CRTA: Vučić se ove godine 248 puta direktno obratio sa televizija s nacionalnom frekvencijom

01/11/2023

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se za 10 meseci 248 puta obratio putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, pokazalo je istraživanje koje je uradila CRTA.

Kako je objavila CRTA, analizu Vučićevih obraćanja uradila je po mesecima.

Tako se predsednik Srbije, prema toj analizi, u januaru obratio 17 puta, „gas“ je dodao u februaru pa smo ga na ekranima u direktnom obraćanju videli 27 puta, u martu 30 puta dok je rekordan broj obraćanja zabeležen u aprilu – 32 puta.

U maju je CRTA zabeležila da se Vučić direktno obratio 21 put, junu i julu po 23, dok je u avgustu bio 21 put.

Porast obraćanja zabeležen je u septembru i oktobru – 26, odnosno 27 puta.

Podsetimo, predsednik Vučić gostovao je protekle srede 25. oktobra na RTS-u, dva dana kasnije na Pinku, a u nedelju je bio gost na TV Prva. Juče je Vučić gostovao u emisiji „Ćirilica“ na TV Happy.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je nedavno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednjih 10 i po meseci bio više od 14 puta zastupljeniji od čitave opozicije u Dnevniku 2 Radio televizije Srbije (RTS).

U saopštenju agencije istaknuto je da je prema rezultatima monitoringa izveštavanja u Dnevniku 2 RTS-a, koji BIRODI sprovodi od decembra 2022. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u periodu 1. decembra 2022. do 15. oktobra 2023. bio prisutan 10 sati 32 minuta i 1 sekundu, što je u proseku 25 odsto vremena svih posmatranih aktera.

„To je 14 puta više od predstavnika opozicije koji su u istom vremenu bili prisutni 44 minuta i 15 sekundi, a što je 1,6 odsto od ukupnog vremena svih posmatranih aktera“, navedeno je u saopštenju.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović ocenio je da bi opozicija trebalo da reaguje na to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa te pozicije vodi partijsku kampanju, kao i da bi trebalo da se obrati Agenciji za borbu protiv korupcije.

Nemačka štampa: Vučić već sada u velikoj meri odlučuje o čemu bi Srbi trebalo da budu obavešteni i u šta da veruju

IJAS

31/10/2023

vucic_n1-pqe5svmbtpstmki1pmg5bwiihwu04bsembbr8n2m3o — slika: Snimak ekrana N1

Zbog seta medijskih zakona koje je nedavno usvojila Skupština Srbije, „novinari i zagovornici demokratije su u stanju pripravnosti“, piše nemačka štampa. Novine donose tekstove i o dijalogu Srbije i Kosova.

„Vlada Srbije načinila je još jedan korak ka potpunoj kontroli informacija“, piše berlinski Tagesšpigel i prenosi da je Skupština Srbije usvojila novi zakon o medijima zbog kojeg su „novinari i zagovornici demokratije u stanju pripravnosti“. Zakonom je, ocenjuje nemački list, „država dobila pravni osnov da kupuje medije i da njima upravlja“.

„Predsednik Aleksandar Vučić već sada u velikoj meri odlučuje o čemu bi Srbi trebalo da budu obavešteni i u šta da veruju“, piše list i citira izjavu politikologa iz Beograda Nikole Burazera koji kaže da su „srpsko stanovništvo zbunjeno“, odnosno, kako se navodi u članku, „niko u toj zapadnobalkanskoj zemlji zaista ne zna šta se zapravo dogodilo pre mesec dana u pograničnom kosovskom gradu Banjska“.

Neposredno nakon tog događaja, „dok su vlasti još bile zbunjene oko motiva i mete napadača, nekoliko srpskih medija već je prikazivalo Srbe koje je ubila policija kao ’heroje’“, prenosi Tagesšpigel izjavu Burazera. I to nije ništa novo, dodaje on: „Srpski provladini mediji već godinama koriste čistu nacionalističku propagandu da hvale predsednika Aleksandra Vučića i demonizuju opoziciju, Zapad i druge nacije u regionu.“

Postoji još nešto što zabrinjava Burazera, piše list: „Činjenica da Vlada Srbije aktivno radi na suzbijanju ili diskreditaciji objektivnih medija. Napadi na novinare se ne kažnjavaju i ograničen je pristup informacijama samo onim redakcijama u kojima ton diktiraju vlasnici koji su Vučićevi prijatelji.“

Srbija je kandidat za članstvo u EU, podseća Tagesšpigel, „ali budućnost Beograda u toj zajednici nije postala klimava tek nakon napada na Kosovu krajem septembra. Ideološki, Beograd se koleba između Brisela i Moskve, a to je primetno i u medijima: tamo se agresorski rat protiv Ukrajine i dalje opisuje kao ’specijalna operacija’ i ’prisilna mobilizacija’.“

Ipak, kako se navodi, „postoji otpor – i to ne samo aktivista, već nekoliko meseci i među sedam miliona stanovnika. Od maja su Srbi svake nedelje izlazili na ulice glavnog grada da demonstriraju protiv vlade, ali i novina i emitera koje ona kontroliše. Okidač su bile dve pucnjave u školi koje su se dogodile proletos i kada je u toku od dva dana ubijeno najmanje 17 ljudi. Besni građani optužuju medije pod uticajem Vučića za saučesništvo u tim krvavim delima i smatraju da je to stvorilo šablon za počinioce kroz sadržaj koji veliča nasilje.“

„U međuvremenu je predsednik Srbije Vučić, zbog tih protesta, najavio vanredne parlamentarne izbore u decembru“, zaključuje na kraju Tagesšpigel u tekstu pod naslovom „Novi zakon za srpske medije: ovde samo predsednik daje informacije“.

„Obećanja o EU-perspektivi blede“

Nemačka štampa bavi se i pitanjem dijaloga Srbije i Kosova, pa tako list Kelner štat anzajger donosi tekst pod naslovom „Sledeće problematično mesto u Evropi“ u kojem se odmah na početku ocenjuje da je reč o „buretu baruta“ kojem „Evropska unija još nije uspela da preseče fitilj“.

„Razgovori posrednika na marginama samita EU u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem ostali su bez uspeha. Nije pomoglo ni to što su povremeno intervenisali nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni. EU već duže vreme bezuspešno pokušava da normalizuje odnose između neprijateljski raspoloženih susednih zemalja“, prenosi list iz Kelna.

U članku se citira i izjava Geralda Knausa, sociologa, istraživača migracija i predsedavajućeg trustu mozgova Evropska inicijativa za stabilnost (ESI), koji kaže da „srpski mediji godinama govore o sledećem ratu na Balkanu“ i već nedeljama pišu o „teroru na Kosovu protiv srpske manjine“. Tako se „stvara potreba za intervencijom“, ali, kako tvrdi Knaus, „na Kosovu nema apsolutno nikakvog terora protiv srpske manjine“.

