Tereza Ribeiro o suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije: Prekinuti opasan krug zločina i nekažnjivosti

02/03/2023

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije će definitivno biti snažan test za pravosudni sistem i demokratiju u Srbiji. Ubistvo novinara je ekstreman slučaj i naravno da kazna mora biti proporcijalna. Moramo da prekinemo opasan krug zločina i nekažnjivosti, kaže za Cenzolovku Tereza Ribeiro, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, uoči otvaranja procesa pred Apelacionim sudom u ponedeljak 6. marta.

Cenzolovka: U aprilu je 24 godine od kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Sudski proces je počeo pre osam godina. Kako vidite to što je bilo potrebno 16 godina da se napiše optužnica i suđenje počne, pa onda još osam godina da suđenje dođe do završnice na Apelacionom sudu?

Ribeiro: Vreme potrebno za pravdu nekada drugačije od percepcije vremena u drugim dimenzijama naših života. Ipak, pravda mora biti brza i mora stvarno imati efekta, u suprotnom će posejati nepoverenje u institucije.

Naročito u slučaju kao što je ovaj – poslaće pogrešnu poruku da će nekažnjivost na kraju nadjačati. Veoma je važna brza pravda koja ima efekta i da budemo sigurni da su svi počinioci i oni koji su zločin isplanirali – kažnjeni. Da prekinemo krug nekažnjivosti.

Cenzolovka: Mislite li da sudije mogu da sude nezavisno i nepristrasno u ovom slučaju – kada je deo srpske tajne službe pokazao moć da opstruiše istrage čitavih 16 godina i da očigledno zastrašuje svedoke, uništava dokaze…?

Ribeiro: Nisam u poziciji da to prosuđujem, ne znam sistem tako detaljno, ali se nadam da će to biti slučaj. Ovo suđenje će definitivno biti snažan test za sistem. I to je dodatni razlog što sam pozvala na potrebu da se osigura efikasna pravda – da izbegnemo sejanje nepoverenja i diskreditovanje institucija i sistema, u ovom slučaju – pravosudnog sistema. Ne mogu da komentarišem detalje pravosudnog sistema u Srbiji iz očiglednih razloga… Ali se nadam da će to biti prelomna odluka.

Kada vladavina prava podbaci, demokratija se dovodi u pitanje

Cenzolovka: Kakva su Vaša očekivanja? Kakve posledice će imati ova presuda – ne samo za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, već i za stanje u pravosuđu i demokratiji u našoj državi?

Ribeiro: Kada je reč o ovako velikom slučaju, u koje je srpsko društvo usmerilo pažnju, moramo osigurati da pravda ide u dobrom pravcu. Ukoliko ne, definitivno može da dođe do nepoverenja u čitav pravosudni sistem i institucije. Vladavina prava je snažna podrška demokratiji – kada podbaci, demokratija se dovodi u pitanje. Zato je veoma važno poslati prave poruke.

Cenzolovka: Optuženi za ubistvo Ćuruvije, Miroslav Kurak, nalazi se u bekstvu. Otkriveno je da je u vreme podizanja optužnice bio u Africi. Kakve su, po Vama, posledice po kredibilitet pravosudnog sistema ukoliko se osoba osumnjičena da je direktni izvršilac, ubica novinara, ne privede pravdi?

Ribeiro: Ne znam detalje, ne znam šta je sve trebalo da bude urađeno kao i šta je zaista urađeno, ali u ovakvim slučajevima potrebno je uložiti sve neophodne napore kako bi se osiguralo da se počinioci privedu pravdi. To je veoma važno – da uradimo sve neophodno da privedemo počinioce pravdi, da budemo sigurni da neće biti nekažnjivosti.

Čak iako ne znam sve detalje, u ovakvim situacijama trebalo bi da bude preduzeto sve da osiguramo da na kraju pravda prevagne.

Ključna je politička volja

Cenzolovka: Ukoliko se zločinci kazne simbolično ili im se ukinu kazne, to će pokazati da su zločini protiv novinara u Srbiji nekažnjivi. Da li to može da ohrabri one koji žele da onemoguće novinare u njihovom radu čak i na taj najbrutalniji način?

Ribeiro: Ubistvo novinara je ekstreman slučaj i naravno da kazna mora biti u skladu sa tim. Moramo osigurati da na kraju pravda ne bude simbolična, već da kazna bude proporcionalna ozbiljnosti zločina. Veoma je važno da se osigura da, pre svega, sudstvo bude nezavisno, da je u stanju da obezbedi pravdu i da finalni rezultat bude adekvatna kazna.

To nije oruđe za osvetu, već proporcionalna kazna koja uzima u obzir ozbiljnost ovakvog zločina – a to je ubistvo novinara. Ne mogu da komentarišem koje su napore preduzele različite vlade u Srbiji ili ukupni pravosudni sistem. Nemoguće je da to procenim.

Cenzolovka: Osim ubistva Slavka Ćuruvije, bilo je još nekoliko slučajeva ekstremnog nasilja nad novinarima. Za ubistvo novinara Milana Pantića iz 2001. godine još nema optužnice, mada postoje jasne indicije da je zločin povezan sa državom i privatizacijom jedne fabrike. Okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović još nisu razjašnjene. Niko nije osuđen za pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića postavljanjem bombe na prozor njegovog stana. Suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića je ušlo u petu godinu i nije završeno. Šta to govori o odnosu države Srbije i njenog krivičnopravnog sistema prema novinarima?

