NUNS: Direktor BIA da objasni diskriminaciju novinara

18/10/2017

BEOGRAD, 17.10.2017. – Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije protestuje zbog neobjašnjive diskriminacije novinara na današnjem svečanom obeležavanju dana Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Upravo mesto i povod tog događaja nikako nisu smeli da budu razlog da se pojedinim novinarima zabrani prisustvo i izveštavanje.

NUNS zato pozdravlja odluku Aleksandra Vučića da ne prisustvuje svečanosti “zbog toga što nekoliko novinara iz različitih redakcija nije dobilo odobrenje da prisustvuje svečanosti”, kako je saopšteno iz kabineta predsednika Republike.

Raduje nas i ocena predsednika Vučića da “predstavnici državnih organa ne smeju da se ponašaju bahato i neodgovorno” i da “transparentnost i otvorenost u radu moraju da budu osnovni način delovanja i funkcionisanja javne vlasti”.

Zbog svega toga očekujemo da direktor BIA Bratislav Gašić javno objasni “bahatost” odluke da se pojedinim novinarima danas uskrati pravo da izveštavaju sa veoma značajnog skupa čiji je on domaćin.

Novinarka Vesna Radojević objavila je na svom tviter nalogu da joj je rečeno da nema “bezbednosnih uslova” da izveštava sa događaja kome su prisustvovali najviši državni funkcioneri. Kasnije je i novinar Dušan Telesković objavio da mu nije dozvoljeno da prisustvuje prijemu.

Vesna Radojević, novinarka Krika, u izjavi za NUNS kaže da se zajedno sa još jednom koleginicom sinoć putem meila uredno akreditovala za izveštavanje sa prijema, a da su danas samo njoj zabranili pristup.

– Koleginicu sa kojom sam se akreditovala uredno su pustili, kao i druge novinare, a meni kratko rekli da nisam prošla bezbednosne uslove. Pitala sam šta to znači na šta mi je rečeno da sačekam. Naknadno mi je druga osoba rekla da joj je žao što nisam na spisku. Tražila sam objašnjenje a neka službenica je rekla da će mi to poslati meilom – navela je koleginica Radojević.

Start of the implementation of projects funded by the Small Grants Programme “Protecting Media Freedom and Freedom of Expression in the Western Balkans”

CJA

18/10/2017

Croatian Journalist Association (CJA), in its capacity of the contracting authority for this small grants programme, is pleased to announce the start of the implementation of projects funded by the Call of Proposals for the Small Grants Programme “Protecting Media Freedom and Freedom of Expression in the Western Balkans”.

The Small Grants Programme “Protecting Media Freedom and Freedom of Expression in the Western Balkans” is funding 15 projects in two LOTs (4 regional and 11 national projects) in Serbia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Kosovo* and Former Yugoslav Republic of Macedonia.

The objective of this small grants programme is to amplify advocacy efforts undertaken by local, national and regional civil society actors in collaboration with journalists and media organizations and to set topics of media freedom and journalists’ safety on mainstream agenda in the SEE region – more specifically Bosnia and Herzegovina, the Former Yugoslav Republic of Macedonia (FYROM), Kosovo*, Montenegro and Serbia. Hence, the small grants programme will support locally and regionally rooted civil society initiatives, engaging human rights activists, journalists and media, aiming to protect the freedom of expression and freedom of media. The small grants programme is funded by IPA /EU with co-financing from the Croatian Government Office for NGOs and makes part of a regional project Western Balkan’s Regional Platform for Advocating Media Freedom and Journalists’ Safety implemented through partnership of five regional journalists’ associations and one journalists’ union– Independent Journalists Association of Serbia (IJAS), Association of BH Journalists (BHJ), Croatian Journalists Association (CJA), Association of Journalists of Kosovo (AJK), Association of Journalists of Macedonia (AJM) and the Trade Union of Media of Montenegro (TUMM).

Croatian Journalists’ Association and its regional partner journalists’ associations thank all applicants for their interest and effort in engaging in this Call for Proposals and for their cooperation throughout the whole application process, in addition to wishing a fruitful and smooth implementation of awarded projects.

If you want to read more about the projects funded through this Call, click on the links to their respective websites:

Lead applicant	Project name
Beta Media Centar	SUP-PRO-MEDIA: Support to Advocating and Protecting Media Freedom and Freedom of Expression in the Western Balkans
Media Research Centre	Forming of non-profitable local community media “OPEN TV”
Novapedia	Regional Platform for Boosting Changes Towards Free Media Societies in the Western Balkans [link N/A]
NIIT Society Innovation Center	Invisible Violence: Stories from the Newsroom
JaBiHEU	Go Digital Against Harassment
Novi Sad School of Journalism	Mission Defence: Using Activism and Legal Possibilities to Resist the Pressures on the Media
Civic Initiatives	Media Freedom Matrix- On-line Monitoring Tool
Slavko Ćuruvija Foundation	U pravu si!- Guide Through Journalist Labour and Trade Union Rights
Centar za istraživačko novinarstvo- Fondacija CINS	Follow the Media Money
NGO 35mm	Untold Stories: Journalists Endangered!
Democracy Plus	Supporting Media Freedom and Freedom of Speech Through Increased Watchdog Monitoring Media Related Matters
Center for Democratic Development Europolis	Media Content and Media Financing as a Reflection of Public Interest in Local Communities [link N/A]
Youth Educational Forum	Human Rights Through Social Movements
CIVIL- Center for Freedom	From Understanding to Protection- Project for Understanding and Protection of Freedom of Expression and Media Freedoms in the Republic of Macedonia
Post-conflict Research Center	Real Voice of Journalism

U Neumu održan Okrugli sto o otvorenim pitanjima primjene SSP-a na temu „Informaciono društvo i mediji“

BHJA

17/10/2017

NEUM, 11.10.2017. – U organizaciji Zajedničke komisije za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (PSBiH) i uz podršku Misije OEBS-a u BiH, u Neumu je danas održan Okrugli sto na temu „Informaciono društvo i mediji“, što je jedno od otvorenih pitanja primjene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između naše zemlje i Evropske unije (EU) i jedno od poglavlja budućih pregovora o članstvu BiH u EU.

U obraćanju prisutnim predstavnicima svih nivoa zakonodavne i izvršne vlasti u BiH, zvaničnicima Misije OEBS-a u BiH i Delegacije EU u BiH, kao i predstavnicima civilnog društva i medija, predsjedavajući Zajedničke komisije za evropske integracije PSBiH Nikola Lovrinović podsjetio je na činjenicu da je ovo šesti okrugli sto kojeg je ova Komisija organizovala u gradovima BiH s ciljem jačanja koordinacije svih nivoa vlasti u procesu evropskih integracija BiH, kao i informisanja o svim aspektima tog procesa, te njegove promocije i popularisanja među institucijama vlasti i građanima.

Naglašavajući da sloboda govora i sloboda medija predstavljaju jedne od najvažnijih evropskih vrijednosti, portparolka OEBS-a gospođa Željka Šulc u svom izlaganju upozorila je na povećan broj slučajeva prijetnji i napada na novinare u BiH, ali i na pad kvaliteta izvještavanja i nedostatak istraživačkih tekstova u medijima u našoj zemlji. Gospođa Šulc, kao i predstavnici Delegacije EU u BiH, ukazali su na potrebu obezbjeđivanja finansijske stabilnosti i uređivačke nezavisnosti javnih RTV servisa, te na obavezu zakonskog regulisanja pitanja transparentnosti vlasništva nad medijima i pitanja medijskog oglašavanja.

Ombudsmen za ljudska prava BiH Ljubinko Mitrović predstavio je Specijalni izvještaj o položaju i slučajevima prijetnji novinarima u BiH“, kojeg je Institucija ombusmena izradila ove godine, i u kojem se upozorava na neriješen radno – pravni status značajnog broja novinara, te predlaže da se napadi na novinare definišu kao krivično djelo napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

O aktuelnim dešavanjima u vezi sa statusom i finansiranjem javnih servisa u BiH govorili su predsjedavajući Komisije za saobraćaj i komunikacije PSBiH Momčilo Novaković i generalni direktor BHRT-a Belmin Karamehmedović.

Učesnicima Okruglog stola obratili su se i predstavnici Ministarstva komunikacija i transporta BiH, Regulatorne agencije za komunikacije BiH i Vijeća za štampu, predstavnici Direkcije za evropske integracije, načelnik Opštine Neum Živko Matuško, kao i ugledni novinar Goran Milić.

Zaključci i preporuke sa ovog Okruglog stola biće razmatrani na jednoj od narednih sjednica Zajedničke komisije za evropske integracije, te, nakon potvrđivanja, upućeni prema domovima PSBiH.

BHRT potražuje više od 37 miliona KM

BHJA

17/10/2017

SARAJEVO, 16.10.2017. – Na dan 31. avgust ove godine dug Radio-televizije Republike Srpske (RTRS) prema BHRT-u (neprebačena taksa naplaćena putem inkasa) iznosi 15 miliona i 400 hiljada KM, dok je dug Radio-televizije Federacije BiH (RTVFBiH) 22 miliona i 100 hiljada KM (pet i po miliona za inkasno i 16 miliona i 600 hiljada za neplaćene usluge). Zbog ovih ogromnih dugovanja prema državnoj televiziji, koja se godinama nalazi na rubu opstanka, vodi se postupak pred Sudom BiH.

Stalne odgode

Ušlo se u devetu godinu sudskog spora i uopće nema naznaka da će on biti završen. Kako kaže član Upravnog odbora BHRT-a Zoran Krešić, pitanje je kada i kako će se ovaj spor riješiti, budući da još nije održano ni prvo ročište. Dugovanja dva emitera prema BHRT-u direktno su se odrazila na likvidnost BHRT-a i dovela javni medijski servis u tešku finansijsku situaciju.

– Stalno dolazi do nekog odgađanja, čas RTRS, čas Federalna televizija se ili ne pojave ili traže odgodu. Sve je još na stand byu. Nije održano ni prvo ročište, gdje bi se vidjelo što i kako dalje. To je u procesu sudskog potraživanja, a kao što sam rekao, spor se vodi pred Sudom Bosne i Hercegovine, ali se još sve oteže, kao što se otezalo svih ovih godina. Kada razgovaram sa predstavnicima i jednog i drugog entitetskog servisa, čini se kao da oni nemaju problema s tim, ali je činjenica da oba samo traže načine da ne izmire svoje obaveze prema BHRT-u, ističe Krešić.

