Jutarnji list: Dokumentarac koji je razbesneo Vučića na kritički način prikazuje njegovu političku karijeru, režimski mediji u histeriji

07/11/2023

vucic_n1-pqe5svmbtpstmki1pmg5bwiihwu04bsembbr8n2m3o — slika: Snimak ekrana N1

Dokumentarni film o predsedniku Srbije „Ja, Aleksandar: državni gambit” izazvao je oštre reakcije Srpske napredne stranke (SNS) i prorežimskih medija koji tvrde da je reč o opštem udaru na Aleksandra Vučića koji bi mogao da rezultira njegovim i ubistvo njegove porodice, piše hrvatski Jutarnji list.

Film je objavljen na televiziji N1 Srbija u četvrtak uveče, istog dana kada je u Srbiji počela predizborna kampanja za parlamentarne izbore. Dokumentarac zapravo ne otkriva i ne donosi ništa novo o Vučiću, već samo na kritički način prikazuje njegovu tridesetogodišnju političku karijeru kroz arhivske snimke i izjave istaknutih istoričara, politikologa, pravnika i novinara.

„U pet činova – rađanje zla, ubijanje medija, oceubistvo, kosovski zavet i vreme vladavine, osvrćući se na istorijski kontekst, predstavljena je politička biografija Aleksandra Vučića i njegova sposobnost da žrtvuje budućnost, ljudska prava. i građanske slobode, Kosovo, politički oci, sopstvena ideologija, demokratija i Srbija.S jedne strane, film govori o vladavini čoveka koji više od 11 godina autokratski vodi sve segmente zemlje, a sa druge , to je saga o razaranju izazvanom takvim režimom“. Tako je TV N1 Beograd predstavila skoro dvočasovni dokumentarac koji potpisuju novinarke Jovana S. Polić i Sanja Lončar.

„Aleksandar Vučić konstantno testira granice i proširuje ih, zbog svoje autoritarne vladavine. To se odnosi i na medije, ali podjednako i na ljude u njegovoj stranci, pa i na ministre koje tretira kao sluge“, rekao je francuski novinar Žan u dokumentarcu. – Arnault Derens.

„Iako se u društvu raspisuju izbori kao prilika da dođe do promena, ovde se izbori raspisuju da bi se osiguralo da stvari ostanu iste“, dodao je Erik Gordi, profesor političke i kulturne sociologije u Engleskoj, dok je Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, Vučića nazvao „demagogom i populistom“.

„Radi se više o nekoj vrsti permanentnog spinovanja u medijima, o kontroli javne sfere, kontroli javnog narativa. To je stalno stvaranje i pravljenje afera, stvaranje tenzija, ili na neki način eksploatacija tih tenzija“ , prema Bodou Veberu, politikologu i analitičaru iz Nemačke.

U dokumentarcu su učestvovali i istoričar Dubravka Stojanović, novinar Rade Radovanović, novinar iz Crne Gore Željko Ivanović i Senad Pećanin, bivši novinar i advokat iz Bosne i Hercegovine.

Vučić nije hteo da odgovari

Vučić nije želeo da daje intervju autorima filma, ali je zato SNS posle njegove projekcije rekao da je reč o „prljavoj kampanji protiv Srbije” u kojoj nisu birana sredstva. „Ovo je lov na jednog čoveka koji se svakodnevno više od decenije bori za bolji kvalitet života svakog građanina“, rekao je za „Blic“ ministar finansija Siniša Mali.

Prorežimske Novosti pišu da je TV N1 emitovala „sraman film u kome je na najstrašniji način napadnut predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što predstavlja neviđeni progon jednog čoveka“. Novinski izveštaji cinično navode da su „optužili i šefa države da je pobedio na izborima, jer se čini previše autoritarnim, a zamerili su i što se izborne liste zovu po njemu”. Sam Vučić je u Nacionalnom dnevniku na TV Pink rekao da „ovakvo suđenje nije zabeleženo za 45 ili 46 godina”.

Vučić je u martu podneo tužbu protiv Jovane Polić i Sanje Lončar zbog dve emisije serije „Vladalac“, emitovane u februaru 2020. godine na televiziji N1 Srbija, a Polić je rekla da se sprema na sličnu reakciju posle emitovanja ovog dokumentarca.

Polić je za N1 rekla da ovaj film kroz političku biografiju Aleksandra Vučića govori i o građanima Srbije i o tome kako nisu prepoznali narative koje im je izneo.

„Aleksandar Vučić se nije promenio, on je i dalje politički sin Vojislava Šešelja i tako vlada ovom državom… Promenili su se narativi, a mi to nismo shvatili, nekako smo previše verovali u ono što je rekao. rekla je Polić.

Govoreći o Srbiji, Polić kaže da ona više nije demokratija, već „demokratija“.

