BEOGRAD, 22.03.2017. – Dok se Vučić takmiči sam sa sobom, pa se jednog dana u elektronskim medijima pojavljuje 60 odsto kao premijer a 40 odsto kao kandidat za predsednika, drugog dana obrnuto, a svih dana kampanju mu vode i to državnim resursima ministri u vladi i, naravno, koalicioni partneri, desilo se ono što je do sada bilo nezamislivo “u novijoj srpskoj istoriji,“ ! U dnevniku sabijenom na trideset, Vučić traje četrdesetpet minuta! Ova dosetka verodostojno odslikava prilike u kojima se održavaju predsednički izbori proleća 2017. i koji, sve ukazuje, zbog enormnog favorizovanja Vučića, ne mogu da budu fer, a zbog raznih ucena i pritisaka na zaposlene da glasaju za njega, naročito u državnim firmama, ne mogu biti slobodni. Kad na javnom servisu, RTS, trećinu dnevnika zaposeda Vučić sa više tonskih inserata, a ostalih deset kandidata biva spakovano u po petnaestak sekundi, onda je đavo odneo šalu. RTS, barem, na drugom kanalu daje ista vremena svim kandidatima za predsednika, a na tv PINK mogu da se pojave samo ako podržavaju Vučića ili u negativnom kontekstu.

Jedna od veoma bitnih nezavisnih institucija koja je do sada svojim nadzorom nad elektronskim medijima unosila reda i vodila brigu da ti mediji budu ravnopravno dostupni u predizbornim kampanjama svim političkim takmacima, za vreme Vučićeve vlade srozala se na najniže grane. Umesto da štiti interes javnosti, neskriveno štiti njegov interes.

Sve je to u bliskoj korelaciji sa jačanjem Vučićeve vlasti. Analize koje je pravio regulator  pokazuju da što je Vučić postajao jači REM je slabio, što je Vučić više prisvajao poslove institucija, to je REM postajao zavisniji od njega. Tako se došlo do apsurdne situacije da Regulatorno telo za elektronske medije, odbija da objavi izveštaj o zastupljenosti političkih partija i njihovih lidera na prošlogodišnjm izborima, i lakše mu je da plati kaznu nego da po nalogu poverenika za informacije taj izveštaj pokaže NUNS-u.  NN, neimenovano, lice, povrh svega, protura informaciju da REM ove godine neće pratiti predizbornu kampanju, uz notornu laž da nemaju softver za to, čime se ozbiljno krši zakon i dovodi u pitanje svrsishodnost ove institucije. Time je javnost Srbije, uz svu dobru volju i angažman alternativnih istraživača suštinski osuđena na „haotičnu proizvodnju utisaka“ kako konstatuje jedna nova organizacija, Centar za elektronske medije (CEM) koja otkriva da je prvog dana raspisivanja izbora, Vučić dobio 1000 a Aleksandar Popović nula sekundi. Nešto bolje su se kotirali ostali kandidati sa po deset ili  petnaest sekundi. Hiljadu naprama nula do sad nezamisliva disproporcija i disbalans, kakav nije bio ni u vreme Miloševića. Ali ko to može da potvrdi ili opovrgne kada Regulator ćuti i pravi se lud.

Od kako je ustanovljena Republička radio difuzna agencija (RRA), do promene imena u Regulatorno telo za elektronske medije ( REM, ) jedine analize koje su kontinuirno rađene i o kojima postoje izveštaji su o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje. I 2003. kada su bili prevremeni izbori, i 2004, predsednički, i 2008. kada su bili opšti, republički, pokrajinski, lokalni i predsednički izbori, svaki od tih segmenata je posebno praćen i analiziran. I 2012, kada su opet bili opšti i predsednički izbori i 2014. kada su održani bili republički i lokalni izbori… Programi emitera analizirani su kvantitativnom i kvalitativom metodom. Ne samo što je mereno ukupno vreme posvećeno određenom učesniku izbornog procesa već su svi podaci, pojedinačno i uporedno, razvrstavani za svaki elektronski medij a analizirao se način i kontekst pojavljivanja učesnika izbora, da bi se utvrdilo  da li je bio jednak tretman izbornih lista ili kandidata. Savet REM-a je, na primer, 2012 tokom predsedničke kampanje kampanje bio u neprekidnom zasedanju, održao je 20 vanrednih i 3 redovne sednice, stručnim službama za nadzor je dostavljeno 78 predstavki i prigovora protiv 18 emitera. Od ovog broja polovina predmeta je procesuirana po službenoj dužnosti, tako da su se reakcije Saveta u velikom postotku podudarile sa predstavkama građana. Savet je izrekao 54 mere emiterima, koji su, u to vreme, mora se priznati, poštovali preporuke ovog tela i vrlo brzo otklanjali nepravilnosti. Dve godine kasnije, za vreme ustoličenja aktuelne vlasti, još se relativno benigno kršilo medijsko zakonodavstvo, u odnosu na današnje vreme, te ovo telo, tada, izriče mnogo manje mera uz završnu konstataciju da „nisu evidentirane nepravilnosti takvog obima koje bi zahtevale reakciju Saveta RRA“.