U Izvještaju o radu BHRT-a za prošlu godinu navodi se da drastični pad naplate RTV takse doživljava nezaustavljivu eroziju. Neadakvatan sistem naplate takse doveo je BHRT gotovo do finansijskog kolapsa koji svaki dan može izazvati prestanak rada ovog javnog emitera, zbog višemjesečne nemogućnosti servisiranja, čak niti minimalnih domaćih i međunarodnih obaveza.

– Pored pada prihoda od naplate RTV takse, glavni razlog za kritičnu finansijsku situaciju u kojoj se našao BHRT je naplata potraživanja od RTVFBiH i RTRS-a, navodi se u Izvještaju.

Međutim, ove godine potpisan je ugovor između JP Elektroprivreda BiH i Javni RTV servis, na osnovu kojeg je od 1. septembra na računima za električnu energiju navedena i RTV taksa od 7,50 KM.

Analiza naplate

Kako saznajemo, na narednoj sjednici Upravnog odbora BHRT-a bit će analizirana naplata RTV takse putem računa za električnu energiju.

Podsjećanja radi, delegati Doma naroda PSBiH nisu usvojili Izvještaj o radu i poslovanju BHRT-a za 2016. niti Izvještaj o realiziranju programskih planova za 2016. BHT1, BH Radija 1, Muzičke produkcije BHRT-a i Portala BHRT-a za prošlu godinu. Delegati nisu primili k znanju ni Programske planove BHT1, BH Radija 1, BHT1, Multimedije i Muzičke produkcije BHRT-a za 2017. ni Finansijski plan BHRT-a za 2017. godinu.

Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Konfuzno svedočenje sekretarice Milana Radonjića

IJAS

17/10/2017

BEOGRAD, 17.10.2017. – Svedočenje Ljiljane Zarubice, dugogodišnje sekretarice okrivljenog Milana Radonjića, na nekoliko mesta delovalo je zbunjujuće, pa je čak i Radonjić izjavio da je „ovaj svedok pomešao određene događaje“

U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Ljiljana Zarubica, koja je od 1994. godine radila kao sekretarica Milana Radonjića, pozvana je, i oslobođenja čuvanja državne tajne, da svedoči isključivo o primopredaji belog golfa. Prema optužnici, beli golf 3 koristio je četvrtookrivljeni Ratko Romić, ali posle svedočenja Zarubice ostalo je nejasno o kom automobilu ona govori.

Bivša Radonjićeva sekretarica je pred tročlanim sudskim većem rekla da je koverat sa ključevima od golfa lično primila od Radonjića u kancelariji Štaba Resora državne bezbednosti (RDB) 1, 2. ili 3. aprila 1999, što je unelo dodatnu konfuziju u datume kada je inkriminisani golf preuzet (odnosno vraćen), gde i od koga. Nekoliko ranijih radnika RDB-a, govoreći o primopredaji tog golfa, navelo je da se to dogodilo nekoliko dana kasnije.

Zarubica se setila golfa iz beležaka

U neometanom delu izlaganja, ona je izjavila da je „na zahtev centrale“ beli golf Druge uprave dat na korišćenje i da je odmah istog ili najkasnije sledećeg dana vraćen.

Podsetimo, sam Romić je rekao da je golf preuzeo 7. aprila, dok su ostali svedoci pominjali da je primopredaja izvršena 9. aprila 1999. godine.

„Došao je i predao kovertu u kojoj su bili ključevi, kolska knjižica i nalog. Bilo je to negde 1, 2. ili 3. aprila, u svakom slučaju – bilo je to pre ubistva Ćuruvije“, rekla je Zarubica.

Ona je insistirala na tome da takvo pozajmljivanje automobila nije bila nikakva neuobičajena pojava. Na pitanje sudije Snežane Jovanović da li je još neki automobil u to vreme tako pozajmljivan, rekla je da je to bio jedini auto pozajmljen početkom aprila. Rekla je, takođe, da je koverat sa ključevima, kolskom knjižicom i nalogom predala Milanu Radonjiću.

S druge strane, Ratko Romić je najpre u svojoj odbrani početkom jula 2015. godine tvrdio da „nije imao nikakvu potrebu da mu Radonjić nabavlja auto“.

„Otkad sam u Službi, od 1997. godine, imao sam na raspolaganju 24 sata, 365 dana u godini službeni auto, te mi Radonjić nije morao nabavljati automobil”, rekao je Romić.

Kasnije, međutim, šef smene Devetog odeljenja, koja je pratila Slavka Ćuruviju, Dragan Pavićsvedočio je kako je beli golf 3 predat Ratku Romiću 9. aprila 1999. uveče. Tokom ispitivanja svedoka koji su davali iskaz o primopredaji belog golfa 3 Romić je potvrdio da je vozilo preuzeo na način kako ga je Pavić opisao.

Zamenik tužioca Milenko Mandić i punomoćnik dece ubijenog Slavka Ćuruvije Slobodan Ružić tokom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka odbrane tražili su odgovor na pitanja kako se tako jasno seća baš te primopredaje ključeva sa Romićem.

„Vodila sam u to vreme beleške, onako više za sebe, zbog posla. Kasnije, kad su me kontaktirali radnici kriminalističke policije, pogledala sam i prisetila se”, rekla je Ljiljana Zarubica.

Ona je tvrdila da je beleške uništavala na poslu, da ih nije nosila kući. Tokom unakrsnog ispitivanja, izjavila je da je Službu napustila 2002. godine, a da je kriminalistička policija s njom kontaktirala posle tog perioda. Zato je ostalo nejasno iz kojih se svezaka podsećala – ukoliko su bile uništavane.

„Pa prisetila sam se tog događaja ovako, iz razmišljanja. Bio je to karakterističan period, bio je rat, pa se zato sećam“, odgovorila je Zarubica.

Na pitanje sudije Snežane Jovanović svedokinja nije mogla da se seti kako je izgledao koverat koji je primila od Romića, da li je bio otvoren ili zatvoren. Nije mogla da potvrdi da li je automobil zaista i vraćen, jer ga nije videla. Mandić je zaključio da „verovatno nije reč o istom golfu“ i u primedbama na iskaz ove svedokinje naveo je da „činjenice koje je ona iznela nisu tačne“.

I okrivljeni Milan Radonjić je, iznoseći primedbe na njeno svedočenje, rekao da je „ovaj svedok pomešao određene događaje“.

Nikolaš: Slišković živi u svom filmu

Na suđenju je svedočila i Aleksandra Kovačević Nikolaš iz Pančeva.

Nju je na ročištu u julu doušnik RDB-a Dejan Slišković spomenuo rekavši da je to žena koja je bila njegova poznanica i prijateljica Kurakove žene Ane Vignjević i da je, navodno, ona njemu rekla da joj se Vignjevićeva poverila da joj je Kurak rekao da ima džak pun para (300.000 kiparskih funti) i da je – kada ga je žena pitala odakle toliki novac – rekao: „Misliš li da ja ubijam za džabe?!“

Aleksandra Nikolaš je sve ovo demantovala.

„Upoznali smo se ’95, ’96. godine, kada sam ja kao srednjoškolka radila u kafiću u Pančevu. Nakon toga sam otišla na Kipar 2002. godine, radila sam tamo u restoranima nekoliko godina. Moja sestra je tada radila u Pančevu u kafiću, i on je tu dolazio. Sreli smo se nekoliko puta kada bih ja došla do sestre da popijem kafu i popričali kao poznanici, gde sam, šta radim, kako sam u životu. Ništa više od toga“, kaže ona.

Nekom prilikom ju je, kaže, pitao „za Anu i Mikija“, s obzirom na to da se na Kipru družila sa Vignjevićevom, a toga se setila nakon što je, kako tvrdi, u novinama 2014. godine prvi put pročitala šta je Slišković govorio za nju.

„Poslednji put sam ga videla 2009. godine. Nemamo nikakvu komunikaciju. Nije tačno da sam rekla da mi je Ana rekla da Miki ne ubija za džabe, da sam videla džak para i da sam radila kod Kuraka u restoranu na Kipru. Ne znam zašto je Slišković to rekao“, tvrdi Kovačević Nikolaš. Ona je demantovala i Sliškovićevu tvrdnju da je s njom bio u vezi, rekavši da nisu bili ni prijatelji, već samo poznanici.

Ona je navela da se Slišković u Pančevu predstavljao kao pripadnik BIA, ali da se raspitivala kod svojih poznanika iz SUP-a da li je to tačno i da to nikom nije bilo poznato.

„Znam da je radio u Petrohemiji, ali se izdavao za pripadnika BIA. To je čovek koji živi u svom filmu, odlazio je na košarkaške utakmice u panciru, tvrdeći da neko hoće da ga ubije. Hteo je da se dokazuje, da ispadne faca“, rekla je ona.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić smatra da svedokinja nije govorila istinu. Dodao je i da za to ima razumevanja, pošto je sada udata i ima porodicu.

Na sutrašnjem ročištu bi trebalo da svedoči pripadnik obezbeđenja Slavka Ćuruvije Darko Popivoda, dok su Igor i Nenad Kokot, koji su takođe radili u njegovom obezbeđenju, pozvani, ali im poziv nije uručen. Moguće je da će, u zavisnosti od toga da li će se pojaviti i ostali svedoci, početi druga faza postupka – analiza pisane dokumentacije.

Kako je objasnio advokat Slobodan Ružić, pisana dokumentacija je sve što postoji u predmetu: telefonska komunikacija, analiza baznih stanica, izveštaji sa uviđaja i obdukcije…

RUŽIĆ: ZARUBICA NIJE GOVORILA ISTINU

Advokat Jelene i Radeta Ćuruvije, Slobodan Ružić, navodi da Radonjićeva sekretarica očito nije govorila istinu „jer se pozivala na nekakve svoje beleške“.

„Možete misliti da ona od pre 18 godina zna da je bilo neko vozilo, ko je zadužio, ko je razdužio. Zato sam je namerno pitao gde su te beleške, i one su, naravno, uništene. Ili ih je iznela pošto su stajale u Službi, ili beleški nije ni bilo, a ja mislim da je baš to u pitanju.“

Što se tiče druge svedokinje, prema Ružićevom mišljenju, ona „nije oborila iskaz svedoka Slišković“.

„Naprotiv, pokušavala je da minimizira kontakt sa svedokom Sliškovićem, ali u onim najbitnijim detaljima mislim da iskaz Sliškovića nije oboren.“

Drugi napad na novinare portala Insajderi.com

BHJA

16/10/2017

PRIŠTINA, 16.10.2017. – Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medisjkih sloboda i sigurnosti novinara koja zastupa više od 7.800 članova najoštrije osuđuje fizički napad na glavnog urednika i istraživačkog novinara portala Insajderi.com Vehbija Kajtazija, koji se dogodio u petak popodne 13. oktobra 2017. godine.

Vehbi Kajtazi je fizički napadnut dok je izlazio iz “Lounge” kafea u centru Prištine. On je zadobio nekoliko udaraca koji su izazvali lakše povrede i ogrebotine. Nepoznata osoba je neposredno prije napada, po sjećanju Kajtazija, prijemećena u istom kafeu sa političarima i ljudima koji su tijesno povezani sa temom istraživanja portala Insajedri.com.

U nedjelju 15. oktobra 2017. godine, Fitim Thaqi se u prisustvu svog advokata predao policiji u Prištini i tom prilikom mu je određen pritvor od 30 dana.

“Ovo je drugi napad na zaposlene u Insajederi.com u posljednja tri mjeseca, ako se prisjetimo da su u augustu ove godine napadnuti direktor ovog portala Parim Oljuri i njegova vjerenica dok su ulazili u svoj stan u Prištini. Ovo je više nego zabrinjavajuće za cijelu medijsku zajednicu na Kosovu” rekao je predsjednik Asocijacije novinara Kosova Shkelqim Hysenaj.

Regionalna Platforma će poslati pisma svim nadležnim organima na Kosovu i zahtijevati od njih da sprijeće svaki oblik nasilja nad novinarima, da hitno i temeljito istraže sve činjenice o ovom i drugim slučajevima nasilja. Na taj način snažna poruka, o neprihvatljivosti takvog ponašanja, će biti poslata javnosti. Takođe, Regionalna platforma će prijaviti slučaj Mapping media freedom platformi za promociju zaštite novinarstva i sigurnosti novinara.

Regionalna platforma snažno podržava Asocijaciju novinara Kosova u naporima da zaštiti novinare i slobodu govora. Takođe, Platforma poziva međunarodne organizacije koje se bave zaštitom slobode štampe i pravima novinara da podstaknu nadležne institucije da istraže ovaj i druge slučajeve napada na novinare.

Napad na novinare je direktan napad na slobodu izražavanja i prava građana da budu informisani. Asocijacija novinara Kosova u 2017. godini zabeležila je 11 slučajeva napada na novinare.

Udruženje/udruga BiH novinari
Sindikat medija Crne Gore
Hrvatsko novinarsko društvo
Udruženje novinara Kosova
Društvo novinara Makedonije
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara, Skoplje – Beograd – Podgorica – Priština – Sarajevo – Zagreb, 16/10/2017

Drugi napad na novinare portala Insajderi.com

IJAS

16/10/2017

PRIŠTINA, 16.10.2017. – Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje slobode medija i bezbednosti novinara koja zastupa više od 7.800 članova najoštrije osuđuje fizički napad na glavnog urednika i istraživačkog novinara portala Insajderi.com Vehbija Kajtazija, koji se dogodio u petak popodne 13. okrobra 2017. godine.

Vehbi Kajtazi je fizički napadnut dok je izlazio iz “Lounge” kafea u centru Prištine. On je zadobio nekoliko udaraca koji su izazvali lakše povrede i ogrebotine. Nepoznata osoba je neposredno pre napada, po sećanju Kajtazija, primećena u istom kafeu sa političarima i ljudima koji su tesno povezani sa temom istraživanja portala Insajderi.com.

U nedelju 15. oktobra 2017. godine, Fitim Thaqi se u prisustvu svog advokata predao policiji u Prištini i tom prilikom mu je određen pritvor od 30 dana.

“Ovo je drugi napad na zaposlene u Insajderi.com u poslednja tri meseca, ako se prisetimo da su u avgustu ove godine napadnuti direktor ovog portala Parim Oljuri i njegova verenica dok su ulazili u svoj stan u Pristini. Ovo je više nego zabrinjavajuće za celu medijsku zajednicu na Kosovu” rekao je predsednik Asocijacije novinara Kosova Shkelqim Hysenaj.

Regionalna Platforma će poslati pisma zabrinutosti svim nadležnim organima na Kosovu zahtevajući od njih da spreče bilo koji oblik nasilja nad novinarima, da hitno i temeljno istraže sve činjenice o ovom i drugim slučajevima nasilja. Na taj način oni će poslati snažnu poruku javnosti da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Takođe, Regionalna platforma će prijaviti slučaj Mapping media freedom platformi za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.

Napad na novinare je direktan napad na slobodu izražavanja i prava građana da budu informisani. Asocijacija novinara Kosova u 2017. godini zabeležila je 11 slučajeva napada na novinare.

Udruženje/udruga BiH novinari
Sindikat medija Crne Gore
Hrvatsko novinarsko društvo
Udruženje novinara Kosova
Društvo novinara Makedonije
Nezavisno udruženje novinara Srbije

Second physical attack on journalists of the portal Insajderi.com

IJAS

16/10/2017

PRISTINA, 16.10.2017. – The Western Balkan’s Regional Platform for Advocating Media Freedom and Journalists’ Safety, representing more than 7800 members, strongly condemns the physical attack on Insajderi.com Editor in Chief and Investigative Journalist, Vehbi Kajtazi, on Friday afternoon on 13^th October 2017.

Vehbi Kajtazi was physically attacked while he was getting out of ‘Lounge café’ in downtown Prishtina. He was given several punches causing light injuries and scratches. Even though an unknown individual, just before the attack Mr. Kajtazi recalls to have spotted the perpetrator in the same café with politicians and people close to investigation subjects of Insajderi.com.

On Sunday, October 15th 2017, Fitim Thaqi in the presence of his lawyer surrendered himself at the Police station in Prishtina and was sentenced to 30 days of custody.

“This is the second physical attack on Insajderi.com management staff within the last three months, recalling August this year when the Director of Insajderi.com Parim Olluri and his fiancée were physically attacked while they were entering their apartment in Prishtina. These two cases are more than concerning for all media community in Kosovo” remarked Shkelqim Hysenaj, president of Association of Journalists of Kosovo.

The Platform will send letters of concern to all relevant authorities in Kosovo requesting them to prevent any form of violence against journalists, to urgently and thoroughly investigate all facts about this and other cases of violations. By doing so they will send a strong message to the public that such behavior is not acceptable. Also, The Platform will report the case to the Mapping media freedom Platform to promote the protection of journalism and safety of journalists.

The Regional Platform strongly supports the Association of Journalists’ of Kosovo and its efforts to protect journalists and freedom of speech. The Platform also calls on international organizations dealing with the protection of press freedom and the rights of journalists to induce relevant authorities to investigate the recent and other cases.

Attacking journalists is a direct attack on freedom of expression and the right of citizens to be informed. In 2017, Association of Journalists of Kosovo recorded 11 attacks on journalists.

BH Journalists Association
Trade Union of Media of Montenegro
Croatian Journalists’ Association
Association of Journalists of Kosovo
Association of Journalists of Macedonia
Independent Journalists Association Serbia

Bjeregard: Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu

IJAS

16/10/2017

BEOGRAD, 16.10.2017. – Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard (Blicher Bjerregard) ocenjuje u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija trenutno najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu.

Bjeregard ističe da je na konstantne pritiske vlasti na medije sa područja Zapadnog Balkana više puta skrenuo pažnju komesaru za susedsku politiku i proširenje Evropske unije (EU) Johanesu Hanu (Johannes Hahn). Naredna prilika za to će biti, kako kaže, novembarska konferencija Evropske unije o medijima koja se održava u Tirani, gde će tražiti od EU da odlučnije reaguje.

“Novinari u Srbiji su na meti mnogobrojnih pritisaka. Zato je potrebno usmeriti celokupnu pažnju na to i naći načine kako bismo vlasti izložili kontrapritisku da bi se rešili ti problemi. Jer to zaista mora biti učinjeno. Ako bacite letimičan pogled na platformu Saveta Evrope posvećene medijima videćete da je tamo evidentirano dvanaest napada na novinare u Srbiji”, kaže naš sagovornik, te dodaje:

“Spadaju tu uznemiravanje/maltretiranje nedeljnika Vranjske, napad na novinarku Lidiju Valtner tokom polaganje zakletve predsednika Srbije, dok je Stefan Cvetkovićbio osuđen na zatvorsku po optužbi za navodno neovlašćeno objavljivanje informacija. Novinarima koji se bave istraživačkim radom se preti putem društvenih mreža. Novinarstvo i mediji postaju sve slabiji i treba im bolja zaštita.”

RSE: Šta se konkretno može preduzeti kako bi se to sprečilo ili uticalo na intenzitet pritisaka?

Bjeregard: Prva stvar je potpuna promena stava i odnosa struktura vlasti. Da konačno prime k znanju da se ovde radi o napadima na slobodu medija i novinare koje mora da zaštiti pravosuđe. Najpotrebnije je da se što pre preduzmu takve radnje. Treba pažljivo proučiti platformu Saveta Evrope i primeniti je u potpunosti na odgovarajući način. Medijima se mora obezbediti prostor da rade svoj posao. Ni na koji način se ne mešati, držati se podalje od redakcija i nikako ne uticati na njihov način izveštavanja.

RSE: Na šta ćete tačno ukazati Johanesu Hanu kada se budete susreli u novembru koji je, deluje, nesvestan problema koje mediji u Srbiji imaju u širem smislu jer nisu deo glavnog talasa, već spadaju u korpus nezavisnih ili lokalnih?

Bjeregard: Bio sam sa njim u kontaktu nekoliko puta. Razgovarali smo o tome i znam da je svestan situacije na Balkanu. Ističem da bi trebalo da bude mnogo posvećeniji i čvršći u porukama vlastima u Srbiji. Govorimo o državi koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Da biste uopšte došli u taj status neophodan uslov su neupitna sloboda medija, govora i izražavanja stavova. Kristalno je jasno da takav čvrst zahtev vlastima Srbije treba da uputi Evropska unija, da unaprede stanje u tim sverama u čitavoj zemlji.

RSE: Može li se govoriti o nedovoljnoj spremnosti/volji briselskih zvaničnika da reaguju povodom sve težeg stanja u medijima u Srbiji, ali i drugim državama u kojima je na vlasti slična politička opcija?