Od jezivih pretnji novinarima lista Danas prošla je godina: Autor pretećeg mejla još nepoznat

IJAS

07/11/2023

Juče se navršilo godinu dana od kada je na adresu redakcije Danasa stigla imejl poruka u kojoj se novinarima, urednicima i kolumnistima našeg lista preti „salvama metaka“ zbog, kako je navedeno, naše uređivačke politike.

Autor pretećeg pisma do danas nije otkriven, ali istraga Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal još traje.

Kako za Danas kaže javni tužilac za VTK Branko Stamenković, s obzirom na kompleksnost dobijenih podataka čija je obrada još uvek u toku, tužilaštvo zajedno sa nadležnom službom MUP-a nastavlja dalji rad na otkrivanju identiteta osobe koja je uputila pretnju, koja je početno okarakterisana kao delo Krivičnog zakonika Ugrožavanje sigurnosti.

– To je vrlo ozbiljna pretnja te tužilaštvo pažljivo prati dalji razvoj situacije kada je bezbednost redakcije Danasa u pitanju, posebno u odnosu na ovakvu vrstu krivičnih dela, navodi Stamenković.

S obzirom da je pretnja istog dana prijavljena nadležnim organima, tužilaštvo je od 6. novembra prošle godine preduzelo niz radnji za pribavljanje elektronskih dokaza o identitetu počinioca, navodi Stamenković, od kojih su neke bile hitne.

– Radnje su obuhvatale obraćanje i saradnju kako sa stranim tako i sa domaćim nadležnim krivičnopravnim organima kao i privatnim sektorom koji se bavi pružanjem usluga u vezi Interneta. U okviru navedene saradnje ostvarena je direktna komunikacija sa nadležnim organima u Švajcarskoj Konfederaciji, kao i preduzećem “Proton” čiji je servis anonimne elektronske pošte bio iskorišćen za izvršenje ovog krivičnog dela. Na osnovu podataka koji su dobijeni identifikovano je domaće preduzeće koje se bavi pružanjem usluga za povezivanje na Internet, a čije su veze korišćene za izvršenje krivičnog dela. Od tog preduzeća su pribavljeni opsežni podaci o saobraćaju koji su i sada predmet analize stručnjaka iz oblasti digitalne forenzike, objašnjava Stamenković.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić smatra da počinilac još uvek nije pronađen u prvom redu zbog toga što je “sve uradio da ne bude razotkriven”, ali da to svakako ne znači da ga je nemoguće pronaći.

– Počinilac je napisao vrlo preciznu poruku, hladno proračunatu, sa dosta detalja koji upućuju na poznavanje prostora u kojem redakcija radi, bez uobičajene impulsivnosti, kakvu imamo u većini pretnji. Napisana je tako da izazove uznemirenje i strah a Šarli Ebdo u naslovu jasno upućuje na cilj pretnje, objašnjava Matić.

Glavna poteškoća u istrazi je činjenica da je poruka poslata preko švajcarskog Proton Mejla, provajdera koji je svoj “biznis plan” i zasnovao na mogućnosti da se poruke kriptuju tako da im se ne može ući u trag.

– I ja sam nastojao da pomognem preko diplomatskog predstavništva Švajcarske, zatim preko određenih medija u ovoj zemlji i preko međunarodnih organizacija ali su mi svi govorili da su uočili problem sa sličnim servisima i da nije pronađen način da budu primorani da daju sve podatke odmah. Prema mojim informacijama međunarodna pravna pomoć sa vlastima Švajcarske je funkcionisala sa ograničenjima od strane uprave Proton maila, navodi Matić i dodaje da određeni deo podataka koji je stigao istražnim organima nije bio dovoljan da se u prvi mah locira adresa počinioca.

– Dobijena je ogromna količina podataka, tj. mogućnosti. Koliko je meni poznato, u pretragu tih podataka bilo je uključeno više službi od Odeljenja za visokotehnološki kriminal i BIA pa do ispomoći koje su im davali stručnjaci određenih provajdera internet usluga, kaže Matić.

On dodaje da je važno, zbog drugih mogućih slučajeva, da naše institucije rade na otklanjanju svih problema sa kojima su se suočili u ovom slučaju kako se iste situacije ne bi ponavljale.

– Naravno, država, vlada, nadležne institucije moraju da urade sve da dobijemo što efikasniju međunarodnu pravnu pomoć. U protekloj godini problemi u međunarodnoj pravnoj pomoći pojavili su se i sa Velikom Britanijom, u slučaju pretnji novinaru Dragojlu Blagojeviću. U ovom slučaju lociran je poziv za teritorije ove zemlje, ali njihovo nadležno ministarstvo prvo nije davalo nikakve odgovore a potom su dali odgovor koji nije pomogao identifikaciji vlasnika broja sa kojeg je poziv pretnja stigao. Dobio sam utisak da je to jedan vrlo loš partnerski odnos, upravo znajući koliko su brzo i efikasno naši nadležni organi upravo tih dana i meseci, davali važne informacije službama u Britaniji kada su zatražili za njih bitne podatke a iz oblasti nacionalne bezbednosti. I tu tom slučaju sam pokušavao da intervenišem preko diplomatskog predstavništva i organizacija za slobodu govora u Velikoj Britaniji i međunarodnih organizacija ali nije bilo rezultata, uočava Matić.

Dragoljub Petrović, glavni urednik Danasa, kaže da se pretnje redakciji nastavljaju, ali nijedna nije bila tako jeziva kao ona od 6. novembra prošle godine.

-Mi smo zadovoljni reakcijom nadležnih koji su nam tada dodelili policijsko obezbeđenje ispred zgrade i pokazali brigu za naše zaposlene. Ipak, policijsko obezbeđenje je posle kraćeg vremena povučeno bez obrazloženja. Žalimo što autor ili autori pretećeg pisma nisu otkriveni, ali ohrabruje to što je tužilaštvo nedavno ekspresno reagovalo kada nam je neki čovek pretio da ćemo biti spaljeni i lociralo je “piromana”, objašnjava Petrović.

Prošlogodišnje pretnje Danasu našle su se i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u evrointegracijama kao i izveštaju međunarodnog Pen centra. Redakciju Danasa su, nakon primljene preteće poruke, pored tužioca Stamenkovića i Verana Matića, posetili i predstavnici delegacija Evropske komisije i OEBS-a u Srbiji, Emanuel Žiofre i Jan Bratu.

Iz Delegacije EU nisu komentarisali tok istrage, ali su poručili da “pomno prate slobodu izražavanja i bezbednost novinara u Srbiji”, takođe i u kontekstu predstojećeg Godišnjeg izveštaja, koji svoje preporuke kontinuirano usmerava ka jačanju sigurnosti medijskih radnika.

Oni podsećaju da su nedavno, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, visoki predstavnik Đuzep Borelj i potpredsednica Vera Jurova istakli su da ne može biti nekažnjivosti za kršenje ljudskih prava i zloupotrebe novinara i pozvali na uspostavljanje nacionalnog okvira za bezbednost novinara.

Oni su dalje istakli da će EU nastaviti da koristi sva diplomatska sredstva koja su na raspolaganju kako bi skrenula pažnju na pojedinačne slučajeve novinara u pritvoru ili u riziku i podsetili na uspostavljenu platformu ProtectDefenders.eu koja će novinarima pod visokim rizikom pružiti fizičku i digitalnu zaštitu, pravnu podršku i preseljenje.

“Ohrabrujemo nadležne institucije da aktivno rade na svim slučajevima zastrašivanja novinara, uključujući i slučaj na koji se pozivate i nadamo se da će počinioci biti identifikovani i procesuirani jer nijedan zločin ne treba ostaviti nekažnjenim”, navode iz Delegacije EU i kažu da posebno insistiraju na tome “da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare” i da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja “brzo prate i, prema potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone”.

Očito da takve preporuke vlast u Srbiji nema nameru da prati, posebno u nadolazećoj predizbornoj kampanji, ako se uzmu u obzir nedavne izjave i čak pretnje najviših funkcionera u zemlji upućenih listu Danas, koji se tretira kao politički protivnik umesto kao profesionalni, nezavisni medij.

Od predsednika, premijerke i ministara u Vladi javnost je mogla ovih dana da čuje orkestrirane napade, gde se Danas kvalifikuje kao “tajkunski tabloid”, a njegovi novinari i urednici kao “necivilizovani sadisti i mrzitelji”, “ološ” i “šljam”, dok je od ministra trgovine, Tomislava Momirovića stigla i pretnja: “đubrad, platićete za ovo”.

Takav svakodnevni narativ vladajućeg režima, ne samo da ne doprinosi osudi a kamoli krivičnom gonjenju pretnji, napada i zastrašivanja nezavisnih novinara, već ih dodatno ohrabruje i pospešuje, čak i abolira njihovo sprovođenje u delo.

Unesko pred super izbornu godinu traži od vlada da zaštite prava novinara

IJAS

07/11/2023

Na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji je obeležen 2. novembra, Unesko je objavio podatke koji ukazuju na zabrinjavajući rast nasilja nad novinarima tokom izbornih perioda. S obzirom na brojne izbore 2024. širom sveta, Unesko je pozvao na bolju zaštitu novinara i njihovih prava, piše Dnevni evropski servis.

U prethodnom periodu, tokom 89 izbora u 70 zemalja od januara 2019. do juna 2022. Unesko je dokumentovao 759 pojedinačnih napada na novinare, uključujući pet ubistava.

U saopštenju Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu ističe se da novinarima ne sme da se preti, da budu mete napada ili da se onemogućavaju da slobodno izveštavaju.

Vlade širom sveta pozivaju se da preduzmu dodatne mere za zaštitu bezbednosti novinara i garantovanje prava slobode izražavanja i na pristup informacijama, uključujući tokom izbornih perioda.