Podseća se zatim na pozadinu najnovije eskalacije, na nasilne demonstracije u maju na severu Kosova i krvave događaje iz Banjske krajem septembra. „To je moglo da eskalira veoma, veoma lako“, kaže Knaus. A razlog za to što se sukobi iz 1990-ih „odmrzavaju“ je, po njemu:

„Zato što obećanja o EU-perspektivi blede.“

Prema rečima nemačkog eksperta, Vučić šalje jasan signal da više ne veruje u proces pristupanja. „Problem je što je on u pravu“, kaže Knaus, a nemački list ujedno objašnjava da „šest zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, čekaju da se pridruže više od 20 godina, ali one, u različitom stepenu, ne ispunjavaju zahteve EU“.

Obećanje integracije na Zapadnom Balkanu mora biti obnovljeno, poručuje Knaus. „Naš predlog je da na Savetu EU u decembru ne nudimo nikakav formalni kompromis, već da jasno kažemo: ako zemlje na Balkanu, uključujući i Ukrajinu i Moldaviju, ispune uslove, one će u narednih četiri do pet godina moći bar da se pridruže zajedničkom evropskom tržištu“. To bi bio „dramatično važan signal i za privredu i za stanovništvo“, zaključuje Gerald Knaus, a prenosi list Kelner štat ancajger.

„Bio sam spreman da potpišem“

Berlinski Tagescajtung (taz) objavljuje izveštaj svog novinara koji je boravio u Prištini i koji piše da je „pitanje udruživanja srpskih opština dovelo do dugih i žučnih kontroverzi i na samom Kosovu“. Uz ocenu da „srpske opštine na Kosovu na kojem je većina ljudi albanskog porekla, već imaju prava na samoupravu kao nijedna druga manjina u Evropi“ i da „sa oko 7 odsto stanovništva (Srbi) kontrolišu skoro 20 procenata te male zemlje“, list iznosi tvrdnju da bi „Srbija želela da osnuje Zajednicu koja bi dobila još veća prava i tako iznutra mogla da blokira Kosovo“.

„Činjenica da je Kurti bio spreman da ide toliko daleko da udovolji Srbima izazvala je zabrinutost među njegovim pristalicama“, piše Tagescajtung, prenoseći ujedno i mišljenje iz redova Kurtijeve stranke „Samoopredeljenje“ po kojem je premijer Kosova, „pod pritiskom EU i SAD, pristao na kompromise koji su otišli predaleko“. U članku je i ocena bivšeg ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja, koji kaže da „Kurti mora da bude popustljiv kako ne bi otuđio zapadne sile“.

Nemački list svojim čitaocima objašnjava da, pored stvaranja Zajednice srpskih opština, sadašnji nacrt sporazuma predviđa da Srbija i Kosovo međusobno „priznaju jedno drugo u praktičnim stvarima, iako bez međusobnog priznanja“. Predlog je napravljen po uzoru na osnovni ugovor između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke i dostupan je od februara, ali je, piše Tagescajtung, „Vučić otada više puta odbijao da prihvati taj kompromis, koji je bio bolan i za Kosovo“.

„Bio sam spreman da potpišem“, ponovio je za berlinske novine Kurti. S druge strane, „Srbija bi morala da bude spremna da diplomatski izađe u susret Kosovu, otvarajući mu članstvo u međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije. Srbija je to jasno odbacila.“

Nemački list na kraju se dotiče i posrednika u dijalogu i prenosi da „Kurti ne želi da komentariše činjenicu da evropski posrednici možda ne ostavljaju najbolji utisak“ i „lagano se osmehuje na komentar da prevrtljivi katalonski socijaldemokrata Žozep Borelj i Slovak Miroslav Lajčak dolaze iz država koje nisu priznale Kosovo.“

„Ali, Nemačka se pokazala kao pozitivan faktor“, navodi na kraju Kurtijeve reči berlinski Tagescajtung u svom izveštaju iz Prištine.

Vuk Cvijić: Ovako profesionalno organizovana propaganda i konstantan pritisak na novinare nisu bili ni devedesetih

IJAS

31/10/2023

Vuk-Cvijic-n1-pr46knign33tc6u4jwscitql8cn1f2u57i2zw0hu90 — slika: N1

To je pokušaj pritiska, to su vam te SLAPP tužbe. To nije samo pritisak na mene, nego i na kolege koje posao obavljaju profesionalno. Ova tužba je upozorenje i za njih i za mene, ali verujem da to neće uroditi plodom, kaže za Cenzolovku Vuk Cvijić. Visoki funkcioner SNS i branilac okrivljenog za proizvodnju droge u Jovanjici Vladimir Đukanović traži od Cvijića 1,1 milion za duševne bolove, a samo taksa za tu tužbu je viša od 27.000

Istaknuti član i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović podneo je tužbu protiv novinara NIN-a Vuka Cvijića za pretrpljenu duševnu bol, u kojoj traži da mu novinar na ime nematerijalne odštete isplati čak 1,1 milion dinara.

Đukanović je tužbu podneo zbog toga što je NIN u broju od 7. septembra objavio sadržaj službene beleške u kojoj je policijski inspektor Slobodan Milenković, u međuvremenu smenjeni načelnik Četvrtog odeljenja beogradske policije za borbu protiv droge, koji je otkrio aferu sa proizvodnjom marihuane na imanju Jovanjica, naveo da su mu Đukanović i biznismen Aleksandar Papić, preko posrednika, nudili mito od 100.000 evra da zataška ceo slučaj, koji još čeka sudski epilog.

On je tužbu podneo i zbog televizijskih gostovanja Cvijića, u kojima je pričao o sadržaju službene beleške. Postojanje te beleške, navodi se u objavi kolegijuma NIN-a, sam Đukanović je potvrdio u javnim nastupima nakon teksta u NIN-u.

Cvijić: To su vam te SLAPP tužbe, vid pritiska

U izjavi koju je Vuk Cvijić dao za naš portal, kaže da je tužba samo očekivan sled događaja, kao i da nije iznenađen.

,,Nažalost, očekivano je kako se ponašaju predstavnici vlasti. Oni nisu spremni da prihvate bilo kakvo kritičko mišljenje, niti bilo kakvo dovođenje u pitanje njihovog rada, tako da je tužba logičan nastavak, ne samo zbog ovoga što sam naveo već i zbog samog odnosa prema novinarima, gde se oni vređaju, napadaju, preti im se. Sve je ovo bilo vrlo očekivano, ali to nije normalno”, kaže Vuk Cvijić.