Bjeregard: Tražimo od njih da čine više! Jedan od rezultata naših diskusija sa Evropskom komisijom upravo jeste novembarska medijska konferencija u Tirani o medijima koju organizuje Evropska unija. Ja ću biti tamo, isto to važi za Hana. Ubeđen sam da će to biti jako važan trenutak da se nešto učini i da se Evropskoj uniji ukaže da u vezi sa pitanjem medija mora čvršće da nastupi.

Važno nam je da međunarodne institucije budu kristalno jasne kada je reč o porukama koje šalju javnosti. Mora se prekinuti bahat odnos vlasti prema medijima. To se stanje mora preokrenuti i mediji se moraju tumačiti kao najznačajnija osnova demokratskog uređenja. Trenutno nam je fokus na Balkanu i to nam je sada zaista potrebno tamo jer Srbija postaje jedna od najugroženijih država u tom smislu.

RSE: Koji su mogući vidovi saradnje i pomoći Evropske federacije novinara medijima i novinarima u Srbiji?

Bjeregard: U bliskim smo kontaktima sa medijima i medijskim udruženjima u Srbiji i Nezavisno udruženje novinara nas je nedavno izvestilo o svemu što se dešava. Razmotrili smo sve i odlučili da pošaljemo svoju misiju, ali ćemo istovremeno pružiti ruke i pozvati druge da nam se pridruže jer ćemo samo tako biti delotvorniji. Govorim ovde o našim iskustvima iz drugih sličnih misija koje smo imali po svetu. Trenutno sa našim saradnicima razrađujemo dolazak misije u Srbiju i to što je pre moguće.

RSE: Fizička eliminacija – ubistva novinara, kao i njihovo zastrašivanje u Srbiji su poznata činjenica već više od dvadeset godina. Zašto je svima koji su do sada bili na vlasti – od Slobodana Miloševića naovamo toliko teško da odbace autokratske principe kontrole medija?

Bjeregard: To apsolutno ne bi smelo tako da bude. Previše smo se puta do sada nagledali situacija u kojima vlast teži da kontroliše medije. To, naravno, nije nikakva novost. Od vajkada je tako. Ali u XXI veku to tako više ne bi smelo. U današnje vreme postoje međunarodne institucije poput Saveta Evrope (SE), Evropske unije ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Potrebno je da glavne političke institucije, poput EU koja je vremenom izrasla u tako nešto, čvršće reaguju i pritisnu vlasti.

RSE: Ali vlasti sa druge strane tvrde da su u Srbiji sloboda govora i medija široko rasprostranjene?! Obično nudeći argumente poput napredne medijske strategije ili medijske legislative usklađene sa standardima EU. Može li to biti sjajan način za prikrivanje istine, odnosno slanje potpuno pogrešne slike u javnost?

Bjeregard: To ne odgovara činjenicama iz stvarnog života. A one su: fizički napadi, pretnje. Trenutno mi pada napamet ovogodišnjih 27 registrovanih napada na novinare. Svega deset ih je rešeno na neki način, ali bez konkretnijih rezultata. Sedamnaest je ostalo u potpunosti neistraženo. Znači podaci sa terena su potpuno drugačiji. Napadi su evidenti, a život novinara izrazito težak. Samo preživeti baveći se tim poslom je izuzetno teško. Plate nisu redovne, iznosi su mali, što opet otežava kvalitetno istraživačko novinarstvo, pa onda i pretnje. To je realnost koju je potrebno promeniti.

RSE: Imate li utisak da vlasti Srbije nastoje da izgrade imidž otvorene i demokratične političke elite, dok je sa druge strane istina potpuno suprotna?

Bjeregard: Činjenice su da se ljudi – novinari suočavaju sa napadima. Tako da ako vlasti upućuju poruke da je sve u redu – onda su takve tvrdnje dezinformisanje, pošto su netačne.

RSE: Šta su glavne posledice manjka medija koji ili nisu pod kontrolom države ili ih pak ne kontrolišu vlasnici koji su u sprezi sa predstavnicima vlasti?

Bjeregard: Nema slobodnih medija. Demokratija pati – u najvećoj meri jer to otežava učešće građana u javnoj debati, odlučivanju i opštem razvitku. To se dešava u društvu u kome nema pluralizma i raznolikih izvora informacija. Ako se na to svakog dana ne možete osloniti poredak čiji je osnosvni princip sloboda je urušen. Rizikuje se život u okruženju koje je nedemokratsko.

Pre nekoliko godina jedno visoko telo Evropske unije se bavilo upravo tim pitanjem i istaklo značaj postojanja slobode medija u jednom okruženju. I koliko je važno da država, vlasti i političari budu lišeni uticaja na medije i redakcije. Pa čak i ukoliko postoje javni/državni servisi, koje finansira država, ne biste smeli da imate bilo kakvog uticaja na sadržaj, kadrovsku politiku, izbor prioriteta u radu. U tome je suština. Takođe, mora se poštovati način na koji oni koji su za to odgovorni vode takve medije. To se mora istaći i kada se govori o Srbiji.

RSE: Iz koje oblasti dolazi više pritisaka na medije na području Zapadnog Balkana i Evrope… Politike ili ekonomije?

Bjeregard: Iskustvo nam govori iz politike. Kada to kažem, mislim na iskustva kroz koja prolaze medijske grupe. U Srbiji nam je u tom smislu prišla Adria medija koja nas je zamolila da ih saslušamo. Oni su nam preneli da su u teškoj situaciji jer su vlasti protiv njih, kako navode, upotrebili poresku administraciju. Načini napada na medije su raznovrsni i to treba zaustaviti.

RSE: Veliki broj novinara i medija nedavno je u Srbiji potpisao “Povelju za slobodu medija”. Ukazali su na svoj ugroženi položaj i zatražili da pritisci prestanu. Koliko je značajna solidarnost novinara u uslovima ugroženih medijskih prava i sloboda?

Bjeregard: Izuzetno je značajna i to je ključ našeg odnosa prema medijima sa kojima sarađujemo i pomažemo im. Međutim, osim solidarnosti sa novinarima u državama u kojima su ugrožena osnovna medijska prava i slobode, značajna su i dela. Zato nam je važan novembarski medijski samit kako bismo razmotrili mehanizme pritiska na vlasti.

RSE: Uoči novembarskog samita, zamolio bih vas da uporedite stanje u medijima u Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Albanije i naravno država koje imaju duže iskustvo kao članice EU.

Bjeregard: Srbija je trenutno najgori slučaj koji smo do sada videli na Balkanu. U Makedoniji i Crnoj Gori takođe je bilo zabrinjavajućih slučajeva. Osam ukupno. Tu i tamo dobijamo izveštaje da se stvari popravljaju. Ali vraćam se na to da je u Srbiji situacija mnogo ozbiljnija.

Ako uzmemo u obzir ostatak Evrope, u lošem svetlu ističu se Poljska i Mađarska – iako su članice EU. Tamo je bilo pokušaja pritiska na vlasti da se stanje popravi, ali bez nekog merljivog uspeha. Novi medijski zakoni su trenutno na čekanju u Poljskoj, a postojeći je ugrožen.

RSE: Kako su međutim, neke od njih, ipak stigle do višeg stepena slobode medija i izražavanja? Zavisi li to isključivo od politike koju sprovode vlasti ili možda ima veze sa nivoom obrazovanja ili sistemom vrednosti jednog društva?

Bjeregard: Mešavina je to svega toga. Državna kontrola je naravno tu najznačajnija. Međutim, u tesnoj je vezi sa demokratskim tekovinama jednog društva, načinom obrazovanja, ali i donošenjem, primenom i poštovanjem zakona. Značajan aspekt je i otpornost društva na korupciju. Mnogo je značajnih faktora, ali su pokušaji države da kontroliše medije i njeno mešanje u tom smislu, ovde najznačajniji.

RSE: Kako gledate na ulogu sveprisutne komercijalizacije medija u urušavanju slobodne reči i izražavanja?

Bjeregard: Komercijalizacija sama po sebi nije toliko problematična. Ona to postaje kada ne poštuje ili direktno urušava suštinu slobodu govora i onoga što su mediji i novinarstvo uopšte. To je vrlo složena tema. Ukoliko okruženje ne pogoduje slobodi govora i ako je sve podređeno isključivo zaradi, a ne ideji da mediji rade u korist demokratije – u tom slučaju komercijalizacija može imati pogubno dejstvo. Ali je važno i postojanje dobrih poslovnih modela. Međutim, ako je sve podređeno profitu, imamo lošu situaciju.

RSE: Vidite li neki izlaz i raširene tabloidizacije medijske sfere i da li ste optimista po tom pitanju?

Bjeregard: Nisam optimista i mislim da u budućnosti moramo naći rešenje za medije. Ne može se reći da nema načina. Prvo vlasti moraju stvoriti i omogućiti primenu propisa koji štite slobodne, otvorene i odgovorne medije. Ako se to ne učini otvara se polje za svakakve zloupotrebe, pa i ekstreme tabloidizacije i komercijalizacije.

Druga stvar je obezbediti socijalni dijalog novinara i izdavača/vlasnika. Koji će osigurati da novinari imaju pristojne uslove za rad. Bez toga niste pouzdana osoba za rad, jer niste u stanju da proizvedete tekstove kojima se može verovati. Oni koji treba da obezbede ključne uslove za taj socijalni dijalog su političari.

Još jedna dimenzija o kojima se trenutno raspravlja pri EU su autorska prava. Ne radi se ovde o ekonomskim pravima već o moralu. Prava i obaveze idu ruku pod ruku. Ako je novinarima obezbeđena zaštita autorskih prava i fer ugovori – to je još jedan od mehanizama koji obezbeđuje slobodu medija i izražavanja. Sve to zajedno stvara povoljno okruženje. Ako nema toga, odoše i snovi o evropskoj demokratiji društvu pluralizma, različitosti mišljenja.

Mediji u celini imaju veoma značajnu ulogu. Početak su pristojni uslovi za rad, njihova potpuna bezbednost. Ne smeju se bojati maltretiranja, napada, rigidnih propisa. Slobodni mediji su prvi preduslov demokratskog društva i zbog toga jedino preostaje da od pojedinih vlada zatražim da promene stavove i bore se za medijske slobode, da preduzmu mere protiv onih koji napadaju te vrednosti.

1...400401402...469 Page 401 of 469

Safejournalists.net

Stalne odgode

Analiza naplate

Zarubica se setila golfa iz beležaka

Nikolaš: Slišković živi u svom filmu

RUŽIĆ: ZARUBICA NIJE GOVORILA ISTINU