Ističe se da su ta dva osnovna ljudska prava ključna za funkcionisanje demokratije.

Podaci su objavljeni u trenutku kada su opasnosti po novinare veće neko ikad, posebno na Bliskom istoku, i Unesko je nedavno osudio „najsmrtonosniju nedelju za novinare u bilo kom od nedavnih sukoba“.

Međutim, podaci pokazuju da značajan rizik novinarima ne preti samo u kriznim situacijama.

Naime, u 2024. na izbore će izaći 2,6 milijardi ljudi u svetu i zato će novinari imati ključnu ulogu da obezbede ljudima koji se spremaju da izađu na birališta pristup tačnim informacijama.

Prema Uneskovim podacima, 42% od 759 napada na novinare tokom izbornih perioda bilo je od strane bezbednosnih snaga, pri čemu su u napade svrstani proizvoljna hapšenja, prebijanja, gađanje gumenim mecima, pretnje, zastrašivanje i oduzimanje opreme.

Do napada je, navodi se, dolazilo u različitim situacijama – na skupovima ili demonstracijama, u redakcijama i kućama novinara i medijskih radnika.

Ostalih 58% napada bili su fizički i verbalni a počinili su ih demonstranti i građani koji su prisustvovali protestima.

Navodi se i da su 29% napadnutih novinara, odnosno 218, bile žene.

Izveštaj Uneska pokazuje da tokom izbora i demonstracija mnoge vlade blokiraju javnosti pravo na pristup infromacijama prekidom internet veza, cenzurisanjem medija i kritičkih glasova, digitalnim nadzorom novinara, s obrazloženjem da je to u ime javnog reda i nacionalne bezbednosti.

Ističe se da tokom protesta i izbornih perioda policija i snage bezbednosti moraju da štite demokratska prava i obezbede sigurno i uređeno okruženje.

Dalje se navodi da su od 2013. Unesko i njegovi partneri obučili 11.500 policajaca u 150 zemalja. Obuke su bile uspešne jer su se policajci obučavali zajedno sa novinarima i pri tome su „igrali uloge“ kako bi bolje razumeli funkcije i odgovornosti onih drugih.

Novinarka Nataša Miljanović Zubac svedočila da je Vojislav Šešelj izrekao brutalne laži o njoj i njenoj porodici na Hepiju i Pinku

IJAS

06/11/2023

visi-sud-1-scaled-qe5m9vdmz9jqa54d44ha8mv21urlh3q005bhykko6c — Foto: NUNS

Mesto na kom je u sudnici Trećeg osnovnog suda trebalo da sedi tuženi Vojislav Šešelj danas je bilo prazno. Ni njegovi branioci nisu se pojavili u ovom beogradskom sudu, objavio je UNS.

Za tuženog – niko, ostaje zabeleženo u sudskom zapisniku.

Novinarka Nataša Miljanović Zubac tužila je političara zbog neistina i uvreda koje je o njoj i njenoj porodici izrekao na TV Hepi u emisiji „Dobro jutro Srbijo“, a zatim i u Pinkovom „Novom jutru“ početkom 2021. godine.

Šešelj je umesto da bude u sudnici, izabrao da gostuje na televiziji. U obrazloženju sudiji zbog izostanka piše da je počela predizborna kampanja, a da kao predvodnik Srpske radikalne stranke treba da bude u emisiji.

Jutarnji program za uvrede

Miljanović Zubac je svedočenje počela rečima da političara lično ne poznaje i da sve što o njemu zna je kroz njegove televizijske nastupe.

Isprva od koleginice koja je bila usplahirena i plakala je, a zatim i od kolege, koji su je jedan za drugim pozvali na mobilni telefon, saznaje da se nešto dogodilo.

Ubrzo i od rođaka iz Užica dobija informaciju da je „Vojislav Šešelj izgovorio neke užasne stvari“. To se sve dešavalo dok je vozila auto u Trebinju, u kom živi, i odakle radi za Radio-televiziju Republike Srpske.

Tek uveče tog 30. januara 2021. godine, svedoči Miljanović Zubac, smogla je snage da pogleda šta je bilo izjutra u programu Hepi televizije. Rekla je da je tada čula „brutalne verbalne napade i apsolutne laži“.

Šešelju je u jutarnjem programu meta bio vladika Grigorije za kog je rekao da je „veliki švaler“, a zatim je u tu priču uveo i porodicu Zubac.

Novinarku je nazvao „prostitutkom“, „kurvetinom“, imenom i prezimenom govorio o njenom pokojnom suprugu, pomenuo maloletnu decu, i zaključio kako se „osramoćeni muž ubio na grobu svog oca“.

Miljanović Zubac je govorila da je Šešelj upotrebio smrt njenog supruga, što je jedina tačna informacija, da bi nadovezao „brutalne laži“.

„Sutradan sam odlučila da napišem otvoreno pismo Vojislavu Šešelju koje je postalo viralno. Pretpostavljam da ga je to jako naljutilo pa je posle desetak dana na Pinku ponovio uvrede“, rekla je Miljanović Zubac.

Život posle

Od tog momenta, nastavila je novinarka, život joj se u potpunosti promenio. Izložena je različitim medijskim napisima, komentarima ispod tih napisa i sve se, rekla je, odrazilo na njeno zdravlje, porodicu i posao. Već godinu dana je na bolovanju.

„Odlučila sam da tražim pravdu“, kazala je u sudnici Miljanović Zubac.

Tužila je tabloidne medije koji su preneli ono što je Šešelj govorio na televiziji Hepi.

„Brinem za svoju bezbednost, o svemu je obaveštena BIA“: Novinar koji je otkrio nestanak 12 Alžiraca u Šapcu zatražio status uzbunjivača

IJAS

06/11/2023

Šabački novinar Hanibal Kovač, koji je otkrio nestanak 12 Alžiraca, navodnih rukometaša koji su došli da treniraju i odigraju prijateljski meč sa „Metaloplastikom Eliksir“, zatražio je status uzbunjivača jer se plaši za svoju bezbednost.

Kovač je otkrio da je 12 državljana Alžira, navodnih rukometaši koji su došli da treniraju sa šabačkom „Metaloplastikom Eliksir“, nestalo iz hotela gde su bili smešteni, i to bez ikakvog traga.

„Moji advokati su u prostorijama Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Šapcu predali zahtev da mi se dodeli status uzbunjivača, jer se plašim za svoju bezbednost. Sumnjam da iza nestanka 12 državljana Alžira, koji su se predstavljali kao rukometaši, stoji neka organizovana kriminalna grupa koja može ugroziti i moju bezbednost. Ti ljudi su nestali a svi ćute“, objašnjava novinar Hanibal Kovač za Nova.rs.

Navodni rukometaši iz Alžira, članovi kluba „El kseur“ doputovali su pod čudnim okolnostima u Šabac, u tri odvojene grupe od po četiri čoveka, sa tri odvojena leta. Umesto najavljenih 18, došlo je 12 ljudi, mada obično takve delegacije broje oko 20 ljudi.

Novac nije prebačen sa računa na račun, iz Alžira u Srbiju, već su gosti koji su došli lično platili, ali su dan kasnije nestali iz hotela.

„Niko se od zvaničnika nije oglasio, niko ne zna gde su ti ljudi, ni ko su ti ljudi zapravo. Ja se nadam da su samo migranti koji su otišli u Zapadnu Evropu, ali postoji opasnost da su možda u pitanju pripadnici ekstremističkih grupa ili nešto tome slično. Šta ako su to teroristi? Nije ugrožena samo moja, već i bezbednost države Srbije, a nadležni ćute“, objašnjava novinar.

Njegovi advokati su juče predali zahtev BIA da mu se dodeli status uzbunjivača, jer postoji mogućnost da su ljudi koji su nestali u stvari pretnja ne samo po njegovu ličnu, već i po bezbednost Srbije.

Ovako je sve počelo

Sve je, kako je za portal Nova.rs rekao direktor kluba „Metaloplastika Eliksir“ Slaviša Stojinović počelo krajem jula, kada ih je kontraktirala predsednica kluba „El kseur“ iz Alžira sa molbom da igrači tog kluba dođu da treniraju i odigraju prijateljsku utakmicu sa šabačkim klubom koji ima bogatu tradiciju i dvostruki je prvak Evrope.

Poslate su kopije pasoša, povratne avionske karte, uplaćeno putno osiguranje, kako bi Alžirci, za koje važi vizni režim, mogli da uđu u Srbiju.

Čak je zvao i otpravnik poslova ambasade Srbije u Alžiru Miloš Jastrebović kako bi pitao šta se dešava sa bezbednosnom proverom.

Kada je iz policije stiglo odobrenje, poseta je zakazana, ali je umesto 18 došlo samo 12 ljudi koji su se predstavili kao rukometaši.

Sa njima je na vezi sve vreme bio sekretar kluba, na koga su se rukometaši požalili „da ih pritiska“. Svih 12 ljudi je nestalo 26. avgusta, a sekretar kluba je njihov nestanak prijavio policiji, a potom je dao ostavku na funkciju u klubu.

Do sada niko od nadležnih kojima se portal Nova.rs obratio sa pitanjima o boravku i nestanku 12 državljana Alžira nije odgovorio.

Nekažnjivost za ubistva novinara je u porastu u Evropi: vlade moraju preduzeti akciju

IJAS

06/11/2023

Dok je broj ubijenih novinara u Evropi naglo opao u odnosu na prošlu godinu, broj slučajeva nekažnjivosti za ubistva nastavlja da raste. Evropska federacija novinara (EFJ) trenutno broji 48 nekažnjenih zločina u 13 zemalja. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana za okončanje nekažnjivosti zločina protiv novinara 2. novembra 2023. godine, EFJ je pozvala države da preduzmu konkretne mere za okončanje nekažnjivosti ovih zločina.

Nekažnjeno je 48 ubistava i atentata na novinare u Evropi: 16 na Kosovu, 7 u Rusiji, 6 u Ukrajini, 6 u Turskoj, 3 u Srbiji, 2 u Grčkoj, 2 u Azerbejdžanu, 1 u Slovačkoj, 1 na Malti, 1 u Ujedinjenom Kraljevstvu, 1 na Kipru, 1 u Crnoj Gori i 1 u Belorusiji.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima, 2. novembra, šest slučajeva nekažnjivosti dodato je na evropsku listu nekažnjivosti:

Aleh Bjabenin (Belorusija), osnivač proopozicionog novinskog sajta Charter 97 sa sedištem u Minsku, koji je pronađen obešen u svojoj vikendici u blizini Minska, 3. septembra 2010. Vlasti su tvrdile da je novinar izvršio samoubistvo. Očevici koji su izašli na mesto incidenta prijavili su nekoliko nedoslednosti, tvrdili da na njegovom telu ima tragova nasilja i da je policija, čini se, izvršila samo površni uviđaj na mestu događaja.

Slavko Ćuruvija (Srbija), vlasnik Dnevnog telegrafa i časopisa Evropljanin, koga su 11. aprila 1999. godine ispred zgrade gde je stanovao u Beogradu ubila dvojica naoružanih napadača koji su mu ispalili nekoliko metaka u leđa i glavu. Još nema pravosnažne presude, 24 godine nakon atentata. U aprilu 2023, dvojica srpskih službenika Državne bezbednosti kojima se sudi za učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije posle šest godina puštena su iz kućnog pritvora.

Sokratis Giolias (Grčka), direktor emitera Thema Radio i saradnik informativnog sajta Troktiko, na koga su 19. jula 2010. pucali neidentifikovani muškarci u policijskim uniformama. Ubice su rano ujutro namamile Đolijasa iz njegovog stana u Atini, tvrdeći da mu je auto ukraden, i upucale ga nekoliko puta. Više od decenije kasnije, Gioliasovo ubistvo ostaje nerešeno, a počinioci i nalogodavci nisu izvedeni pred lice pravde.

Giorgos Karaivaz (Grčka), bio je iskusan reporter koji je radio za TV kanal STAR i vodio veb stranicu sa vestima koja se fokusirala na kriminal i policiju. Dana 9. aprila 2021. dvojica muškaraca na skuteru su ga ubili ispred njegove kuće usred bela dana. Grčke vlasti su obećale da će dati prioritet slučaju. Uprkos hapšenju dvojice osumnjičenih u aprilu 2023., odgovornim još nije suđeno, nije bilo osuđujućih presuda, a od tada nije postignut nikakav dodatni napredak, uključujući i identifikaciju mogućih posrednika ili nalogodavaca koji stoje iza ovog ubistva.

Milana Pantića (Srbija), dopisnika dnevnog lista Večernje novosti, ubili su nepoznati napadači nakon što su ga udarili tupim predmetom u glavu ispred svoje kuće u gradu Jagodini u centralnoj Srbiji, 11. juna 2001. 22 godine nakon ubistva, niko nije procesuiran i osuđen, a odgovorni i dalje izbegavaju pravdu.

Jurij Ščekočihin (Rusija), tadašnji zamenik urednika nezavisnog moskovskog lista Novaja gazeta, preminuo je 12 dana nakon što je hospitalizovan u moskovskoj klinici od, kako su lekari rekli, akutne alergijske reakcije. Iznenada je preminuo 3. jula 2003. nekoliko dana pre planiranog odlaska u Sjedinjene Države, gde je planirao da se sastane sa istražiteljima FBI. Njegove medicinske dokumente vlasti su ili izgubile ili uništile. EFJ veruje da je novinar otrovan kako bi ga sprečio da dalje otkrije istinu o slučaju korupcije na visokom nivou u koji su uključeni zvaničnici Federalne službe bezbednosti (FSB) i Kancelarije glavnog tužioca.

Skoro osam godina nakon usvajanja Preporuke Saveta Evrope o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara, 46 država članica sporo uspostavljaju sveobuhvatan zakonodavni okvir koji može da spreči nekažnjivost i da novinarima omogući širok i efikasan obim zaštite.

„EFJ podseća države članice Saveta Evrope na njihovu opredeljenost da uspostave posebne sudske ili vansudske istrage u konkretnim slučajevima ili nezavisna specijalizovana tela koja će sprovoditi takve istrage na stalnoj osnovi“, rekla je predsednica EFJ Maja Sever. „Tražimo da se uspostavi ova procedura za svaki od 48 slučajeva nekažnjivosti identifikovanih u Evropi. Nečinjenje javnih vlasti bilo bi ravno saučesništvo sa ubicama”.