Ribeiro: Svi ovi slučajevi su veoma zabrinjavajući, moraju biti u potpunosti istraženi i moramo biti sigurni da će pravda biti efikasna i obezbeđena za one koji su stradali i za njihove porodice. To je veoma jasno.

Da, vi još imate sve te slučajeve u Srbiji ali uprkos tome – i kada ovo kažem ne pokušavam da minimalizujem ozbiljnost slučajeva koje je potrebno istražiti – videla sam neke dobre korake koje je preuzela Vlada (Srbije). Ali – da li je to dovoljno, to je pitanje. I zašto nije dovoljno, zašto ne radi dovoljno brzo kako bi trebalo, to je takođe pitanje.

Imamo incijative kao što su Komisija za istraživanje ubistava novinara, imamo Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara Vlade (Srbije), Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara – puno inicijativa, one su veoma pozitivne, ali moraju biti efikasne, što znači da iza i van ovih inicijativa mora postojati politička volja.

Ako ne postoji politička volja, možete kreirati veoma interesantnu koreografiju, ali ako ne uložite napor da dođete do rezultata – nećete uspeti. Potrebne su nam složne akcije, dobre inicijative i politička volja. Bez sva ova tri elementa – neće uspeti.

Isto tako, bila sam u Srbiji, imala sam puno sastanaka sa vlastima na različitim nivoima, uverili su me da postoji snažna politička posvećenost kada je reč o istrazi svih ovih slučajeva i bezbednosti i zaštiti novinara.

Moj posao je da pažljivo ispratim šta se dešava, ne samo u Srbiji, jer je nažalost bezbednost novinara problem u mnogim državama članicama OEBS-a. Kao i da pratim da li ima pomaka kada je reč o inicijativama koje su države članice usvojile u različitim oblicima i modelima. Ali, najvažnija je, naravno – politička volja.

POTREBNO NAM JE DA NOVINARI DETALJNO ISTRAŽUJU, PROPAGANDA JE TOKSIČNA

Cenzolovka: Da li je u državi u kojoj se kritički novinari proganjaju ili ubijaju, a veličaju propaganda i dezinformacije, demokratija uopšte moguća?

Ribeiro: Ne, nije. Nama je potrebno da novinari detaljno ispituju i istražuju. I zbog svih ovih zločina, zbog slučajeva koji su pred sudom, tamo gde su mogući konflikti i ratovi upravo zato što smo zatvorili prostor za medijske slobode, za detaljno ispitivanje, za istraživačko novinarstvo.

Umesto toga, punimo taj prostor propagandom. To je toksična kombinacija i potpuno podrivanje demokratije. Ključno je za naša društva da novinari detaljno istražuju, dok je propaganda veoma toksična.

Štitimo novinare zato što štitimo demokratiju

Cenzolovka: Udruženja novinara neprestano upozoravaju na pretnje i fizičko nasilje nad novinarima u Srbiji. Jeste li upoznati sa tim podacima? Ako jeste, šta Vam oni govore o stanju istraživačkog i kritičkog novinarstva u Srbiji?

Ribeiro: Da, jesam. Baza podataka i registrovanje svih slučajeva napada je veoma dobra inicijativa. Pretpostavljam da je baza podataka javna. Možda morate da budete veoma glasni kada je reč o tim bazama i javno zastupate i ističete ozbiljnost podataka koja su udruženja novinara prikupila. Da objasnite građanima zašto je ovo ozbiljno za zdravu demokratiju i budućnost funkcionalne demokratije koja je, sigurna sam, težnja građana Srbije.

Cenzolovka: Ali, kada pogledate te podatke, da li Vam oni govore da nešto nije u redu?

Ribeiro: Situacija zaista zaslužuje pažnju. Na vlastima je da obrate pažnju i da osiguraju da se situacija popravi. Imamo sada projekat za bezbednost novinara i ideja je da se sakupe najbolje prakse, obezbede vodič i preporuke za države članice, kako bi one osigurale zaštitu novinara na pravi način. To je u skladu sa njihovim obavezama prema OEBS-u i zaštiti novinara.

Ministarski savet OEBS-a je 2018. godine usvojio Odluku o bezbednosti novinara. Vreme da se to i uradi. Nažalost, sveukupna situacija u mnogim državama članicama OEBS-a se ne poboljšava, ali bi morala. To je ozbiljna politička obaveza, usvojena konsenzusom i oni moraju da osiguraju da se implementira, da novinari budu zaštićeni.

Cenzolovka: Imate li neke konkretne podatke o ispunjavanju obaveza iz te Odluke o bezbednosti novinara?

Ribeiro: Nemamo, ali prema našem monitoringu u 57 država članica znamo da situacija nije dobra. To je veoma povezano sa nazadovanjem demokratije i medijskih sloboda. Štitimo novinare zato što želimo da zaštitimo demokratiju. Ukoliko želimo da zaštitimo demokratiju, moramo da zaštitimo novinare. U suprotnom, ne možemo da imamo zdravu i funkcionalnu demokratiju.