Iako novinar NIN-a nigde nije iznosio svoje lične tvrdnje da je Đukanović nudio mito inspektoru Milenkoviću, već je samo preneo informacije do kojih je došao, uvidom u službenu belešku u kojoj je sve to navedeno, što je potpuno legitiman novinarski posao, Vladimir Đukanović je ipak podneo tužbu protiv Vuka Cvijića lično.

Novinar NIN-a smatra da je sve to deo pritiska na njega, ali i na novinarstvo uopšte.

,,Ja mislim da je to pokušaj pritiska. To su vam te SLAPP tužbe. To nije samo pritisak na mene, nego i na druge kolege koje svoj posao obavljaju profesionalno. Ova tužba je neka vrsta upozorenja i za njih i za mene lično, ali ja verujem da to neće uroditi plodom, da prestanemo da radimo svoj posao najbolje što umemo. Uostalom, onaj koji me je tužio je vređao mnoge moje kolege, pa i mene”, konstatuje Vuk Cvijić.

S obzirom na to da je Vladimir Đukanović poslanik, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i da važi za veoma uticajnog političara, naročito u oblasti pravosuđa, pitali smo Cvijića da li veruje da će na sudu uspeti da dokaže neosnovanost ovakve tužbe.

,,Ja očekujem da će sud odraditi svoj posao, tako i ljudi iz institucija mogu da sačuvaju svoj integritet od pritisaka koji dolaze, pre svega, od političara. Kada govorimo o pritisku političara na pravosuđe, to nije samo moje mišljenje, već je to konstatacija i svih nevladinih organizacija, ali i Evrope. To je jedna zajednička konstatacija svih koji prate dešavanja u Srbiji.

Pritisci na novinare nikada nisu bili ovako organizovani

Pošto je Vuk Cvijić jedan od naših najboljih novinara koji se bavi istraživanjem vrlo delikatnih stvari kao što je povezanost države i vlasti sa organizovanim kriminalom, on kaže da se i ranije susretao sa raznim pritiscima, kao i da je redakcija NIN-a konstantno na meti napada i pritisaka vlasti, ali je organizovanost pritisaka na medije i novinare trenutno na vrhuncu.

,,U poslednjih desetak godina, naročito nakon 2014. godine, pritisak na moje kolege koje žele da se bave ovim poslom je profesionalno organizovan i, nažalost, konstantan. Bilo je jezivih stvari i devedesetih, kada su neki ljudi iz sadašnje vlasti i tada vršili vlast, kao na primer, tadašnji ministar informisanja, koji sada predstavlja vođu i vrhovnog komandanta, kako vole da ga nazivaju njegovi saradnici i potčinjeni. Tada je postojao pritisak, postojale su jezive stvari kao što su ubistva novinara, ali ovako organizovana propaganda i konstantni napadi na novinare čini mi se nisu bili. Radio sam i u to vreme”, zaključuje Vuk Cvijić.

Šabić: Napad na novinare koji imaju hrabrosti da pišu o kriminalu

Advokat Rodoljub Šabić se slaže sa njim kada kaže da nije u pitanju samo pokušaj zastrašivanja Cvijića, već svih novinara koji imaju hrabrosti da pišu o kriminalu, korupciji, zloupotrebama i vezama pripadnika političke elite sa organizovanim kriminalom.

„Vuk Cvijić je profesionalac, veran najboljim standardima novinarske profesije, autor niza ozbiljnih, analitičkih, činjenicama potkrepljenih tekstova o raznim veoma delikatnim temama za koje je dobio prestižna priznanja obe nacionalne novinarske asocijacije, i UNS i NUNS”, podsetio je Šabić u izjavi za Novu.

ADVOKAT STUPAR: SLAPP TUŽBA, NEREALNO VISOK ZAHTEV, TAKSA VIŠA OD 27.000

Nekadašnji šef grupe za krvne i seksualne delikte u PU Novi Sad, koji je napustio MUP pre nekoliko godina, a danas uspešan novosadski advokat, Goran Stupar, smatra da se ovde radi o SLAPP tužbi i objašnjava čemu takve tužbe služe.

,,Iznos koji advokat Đukanović traži tužbenim zahtevom je daleko izvan okvira postojeće sudske prakse što mi ukazuje da se radi o tzv. SLAPP tužbi. U ovakvim tužbama postavljaju se nerealno visoki tužbeni zahtevi, a zbog vrednosti predmeta spora Vuk Cvijić je kao tuženi dužan dostaviti odgovor na tužbu u roku od 30 dana od dana prijema tužbe što za posledicu ima njegovu obavezu plaćanja sudske takse na odgovor na tužbu u iznosu od preko 27.000,00 dinara. Sa druge strane, ukoliko Vuk ne bi dostavio odgovor na tužbu sud bi bio u obavezi da donese presudu na osnovu propuštanja, što praktično znači da bi bila usvojena tužba advokata Đukanovića. Po pravilu tužioci u ovakvim sporovima su nesrazmerno finansijski jači u odnosu na tuženog i koristeći pravila parničnog postupka faktički ʼterajuʼ tuženog da se finansijski iscrpi kroz plaćanje sudske takse, a krajnji motiv je da se tuženi ućutkaju”, objašnjava ovaj advokat.

Neprihvatljiv tužilački pritisak na novinare KRIK-a: Da li se istražuju novinari ili organizovani kriminal?

IJAS

30/10/2023

I tužilaštvo i policija godinama unazad su znali za veze žandarma Nenada Vučkovića sa kriminalcima, ali su okretali glavu. A onda novinarima KRIK-a zapovednim tonom narede da dostave kompletan materijal koji imaju o Vučkoviću, što mnogo više liči na pritisak i pretnju i novinarima i njihovim izvorima nego na pretnju organizovanom kriminalu

Više od dve nedelje nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo od istraživačkih novinara KRIK-a da im dostave kompletan snimak, na osnovu koga su objavili nove dokaze o dubini veza države sa okorelim kriminalcima, nema ni znaka ikakvog rada na raskidanju tih veza.

Ali ima pitanja šta bi još policiji i tužiocima moglo da padne na pamet da spreče ili otežaju novinarska istraživanja.

Konkretno, kad novinarima zapovednim tonom ‒ „potrebno je da nam dostavite celokupan audio-zapis razgovora na koji se pozivate” ‒ naredite da dostave kompletan materijal do kog su došli samo njima znanim putevima, onda to mnogo više liči na pritisak i pretnju novinarima, na pretnju njihovim izvorima da će biti otkriveni ili novinarima da će biti primorani da otkriju svoje izvore nego na pretnju organizovanom kriminalu.