Danas kada se u informativnim emisijama TV„PINK“  flagrantno krše predizborna pravila, kada se otvoreno navija za Vučića, a njegovi protivkandidati pominju samo da bi se blatiti i rušilo njihovo dostojanstvo, REM ne reaguje i gola je laž proturanje informacije da to nije njegova obaveza. Svi ovi izveštaji mogu se naći na sajtu REM–a i samo potvrđuju da po prvi put, a poklapa se sa Vučićevim dolaskom na vlast, Savet REM menja dugogodišnju praksu i ignoriše zakonom propisane dužnosti i zahteve javnosti.

Novim zakonom o elektronskim medijima, ma koliko rogobatan i u mnogim segmentima znatno lošiji od predhodnog, vrlo se jasno, u članovima 5 i 22 kaže da REM kao samostalno i nezavisno telo vrši javna ovlašćenja u cilju „ unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti, i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti“ i vrši analize i istraživanja  štiteći te interese. Dakle i mimo predstavki građana, članovi Saveta pojedinačno mogu da pokrenu pitanje kršenja pravila predizborne kampanje jer je nadzor nad elektronskim medijima u skladu sa demokratskom evropskom praksom. Niko, dakle, nema pravo da zaustavi istraživanje Agencije REM-a, pogotovo da zabrani objavljivanje rezultata u javnosti. Oglašavanje REM-a krajem treće nedelje kampanje i zabranom emitovanja naprednjačkog spota u kome se čuje „Vučiću pederu“ a sam Vučić za skupštinskom govornicom, na konferencijama za štampu, u brojnim intervjuima, ne propušta da to isto sočno citira, još je veća uvreda ne samo za LGTB populaciju već za sve pristojne ljude. Spot je, naime, zabranjen jer krši Zakon o oglašavanju kojim se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“ . Uvredljivo je što REM ne poštuje član 50 Zakona o elektronskim medijima, u kome se eksplicitno navodi da se „Regulator stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava,“ Tako, sasvim suprotno poželjnom, doprinosi  skandaloznom kršenju ne samo normativnih već i moralnih normi omiljene Vučićeve televizije PINK.

Da nije bilo ove zabrane ne bi se ni znalo da li REM uopšte postoji. Na zvaničnom sajtu stoji da je poslednja redovna sednica Saveta održana 25. januara, vanredna još ranije, 22 decembra, a poslednja mera upozorenja upućena je 7 novembra prošle godine. Za zabranu emitovanja spota glasalo se na telefonskoj sednici.

Sve ovo što se sada dešava sa Regulatorom i oko njega, posledica procesa započetog 2014, koji se, rekoh već, podudara sa dolaskom na vlast presvučenih radikala, to jest naprednjaka. Tada je, izmenama medijskih zakona, o kojima se vodila formalna i površna debata, status nezavisne institucije REM-a ugrožen i mnogi, čak medijski ljudi, nisu shvatali šta se priprema i kakve će biti posledice .A posledice su takve da je medijska scena, čast retkim iznimkama, pod kontrolom i u podaničkom statusu prema toj istoj vlasti. Šta se drugo moglo očekivati od ministra poznatom po inkvizitorskom Zakonu o informisanju?