Cenzolovka: U nekoliko država članica EU poslednjih godina su ubijeni novinari. Kako su države EU reagovale u ovim slučajevima? Da li će ubistva novinara u Slovačkoj, na Malti, u Holandiji biti do kraja rasvetljena?

Ribeiro: Svako ubistvo koje nije rešeno je strašna poruka koja se prenosi u celom regionu, i u tome ste aposlutno u pravu. To nije samo poruka u određenoj zemlji, već je poruka koja se širi – ako oni ne mare za novinare, zašto bismo mi to radili? Takva poruka pojačava problem. Svaka situacija koja nije rešena uvećava problem novinara i slučajeva napada na novinare.

Spomenuli ste slučajeve u EU. Insistiram kod svih država članica OEBS-a, ne samo kod članica EU, da mobilišu sve resurse kako bi brzo rešili slučajeve. Nekada je veoma sporo, nekada i veoma komplikovano – zato sam na početku rekla da je vreme potrebno za pravdu malo drugačije od vremena u drugim oblasti našeg društvenog života.

Ipak, ne možemo da ostavimo ovakve slučajeve da se povlače po sudovima, istrage bez napretka i bez plaćanja visoke cene za one koji počine takav zločin.

Cenzolovka: Šta OEBS preporučuje kada je reč o nekažnjivost zločina prema novinarima? Koja su preporuke državi, a koje novinarima?

Ribeiro: Moja najjača preporuka je da ne možemo dozvoliti sebi da, umesto pravde, nekažnjivost bude pravilo. To nije prihvatljivo. Moramo da prekinemo opasan krug zločina i nekažnjivosti jer je duboko štetan za naša društva i naše demokratije.

Tekst na sajtu Cenzolovka možete pročitati ovde.

Istraživanje: Više od 70 odsto novinarki razmišlja da promeni posao, svaka treća diskriminisana

IJAS

02/03/2023

Jedna od tri žene zaposlene u medijima u Srbiji doživela je seksualno napastvovanje, a sedam od deset je bilo diskriminisano ili zbog godina ili zbog izgleda, jedan je od nalaza istraživanja „Žene u medijima“, koje je sprovela Inicijativa za mirne promene.

Istraživanje je sprovedeno u Srbiji i na Kosovu i pri tome su dobijeni slični rezultati – značajan broj ispitanica prijavio je da veruje da manje zarađuje od svojih muških kolega obavljajući isti posao, sličan procenat žena je iskusio diskriminaciju, bio prinuđen da žrtvuje privatni zarad profesionalnog života, ili imao iskustvo seksualnog uznemiravanja.

Osvrćući se na nalaze istraživanja u Srbiji Nenad Šebek, iz Inicijative za mirne promene, kazao je da je „apsolutno nedopustivo da se 2023. godine“ dobiju ovakvi rezultati.

– Stidim se toga i kao novinar, i kao muškarac, i kao građanin Srbije – rekao je Šebek danas u Medija centru.

Predstavljajući istraživanje, autorka Tamara Skorzza kazala je da je dobijeni podaci nisu iznenadili.

Ona je objasnila da su na uzorku od 401 žene zaposlene u medijima u Srbiji dobijeni podaci da 34,9 odsto smatra da za isti posao primaju manju platu od muških kolega, a da je preko 60 odsto prijavilo da su bile diskriminisane bilo zbog izgleda bilo zbog godina.

Pri tome diskriminaciju su u podjednakoj meri prijavljivale i mlađe i starije koleginice.

Uz to još 70 odsto žena ponekad ili često razmišlja o promeni posla, što, kako je Skrozza kazala, govori o velikom nezadovoljstvu i profesijom i poslom koju obavljaju.

Osvrćući se posebno na otvorena pitanja u anketi, Skrozza je kazala da odgovori pokazuju jednu „hronika propasti“. Ispitanice su između ostalog navodile da zbog posla nisu mogle da posete bliske članove porodice u bolnici, da su odlagale operacije, da su abortirale…

Na predstavljanju istraživanja govorila je i Zorana Antonijević, istraživačica, stručnjakinja za rodna pitanja i aktivistkinja, koja je takođe navela da je dobijeni podaci nisu iznenadili i da su oni slični ranijim istraživanjima koja su rađena i u Srbiji i u drugim državama.

– Ono po čemu se međutim Srbija i naš region razlikuju jesu posledice koje trpe žene žrtve i posledice koje ne trpe nasilnici – kazala je Antonijević.

Istraživanje je dalo i preporuke kako unaprediti položaj žena u medijima. Neke od njih su da je potrebno uspostaviti telefonske linije ili sistem pravne pomoći pri novinarskim udruženjima koji bi bio dostupan ženama u medijima, ali i razviti mehanizme koji bi omogućili da žene svoje iskustvo iznesu iz okvira redakcija u javnost.

Istraživanje se takođe delom bavilo i slikom žena u medijima, a preporuke u ovom delu su da je potrebno razviti širu mrežu sagovornica uz pomoć institucija i nevladinog sektora.

AF: Slično na Kosovu

Istraživanje sprovedeno među ženama zaposlenim u medijima na Kosovu pokazalo je da polovina zarađuje manje od prosečne plate, da petina veruje da ima manju platu od muških kolega za isti posao, da 4o odsto navodi da radi prekovremeno bez odgovarajuće nadoknade. Takođe je dobijen i podatak da je četvrtina ispitanica prijavila seksualno uznemiravanje a među njima je bilo i prijava seksualnih napada. Komentarišući rezultate Valjmira Rašiti, aktivistkinja i stručnjakinja iz Mreža žena Kosova, kazala je da se moraju razviti odgovarajući uslovi za prijavljivanje nasilja, jer je trenutno okruženje takvo da demotiviše žene da prijave bilo kakav vid negativnih iskustava.

Maja Sever, predsednica EFJ: Strašno je to što porodica i novinari 24 godine nisu dočekali pravdu u slučaju Ćuruvija

IJAS

02/03/2023

maja-sever-pq060mzds2nlfoegm4trsiq3zo1uto6949er0xutt0 — Maja Sever, Snimak ekrana: Jutjub/N1

Ako pravda ne bude zadovoljena, to će imati zaista veliki i jako loš uticaj na vaše okruženje, ali ne samo na vaše, nego i na sve nas, na novinare i novinarke uopšte, kaže za Cenzolovku Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara

Slučaj Slavka Ćuruvije jedan je od primera zbog čega je važno ne dozvoliti da zločini protiv novinara i novinarki prođu nekažnjeno. Naravno da će se loše odraziti na ceo vaš medijski sistem ukoliko presuda ne bude donesena i pravda ne bude zadovoljena, jer se onda ponovo nastavlja čekanje i pokazuje da zločini protiv novinara, novinarki i novinarstva mogu proći nekažnjeno. To će imati zaista veliki i jako loš uticaj na vaše okruženje, ali ne samo na vaše, nego na sve nas i na novinare i novinarke uopšte, kaže za Cenzolovku Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ).

– Lično i ljudski mislim da je to strašno, ističe Maja Sever, odgovarajući na pitanje o tome kako vidi činjenicu da porodica Slavka Ćuruvije, novinari i javnost u Srbiji ni 24 godine nakon ubistva nisu dočekali ni pravdu niti osuđujuće presude.

– Naravno, bol i gubitak neće se izlečiti kada ti ljudi budu konačno privedeni pravdi, ali će sigurno porodici mnogo značiti da zna da su kažnjene ubice njihovog najbližeg, njihovog člana porodice i prijatelja, kaže Sever.

Predsednica Evropske federacije novinara dodaje da se seća 1999. godine, kada je Slavko Ćuruvija ubijen, i da je pratila slučaj:

– To ubistvo je obeležilo jednu celu eru. Ne znam koliko je promenilo medijski sistem kod vas, ali zaista je izuzetno značajno. Ne bih znala da predvidim ishod suđenja, osim što se nadam da će, naravno, završiti tako da pravda bude zadovoljena, kako bi porodica konačno došla do te tačke.

Maja Sever je podsetila i na suđenje za ubistvo slovačkog novinara Jana Kucijaka i podvukla važnost borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

– Nedavno sam bila u Bratislavi, gde su pre pet godina ubijeni mladi istraživački novinar Jan Kucijak i njegova verenica Martina. Sudilo se ljudima koji su izvršili ubistva, ali nalogodavcima nije. Upoznala sam roditelje i to mi je najbolnije. Upravo zato vezujem to pitanje. Ljudi koji čekaju, koji se nadaju da će bar pravda biti zadovoljena, žive kao u nekakvom limbu, ne mogu da nađu svoj mir. Zato mislim da je porodici Slavka Ćuruvije izuzetno teško i da je izuzetno važno da se procesi dovedu do kraja, a naručioci ubistva privedu pravdi.

Pismo podrške tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i apel za proaktivno reagovanje Državnog veća tužilaca

IJAS

02/03/2023

Povodom javnog istupanja zamenica javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojane Savović i Jasmine Paunović, Nacionalni konvent o EU pruža podršku tužiteljkama i svim drugim tužiocima koji su se našli u sličnoj situaciji, uzimajući u obzir da ovo nisu prvi slučajevi premeštaja u Višem javnom tužilaštvu, otkako je za Višeg javnog tužioca izabran Nenad Stefanović.

Podsećamo da se premeštaji ovog tipa vrše godišnjim rasporedom, te ukazujemo da se u ovim vanrednim premeštajima, u skladu sa javno dostupnim informacijama, izvesno radi o kršenju procedure predviđene Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.

Problem nedovoljno obrazloženih razloga za premeštaj u druga odeljenja ili druga javna tužilaštva, bio je i razlog da nakon reakcija tužiteljki, trideset sedam zamenika tužilaca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu pošalje je Državnom veću tužilaca peticiju, šest zamenika iz Posebnog odeljenja za ratne zločine, kao i sedamnaest zamenika tužioca Trećeg javnog tužilaštva u Beogradu, kojom žele da javno pruže podršku koleginicama iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Podršku su pružili i stručna udruženja, organizacije civilnog društva i advokati. Ovo dodatno ukazuje na to da nije reč o pojedinačnim i nasumičnim slučajevima premeštaja, budući da taj premeštaj nisu ni tražile, već o situaciji koja se ponavlja i to najčešće tužiocima koji rade na važnim slučajevima sa elementima korupcije.