Pogotovo, ako godinama unazad ti novinari objavljuju dokaze na istu temu, a Tužilaštvo ništa, ili ništa delotvorno, ne preduzima da te veze kriminala, policije i političara raskine. I pogotovo kad je ceo snimak javno dostupan svima na sajtu istraživačke novinarske mreže i ne mora niko ništa da dostavlja. A na snimku, koji je kao bomba odjeknuo u javnosti, jedan visoko pozicionirani pripadnik policije Nenad Vučković otkriva da je njegova kriminalna grupa „imala celu policiju u rukama” i druge frapantne podatke.

„Poslali smo im dopis da mogu da preuzmu snimak sa našeg sajta, ali smo im i poštom, na isti način na koji su se i oni nama obratili, poslali snimak na način iz koga ne može da se otkrije izvor iz kog smo ga dobili. Od tada se nisu javljali i nemamo informaciju da li su išta preduzeli povodom toga”, kaže za Cenzolovku novinarka KRIK-a Milica Vojinović, jedna od autorki istraživanja.

Nije prvi put da tužilaštvo od KRIK-a traži da dostavi snimak koji otkriva korupciju ili organizovani kriminal. Na primer, Više javno tužilaštvo je tražilo snimke rušenja u Savamali i snimke svedočenja investitora, vezano za korupciju u sekretarijatu za građevinske poslove. U svim tim slučajevima snimci su bili objavljeni i javno dostupni na sajtu, ali je Tužilaštvo svejedno tražilo da im se dostave, a zatim nismo videli podizanje optužnice.

Nejasni i opasni motivi tužilaštva

„Mi ne treba da radimo njihov posao, ali to zaista jesu stvari koje oni mogu da koriste za dalju istragu. Istovremeno, to su sve oni sami mogli da urade. Ne mogu da tvrdim da će na osnovu ovih snimaka ući u ozbiljnu istragu. Jer, bar šest puta su imali značajne informacije iz naših istraživanja, a niko ništa nije uradio”, kaže Vojinović za Cenzolovku.

„Uvek smo sumnjičavi iz kakvih pobuda traže da im dostavljamo snimke, jer mogli su i sami da dođu do izvora. To budi sumnju u iskrenost i motive.”

Novinarka Bojana Jovanović, takođe autorka pomenutog istraživanja o organizovanom kriminalu, još otvorenije ukazuje na sumnju u časnost motiva kad u izjavi za TV N1 kaže:

„I tužilaštvo i policija godinama unazad su znali za te njegove (Vučkovićeve) veze, ali su okretali glavu.”

Nejasno je sa kakvim sve motivima tužilaštvo ovako postupa. Pored uznemiravanja i očiglednog pritiska na novinare KRIK-a, sa kojima bi, uzgred, trebalo da je na istom zadatku, svakako je najveći strah otkrivanje novinarskih izvora.

Jer, upravo na zaštiti izvora počiva sloboda novinarskog istraživanja. Bez izvora, nema ni novinara. Otkrivanje izvora je udar na same temelje istraživačkog novinarstva. I naše zakonodavstvo štiti pravo novinara da ne otkrivaju svoje izvore, osim ako je u pitanju krivično delo za koje je zaprećena kazna od najmanje pet godina zatvora.

„Bez delotvorne zaštite izvori mogu da budu odvraćeni od toga da pružaju pomoć štampi da javnost informiše o stvarima koje su od javnog interesa. Kao rezultat toga, vitalna uloga štampe kao javnog čuvara može da bude oslabljena”, kaže se u dokumentu Saveta Evrope „Platforma za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara”.

NEDOLIČAN POTEZ TUŽILAŠTVA I NERAZUMEVANJE MEDIJA

Za Branka Čečena, do pre godinu dana višegodišnjeg direktora Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, prema KRIK-u, jeste nedoličan potez i predstavlja vrhunsko nerazumevanje medija. Kaže da nije jasno zašto su tražili snimak, kad je on javno dostupan na sajtu.

„Da li je to lenjost, neznanje, pritisak. Ne znam. Nije jasno, ne razumem. Na svaki takav zahtev treba da upozorimo javnost o opasnostima po javno informisanje. Ne znaš da li ne znaju šta rade ili imaju neku lošu nameru. Šta god da je u pitanju, nije lepo”, kaže Čečen.

S obzirom na to da se godinama bavi pitanjima bezbednosti u istraživačkom novinarstvu, pitali smo ga koje su bezbednosne mere najvažnije za zaštitu izvora.

„Ima ih mnogo, ali iskustvo, pre svega, govori da je najvažnija disciplina novinara. Najveći broj otkrivanja izvora dolazio je od pukih grešaka. Iz slučajeva koje znam da su se dogodili u svetu proizilazi da se otkrivanje izvora događalo zato što su novinari postupali neoprezno. Najdrastičniji primer je novinar britanske TV Čenel 4 (Channel 4) kome su na izlasku iz Sirije policajci uzeli laptop u kome je bilo oko 12 raznih izvora. Ti izvori su morali da beže iz Sirije. Bilo je strašno, a novinar se kasnije i ubio. To dosta govori o tim stvarima.

Neki od naših kolega su nakon tog događaja zalivali na svojim kompjuterima sve portove osim jednog. Jer na svakoj granici mogu da te zadrže, da ti uzmu sve telefone i laptop i drže ih određen broj sati. Ako je otvoren samo jedan ulaz u laptop ne mogu da provale enkripciju za to vreme”, savetuje Branko Čečen.

Od zaštite izvora zavisi kredibilitet novinara

Nije teško pretpostaviti šta bi se promenilo kod novinarskih izvora KRIK-a kad bi se posumnjalo u to da li su zaštićeni. U tom smislu i Milica Vojinović ističe za Cenzolovku:

„Prioritet nam je zaštita izvora. Uvek očistimo sve što bi moglo da ukaže na izvor. Da je drugačije, ne bismo imali kredibilitet kod drugih izvora”, kaže za Cenzolovku Milica Vojinović.

Kod nas, za razliku od ostatka sveta, nije poznato mnogo primera vezanih za represivne zahteve policije ili tužilaštva da se otkriju novinarski izvori. Znamo da su tri puta članovima redakcije KRIK (Dragani Pećo, Milici Vojinović i Anđeli Mitrović) obijeni stanovi i da policija nikada nije otkrila počinioce ni rasvetlila te slučajeve.

Novinaru NIN-a Vuku Cvijiću obijena su kola iz kojih je ukraden laptop, a Brankici Stanković, urednici Insajdera, iz kola su ukradena dva laptopa. Svi ovi novinari poznati su po svojim otkrićima iz oblasti korupcije i organizovanog kriminala, a nerazjašnjavanje slučajeva obijanja i krađe otvara sumnju o upletenosti dela države.

Afera Teleprompter, prisluškivanje i presretanje novinarskih mejlova

Najpoznatija afera u kojoj je novinar u policiji bio primoravan da otkrije svoj izvor dogodila se pre sedam godina i vezana je najverovatnije za slučaj prisluškivanja i snimanja razgovora tadašnjeg predsednika vojvođanske vlade i Demokratske stranke Bojana Pajtića.

Urednik sajta Teleprompter Danilo Redžepović objavio je transkript razgovora Pajtića i bivše ministarke Kori Udovički koji je ukazivao na moguć pokušaj reketiranja tadašnjeg direktora EMS-a Nikole Petrovića. Redžepović je odbio da otkrije odakle mu transkript razgovora, nije imao nikakve posledice zbog tog odbijanja, ali se ni javnost nije bavila temom zaštite novinarskih izvora.

Afera „Vulingejt”, kako je glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić nazvao sramni slučaj presretanja mejlova koje je razmenio sa bivšim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem 2020. godine, a bila je očigledna posledica zloupotrebe ovlašćenja tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina, takođe upozorava na jedan od načina kompromitacije novinarskog pravila o zaštiti izvora.

Veljko Lalić je tada za Cenzolovku svedočio da su nakon tog skandala ljudi prestali da mu šalju mejlove, pa čak i da razgovaraju telefonom sa njim. Ima li većeg ometanja novinara od unošenja straha među sve njegove kontakte da će biti „provaljeni”?

Hapšenje Ane Lalić i nezakonito provaljivanje izvora

Iako u javnosti, pa ni u medijskoj zajednici, nikada nije dobio pažnju kakvu zaslužuje, a svakako je mnogo manje odjeknulo nego gore pomenuta afera sa Teleprompterom, najdrastičniji primer represivnog otkrivanja novinarskog izvora bilo je hapšenje novinarke Ane Lalić, tokom vanrednog stanja proglašenog 2020. godine.

Naravno, profesionalni mediji su objavili da je privedena i da joj je zbog novinarskog rada određeno 48-časovno zadržavanje u policiji, ali se novinari nisu nikad analitički i problemski bavili ovim zaista jezivim slučajem.

Pod sumnjom da širi paniku i izaziva nerede svojim tekstovima, novinarka je uhapšena nakon što je na portal Nova.rs objavljen njen tekst u kome otkriva da u Kliničkom centru Vojvodine vladaju haotični uslovi rada i da nema dovoljno zaštitne opreme za zdravstvene radnike.

Ana Lalić, odnedavno predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, otkriva za Cenzolovku detalje koji do sada nisu bili poznati i koji predstavljaju upozorenje za novinare u njihovom budućem radu.

Ana veruje da je uhapšena da bi rukovodstvo KC Vojvodine otkrilo izvore koji su stajali iza teksta. Policija joj je oduzela dva telefona i iz komunikacija na Mesindžeru otkrila jedan od njenih izvora. Međutim, pošto je način otkrivanja bio nelegalan, KC Vojvodine nije to mogao da koristi za sankcije:

„Otkrivanje mojih izvora je, mislim, bila njihova primarna ideja. Jer, nije policija reagovala po službenoj dužnosti zbog širenja panike i uznemiravanja javnosti, nego sam uhapšena po prijavi KC Vojvodine. Posebno je to postalo jasnije nekoliko dana nakon hapšenja, jer je KC Vojvodine formirao komisiju koja je imala zadatak da utvrdi ko je sve iz KC komunicirao sa mnom. Naravno, nisu to utvrdili. Čak su i demantovali da ta komisija uopšte postoji, ali su me moji izvori, čak ih je bilo i više nego do tada, upozorili šta se događa. Svi su bili u blagom strahu. Tada mi je sugerisano da instaliram aplikaciju koja ima mogućnost da se poruka sama od sebe izbriše tri do pet sekundi nakon čitanja. Do te mere je paranoja bila prisutna”, priča Ana Lalić.

„Oni su moje izvore provalili iste večeri. Dok sam sedela u policiji čekajući da me sprovedu u ćeliju, policija mi je tražila da otključam svoje telefone, da im omogućim da uđu. Pitanje je da li su imali zakonsko pravo da to urade, jer imali su samo nalog da mi konfiskuju alatke na kojima sam ja pisala tekst, odnosno zahvaljujući kojima sam počinila navodno krivično delo. U to nije spadao moj privatni telefon, a oni su i njega uzeli. To se događalo dok sedim sama u policiji. Moj advokat ne sedi sa mnom, on je ispred kancelarije i taj momenat je iskorišćen.

Otključala sam im telefone jer sam prethodno imala dovoljno vremena da pobrišem dobar deo komunikacije koji sam imala sa izvorima. Međutim, nesumnjivo je da su oni te večeri saznali ko mi je izvor, jer je ostala jedna velika prepiska na Mesindžeru. Srećna okolnost je da su, kako je moj advokat kasnije rekao, oni saznali ko mi je izvor na nelegalan način, tako da to nije bio upotrebljiv dokaz za kasnije. Jer, da je KC obavešten i da je moj izvor na bilo koji način pretrpeo neke sankcije, to ne bi bila zakonska sankcija jer je način pribavljanja te informacije bio nelegalan”, kaže novinarka.

Ana Lalić pojašnjava da je KC Vojvodine, po proglašenju vanrednog stanja, doneo internu odluku potpune zabrane komunikacije sa medijima i na osnovu toga su formalno-pravno mogli svoje zaposlene da sankcionišu zbog komunikacije sa medijima. Ipak, bili su onemogućeni, pošto je policija na nelegalan način saznala identitet izvora.

SUDSKA PRAKSA EVROPSKOG SUDA: ZAŠTITA NOVINARSKIH IZVORA

Prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, pravo novinara da ne otkrivaju svoje izvore nije samo privilegija koja se odobrava ili oduzima u zavisnosti od zakonitosti ili nezakonitosti njihovih izvora već predstavlja sastavni deo prava na informisanje.

Svako mešanje u pravo na zaštitu novinarskih izvora (pretresi na radnom mestu ili u domovima novinara, zaplena novinarskog materijala, nalozi za otkrivanje informacija itd.) koje bi moglo da dovede do njihove identifikacije mora da bude vrlo pažljivo. Najvažnije je da postoji nezavisno telo koje je u stanju da proceni rizike otkrivanja, pre svega, po pravu javnosti da bude obaveštena.

Evropski sud za ljudska prava je veoma strog i kaže da je zahtev da se otkriju novinarski izvori opravdan samo u slučaju zaštite javnog interesa, poput otkrivanja lanca pedofila, na primer, ali ne i u slučaju poslovanja neke kompanije, iako je sam izvor priznao da je dostavljao podatke.

Brojne opise presuda Evropskog suda možete pročitati na ovom linku.

Maltretiranje i pretnje. Strah. Onemogućen novinarski rad na godinu dana

Ana veruje da je policija, bez obzira na to što je znala da je nelegalno pribavila ime, prosledila tu informaciju u KC Vojvodine, jer je jedan od njenih kontakata narednih godinu dana maltretiran i apriori sumnjičen da je izvor svih njenih, čak i najbanalnijih vesti, koje su se ticale događaja u toj zdravstvenoj ustanovi.

„Moji kontakti su maltretirani, čak je zloupotrebljena i interna šifra za pristup podacima, jednog od mojih izvora da bi se okrivio za dostavljanje podataka. Srećom, bili su dovoljno glupi da to urade u vreme kad taj kontakt nije bio na poslu i bilo je jasno da je u pitanju zloupotreba lične interne šifre koju je neko drugi počinio. Bila je na delu stigmatizacija svih tih ljudi, konstantne pretnje, jedan ružan odnos, upozorenje da za davanje bilo kakvih informacija medijima postoji nulta tolerancija.

Nakon ovog događaja i mog hapšenja, u prvih šest meseci, nisam mogla da proverim ni najbanalnije informacije. Nisu hteli da komuniciraju sa mnom. Išlo je čak dotle da smo komunicirali preko posrednika. Jedno vreme je meni bilo potpuno nemoguće da radim, jer zvanični izvori mi svakako nisu odgovarali, a nezvanični su bili toliko istraumirani i zaplašeni da nisu smeli da razgovaraju. Mogu reći, da mi je prvih godinu dana nakon hapšenja stvarno bio onemogućen rad. Bila sam blokirana, što njihovim strahom, što zvaničnim institucijama”, kaže Ana Lalić za Cenzolovku.

Povodom ponašanja Tužilaštva vezano za KRIK, a kao dugogodišnja novinarka i predsednica NDNV, Ana Lalić upozorava da tužilaštvo selektivno radi:

„Kad su u pitanju predmeti koji idu na štetu medija, posebno nezavisnih, tad su izuzetno ažurni i brzi, a kad su u pitanju predmeti koji imaju društveni značaj, kao što su borba protiv korupcije ili organizovanog kriminala, tad se prave slepi, slabovidi i uglavnom ne rade svoj posao.”

Šabić: Tužba Đukanovića protiv novinara NIN-a je providan pokušaj zastrašivanja

IJAS

30/10/2023

Serbia-pressioni-politiche-sulle-istituzioni-indipendenti-p6rlhk3gwbig9wh3b3h50gep8lnpp37ajvycgzfzac — slika: Medija centar

Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da je „napad funkcionera SNS Vladimira Đukanovića na novinara NIN-a Vuka Cvijića providan pokušaj zastrašivanja“.

Šabić je rekao za list Nova da Đukanovićev napad nije samo pokušaj zastrašivanja Cvijića, već svih novinara koji imaju hrabrosti da pišu o kriminalu, korupciji, zloupotrebama i vezama pripadnika političke elite sa organizovanim kriminalom.

Đukanović je tužio Cvijića za nanošenje duševne boli i traži odštetu od 1,1 milion dinara, jer je NIN objavio sadržaj službene beleške u kojoj policijski inspektor Slobodan Milenković navodi da su mu Đukanović i biznismen Aleksandar Papić nudili mito od 100.000 evra da zataška ceo slučaj „Jovanjica“.

Olivera Zekić: Ništa se vi ne sekirajte, sve je pod kontrolom

IJAS

27/10/2023

1659094178-zekic-1024x576-1-pvnrz8jnwekb7w0hxlywa6algu0w8wx4q294ogfdr8 — slika: N1

Nakon pisanja CINS-a da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već godinu dana nije podnelo nijednu prekršajnu prijavu protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom zbog sumnji u kršenje Zakona o oglašavanju omogućavajući im tako da prihoduju milione, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić tvrdi da je sve pod kontrolom.

Zekić je u kratkom razgovoru sa našom novinarkom rekla da REM može da odabere koga će nadzirati i da se trenutno bave regionalnim televizijama zato što su njima konkursi u toku.

Na pitanje zašto prekršajnih prijava zbog kršenja Zakona o oglašavanju nije bilo već godinu dana, Zekić odgovara da je sve u redu:

„Ništa se vi ne sekirajte, sve je pod kontrolom.“

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je pre tri dana objavio istraživanje u kome otkriva da REM u proteklih godinu dana nije podneo nijednu prekršajnu prijavu zbog sumnje u kršenje Zakona o oglašavanju. Prema informacijama do kojih je došao CINS, samo u avgustu prošle godine Pink i Hepi su napravili više od 800 prekršaja. Na ovaj način REM je pomogao televizijama da bez ikakve kazne prihoduju milione.

Nakon objave CINS-ovog istraživanja, vlasnik televizije Pink Željko Mitrović je za dnevni list Danas komentarisao ovu temu:

„Kao i u košarci Zvezda i Partizan nekada naprave faul pet sekundi pred kraj, jer pravila kažu ok. Ako vam se isplati vi pravite faul, a sankcije su propisane pravilima, a u našem slučaju prekršenim zakonom. Zakon je zakon i mora se poštovati.“

On je dodao i da je REM reagovao na prekršaje Pinka i da ih je svaki put kažnjavao, navodi se u tekstu lista Danas.

Međutim, istraživanje CINS-a je pokazalo da nije uvek tako. Čak i kada su televizije odlazile na sud, ovi postupci uglavnom su zastarevali ili su se završavali sa minimalnim kaznama, daleko manjim od onoga što su televizije mogle da zarade mimo zakona.

CINS godinama prati rad REM-a i rad televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Tako je istraživanje CINS-a pokazalo da REM žmuri i na nasilje na televizijama, pa one prolaze nekažnjeno, kao i da je ranije ignorisao nalaze svojih službi da bi opravdao negativne kampanje Pinka i televizije Studio B.

Koalicija za slobodu medija i CRTA: Država da garantuje da medijski zakoni neće biti zloupotrebljeni

IJAS

26/10/2023

Koalicija za slobodu medija i organizacija CRTA zahvaljuju se svim građanima i građankama koji su podržali peticiju “Potpis protiv državne kontrole nad medijima“. Cilj peticije bio je da unapredi okruženje u kom rade novinari i mediji, a građanima i građankama omogući informisanje u skladu s Kodeksom novinara Srbije. Do momenta izglasavanja dva medijska zakona više od 7000 građana i građanki potpisalo je peticiju za samo 17 sati.

Nažalost, poslanici u Narodnoj skupštini Srbije nisu prihvatili da u predlozima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima:

Obrišu članove kojima se državnim preduzećima poput Telekoma Srbija omogućava da imaju medije u svom vlasništvu
Unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija
Unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja

Usvajanjem oba medijska zakona bez prihvatanja amandmana kojima bi se uredile ove tri oblasti Srbija i dalje selektivno prihvata evropske vrednosti i načela i time ne pokazuje privrženost kad je u pitanju članstvo u EU, jer:

Novi zakoni dozvoljavaju državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem
Novi zakoni nisu obavezali REM da postupa po žalbama građana, pa tako ovo telo može da nastavi da žmuri na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to ne polaže računa nikome
Novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštavaju građane

Podsećamo da su načela na kojima EU insistira u svom najnovijem Nacrtu Zakona o slobodi medija: ujednačeni pristup medijskom pluralizmu i nezavisnosti medija, i na taj način osiguravanje zaštite korisnika medijskih usluga od nezakonitog i štetnog sadržaja, smanjeni rizik povezan s neprimerenim javnim i privatnim uplitanjem u uredničku slobodu, osiguravanje transparentne i pravedne raspodele ekonomskih izvora na unutrašnjem medijskom tržištu tako da se povećaju transparentnost i pravednost merenja publike i raspodele državnog oglašavanja.

Kompanija Telekom, kojoj je sada i zvanično legalizovano vlasništvo u medijima, druga je na listi koja broji više od 800 organa vlasti koji nisu postupili ni nakon donetog rešenja Poverenika sa 63 neizvršenih rešenja. Ovo za firmu koja je u vlasništvu građana i građanki Srbije predstavlja vrlo upitan nivo transparentnosti.

Nadamo se da će neka nova Vlada i Skuština imati više sluha i ispraviti današnju grešku, a do tada pozivamo nadležno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da uspostavi dodatne pravne garancije. Garancije koje će osigurati da upliv državnog vlasništva kroz Telekom neće ugroziti raznovrsnost medijskog sadržaja, izražavanje različitih ideja i mišljenja, ugroziti ureživačku politiku medija, ali i napraviti neravnopravne uslove na medijskom tržištu i tržištu oglašavanja u medijima. Koalicija za slobodu medija će budno pratiti razvoj situacije na medijskoj sceni Srbije.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

U Beogradu,

26.10.2023.

Media Freedom Rapid Response: Alarmantno stanje medijskih sloboda u BiH

IJAS

26/10/2023

Media-Freedom-Rapid-Response-MFRR-p6tjl8zuay97zmo6pz53jlzufipc5m30701yhxjhb8 — slika: MFRR

Netransparentne izrade zakona za medije u BiH

Stanje slobode medija u Bosni i Hercegovini (BiH) je alarmanto, a zakonska rješenja bitna za rad medija se donose netransparentno i bez učešća javnosti, medija i stručnjaka.

Postoji više od desetak krivičnih istraga na osnovu kriminalizacije klevete u bh. entitetu Republika Srpska (RS) i osobe koje se bave pisanjem i javnim radom nisu izuzete od toga. Donošenje novog zakona o medijima RS se odvija u tajnosti i pitanje je da li je ovaj zakon uopće potreban, rečeno je juče na pres-konferenciji delegacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) u Sarajevu.

Pres-konferencija je organizirana nakon četverodnevne posjete delegacije međunarodnih medijskih organizacija, a čiji je cilj bio da se procijeni trenutno stanje slobode medija u BiH i započne dijalog sa vlastima.

Predstavnici Međunarodnog instituta za štampu (IPI), Article 19 Europe, Evropske federacije novinara (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) i Evropskog centra sa slobodu štampe i medija (ECPMF), zajedno sa Udruženjem BH novinari, od 22. do 25. oktobra 2023., sastali su se sa predstavnicima vlasti, medija, nevladinog sektora, Evropske unije i OSCE-a u Sarajevu i Banjoj Luci.

Sastanke su održali, između ostalog, i sa ministrom komunikacija i transporta BiH Edinom Fortom, predsjednikom Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS) Nenadom Stevandićem i zamjenicom ministra za ljudska prava i izbjeglice Duškom Jurišić.

Fokus sastanaka je bio na, kako je rečeno na pres-konferenciji, zabrinjavajućim zakonskim izmjenama, poput ponovne kriminalizacije klevete, nedavno usvojenog Nacrta zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, te najavljenog zakona o medijima u RS. Delegacija je izrazila zabrinutost i za nova zakonska rješenja u Federaciji BiH i na državnom nivou koji se također izrađuju netransparentno bez konsultacija sa medijskom zajednicom i stručnjacima.

Krivične istrage na osnovu rekriminalizacije klevete

Pravna sigurnost novinara u BiH je ugrožena i rekriminalizacija klevete u RS je retrogradna i krši sve preporuke međunarodnih institucija koje rade na ljudskim pravima, rekao je direktor IPI-a Frane Maroević. Dodao je i da proces donošenja novog zakona o medijima u RS nije transparentan i inkluzivan.

“Ta tri zakonska rješenja se moraju gledati u kontekstu jednog paketa koji će zajedno ugroziti rad slobodnih novinara”, rekao je Maroević.

Predstavnici delegacije su također izrazili zabrinutost za Nacrt Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira na području Kantona Sarajevo (KS), koji tretira pitanje “lažnih vijesti”, a koji je, kako je rekao Maroević, trenutno “zamrznut” ali nije povučen, kao i za nedavno doneseni Zakon o slobodi pristupa informacijama na nivou institucija BiH, koji sadrži brojne izuzetke na pravo na slobodan pristup informacijama.

“Čuli smo da je u pripremi zakon o nevladinim organizacijama u Federaciji. Opet se vraćamo na pitanje da li će taj zakon pomoći ili ograničiti rad nevladinih organizacija. Priprema se i novi zakon i rješenja o javnim servisima na državnom nivou. Ono što bih ja naglasio, u svim slučajevima, je nedostatak značajnih transparentnih konsultacija sa novinarima i civilnim društvom. Nisu uključeni oni na koje se zakon odnosi”, zaključio je Maroević.

Predstavnik Article 19, pravni ekspert Maksym Popovych, rekao je da je rekriminalizacija klevete u RS veliki korak nazad za medijske slobode i za slobodu izražavanja. Dodao je da je legitimno da se zaštiti nečija reputacija ali da to treba da se radi putem drugih sredstava, kroz građansko pravo, te pravo na odgovor, ispravku i izvinjenje.