Krhka  demokratija i njeno razvijanje, stvaranjem, između ostalog, nezavisnih tela kao kontrolora vlasti, od Saveta za borbu protiv korupcije i istoimene agencije, do nezavisnog regulatora, započeta petog oktobra, sada se iz dana u dan ruši i obesmišljava.

Kakva je nezavisnost REM kada nije nezavisan ni finansijski ni u donošenju odluka? Iako se ne finansira iz budžeta, već ga finansiraju „pružaoci medijskih usluga“ to jest elektronski mediji, godišnje finansijski planove „ nezavisne institucije“ odobrava Vlada, po pravilu sa zakašnjenjem od 12 meseci.  Zahtev Saveta REM –a da se smanji nadoknada koju su radijske i televizijske kuće dužne da uplate, krčka se duže od tri godine po Vladinim fijokama. Bez mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje REM ne može da promeni ni jedan svoj akt. Stručne službe i službe za nadzor odnosno Agencija REM proglašene su državnim službenicima iako nisu na jaslama državne kase, pa imate neverovatnu situaciju da predsednik Saveta koji je ujedno i direktor Agencije malo izigrava državnog ćatu, malo nezavisnog člana Saveta. I to je ta šizofrena situacija. Ono što je najgore, više od godinu dana, Savet Regulatora  nema predsednika a dužnost istog obavlja Goran Petrović kao zamenik. I to piše na zvaničnom sajtu REM-a. Nedavno je, ponovo u drugom mandatu, izabran za člana Saveta, pa s razlogom sumnjam, da zbog lojalnosti vlasti koja ga je izabrala, ni on ni REM ne radi svoj posao. Ako se ima u vidu da od osnivanja RRA, kassnije REM, nikada nije raspisivao javni konkurs za zapošljavanje, sedamdeset ljudi, a čujem da ih sada ima sto, primili su Cekić, Porfirije, Karađžić i sada Petrović, prema preporukama, kojim i kakvim dade se naslutiti!?..

Kao članica Saveta, sa kolegom Božom Nikolićem, otkrila sam kako se baždario i dogovarao izbor članova Upravnih odbora javnih servisa, ne naravno po direktivama EU, već tadašnjeg predsednika Karadžića koji se hvalio linkom sa Vučićem. Izbegavanje REM-a da radi svoj posao i odgovori na brojna pitanja postavljena u javnosti, samo je deo sve vidljivije prakse vraćanja na autoritarno društvo, da bi se zaštitio vođa i njegova „izuzetnost“ u elektronskim medijima. REM, dubiozno izabrani članova Saveta u parlamentu i Upravni odbori javnih servisa, samo su forma koja krije vrlo neprijatnu suštinu.

Prema tome, nije dovoljno slati samo predstavke REM-u, već i Ministarstvu kulture i Vladi. Potrebno je, čim Skupština Srbije proradi, pokrenuti postupak za promenu zakona, posebno načina  izbora članova Saveta ovog regulatornog tela, uključujući i postupak za smenu v.d. čelnika REM–a, kao najodgovornijeg lica, koji je, zajedno sa ostalim ćutolozima u Savetu, jednu dobru ideju o demokratskoj i nezavisnoj instituciji pretvorio u sprdnju, opasno kršeći zakon.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj ovog tekst je isključiva odgovornost Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

SKOPLJE, 11.03.2017. – Regionalna mreža za zastupanje slobode medija o bezbednost novinara izražava punu solidarnost i podršku novinarima i medijskim radnicima u Makedoniji koji se suočavaju sa stalnim pritiscima, uključujući i fizičke napade te pretnje smrću.

Posebno zabrinjava činjenica da su u koordinirane napade uključeni i nosioci javnih funkcija i predstavnici državnih institucija. U poslednje četiri godine u Makedoniji su zabeležena 44 napada na novinare od kojih se u poslednjih godinu dana dogodilo 19.

„Dok Evropski sud za ljudska prava u Strazburu utvrđuje kršenje slobode javnog izražavanja u Makedoniji makedonske institucije nisu kaznile ni jednog napadača na novinare“, izjavio je Naser Selmani, predsednik Društva novinara Makedonije.