Nekažnjeni slučajevi ubistva novinara u Evropi:

Đuro Slavuj (Kosovo, 1998)
Ranko Perenić (Kosovo, 1998)
Afrim Maliqi (Kosovo, 1998)
Ismail Bërbatovci (Kosovo, 1998)
Gabriel Grüner (Kosovo, 1999)
Volker Krämer (Kosovo, 1999)
Enver Maloku (Kosovo, 1999)
Ljubomir Knežević (Kosovo, 1999)
Aleksandar Simović (Kosovo, 1999)
Krist Gegaj (Kosovo, 1999)
Momir Stokuća (Kosovo, 1999)
Marjan Melonaši (Kosovo, 2000)
Shefki Popova (Kosovo, 2000)
Xhemajl Mustafa (Kosovo, 2000)
Bekim Kastrati (Kosovo, 2001)
Bardhyl Ajeti (Kosovo, 2005)
Yuri Shchekochikhin (Russia, 2003)
Anna Politkovskaya (Russia, 2006)
Gadzhimurad Kamalov (Russia, 2011)
Akhmednabi Akhmednabiyev (Russia, 2013)
Mikhail Beketov (Russia, 2013)
Nikolai Potapov (Russia, 2013)
Timur Kuashev (Russia, 2014)
Georgiy Gongadze (Ukraine, 2000)
Pavel Sheremet (Ukraine, 2000)
Oleksandr Kuchynsky (Ukraine, 2014)
Viacheslav Veremii (Ukraine, 2014)
Andrea Rocchelli (Ukraine, 2014)
Andrei Mironov (Ukraine, 2014)
Uğur Mumcu (Turkey, 1993)
Hrant Dink (Turkey, 2007)
Naji Jerf (Turkey, 2015)
Rohat Aktaş (Turkey, 2016)
Saaed Karimian (Turkey, 2017)
Jamal Khashoggi (Turkey, 2018)
Dada Vujasinovic (Serbia, 1994)
Slavko Curuvija (Serbia, 1999)
Milan Pantić (Serbia, 2001)
Sokratis Giolias (Greece, 2010)
Giorgos Karaivaz (Greece, 2021)
Elmar Huseynov (Azerbaijan, 2005)
Rafiq Tagi (Azerbaijan, 2011)
Kutlu Adalı (Cyprus, 1996)
Martin O’Hagan (United Kingdom, 2001)
Dusko Jovanovic (Montenegro, 2004)
Aleh Byabenin (Belarus, 2010)
Daphne Caruana Galizia (Malta, 2017)
Jan Kuciak (Slovakia, 2018)

Slavko Ćuruvija fondacija: Pink nije ispunio više od pola obećanja iz elaborata, REM ne reaguje

IJAS

06/11/2023

Televizija Pink nije ispunila 16 od 23 analizirana obećanja iz programskog elaborata, na osnovu kog joj je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pre nešto više od godinu dana obnovilo dozvolu za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću, pokazuje analiza Slavko Ćuruvija fondacije

Iako je TV PINK u elaboratu najavila dramatično manje rijaliti programa, izveštaj REM-a iz maja ove godine beleži dupliran udeo ovog žanra u ukupno emitovanom programu u odnosu na navode iz elaborata. Štaviše, udeo rijalitija u programu TV Pink porastao je sa prosečno 34% godišnje u periodu 2014-2020, na 46% u prvom kvartalu 2023, odnosno nakon obnavljanja dozvole.

Sa druge strane, obavezni kvalitetan program (dečji, dokumentarni, naučno-obrazovni i kulturno-umetnički) sam REM u svom izveštaju meri u promilima, iako Pink u elaboratu obećava da će činiti 20% ukupnog programa, što je i zakonska obaveza.

Obećanja koja TV Pink nije ispunila uključuju promenu programske šeme, emitovanje programa namenjenog osobama sa oštećenim sluhom, svetskih dokumentarnih serijala, novih svetskih zabavnih formata, obogaćivanje vikend šeme filmovima, uvođenje kulturno-umetničkog dnevnika, crtanih filmova…

Iako su programski elaborati televizija sastavni deo dozvola za emitovanje, o čijem je ispunjavanju REM obavezan da se stara, ovo telo nije reagovalo na kontinuirano nepoštovanje navoda iz programskog elaborata. Umesto toga, REM u svom Kontrolnom izveštaju za period oktobar ’22-mart ’23 konstatuje da do povreda zakona i pravilnika nije došlo i da Pink ispunjava sve svoje obaveze.

Javno dostupni podaci i analize ukazuju na to da su kršenje profesionalnih standarda, manipulacije činjenicama, nedostatak nepristrasnog izveštavanja, kao i promocija neprimerenog ponašanja kontinuirano prisutni u programu TV Pink. Iako je nedvosmisleno uočeno kontinuirano drastično kršenje zakonskih obaveza, REM – ni nakon 15 meseci od obnove dozvole – nije postupio prema svojim zakonskim ovlašćenjima i sproveo odgovarajuće mere protiv TV Pink, poput privremene zabrane emitovanja ili oduzimanja dozvole.