Poverenik za samostalnost Državnog veća tužilaca u svom saopštenju od 27. februara 2023. godine naveo je da se ne može “na nesumnjiv i pouzdan način utvrditi sadržina neprimerenog uticaja” u postupcima Višeg javnog tužioca i prve zamenice višeg javnog tužioca u Beogradu, te da će radi davanja ocene da li se radi o neprimerenom uticaju ili pitanju organizacione prirode morati da izvrši dodatne provere i prikupi podatke i relevantne dokaze.

Pozivamo Poverenika i Državno veće tužilaca da obezbede uslove za izjašnjavanje zamenika javnog tužioca i da u što kraćem roku, u interesu javnosti, ispitaju sve elemente neprimerenog uticaja i deluju proaktivno. Važno je da instutucije reaguju na vreme, kako bi se izbegla politizacija..U duhu nedavnih izmena pravosudnih zakona, čija primena još nije počela, podsećamo i na to da je cilj bio oslobađanje sudstva i tužilaštva od neprimerenog uticaja koji dolazi od drugih grana vlasti, od izuzetnog je značaja obezbediti prostor za nezavisno i samostalno delovanje predstavnika pravosuđa. Zato je neophodno zaštiti tužiteljke kao i sve tužioce posebno koji rade na osetljivim i predmetima sa koruptivnim elementima i omogućiti zaštitu i od neprimerenog uticaja i onih koji su im hijerarhijski nadređeni.

SLAPP tužbe negativno utiču ne samo na novinare, već i na demokratske vrednosti EU

IJAS

01/03/2023

Gong je u Europskom parlamentu upozorio kako je Hrvatska jedinstvena u Europi po golemom broju tužbi protiv novinarki i medija koje podižu suci. Kako bi se prevenirale tužbe protiv novinarki i izdavača, nužno je javno objavljivanje imena tužitelja i sadržaja tužbi. Izdavači se moraju obvezati plaćati tužbe podignute protiv njihovih novinara, naglasile smo na događaju kojem je prisustvovala predsjednica Europskog parlamenta Roberta Metsola, ali i brojni europski zastupnici i zastupnice.

SLAPP tužbe (strateške tužbe protiv javne participacije) sve su veći problem diljem Europe, a Hrvatska je s više od 900 aktualnih tužbi predvodnica trenda.

“Niska politička kultura, kao i nastojanje moćnika da kontroliraju javni diskurs, dovodi do toga da predstavnici zakonodavne, izvršne i sudbene vlasti smatraju da ih se u obnašanju dužnosti ne smije propitivati, a kamoli kritizirati i komentirati. Često ne shvaćaju da su granice dopuštene kritike mnogo šire kada je riječ o obavljanju takvih dužnosti. A ako pokušate progovoriti, budite spremni da vas uskoro očekuje poziv na sud“, pojasnila je Sanja Pavić, Gongova pravnica.

Udruženja protiv SLAPP tužbi u Europi prošle godine proglasilo je predsjednika Županijskog suda u Osijeku Zvonka Vrbana najvećim pravosudnim zlostavljačem u Europi, i to zbog serije tužbi protiv portala Telegram, novinara i urednika, teških oko 100.000 eura.

“Hrvatska je specifična po tome što veliki dio SLAPP-ova iniciraju suci, a pritom si međusobno dosuđuju previsoke odštete koje nisu razmjerne učinjenoj povredi. O tome je još ranije odlučivao i Europski sud za ljudska prava u slučaju Narodnog lista, protiv koje je niz sudaca podnio tužbe i tražio enormne iznose za naknadu štete”, kaže Pavić i upozorava kako je praksa nakon tog slučaja promijenjena te da su suci odustali od golemih novčanih potraživanja.

Praksa je nakon toga promijenjena, te suci sada dosuđuju manje iznose, od 10 do 20.000 kuna. Ipak, u slučaju Davorke Blažević, novinarke Trisa koju je tužila nekadašnja predsjednica Vrhovnog suda Senka Klarić Baranović, zbog općepoznatih činjenica navedenih u kolumni “Portret tjedna”, taj je iznos bio mnogo veći, preko 40.000 kuna. Zbog toga je Hrvatsko novinarsko društvo pokrenulo akciju prikupljanja novca za novinarku, a najavili su i objavu liste sudaca koji iniciraju SLAPP tužbe.

“Iz prve ruke sam vidjela kakav utjecaj SLAPP-ovi imaju na ljude. Jedan od najpoznatijih SLAPP-ova u Hrvatskoj su postupci koje je HRT pokrenuo protiv Hrvoja Zovka. Postupci su trajali više od četiri godine i sve je završilo u korist Zovka, no tu se radilo u zlostavljanju njega kao osobe, u najužem smislu. Nadam se da su države članice postale svjesne ovog problema, i da ćemo shvatiti da SLAPP-ovi ne utječu samo na novinare, već i na demokratske vrijednosti Europske unije. Jedan od najvažnijih elemenata – preduvjet borbe protiv SLAPP-ova je edukacija“, naglasila je Vanja Jurić, članica stručne skupine Europske komisije za SLAPP tužbe i članica Gonga, ali i odvjetnica brojnih novinara i novinarki žrtava SLAPP-ova.