Članovi regionalne mreže koja se zalaže za slobodu izražavanja i bezebednost novinara traži od makedonskih institucija da spreče bilo kakvo nasilje prema novinarima, dabrzo i efikasno istraže sve dosadašnje napade te kazne napadače.

Regionalna mreža snažno podržava Društvo novinara Makedonije i njegove napore u zaštiti novinara i slobode govora. Istovremeno pozivamo međunarodne organizacije koje se bave zaštitom slobode medija i prava novinara da učine dodatni pritisak na makedonske vlasti da poštuju slobodu izražavanja, slobodu medija  i novinara.

Svaki napad na novinare napad je na javni interes, demokratiju i prava svih građana.

Udruženje/udruga BH novinari

Sindikat medija Crne Gore

Hrvatsko novinarsko društvo

Udruženje novinara Kosova

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Društvo novinara Makedonije

NOVI SAD, 02.03.2017. – Novosadska novinarska škola je, tokom proteklih mesec dana, svakodnevno pratila izveštavanje u centralnim informativnim emisijama RTS, RTV, Pinka i TV N1.

Kako je saopšteno, najveći balans kada je u pitanju dužina izjava predstavnika vladajućih stranaka i opozicije uočena je na N1 televiziji, a najmanji na Pinku.

„Predstavnici SNS-a su na televiziji Pink pričali gotovo 16.000 sekundi, odnosno 260 minuta, to jest zbirno posmatrano čitavih devet „Nacionalnih dnevnika“. U jednom od njih (17. februar) emitovana su tri minuta i 46 sekundi aplauza Aleksandru Vučiću, bez ikakvog pratećeg verbalnog sadržaja“, navela je Novosadska novinarska škola.

SKOPLJE, 01.03.2017. – Regionalna platforma za zagovaranje slobode medija i bezbednosti novinara osuđuje napad na kolege iz Skolja sa televizije A1, novinara Alelsandra Todevskog i kamermana Vladimira Želčevskog koji su prethodne večeri pretučeni od strane učesnika protesta koji je otrganizovala građanska inicijativa „Za zajedničku Makedoniju“

Očekujemo da Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije brzo identifijkuje nasilnike i da podnese odgovarajuće prijave.

Nasilje nad novinarima predstavlja najozbiljniji napad na slobodu medija i negira pravo javnosti da bude obaveštena. Politika nekažnjivosti nasasilja nad novinarima koju vlada jača u poslednjih pet godina direktno ohrabruje ovakve napade.

Pozivamo lidera VMRO-DPMNE Nikolu Gruevskog da javno osudi jučerašnji napad na novinare i pozove svoje pristalice da, u ovom slučaju na protestima, ne napadaju novinare.

U znak protesta, zbog čestih napada, mi pozivamo novinare iz Makedonije da ne izveštavaju sa večerašnjeg protesta inicijative „Za zajedničku Makedoniju“. U budućnosti naša pozicija kada je reč o ovakvoj vrsti događaja će zavisiti od spremnosti organizatora protesta i Ministarstva unutrašnjih poslova da obezbede radne uslove za novinare.

Udruženja i sindikat novinara Zapadnog Balkana

BEOGRAD, 24.02.2017. – Koliko je državnog novca za nekoliko meseci 2016. godine dobila novinska agencija Tanjug za sada je tajna. Sama računica je, kako se zaključuje iz odgovora Uprave za trezor, toliko komplikovana i zahtevna da bi maltene cela država morala da stane, a to bi imalo dalekosežne posledice po ekonomiju zemlje.

Istinomer je krajem prošle godine od Uprave za trezor Ministarstva finansija tražio podatke o uplatama svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika na račune novinske agencije Tanjug u periodu maj-oktobar 2016. kako bismo ustanovili da li Tanjug i dalje opstaje zahvaljujući “pomoći države”. Samo nekoliko meseci ranije uredno smo dobili podatke na identičan način, takođe za agenciju Tanjug. Međutim, ovoga puta naš zahtev je odbačen uz niz, blago rečeno, problematičnih argumenata.

Naime, Uprava za trezor u odgovoru Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, kome se Istinomer žalio, navodi da bi potraga za tim podacima u njihovim bazama čak mogla da ugrozi ekonomiju zemlje.

