Kako se navodi u saopštenju ministarstva, na portalu danas.rs 2. novembra objavljen tekst „Albanac u Beogradu: Ko je Fahri Musliu, za koga Vučić govori da mu nije otac?“.

Ovim tekstom je, kako ministarstvo tvrdi, na najgrublji način povređeno pravilo novinarske struke, da naslov bude povezan sa suštinom teksta.

Kako dalje navode, u tekstu se dalje govori o torturi koju godinama trpi albanski novinar Fahri Musliu, zbog, kako kažu, „klevete“ da je otac predsednika Aleksandra Vučića.

Ministarstvo tvrdi da takvim izveštavanjem izdavač dnevnog lista i portala Danas svesno obmanjuje javnost, ali i dovodi u pitanje kredibilitet predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

„Da su urednici svesni činjenice da su prekršili Kodeks novinara Srbije ovim senzacionalističkim naslovom najbolje govori činjenica da je u izdanju dnevnih novina Danas od petka, 3. novembra 2023. godine, objavljen isti tekst pod naslovom ‘Žrtva tabloidnih glasina’, koji upućuje na sadržinu teksta, a koji se odnosi na torturu koju trpi albanski novinar zbog lažnih vesti“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Takođe, dodaju, da je baš kao što glasi naslov u dnevnom izdanju novina Danas ovakvim izveštavanjem i Fahri Musliu postao još jednom „žrtva tabloidnog izveštavanja medija, koji se samoproklamuje za nezavisnog i objektivnog na medijskoj sceni“.

„Posebno ističemo da se ovim tekstom direktno vređa ličnost i kredibilitet predsednika Srbije, čija uloga po zakonu izražava jedinstvo države, kao i da se vređaju članovi njegove porodice“, zaključuje se u saopštenju Ministarstva.

„Medijska slika u opštini Preševo, ekonomski položaj medija i standard medijskih radnika, danas su više nego katastrofalni. Mediji  su bukvalno u finansijskom beznađu, a mi zaposleni smo ozbiljno zabrinuti za našu i egzistencije naših porodica“, navodi se u saopštenju medija.

U saopštenju koje su potpisali predstavnici pet preševskih medija (Blic Preševa, Ministarstvo vesti, RTV Preševo, Preševa com i Medija index) navedeno je da predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi ne odgovara na pozive novinara niti im šalje informacije o događajima koje organizuje, već građane informiše putem društvene mreže Fejsbuk, dok ih o bitnim pitanjima „obaveštava TV nastupima na medijima u Prištini, koje plaća sredstvima iz lokalnog budžeta“.

Takođe, pominju da tri godine nije bilo konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.

Novinarka iz Preševa Ardita Behljulji kaže da nijedna institucija u Preševu ne sarađuje sa novinarima.

„Opština Preševo ima nalog na Fejsbuku i koriste predsednikov privatni profil. Na sajtu nema ništa“, objasnila je Ardita Behljulji,  „On (Šćiprim Arifi) kaže da nama ne trebaju mediji u Preševu. Nema ni saopštenja za javnost ni konferencija za medije. Nema konkursa ni za nevladine organizacije ni za medije. Nijedna opštinska institucija ne sarađuje sa medijima i za to je kriv predsednik opštine. On mora da zna da ne može da radi šta on hoće, da ovde postoje institucije“, rekla je novinarka.

Sajt opštine Preševo je nefunkcionalan. Mogu se pronaći samo štura saopštenja i kratke vesti iz opštine. Većina kontakata koji su dostupni na sajtu su nepostojeći.

Na pitanja o diskriminaciji lokalnih preševskih medija u odnosu na prištinske medije, kao i o finansiranju medija iz Prištine, iz opštine Preševo nisu odgovorili. Nisu odgovorili ni da li planiraju u budžetu izdvajanja za medije, bilo za javne nabavke ili medijske konkurse.

Lokalne samouprave su dužne da raspišu konkurs

Iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija, do objavljivanja teksta nisu pojasnili da li su lokalne samouprave u obavezi da raspišu godišnje konkurse za medijske projekte, ali pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić kaže da je jasno da su prema Zakonu o javnom infomrisanju i medijima lokalne samouprave dužne to da učine.

“Osnovna obaveza Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave je da određeni deo svog budžeta opredele za potrebe ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, i iz toga je potpuno jasno da neopredeljivanjem sredstava i neraspisivanjem konkursa pojedine lokalne samouprave krše ZIJM”, objasnila je Babić.

Prema Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja konkurs mora biti objavljen u obliku javnog poziva i na veb-sajtu organa koji raspisuje konkurs, kao i najmanje u jednim dnevnim, odnosno nedeljnim novinama koje se distribuiraju na području nadležnosti organa koji raspisuje konkurs i mora biti vidljiv na sajtu sve vreme trajanja konkursa.

Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je lokalnu samoupravu u Preševu da raspiše konkurs i ispuni zakonsku obavezu, kao i lokalne funkcionere da prestanu da diskriminišu medije i da odgovaraju na pitanja novinara.

„U predizbornom periodu u Srbiji, mediji u okviru United Media će izveštavati kao i do sada, profesionalno i uz poštovanje najviših novinarskih standarda. Ostaće posvećeni prezentaciji različitih mišljenja, kulturi dijaloga i prilici da svaka strana koja učestvuje na izborima iznese svoj program i stav“, navodi se u saopštenju UM.

Odluka da se ne emituje politički marketing predstavlja, kako se kaže, vid protesta United Media, zbog opšteg stanja na medijskoj sceni Srbije i ugroženosti njenih novinara i urednika koji su svakodnevno meta napada funkcionera vladajuće koalicije i prorežimskih medija.

„Mediji u okviru United Media grupe ne žele da prikazuju predizborno oglašavanje predstavnika vladajućih opcija u Srbiji. Kako bi izbegli potencijalne optužbe za diskriminaciju u predizbornom programu, nećemo emitovati politički marketing nijedne političke opcije“, naglašavaju.

U proteklim godinama, novinari medija u okviru grupacije United Media su kontinuirano etiketirani i napadani od provladinih medija, najviših državnih zvaničnika, provladinih udruženja građana i nominalno nezavisnih regulatora.

Nazivani su „fabrikama laži“, „silovateljima“, „propagandom“, „kvazi-novinarskim, kvazi-političkim i kvazi-demokratskim pošastima“, „fašističkim i tajkunskim medijima“, „pro-Kurtijevskim medijima“, navodi se u saopštenju.

„Optuživani su da kritičkim izveštavanjem o događajima u Srbiji generišu nasilje u srpskom društvu, pljačkaju i ubijaju državu, podstiču građanski rat i propagiraju mržnju, kreiraju bolesnu atmosferu. Napadani su fizički i verbalno, hapšeni ili im je prećeno hapšenjem. Prećeno im je da će im pištolj biti prislonjen na čelo, da će biti ubijeni poput pacova, vešani, spaljeni, nabijeni na kolac, da će proći poput novinara Šarli Ebdoa, čije je tragično ubistvo zaprepastilo svet“, kažu iz UM.

Najveći privredni subjekti u državnom vlasništvu su, dodaje se, isticali kako je cilj njihovih poteza da se „stavi tačka na poslovanje United Media u Srbiji“. Na zahteve da odluče o urednoj prijavi za nacionalnu dozvolu u propisanom roku, u fer i transparentnom postupku, nadležni službenici su javno rekli: „neće da može“, podseća se.

„Ove bezobzirne kampanje koje ugrožavaju bezbednost naših zaposlenih su prećutno ili izričito odobrene od predstavnika vlasti i nadležnih institucija, koje su ostale neme na zahteve da postupe u skladu sa svojim dužnostima. Na svim relevantnim listama medijskih sloboda, Srbija je zato među poslednjim državama u Evropi“, naglašavaju iz UM.

Svi mediji u okviru porodice United Media, dodaje se, insistiraju na nezavisnom, profesionalnom i tačnom izveštavanju, u skladu sa najboljim međunarodnim standardima.

„Biće nam posebno važno ukoliko predstavnici vlasti posle više godina bojkota naših medija, u ovoj izbornoj kampanji stanu pred naše novinare i omoguće građanima Srbije da se podsete kako to izgleda kada im se postavljaju pitanja na koje nema unapred spremljenog odgovora“,  zaključuje se u saopštenju.

United Media je vodeća medijska grupacija u Jugoistočnoj Evropi, koja prikazuje 55 televizijskih kanala u osam država, uz veliki broj portala, štampanih medija, radio stanica i drugih medijskih aktivnosti.

U Srbiji u okviru United Media posluju mediji N1, Nova i Danas.

Od 1991. do 2001. godine ubijeno je, nestalo i kidnapovano 39 novinara iz Srbije ali u većini slučajeva nisu pokrenuti istražni i sudski postupci, pokazuju podaci Udruženja novinara Srbije koji su javnosti predstavljeni u dokumentu „Dosije“.

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže da su devedesetih novinari ubijani da bi se uklonili svedoci ratnih zločina i da je dužnost države da pronađe i kazni počinioce.

„Bilo je mnogo nečinjenja kada su u pitanju obaveze institucija u ovim slučajevima. Niko drugi umesto nas to neće uraditi ako ih mi iz profesije ne budemo pritiskali i držali pažnju javnosti. Težak je posao vratiti se sada u 94. godinu, na primer u slučaju Dade Vujasinović, i spočetka doći do najbitnijih podataka. Ali porodicama žrtava je najteže. Moramo to da uradimo zbog naše profesije i elementarne pravde.“

Ova komisija radi na četiri slučaja. Ubistvima novinara Milana Pantića, Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i pogibiji 16 radnika Radio televizije Srbije u NATO bombardovanju 1999.

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine je u predmetima ratnih zločina istraživalo i ubistva novinara. Jasna Janković, iz Tužilaštva, kaže da su pojedini takvi slučajevi deo širih istraga.

„Informacije o stradanju novinara prikupljene su na osnovu podataka u predmetima za ratne zločine. Jednim delom izvor su nam bila udruženja porodica žrtava i krivične prijave MUP-a koje su podnošene po nestanku ljudi tokom rata na Kosovu 1999. godine. Novinari koji su ubijeni su među žrtvama ratnih zločina.“

Na raspravi pod nazivom „Ubistva novinara: ratni zloccin ili profesionalni hazard“ preko video linka učestvovali su i novinari iz regiona, a zajednički zaključak je da su potrebni jasna politička volja, bolji rad pravosuđa i angažovanost svih institucija u radu na tim slučajevima.

Zdenko Duka, predsednik Hrvatskog novinarskog društva, rekao je da je tokom rata u Hrvatskoj ubijeno 18 domaćih i stranih novinara i medijskih radnika i da se o tim slučajevima danas mnogo ne govori.

„Uglavnom se o tome ne priča i, koliko znam, nema istraga. To su uglavnom ljudi koji su poginuli u ratnim okolnostima. Svi su oni stradali radeći novinarski posao.“

Mladen Bošnjak, iz Društva novinara Bosne i Hercegovine, naveo je da je u ratnim dešavanjima u BIH, na radnim zadacima i van njih, ubijeno 34 novinara i naglasio da je u pitanju samo okvirna brojka jer je prikupljanje podataka išlo teško.

„Nijedan slučaj nije rešen. Niti su pokrenuti sudski procesi. To nas novinare mnogo ne čudi jer ovde još nisu otvoreni ni slučajevi ubistava visokorangiranih političara. Jako je veliki broj nerasvetljenih ubistava. Prema tome, teško je očekivati da će krenuti od novinara.“

Borka Rudić, iz udruženja BH novinari, rekla je da su delom i sami novinari odgovorni što se više ne radi na slučajevima njihovih ubijenih kolega.

„U Bosni i Hercegovini nije lako naći podatke o stradalim novinarima. Nekako su sve činjenice u vezi sa tim slučajevima podeljene onako kako je podeljena Bosna i Hercegovina kao država. Prema podacima do kojih smo uspeli da dođemo, od 92. do kraja rata 95. u Bosni je ubijeno 52 novinara i medijska uposlenika. Među njima je između deset i dvanaest stranih novinara.“

Vodeći ljudi novinarskih udruženja iz regiona izrazili su nadu da će njihova istraživanja pomoći da se slučajevi pokrenu, da se započnu istrage i da se otkriju ubice. Jedini slučaj ubistva novinara u kom se, posle čekanja dugog petnaest godina, istraga pokrenula sa mrtve tačke je likvidacija Slavka Ćuruvije, vlasnika beogradskih listova Dnevni telegraf i Evropljanin. Zbog sumnje da su učestvovali u tom zločinu nedavno su uhapšeni Milan Radonjić, bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti Srbije, i Ratko Romić, nekadašnji operativac DB-a.

Stevanović je na konferenciji povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ocenila da u Srbiji rastu pritisci na novinare i da oni predstavljaju „metu za odstrel“, kao i da su dobili jako loše signale i glasove iz tužilaštva po pitanju slučaja Ćuruvije i da je „očigledno da se bira trenutak kada će odluka biti objavljena“.

„Još jedan drugi novembar koji dočekujemo bez pravosnažne presude o ubistvu Slavka Ćuruvije, bez optužnice za ubistvo novinara Milana Pantića, bez odgovora šta se desilo sa novinarkom Radislavom Dadom Vujasinović, bez pravosnažne presude za paljenje kuće Milana Jovanovića“, kazala je ona.

Rekla je da to nisu dobre poruke i vesti za građane Srbije i ocenila da su upravo novinari čuvari građanskih interesa.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je kazala da je uloga novinara da informišu društvo, da doprinesu razmeni ideja i da očuvaju demokratiju.

„Novinari doživljavaju pretnje samim tim što rade“, ocenila je Konrad i kazala da se nekažnjavanjem zločina nad novinarima šalje opasna poruka.

Ambasador Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Jan Bratu rekao je da se novinari često susreću sa pretnjama i uznemiravanjem i da je stoga neophodno da im se omogući bezbedno okruženje za rad.

Dodao je i da u Evropskoj federaciji postoji 40 nekažnjenih ubistava novinara, a u Srbiji tri, te da bi službe za sprovođenje zakona trebalo da rade brzo i efikasno jer „politička volja bez delovanja“ ne donosi mnogo toga.

Ocenio je da očekuju presudu o ubistvu Ćuruvije i da je njegov slučaj od sistemskog značaja za zemlju, kao i da građani Srbije imaju nisku stopu poverenja u pravosuđe.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kazao je da ne želi da ulazi u postupanje suda po pitanju slučaja Ćuruvije, ali da je važno da u tom slučaju pravda bude zadovoljena.

Hil je kazao da se Srbija godinama unazad nalazi u teškom vremenu, ali da bi svi građani bez obzira na političko opredeljenja trebalo da shvate značaj medija i prava na postavljanje teških pitanja.

Dodao je i da ljudi pričaju o važnosti pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ali da je pitanje bezbednosti novinara iznad toga, odnosno da način na koji se ljudi odnose prema novinarima predstvalja civilizacijsko pitanje.

Naime, obaveznim uputstvom Vrhovnog tužioca od decembra 2020. godine formirane su, u sklopu svih tužilaštava, kontakt tačke – tužioci koji se bave predmetima u kojima su oštećeni novinari, odnosno lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, a u vezi sa poslovima koje obavljaju.

“Imajući u vidu dosadašnju praksu, učestalost prijavljivanja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 Krivičnog zakonika, kao i drugih krivičnih dela koja su izvršena protiv novinara, važno je da novinari, odnosno medijski radnici znaju da čim se dogodi napad ili ugrožavanje u vezi sa poslom koji obavljaju, odmah prijave slučaj nadležnim organima, odnosno da odu u prvu policijsku stanicu, u nadležno tužilaštvo, ili da se jave udruženju novinara koji prate napade na novinare i sarađuju sa organima gonjenja, kojom prilikom će prijaviti upućene im pretnje i ukazati na ugroženost i strah zbog onoga što se desilo”, izjavila je tužiteljka Ćulibrk.

Ona je naglasila da je važno da se krivična prijava podnese bez odlaganja, čime se omogućava efikasno obezbeđivanje dokaza u predmetnom postupku, uključujući dokaze koji bi u kratkom roku mogli biti uništeni ili skriveni.

Takođe, navela je da je obaveznim uputstvom Vrhovnog tužioca određeno da se prva radnja mora preduzeti u roku od 48 časova, od prijema krivične prijave, kada će tužilac kontaktirati novinara koji je prijavio događaj radi prikupljanja dodatnih informacija.

“Zbog svega navedenog apelujem da novinari prijave pretnje i napade koje trpe zbog obavljanja svog posla, te da prilikom prijavljivanja događaja daju što više podataka koji bi omogućili tužilaštvu da delotvornije reaguje, odnosno da dalje procesuira učinioce krivičnih dela izvršenih na štetu novinara i medijskih radnika u vezi poslova koje obavljaju”, rekla je Ćulibrk.

Pet medija iz Preševa: Blic Preševa, Ministarstvo vesti, RTV Preševio, Preševa com i Medija index izdali su prošle nedelje saopštenje u kom navode da su lokalni mediji u Preševu diskriminisani i finansijski ugroženi.

„Medijska slika u opštini Preševo, ekonomski položaj medija i standard medijskih radnika, danas su više nego katastrofalni. Mediji  su bukvalno u finansijskom beznađu, a mi zaposleni smo ozbiljno zabrinuti za našu i egzistencije naših porodica“, naveli su u saopštenju.

Kako kažu, predsednik opštine Šćiprim Arifi je rekao da njemu ne trebaju lokalni mediji, a građane informiše putem Fejsbuka i prištinskih medija.

Lokalni nezavisni mediji su potrebni građanima kako bi bili tačno i pravovremeno informisani o svim dešavanjima u lokalnoj zajednici, a ne samo o aktivnostima opštinskih funkcionera. Verujemo da je predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi svestan toga.

Želimo da ukažemo da je novim Zakonom o javnom informisanju i medijima predviđena obaveza kojom lokalne samouprave moraju iz budžeta da odvoje sredstva za medije i blagovremeno raspišu konkurs za sufinansiranje medijskih projekata.

Zato pozivamo predsednika opštine Preševo Šćiprima Arifija da prestane da diskriminiše lokalne medije iz Preševa i počne da odgovara na njihove pozive jer je to u interesu javnosti. Takođe, pozivamo lokalnu samoupravu da u što kraćem roku raspiše konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja i time ispune zakonsku obavezu.

NUNS

1.11.2023.