Cela analiza je objavljena ovde. Uvereni smo da je uvid građana u elaborate, koji predstavljaju sastavni deo dozvola za emitovanje programa, u vrhunskom interesu javnosti i da predstavlja javni podatak. Zbog toga smo, umesto REM-a, u okviru analize objavili i programski elaborat TV Pink, koji smo dobili na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nakon sedam meseci borbe pred institucijom Poverenika.

U narednim danima, Slavko Ćuruvija fondacija će objaviti i pregled ispunjenosti elaborate ostalih televizija sa nacionalnom pokrivenošću.

6. novembar 2023.

Predsednik VST Srbije: Odgovor na napade i pretnje novinarima je i na njima i na pravosuđu

IJAS

03/11/2023

branko-stamenkovic-1-qetdkwxsbg5xyvev1q04umetf1msp212pnugc6dy04 — Branko Stamenković, Foto: Medija centar Beograd

Predsednik Visokog saveta tužilaštva Srbije Branko Stamenković je sinoć rekao da „svaki napad na novinare mora biti pažljivo razmotren“.

„Svi kao društvo, ali i kao profesionalci, treba da nađemo jedan pravi stav i odgovor na kampanje medijskog linča kroz koji prolaze pojedinci, a novinari svih redakcija primaju pretnje“, rekao je on za Insajder.

Po rečima Stamenkovića, odgovor na to treba da nađu i novinari, a u okviru svojih nadležnosti i ljudi koji se bave krivičnim pravom i zaštitom.

On je tako je odgovorio na pitanje da li bilo kakva Radna grupa za bezbednost novinara može da spreči potencijalni napad na nekog novinara dok oni koji su na vlasti, optužuju pojedine novinare da su „strani plaćenici“, ili rade u „tajkunskim medijima“, ili su „izdajnici i politički aktivisti“.

Dodao je da odgovor na kampanje medijskog linča i pretnje novinarima treba da usledi u svim slučajevima jer, kako je naveo, iako ponekad izgleda kao da su ugroženi novinari „samo s jedne strane“, ugroženi su i novinari „s druge strane“ jer, po onome što postoji u pravosudnim predmetima, „novinari iz svih redakcija primaju pretnje“.

Zato, ako „jedna strana smatra da ima više prava da nešto kaže drugoj, to isto važi i za tu drugu stranu“ te je „to mač sa dve strane“, kazao je Stamenković.

„Insajder“ je podsetio na nerešena ubistva novinara i naveo slučaj ubistva novinara Milana Pantića iz 2001. godine u kojem do danas nije završena čak ni istraga.

Stamenković je kazao da je slučaj ubistva Pantića jedan od težih predmeta i rekao da je „mesno nadležno javno tužilaštvo koje je u tom predmetu postupalo, u više navrata izveštavalo više tužilaštvo o svim radnjama koje je preduzelo“.

Ali, „nažalost, te radnje nisu dovele do onog korpusa – broja dokaza koji bi sa sigurnošću mogao da ukazuje na to da su određene osobe izvršile to krivično delo“, objasnio je Stamenković stanje slučaja ubistva novinara Milana Pantića.

UNS traži da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme nadležnost u slučaju ubistva Milana Pantića

IJAS

03/11/2023

milan-pantic-z-gligorijevic-2-p2k945b4bwphfatfdw4vq22mvlpfprebm1foqo9obo — Milan Pantić (foto: Arhiva UNS)

Udruženje novinara Srbije (UNS) predalo je danas zahtev Tužilaštvu za organizovani kriminal da preuzme nadležnost u slučaju nerešenog ubistva novinara Milana Pantića 2001. godine.

Na protestu ispred tužilaštva povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, iz udruženja su upozorili da sudski postupak za taj zločin do danas nije počeo.

„Istraga policije i tužilaštva u Jagodini nije dovela do kažnjavanja počinilaca i nalogodavaca ubistva Milana Pantića i stoji u mestu više od dve decenije“, rekao je član Uprave UNS Miljan Vitomirović.

On je podsetio da je na inicijativu UNS, Međunarodna federacija novinara donela rezoluciju u kojoj se zahteva da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme nadležnost u slučaju ubistva dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine.

Novinar Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u Jagodini.

Sumnja se da je ubijen zbog pisanja o korupciji i spornim privatizacijama u Pomoravskom okrugu nakon petooktobarskih promena.

Predmet u tom slučaju posle više od dve decenije iz Višeg javnog tužilaštva u Jagodini poslat je na razmatranje Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog sumnji da iza zločina stoji organizovana kriminalna grupa.

1...414243...158 Page 42 of 158

Safejournalists.net