Jurić ističe kako su sloboda govora i medijske slobode komplicirano pravno područje, gdje treba dobro poznavati ne samo domaće zakonodavstvo, već i praksu Europskog suda za ljudska prava.

“Unatoč zakonima koje imamo, u praksi Hrvatska i dalje ima velikih problema s primjenom temeljnih standarda slobode izražavanja”, dodala je Jurić.

Takve tužbe prepoznate su kao široko korišteno sredstvo ušutkavanja kritičkih glasova u javnom prostoru, a pokreću ih moćni akteri (npr. privatne tužbe dužnosnika i sudaca) kako bi se zastrašilo i ušutkalo one koji govore u javnom interesu: novinarke, mediji, aktivistkinje.

Prema anketi koju je Hrvatsko novinarsko društvo provelo 2022. godine, u Hrvatskoj je aktivna najmanje 951 tužba protiv medija i novinara, od kojih tužitelji potražuju gotovo 77,4 milijuna kuna. Osim SLAPP-ova, Gong je i ranije upozoravao na pritiske u redakcijama, cenzuru i autocenzuru od strane oglašivača i političara, kao i utjecaj državnog oglašavanja na sadržaj medija.

Konferencija u Europskom parlamentu održana je u sklopu projekta Pioneering Anti-SLAPP Training for Freedom of Expression (PATFox), kojemu je cilj ukazati na probleme SLAPP-ova u Europi i podučiti pravnice kako se nositi s takvim tužbama.

Španija: Novinari koji rade u dnevnoj štampi izlaze na ulice i traže pristojne plate

IJAS

01/03/2023

Više od stotinu radničkih saveta, sindikalnih sekcija i RLT-ova, koje sazivaju španski sindikati novinara CCOO, UGT i FeSP, izaći će na ulice 1. marta 2023. da zahtevaju pristojne plate i uslove rada. Evropska federacija novinara (EFJ) izražava podršku španskim novinarskim sindikatima i novinarima u štrajku.

Po prvi put, radnički saveti Vocento, Unidad Editorial, Prisa i Promecal udružili su snage da zahtevaju da se menadžment sektora dnevne štampe sastane kako bi pregovarali o povećanju plata za sve zaposlene u njihovim novinama, časopisima i svim uključenim kompanijama. Ova potražnja dolazi nakon više od decenije zamrzavanja plata, a u nekim slučajevima i znatnih rezova, koji su ispod ažurirane minimalne međuprofesionalne zarade (Interprofessional Minimum Wage (IWW)).

Ovim mobilizacijama sindikati žele da izraze podršku umornom osoblju pred nepokolebljivom pozicijom komunikacionih kompanija, koje kategorički odbijaju da priznaju gubitak kupovne moći radnika u sektoru. U poslednjoj deceniji akumulirali su i do 27% gubitka plata, koje je ove godine pogoršalo izuzetan rast inflacije.

Pored toga, poslednjih godina, osoblje ne samo da je moralo da se nosi sa zamrzavanjem plata i nivoima plata nedostojnih diplomaca, već je takođe bilo prinuđeno da odgovori na digitalne i multimedijalne zadatke koji su dodati već zasićenom obimu posla štampanih medija.

Sindikati smatraju da je zatvorenost poslovnih lidera posledica zastoja u pregovorima o državnom sporazumu za dnevnu štampu Asocijacije novinskih medija (AMI), koja predlaže smešno i uvredljivo povećanje plata od 1% bez retroaktivnog dejstva.

EFJ se solidariše sa radnicima sektora dnevne štampe koji će se okupiti na vratima svojih radnih mesta u sredu 1. marta.

BH novinari: U protekloj sedmici prijavljeno čak šest slučajeva napada i prijetnji novinarima u BiH

IJAS

28/02/2023

Prijetnje i nasilje nad novinarima moraju biti zaustavljeni, kažu iz BH novinara.

Sve je veći broj prijava Udruženju BH novinari i Liniji za pomoć novinarima u vezi sa verbalnim i online napadima na novinare i novinarke, širenju govora mržnje protiv novinara/ki i medija putem društvenih mreža, prijetnji smrću i fizičkim nasiljem te ugrožavanja slobode medija od policijskih institucija i pravosudnih organa, saopštio je Upravni odbor Udruženja BH novinari.

Nakon što su, kako su istakli u saopštenju, prošle sedmice novinari Euroblica i portala Srpskainfo u Banjoj Luci ispitivani u policiji i prisiljavani na otkrivanje izvora informacija, prijećeno je novinarima Žurnala, a pojedini političari su javno verbalno napadali novinare. BH novinari su dobili još dvije prijave prijetnji i širenja govora mržnje na društvenim mrežama protiv novinara.

