predloge i žalbe o kojima će se sutra razmatrati na sednici zatvorenoj za javnost.

Otvoreni deo suđenja se nastavlja u sredu svedočenjem Milorada Lukovića Legije i braće Simović, na čijem svedočenju, o umešanosti Službe u ubistvo, je bazirana optužnica.

Koalicija za slobodu medija, Udruženje novinara Srbije (UNS) i ANEM traže od policije i tužilaštva da efikasno istraže sve pretnje smrću upućene novinaru i piscu Marku Vidojkoviću, pronađu počinioce i pokrenu postupke kako bi bezbedno mogao da živi i radi.

Novinarska i medijska udruženja ističu da je zbog pretnji koje je Marko Vidojković dobijao preko društvenih mreža svetsko udruženje pisaca PEN internacional pomoglo da on i njegova porodica budu „preseljeni na bezbednu lokaciju“ o čemu su obavestili predsednika Komisije za istrage ubistava novinara Verana Matića.

Koalicija za slobodu medija, UNS i ANEM traže da se zbog ugroženosti Marka Vidojkovića  hitno sastane Stalna radna grupa za bezbednost novinara kako bi bile dogovorene mere koje će mu pružiti neophodnu zaštitu kao i da se uradi bezbednosna procena za Nenada Kulačina koji je sa Vidojkovićem autor podkast serijala Dobar, loš, zao.

Koalicija za slobodu medija (Asocijacije medija, Asocijacije onlajn medija, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Poslovnog udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacije)

Udruženje novinara Srbije

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da je u toku izrada dva medijska zakona, bazičnog o informisanju i medijima, i o elektronskim medijima kojim će biti definisani status Regulatornog tela za elektronske medije i razmena audio-vizuelnog sadržaja.

„Očekujem da ti predlozi već u martu ili aprilu budu na javnoj raspravi“, rekao je Jovanović u intervjuu za Večernje novosti.

On je naveo da je ideja da se uvede digitalna platforma za transparentnije apliciranje za sredstva koja za informisanje i medije obezbeđuje država.

„Trenutno je taj proces dosta otežan administrativno, a digitalizaciju vidim kao šansu da obezbedimo još efikasniji i transparentniji proces“, naveo je Jovanović.

On je pozvao sve medije, novinare, organizacije civilnog društva da uzmu učešće u javnoj raspravi o tim zakonskim predlozima, jer kako je ocenio samo zajedno mogu doći do najkvalitetnijeg akta.

„Važno mesto zauzeće kodeks novinara, kao i samoregulacija“, rekao je Jovanović, navodeći da „posao mininstra nije da ide i da opominje“.

Bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić je izjavio da je pisac i jedan od autora podkasta „Dobar loš zao“ Marko Vidojković morao da bude relociran zbog pretnji i ugrožene bezbednosti.

„Koristim ovu priliku da kažem da smatram da nema prave reakcije naše demokratske javnosti na tu činjenicu. Ova okolnost zahteva reakciju svih slobodnomislećih ljudi, jer to što se dešava u režimu Aleksandra Vučića ne dešava se samo Marku Vidojkoviću, koji je kritičar tog režima od prvog dana. To se dešava po selima, dešava se po malim gradovima i tamo su ljudi ugroženi, kao i Marko Vidojković, kog ja veoma cenim kao pisca i slobodnomislećeg čoveka, ali i čoveka koji je mene kritikovao. Imao je to pravo i živeo je kritikujući me, u zemlji u kojoj je to uradio. Mi danas imamo situaciju da pisci moraju da napuštaju svoju zemlju, da bivaju relocirani uz pomoć svetskog PEN-a. To je sramota za Srbiju i zato mi nemamo ni politiku na Kosovu, zato imamo hvaljenje da smo ‘u zlatnom dobu Srbije’, da imamo neverovatne rezultate i živimo u jednoj sveopštoj laži“, izjavio je Tadić tokom gostovanja u Dnevniku televizije Nova S.

Na zvaničnom Tviter nalogu podkasta „Dobar loš zao“ je objavljeno da je Boris Tadić „jedini od svih onih koji su prošli kroz DLZ koji se setio da imamo situaciju da je jedan od autora emisije relociran zbog pretnji i ugrožene bezbednosti“.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović podseća da je godinama opstruisana mogućnost utvrđivanja istine o ovom gnusnom zločinu, uključujući i zastrašivanje svedoka i pokušaje prikrivanja ključnih dokaza u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije