„Amandmane koje ćemo usvojiti tiču se dodatnih mera zaštite kada je u pitanju Telekom Srbija, odnosno osnivanje medija kada je u pitanju država“, rekao je Jovanović u skupštini Srbije, gde je u toku rasprava, između ostalog, i o medijskim zakonima.

Naveo je da će u više članova medijskih zakona biti dodato da osnivač medija može da bude društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, odnosno „Telekom Srbija“, pod uslovom da nije korisnik državne pomoći.

„Državne pomoći u smislu zakona o potvrđivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, odnosno zakona koji reguliše kontrolu državne pomoći“, kazao je ministar.

Dodao je da će se državna pomoć ocenjivati na osnovu kriterijuma koji proističu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u Evropskoj uniji.

„Potpuno ćemo usaglasiti naše predloge zakona sa zakonodavstvom EU i uvesti takve mere zaštite koji nam obezbeđuju da Telekom Srbija nikad neće primati državnu pomoć“, rekao je Jovanović.

Tako strukovna udruženja i deo opozicije vide novi set medijskih zakona o kom se od 23. oktobra raspravlja u Skupštini Srbije.

Šta stoji u osporavanim članovima zakonskog predloga?

Za deo medijskih udruženja sporni su članovi 39. i 41. u predlogu Zakona o elektronskim medijima, zbog toga što dozvoljavaju da vlasnik medija može biti privredno društvo koje je osnovala država.

Time se, kako navode, legalizuje uloga koju državna kompanija Telekom već ima na medijskoj sceni Srbije.

U okviru Telekoma posluju, između ostalog, kablovski operator televizije, interneta i telefonije Supernova, sportska televizija Arena i informativni TV Juronjuz Srbija (Euronews Serbia).

Ono što je, prema Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) zabrinjavajuće jeste to što se zakonom otvara mogućnost „dalje ekspanzije“ Telekoma.

„To će pojačati neravnopravan položaj svih igrača na terenu“, ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a.

„Povratak države u vlasničku strukturu medija u domenu telekomunikacija, unosi šum, dilemu i zabrinutost kako će se to sprovesti u praksi“, ukazao je u razgovoru za RSE predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković.

Iz Telekoma su u septembru za RSE naveli da je njihovo poslovanje u medijskom sektoru „ne samo u skladu sa domaćim propisima i Ustavom, već i sa pravom EU, pravilima Saveta Evrope i najbolje evropske prakse“.

Kakav je komentar vlasti na kritike?

Vladajuća koalicija tvrdi da su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima u skladu sa medijskom strategijom na kojoj je insistirala Evropska unija (EU).

Nadležni ministar Mihailo Jovanović je u više navrata ukazivao da su u izradi nacrta zakona učestvovala novinarska udruženja, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, kao i Misija OEBS-a.

„Značajan doprinos i učešće u radu uzeli su evropski partneri, organizovane su javne rasprave, održana su četiri okrugla stola i o omogućeno je građanima da daju svoje sugestije i predloge“, rekao je Jovanović 23. oktobra predstavljajući predloge zakona u Skupštini.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je ranije odbacila kritike na nacrte dva zakona. Ona je izjavila da Telekom Srbija, kao kompanija koja je „delom u državnom vlasništvu“, može „preko drugih kompanija“ da bude vlasnik medija.

„To nije zakonom zabranjeno“, rekla je Brnabić 12. oktobra odgovarajući na pitanja novinara.

Šta je učinila opozicija?

Na sporne članove zakona su u zajedničkom saopštenju upozorili i poslanici dela opozicije u Narodnoj skupštini.

„Nedopustivo je da Srbija kao zemlja koja ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji donosi zakone koji je od tog cilja udaljavaju“, navodi se u saopštenju koje su potpisali organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“.

Oni su pozvali nadležne institucije EU da se „jasno odrede“ po tom pitanju.

Među njima su Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Stranka slobode i pravde, Stranka Zajedno.

Koalicija za slobodu medija i nevladina organizacija CRTA pokrenuli su 25. oktobra peticiju za izmene medijskih zakona.

Peticijom se zahteva da se u nacrtima medijskih zakona, između ostalog, obrišu članovi „kojima se državnim preduzećima, poput Telekoma Srbija, omogućava da imaju medije u svom vlasništvu“.

Peticiju, koja je do objave ovog teksta prikupila više od 1.700 potpisa planiraju da predaju premijerki, ministru za informisanje i telekomunikacije i narodnim poslanicima.

Zašto je bitno mesto države u medijima?

Prema rečima Tamare Filipović iz NUNS-a, tamo gde država ima vlasništvo u medijima, u većini ne postoji uređivačka nezavisnost.

Ona se pozvala na više medijskih istraživanja.

„To utiče na informisanost građana koji već delimično žive u jednom zarobljenom medijskom prostoru gde informacije koje su jako važne za njihov život i donošenje odluka prolaze ispod radara i ne nalaze put do javnosti“, ukazala je Filipović.

Ona navodi da u državama EU nije zabranjeno da mediji budu u državnom vlasništvu, što je jedan od argumenata vlasti u Srbiji, ali da EU gleda da to pitanje reguliše kako bi se se osigurala transparentnost, nediskriminacija, proporcionalnost i objektivnost.

Pojašnjava da se u nacrtu zakona koji se priprema u EU naglašava da javna sredstva „ne smeju da utiču niti na uređivačku politiku niti da prave neku distorziju na tržištu“.

„A naš trenutni predlog bukvalno kaže da Telekom može da bude vlasnik medija i ne daje nikakve garancije da neće napraviti bilo kakvu distorziju na tržištu ili omogućiti povlašćeni položaj nekih medija“, navela je Filipović.

Kada se Telekom pojavio u diskusiji o zakonu?

Predsednik ANEM-a Saša Mirković istakao je za RSE da najveću zabrinutost izaziva primena zakona.

„A zakaže se sa realizacijom zato što ne postoji iskrena politička volja da se poštuju zakoni“, rekao je Mirković.

Kada je reč o Telekomu, Mirković je naveo da ime kompanije nigde nije bilo pomenuto tokom rada u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona, u kojoj su učestvovala i strukovna udruženja.

Prema njegovim rečima, tek je kasnije, kada su pojedini članovi zakona izmenjeni tako da se vlasništvo u medijima ograničava na telekomunikacione kompanije, bilo jasno da je reč o Telekomu.

„Isprva taj član nije bio vezivan konkretno da ste vi mogli da tu prepoznate pomenutu firmu, već je vremenom postalo jasno kad je sužen na domen telekomunikacija na koga se misli“, rekao je Mirković.

Država izašla iz medija pre devet godina

Skupština Srbije je 2014. godine usvojila set medijskih zakona kojima je sprovedena privatizacija medija u kojima je vlasništvo imala država. Privatizovani su svi lokalni mediji, a u vlasništvu države ostali su samo Radio-televizija Srbija i Radio-televizija Vojvodine.

Na taj način država od 1. januara 2015. godine nije direktno finansirala rad lokalnih medija, već se prešlo na projektno sufinansiranje medija koji su se javljali na konkurse.

Opšta privatizacija štampanih i elektronskih medija na lokalu sprovedena je pod obrazloženjem da će mediji biti zaštićeni od političkog uticaja ukoliko se budu finansirali posredstvom oglašivača i konkursa za projektno finansiranje.

Međutim, medijska udruženja su u više navrata upozoravala da se raspodela novca vrši bez jasnih kriterijuma, te da najveća sredstva dobijaju mediji koji su bliski vladajućoj koaliciji.

Raniji sporovi oko medijskih propisa u Srbiji

Predstavnici države i medijskih udruženja godinama su, uz niz međusobnih sporova, radili na izradi poslednje Medijske strategije koja predstavlja osnov za usvajanje novih zakona.

Medijska strategija definiše razvoj medija u Srbiji, a u njoj su opisani svi budući koraci koje vlasti nameravaju da preduzmu kako bi se poboljšalo stanje u medijskoj sferi.

Strategija je usvojena 2020, a sa njenom izradom se počelo 2017.

Krajem marta 2018. godine saopšteno je da je Medijska strategija završena, iako su radnu grupu nekoliko meseci pre toga napustili predstavnici najvećih medijskih udruženja, koji su ocenili da je ta strategija „nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva“.

Nakon toga predstavnici vlasti objavili su da je izrada medijske strategije obustavljena.

Nova radna grupa formirana je u junu 2018.

Nakon što je strategija usvojena, Medijska koalicija je saopštila da se situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava.

Po indeksu slobode medija međunarodne organizacije „Reporteri bez granica“, Srbija je na 91 mestu, poslednja među državama Zapadnog Balkana.

Te tmurne nedelje prošlog septembra u studiju televizije Pink sedeli su Ivica Dačić, Vojislav Šešelj i urednik Informera Dragan J. Vučićević. Oni su bili gosti emisije Hit Tvit i govorili o tek održanom Evroprajdu.

„Šest-sedam godina unazad nije bilo nikakvih problema. Ne bi možda ni sad bilo da ti tajkunski-šolakovi-zapadno kontrolisani-uglavnom mediji nisu pravili atmosferu sukoba i linča“, gotovo je uzvikivao Vučićević.

Gosti emisije nisu mogli da se slože oko stava da li je Evroprajd trebalo da se održi. Žučnu raspravu je prekinula voditeljka koja je najavila reklame.

„Idemo na kratku pauzu.“

Međutim, ta pauza nije bila kratka. Trajala je oko 15 minuta, a nedugo nakon toga išao je još jedan blok reklama od skoro 16 minuta.

Ovo nije u skladu sa Zakonom o oglašavanju koji kaže da komercijalne televizije mogu u jednom satu da puste svega 12 minuta reklama. Ipak, Pink nije kažnjen zbog ovoga.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje bi trebalo da podnosi prekršajne prijave protiv televizija zbog kršenja ovog zakona, u poslednjih godinu dana to nije uradilo nijednom. Time je REM vlasnicima televizija pomogao da bez ikakve kazne prihoduju milione evra.

Ovo je samo još jedna stvar u sistemu koji već ide na ruku televizijama koje ne poštuju zakon. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje i kako su ranijih godina, kada su postupci pokretani, televizije uglavnom prolazile bez kazni na sudu ili često sa minimalnim kaznama koje su daleko manje od onoga što televizije zarade mimo zakona.

Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović u tom odnosu vidi generalnu politiku ponašanja prema televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

„Ovo spada u korpus zloupotreba tih televizija uz očigledno prećutnu saglasnost REM-a kada tako postupa, odnosno ne postupa.“

Godinu dana tišine

Sve počinje u stručnoj službi REM-a.

Oni imaju poseban softver koji prati program televizija. Neke od prekršaja program može da prepozna sam, a neke ručno dodaju zaposleni. Sve to ide u izveštaj službe, a onda samo ostaje da na sednici Savet REM-a o njemu raspravlja i podnese prijavu.

Ipak, Judita Popović koja je do juna ove godine bila u Savetu REM-a, kaže da se od početka ove godine o tome nije pričalo.

„Inače se o tome raspravlja na sednicama. Bude jedan periodični izveštaj o tome koliko je bilo povreda Zakona o oglašavanju i onda se donese odluka da se zbog toga protiv njih podnese prekršajna prijava. To je otprilike nešto šablonski, ništa spektakularno.“

Da prijava nije bilo potvrđuje i Prekršajni sud u Beogradu, kao i sam sajt REM-a na kojem se kače i prijave i presude.

Sa druge strane, televizije nisu poštovale zakon.

Prema informacijama do kojih je došao CINS, samo u avgustu prošle godine Pink i Hepi su ovo uradile više od 800 puta.

Ako se uzme da, prema poslednjem dostupnom cenovniku, jedna sekunda oglašavanja na Pinku košta i do 24 hiljade dinara, vrednost ovakvog reklamnog prostora može da vredi više od 800 miliona dinara. Ipak, stručnjaci kažu da u praksi televizije na oglašavanje daju popuste, pa se tačna zarada ne može tako lako izračunati.

Politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun, kaže da zahvaljujući, između ostalog, i ovakvoj zaradi od oglašavanja, televizije, a posebno one sa nacionalnom frekvencijom, mogu da više novca ulažu u produkciju, pa i političkog i društvenog programa. Ovo potom ima veliki uticaj na oblikovanje stavova građana.

Inače, REM ima godinu dana da barem podnese prijavu sudu, a ako to ne uradi, prekršaji zastarevaju. Zato je za neke prekršaje od prošle godine već kasno.

Judita Popović nije znala da nam kaže zbog čega u poslednjih godinu dana nema prijava, a ni sam REM nam nije odgovorio na pitanja poslata mejlom.

Ipak, čak i kada odu na sud, ovi postupci uglavnom završe kao zastareli ili sa minimalnim kaznama.

Kako televizije prolaze na sudu

ishodi 106 završenih postupaka za prekršaje od početka 2018. do jula 2022.

Ekonomska kriza, redovno opravdanje za Pink

Bila je sreda, 19. jun 2019. godine, kada je na adresu beogradskog Prekršajnog suda poslata preporučena pošiljka. U njoj je bilo pismo u kom se Pink izjašnjavao u vezi sa prekršajnom prijavom koju je protiv njih podnelo Regulatorno telo za elektronske medije. Priznali su da su prekršili Zakon o oglašavanju.

Od suda su tražili razumevanje za „tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazi televizija Pink“.

„Naime, usled ekonomske krize svetskih razmera koja se često neminovno odražava i na poslovanje pravnih lica u našoj zemlji, okrivljeno pravno lice često ne može da naplati svoja potraživanja koja ima prema trećim licima, a još češće se nalazi u blokadi kod poslovnih banaka.“

Ekonomsku krizu kao odbranu Pink koristi već godinama – CINS je pronašao 13 osuđujućih presuda u poslednjih šest godina u kojima se on spominje. Za ovo vreme, vlasnik Pinka Željko Mitrović se konstantno hvali rekordnim zaradama ružičaste televizije.

Sudija im je ipak odredila minimalnu kaznu. Za 11 članova zakona koji su prekršili izrekla je ukupno 3,3 miliona dinara. Kaznu od 300 hiljada dinara trebalo je da plati i Ivan Vlatković, direktor marketinga na ovoj televiziji. Milione koji su dobili kršenjem zakona ni sud, ni REM nisu tražili da vrate.

Ovo je jedan od 106 postupaka završenih do oktobra 2023, a koji su pokrenuti zbog sumnje u kršenje Zakona o oglašavanju od strane televizija u poslednjih šest godina. Većina ih je ili zastarelo ili su kazne bile minimalne.

Dešavalo se i da televiziji bude izrečena minimalna kazna, ona je ne plati, postupak ode na izvršenje i onda zastari.

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, koja je bila i članica Saveta za štampu, kaže da je jedan od razloga za zastaru to što su prijave kasno podnošene.

„Kada sud dobije i dok stigne do sudije predmet, došlo je do zastare. To se skoro uobičajeno dešava. Koja je svrha svega toga, da li se određeni medij štiti ili REM principijelno ne radi svoj posao – to je pitanje za njih.“

Vladana Jaraković, pravnica iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kaže da će se uskoro menjati Zakon o elektronskim medijima. U radnoj verziji nacrta novog zakona piše da će REM moći privremeno da zabrani medijima da objavljuju oglasne poruke, odnosno reklame.

„Međutim, za ostvarivanje potencijala tog mehanizma ključan je REM, a u ovom trenutku, nažalost, ne postoje naznake da će novi zakon doprineti tome da REM bude nezavisniji, profesionalniji i za javni interes korisniji nego što je danas.“

Ona smatra da bi bilo drugačije da REM izriče mere. Sa njom se slaže i Judita Popović.

„Da izrekne svoje sankcije koje postoje i sa postojećim zakonima – opomenu, upozorenje, privremenu zabranu emitovanja ili oduzimanje nacionalne frekvencije. Mislim da bi ta poslednja i te kako uticala na njihovo ponašanje.“

AJM-ZNM podnela je prijavu Sudskom savetu za osporavanje odluke sudije Jovanke Spirovske Paneve. Slučaj je deo sudskog postupka za uvredu i klevetu koji je Kočo Angjušev, bivši zamenik premijera, pokrenuo protiv Laboratorije za istraživačko novinarstvo (IRL) i glavne urednice  Saške Cvetkovske zbog članka objavljenog pod naslovom „Zavera protiv vazduha” 16. maja 2021.

EFJ i AJM-ZNM smatraju da ne postoji legitiman pravni osnov za odluku sudije. Isključivanje novinara i drugih svedoka pokazuje želju za cenzurom u slučaju koji se tiče slobode izražavanja i prava makedonskih građana da budu obavešteni o ozbiljnoj opasnosti po javno zdravlje.

U decembru 2021. AJM-ZNM je u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelio nagradu za najbolju novinarsku istragu IRL-u za izveštaj o zagađenju vazduha u Severnoj Makedoniji.

Govoreći o projektnom sufinansiranju u oblasti javnog informisanja, kazao je da su precizirane obaveze u vezi raspisivanja konkursa, kao i rok u kom se projekti moraju realizovati, dodajući da je definisan i rok u kome organi moraju da raspišu konkurse.

Naveo je da su precizirani i uslovi za konkursne komisije i koja lica ne mogu biti njihovi članovi, kao i da je predviđeno formiranje jedinstvenog informacionog sistema za praćenje sufinansiranja projekata, koji će početi rad januara 2025.

Kada je u pitanju Zakon o elektronskim medijima, Jovanović je naveo da su uspostavljeni novi organi regulatora (Regulatornog tela za elektronske medije – REM), a to su Savet – organ odlučivanja i direktor – organ postupanja, kao i jasni zahtevni kriterijumi za izbor članova Saveta.

Dodao je da su u skladu sa preporukama iz Medijske strategije, promenjeni i ovlašćeni predlagači za članove Saveta regulatora.

„Umesto skupštinskih odbora koji su predlagali tri člana Saveta, sada imamo kao jednog zajedničkog predlagača Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost i Poverenika za informacije od javnog značaja, a kao samostalni predlagači nastupaju univerziteti, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, čiji su ciljevi zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice“, rekao je Jovanović.

Dodao je da se predlogom zakona uvodi zaštita maloletnika i ljudskog dostojanstva, u obavezi sa objavljivanjem rijaliti programskog sadržaja, koji se smatra nepodesnim za sve maloletnike mlađe od 18 godina.

„U rijaliti programskom sadržaju je zabranjeno prikazivati teško nasilje, polni odnos, zloupotrebu opojnih droga i govore mržnje“, kazao je ministar.

On je naveo da je ministarstvo preduzelo sve kako bi uzelo u obzir mišljenja različitih interesnih grupa – novinara, distributera medija, nevladinih organizacija, akademske zajednice i drugih, a da su svoj doprinos dali i evropski partneri Srbije.

Ocenio je da predložena rešenja medijskih zakona u narednom periodu omogućiti da građani Srbije „budu još bolje informisani“, zaposleni u medijima zaštićeniji prilikom obavljanja svog posla, a mediji u prilici da građane informišu „pazeći da se tom prilikom ne ugrožavaju prava drugih ili postupa protiv odredaba tih zakona“.