Nakon što je u emisiji Pressing 22. februara intervjuisao predsjednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, urednik N1 televizije u BiH Amir Zukić je na društvenim mrežama bio izložen brutalnim napadima, uvredama i prijetnjama brojnih simpatizera SDA, ali i pojedinih visokopozicioniranih članova te stranke. Između ostalog, kako prenose BH novinari, istaknuti član SDA i zastupnik u Skupštini Kantona Sarajevo Faruk Kapidžić je na svom Facebook profilu Zukića optužio da je „plaćen da promovira laž“ i nazvao ga „podešenim“ Bošnjakom, što je izazvalo niz uvredljivih komentara Kapidžićevih Facebook pratilaca.

Istovremeno, kako se dodaje u saopštenju, uredniku portala Istraga.ba Avdi Avdiću su nakon objave teksta o načelniku Općine Ilidža Nerminu Muzuru pojedini simpatizeri stranke Narod i pravda (NiP) prijetili fizičkim nasiljem.

“Upravni odbor BH novinara zahtijeva hitnu reakciju nadležnih institucija – policije i tužilaštava – u svim navedenim slučajevima, detaljno provođenje istraga i sankcionisanje počinilaca u skladu sa zakonom. Također, pozivamo predsjedništva SDA i NiP-a da u skladu sa svojim etičkim kodeksima i internim pravilnicima sankcionišu svoje članove koji na društvenim mrežama prijete i raspiruju govor mržnje prema novinarima, te na taj način pošalju poruku svojim simpatizerima i cjelokupnoj javnosti da prijetnje i nasilje nad novinarima moraju biti zaustavljeni i da se takvo ponašanje neće tolerisati”, naglasili su u saopštenju.

Linija za pomoć novinarima i BH novinari će, kako su dodali, o ovim slučajevima i o porastu broja napada i pritisaka na novinare obavijestiti sve relevantne institucije, uključujući OSCE, Delegaciju Evropske unije u BiH, Instituciju Ombudsmena za ljudska prava BiH, te diplomatsko-konzularna predstavništva u Bosni i Hercegovini.

Izvor: BH novinari

Anti SLAPP Konferencija u europskom parlamentu – SLAPP tužbe su sistemski problem

IJAS

28/02/2023

zovko-pm53tqeefb324w85ssi8454nv3t75pqe3p971s5js4 — Foto: N1 YT Printscreen

Internacionalizacija teme omogućuje prepoznavanje da se ne radi o usamljenom ili specifičnom pitanju već o sustavnom problemu, kaže Hrvoje Zovko za Euractiv.hr U Europskom parlamentu, kazao je predsjednik HND-a Hrvoje Zovko u povodu Anti-SLAPP konferencije koja se danas održava u Europskom parlamentu a u okviru PATFox projekta (Pioneering anti-SLAPP Training for Fredom of Expression).

Na konjferenciji sudjeluju dvije odvjetnice koje se bave problematikom SLAPP tužbi, Vanja Jurić, članica grupe eksperata Europske komisije za problematiku SLAPP-a, odvjetnica koja zastupa mnoge novinare-žrtve SLAPP tužbi u Hrvatskoj, te Sanja Pavić, pravnica iz udruge GONG, donosi euractiv.hr.

Da bi se istaknula važnost borbe protiv SLAPP-a koji sve izrazitije ugrožavaju slobodu izražavanja, konferenciju će zaključiti Roberta Metsola, predsjednica Europskog parlamenta, osobno.

No, hoće li se ovo problematiziranje SLAPP problematike u vrhu EU-a i poruke iz Bruxellesa reflektirati na stvarnost u Hrvatskoj, posebno u segmentu pristiska na novinare? Hrvoje Zovko, predsjednik Hrvatskog novinarskog društva (HND-a) ističe važnost internacionalnog povezivanja i naglašava da je već do sada mnogo učinjeno.

Slabo korisni mehanizam protiv SLAPP-a

„ Hrvatsko novinarsko društvo dio je Case koalicije protiv SLAPP tužbi u Europi i zajedno smo napravili puno na osvještavanju ovog problema u tijelima Europske unije. Internacionalizacija teme omogućuje prepoznavanje da se ne radi o usamljenom ili specifičnom pitanju već o sustavnom problemu koji prijeti funkcioniranju demokratskog društva jer, demokracije ne može biti bez kritičkih glasova. Zbog toga je Europska komisija predložila tekst Direktive protiv SLAPP-a, te objavila preporuke za zemlje članice. Dodatno, u HND-u je nedavno održana panel rasprava o SLAPP-u na kojoj su pravni stručnjaci objasnili kako hrvatski pravni sustav već sada, primjenom članka 10. Zakona o parničnom postupku, ima mehanizme za suzbijanje SLAPP tužbi ranim odbacivanjem i kažnjavanjem tužitelja koji zlorabi svoje pravo na pristup sudu. Drugo je pitanje zbog čega se ova odredba tako malo koristi.“, kaže Zovko za Euractiv.hr.

Hrvoje Zovko upozorava da je Hrvatska po pitanju SLAPP tužbi karakteristična u odnosu na druge članice EU „jer se u Hrvatskoj i suci služe SLAPP tužbama kao zlouporabom pravosudnog sustava za ušutkivanje novinara i medija.“ Također izdvaja i primjer HRT-a. „Ne znamo niti za jednu drugu europsku zemlju u kojoj je javni servis serijski tužio vlastite novinare kako je to 2019. učinio HRT.“, kaže Zovko.

Milijunski odštetni zahtjevi

A kakav je trend u Hrvatskoj što se tiče SLAPP-a? Jesu li akcije upozoravanja na problem uspjele preokrenuti trend? „HND prikuplja podatke o aktivnim tužbama za povredu ugleda i časti, što radimo već petu godinu za redom, i ne vidimo da se broj ovih tužbi smanjuje. Ove godine poseban će naglasak biti na sucima i sutkinjama tužiteljima novinara i medija. Ne treba, naravno, generalizirati. Brojni suci nastoje svojim presudama zaštititi slobodu izražavanja sukladno demokratskim pravnim načelima. Ipak, osnovni je problem to što suci u znatno većem postotku uspijevaju u sporovima protiv medija, u odnosu na sve druge tužitelje, a dobivaju i znatno veće novčane satisfakcije. Bilo je situacija da su neki suci dobivali odštetu od 200 tisuća kuna, što je za hrvatske prilike enormni iznos. Samo Hanza medija, najveći novinski koncern u RH, ima osamnaest tužbi ukupne vrijednosti odštetnih zahtjeva preko milijun kuna, od jedanaest sudaca.“, ističe Zovko.

Stalni pritisci, pretnje, digitalno nasilje i fizički napadi na novinarke u Srbiji

IJAS

28/02/2023

Stalni pritisci, pretnje, digitalno nasilje i fizički napadi, najveći su problemi sa kojima su suočene istraživačke novinarke u Srbiji i regionu, upozorile su sagovornice FoNetovog serijala Kiosk, posvećenog stanju na medijskoj sceni.

Prema rečima novinarke Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Dine Đorđević, mada i novinari trpe pritiske, novinarke su u nezavidnijoj poziciji zbog odnosa moći koji muški sagovornici često nastoje da zauzmu nad njima.

“Imala sam situaciju u kojoj muški sagovornici ne žele da me gledaju u oči, nego gledaju mog kolegu koji sa mnom radi intervju ili situaciju da mi sagovornik kaže da je došao na intervju da vidi koja je to žena koja ga mrzi, a to isto nije rekao mom kolegi”, rekla je Đorđević.

Kako je istakla, kolege iz redakcije i njenog okruženja razumeju probleme sa kojima se istraživačke novinarke susreću, ali to što ona ima dobro iskustvo ne znači da sve novinarke imaju.

Kada je reč o tome kako srpsko društvo gleda na istraživačke novinarke, njoj se čini da se istraživačko novinarstvo u društvu profiliše kao jedino pravo novinarstvo, što smatra veoma pogrešnim i napominje da to istraživačke novinare dodatno targetira kao neprijatelje.

Činjenica da su redakcije istraživačkih medija većinski ženske doprinosi tome da se one povezuju sa “nekim opasnim ženama, koje nešto istražuju, koje žele da nanesu nekakvo zlo nekim firmama”, naglasila je Đorđević i upozorila da je to dosta opasno.

Sa druge strane, ni situacija u Severnoj Makedoniji nije značajno drugačija, kako tvrdi predsednica Platforme za istraživačko novinarstvo i analizu iz Severne Makedonije, Kristina Ozimec.

Ona naglašava da su problemi sa kojima se makedonske istraživačke novinarke suočavaju prilično slojeviti.

Prema njenim rečima, ono što je specifično za žene u medijima je da su često targetirane i kao žene, pored toga što su targetirane i kao novinarke.

“Mislim da je makedonsko društvo u principu prilično tradicionalno i zatvoreno društvo”, objasnila je Ozimec.

Mada u Severnoj Makedoniji žene dominiraju na radnim pozicijama u medijima, na rukovodećim pozicijama, međutim, dominiraju muškarci.

U Crnoj Gori, situacija je slična, ocenjuje predsednica Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore, Milka Tadić Mijović.

“U Crnoj Gori generalno imamo velikih problema sa slobodom medija. Prema podacima Reportera bez granica, Crna Gora je, po indeksu slobode, dugo bila na začelju”, kazala je Tadić Mijović.

Ona smatra da su istraživački novinari su u veoma teškoj poziciji, jer su uglavnom izveštavali o zloupotrebama moći.

Budući da je u Crnoj Gori bila trodecenijska vlast, zloupotrebe su bile ogromne, a napadi mnogobrojni, predočila je Tadić Mijović i podsetila da je novinarku Olivere Lakić neko pokušao da ubije, ali slučaj nikada nije razrešen.

Takođe, navodi Tadić Mijović, novinarke su često izložene i brutalnom onlajn nasilju i to dugoročnim kampanjama, koje sprovode mediji bliski određenim političkim, biznis i mafijaškim krugovima.

Uprkos svemu tome, ona smatra da “običan svet” podržava istraživačke novinare, jer zna i oseća da se oni bore za istinite informacije.

1...969798...158 Page 97 of 158

Safejournalists.net

Kada vladavina prava podbaci, demokratija se dovodi u pitanje

Ključna je politička volja

POTREBNO NAM JE DA NOVINARI DETALJNO ISTRAŽUJU, PROPAGANDA JE TOKSIČNA

Štitimo novinare zato što štitimo demokratiju