“Upoznati smo da su već sada u toku najmanje deset, možda 11 slučajeva krivičnih istraga na osnovu ovih izmjena i jedna je protiv jednog blogera, što govori o činjenici da iako postoji iznimka za novinarski rad, u stvari postoji veoma usko tumačenje šta čini novinara. Svi oni koji nisu ‘zvanično’ prepoznati kao novinari, podliježu ovim obavezama”, rekao je Popovych.

Ukoliko bude usvojen Zakona o posebnom registru i javnosti rada neproftinih organizacija, koji je u NSRS krajem septembra prošao prvo čitanje, njime će se, kako je rekao Popovych, značajno ograničiti rad nevladinih organizacija ali i medija jer dosta medijskih kuća su registrovane kao nevladine organizacije. Predstavnici delegacije MFRR-a su pozvali na hitno povlačenje ova dva zakonska rješenja.

Popovych je rekao da se na zakonu o medijima u RS tek radi ali da je taj proces u toku i da mu nedostaje transparentnost, učešće i odlučivanje struke i onih na koje se zakon odnosi.

“Na kraju, veliko je pitanje da li je taj prijedlog zakona uopće potreban”, rekao je Popovych.

Neinkluzivni i netransparentni procesi donošenja zakona

Iako ove inicijative dolaze iz RS, predstavnici delegacije su svjesni da može doći do njihovog “prelijevanja” u Federaciju BiH, gdje je, kako navodi Popovych, situacija daleko od savršene.

“Postoji broj incijativa koje idu u sličnom pravcu. Jedna od njih je inicijativa u KS da se usvoji izmjena zakona o javnom redu kojim bi se praktično dalo policiji da odlučuje šta to predstavljaju lažne vijesti. Oni će moći odlučivati šta je istina i šta nije. To predstavlja ozbiljan napad na profesiju novinara”, dodao je Popovych.

Ove izmjene dovest će do cenzure ili autocenzure i pretjeranog opreza onih koji trebaju objaviti neku vijest, smatra Popovych.

“Zagovaramo povlačenje ovakvih prijedloga na svim nivoima. Također upoznati smo sa još jednim zakonskim propisom koji se odnosi na nevladine organizacije u Federaciji BiH. Proces izrade ovog zakona se odvija na jedan netransparentan i neinkluzivan način. Pozivamo da se proces učini transparentnim i inkluzivnim i da se radi na inicijativama koji potiču od samih novinara”, smatra predstavnik Article 19.

Predsjednica Evropske federacije novinara Maja Saver je naglasila da se uticaji kriminalizacije klevete već osjete u RS ali i da dio novinara uopće ne zna da se radi na novim zakonskim rješenjima, iako, kako kaže, za zakon o medijima u RS već postoji radna grupa. Novinari u tom entitetu se boje da će morati zatvoriti svoje kancelarije i naći drugi posao, dodala je ona.

“Oni su sada u situaciji gdje se sugovornici boje dati izjavu za njihov medij. Oni gube pravo na sadržaj, gube sugovornike, gube ono osnovno u svom poslu zbog pritisaka, zbog prijetnji koji ne doživljaju samo oni nego i oni koji s njima sarađuju”, rekla je Sever.

Na pres-konferenciji i tokom sastanaka delegacija MFRR-a je govorila i o fizičkoj sigurnosti novinara u BiH, učestalim napadima na novinare koji se ne istražuju i ne procesuiraju, prijetnjama koje dolaze od političara, o problemu nezavisnosti Regulatorne agencije za komunikacije i finansijskoj nestabilnosti javnog RTV sistema.

Posjeta je, kako je ranije pisala Evropska federacija novinara, najavljena nakon nepunih godinu otkako je Evropska unija (EU) odlučila da BiH dodijeli status kandidata. Zahvaljujući kandidatskom statusu koji je dodijeljen 15. decembra 2022. godine, organizacija MFRR dobila je mogućnost da uključi BiH u svoje aktivnosti kroz praćenje, projektne podrške i zagovarački rad u oblasti medijskih sloboda i sigurnosti novinara. Na konferenciji je najavljeno da će delegacija objaviti zaključke i preporuke koje će poslati svim međunarodnim institucijama i vlastima u BiH.

Veranu Matiću i novinarki Insajdera nije dopušteno da prisustvuju suđenju Dejana Nikolića Kantara i pored akreditacije

IJAS

26/10/2023

veranmatic-n1-q35q47evjswix322bhay9zvx419v0kyd1hfdslxysk — Izvor: N1

Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić objavio je danas da njemu i novinarki Televizije Insajder, i pored uredne akreditacije za izveštavanje sa suđenja Dejanu Nikoliću, optuženom za pretnje, nije dozvoljeno da prisustvuju glavnom pretresu u Drugom osnovnom sudu u Beogradu.

Umesto nas, tesnu sudnicu popunili su prijatelji Nikolića. Kada sam tražio od uniformisanog stražara na vratima sudnice da uđem i obratim se predsedniku sudskog veća Dejanu Stefanoviću, sprečio me je, sa obrazloženjem da je sudnica puna, a potom je naglasio da je počelo suđenje i da ne možemo da uđemo, navodi se u Matićevom tekstu.

U prisustvu istog stražara sam posle suđenja upitao Stefanovića zašto je, praktično, isključena javnost, iako suđenje nije zatvoreno. Odgovorio nam je da je trebalo da uđemo, da nije znao da smo tu, i pored činjenice da smo se uredno najavili, konstatovao je Matić.

On je naveo da je zatražio zapisnik sa suđenja i bio upućen kod portparola suda, kojem je u sredu poslao informaciju da će prisustvovati suđenju.

Predočeno mi je da je u pitanju greška i tako u krug, dodao je Matić.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje čemu služe akreditacije novinara ako ne da sudije budu obaveštene o tome ko će prisustvovati suđenju i u kojem svojstvu, naročito što se tiče izveštavanja javnosti.

Matić u tekstu prenosi detalje iz zapisnika sa glavnog pretresa, odnosno optužni predlog protiv Nikolića.

Prema zapisniku sa današnjeg ročišta, Nikolić je izjavio da je razumeo optužnicu i da ne priznaje da je izvršio krivično delo.

Sud je odbio puštanje iz pritvora i doneo rešenje o odlaganju glavnog pretresa za 22. novembar, dok se u međuvremenu obavi procedura oko podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti i reši žalba branioca na rešenje o produženju pritvora, nastavio je Matić.

Podsećajući na suđenja Nikoliću u Vranju, Matić ocenjuje da je „vredna lekcija iz provincije“ da su mediji bili prisutni na svakom ročištu.

1...434445...158 Page 44 of 158

Safejournalists.net