Ponavljamo, Istinomer je potpuno isti zahtev slao u maju i podatke smo dobili bez ikakvih problema, a deluje da je i srpska ekonomija, kakva takva je, preživela.

U Upravi za trezor pozivaju se i na član 13 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa se tako zaključuje da Istinomer ovim zahtevom zloupotrebljava slobodan pristup.

I dok Istinomer “zloupotrebljava” slobodan pristup informacijama koje bi trebalo da budu javne, javnost ne zna kako se finansira Tanjug, da li i dalje dobija novac od različitih ministarstava, javnih preduzeća i dugih korisnika budžetskih sredstava.

Poverenik za informacije od javnog značaja je, nakon žalbe Istinomera, naložio Ministarstvu finansija da nam tražene informacije dostavi u roku od pet dana.

I dok čekamo odgovore, ne možemo da se ne zapitamo kako je moguće da ista institucija različito odgovara na iste zahteve, jednom dostavi podatke, drugi put ne dostavi. Ne možemo da se ne zapitamo da li se kriju samo podaci o “pokojnom” Tanjugu – koji je odlukom Vlade trebalo da bude ugašen pre više od godinu dana – ili je to postala ustaljena praksa, budući da je više kolega iz Istinomera, ali i drugih redakcija, tražilo različite podatke, ali je odbijeno uz sličan izgovor.

I na koncu, ne možemo da se ne zapitamo da li je naš sistem toliko krhak da može da ga uruši samo jedan običan zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

NOVI SAD, 17.02.2017. – Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ukupno je 45 puta prekinuo voditeljku kada je pokušavala da mu postavi pitanje tokom emisije „Upitnik“ na Radio-televiziji Srbije (RTS), pokazala je analiza Novosadske novinarske škole.

Voditeljka je Vučiću postavila ukupno 52 pitanja, dok je premijer njoj postavio 27 pitanja, navodi se u analizi.

Dodaje se da je Vučić tokom emisije 29 puta izneo optužbe na račun RTS-a i voditeljke.

Raspodela tonskog učešća bila je 74 prema 9,5 minuta u korist Vučića naspram voditeljke, piše u analizi.

BEOGRAD, NOVI SAD, KRAGUJEVAC, 26.01.2017. – Koalicija novinarskih i medijskih udruženja smatra da najnovije presude Višeg suda u Beogradu protiv novosadskog portala 021 pokazuju da sudska praksa u Srbiji ozbiljno dovodi u pitanje opstanak medija, pogotovo lokalnih i regionalnih, a visine kazni potpuno su neusklađene sa njihovim finansijskim mogućnostima.

Sve češće smo, osim toga, svedoci i „neobičnih“ presuda za koje se može reći da ugrožavaju medijske slobode i medijski pluralizam i da svakako nisu usklađene sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Koalicija podseća da sudska praksa ovog suda, koja bi trebalo da bude sastavni deo našeg pravosudnog sistema, ima razvijene mehanizme zaštite slobode izražavanja, a oni između ostalog podrazumeva i to da visoke kazne koje mogu da uguše medij predstavljaju – direktan udar na tu slobodu.

Koalicija smatra da i ove presude portalu 021, koji je kažnjen sa čak 785.000 dinara u kratkom vremenskom periodu u dva odvojena postupka, zahtevaju ozbiljno preispitivanje uloge pravosuđa u sferi medija, odnosno široku javnu raspravu koja bi trebalo da ima cilj zaštitu koncepta medijskih sloboda, kao i izmenu sudske prakse i, eventualno, zakonskih rešenja.

Za neovlašćene objave fotografije, za koju je portal 021 prvobitno imao usmenu saglasnost dopisnice Kurira iz Novog Sada, novosadski medij je kažnjen sa 164.000 dinara, što sa sudskim troškovima iznosi oko 250.000 dinara.

Za istraživački tekst o policajcima koji rade kao privatno obezbeđenje u novosadskim klubovima, a po tužbi dva policajca, čija imena nisu navedena u tekstu, već su se u njemu prepoznali, sud je 021 kaznio sa maksimalnih 400.000 dinara, što uključujući sudske troškove ukupno iznosi 535.000 dinara.

Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS

Udruženje novinara Srbije – UNS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV

Asocijacije nezavisnih elektronskih medija- ANEM

Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres