Zapravo, ta oblast redistribucije državnog novca mediijma je i do sada bila u “sivoj zoni” zbog nedostatka jasnog kriterijuma za raspodelu, zbog čega se najviše oglasa i državnih sredstava slivalo podobnim medijima.

Država nije izradila sveobuhvatnu analizu relevantnog medijskog tržišta, koje bi trebalo da obuhvati i tržište oglašavanja, kako bi se stekla jasna slika o tome gde su problemi i poremećaji, navodi portal.

Državno oglašavanje, odnosno oglašavanje organa javne vlasti i privrednih društava koji su u delu ili u potpunosti u državnom vlasništvu, u velikoj meri može da poremeti medijsko tržište, jer se značajno favorizuju određene medijske kompanije.

Takođe, kako piše u tekstu Demostata, država i državne firme kroz direktno ili indirektno oglašavanje snažno utiču na medije, koji zbog profita od oglasa, koji su im često jedini način da opstanu, postaju blagonakloni i skloniji autocenzuri ili ostaju bez oglasa.

Zato pitanje državnog oglašavanja u Srbiji nije uređeno tako da stvara jednake tržišne uslove za sve medije, i pored toga što iz vlasti govore da i zakone koji se tiču medija treba uskladiti sa evropskim standardima.

U Evropi je, ipak, drugačije, navodi se na portalu.

Evropska komisija je prošle godine usvojila Evropski akt o slobodi medija, koji ima za cilj da zaštiti pluralizam i nezavisnost medija i posebno se bavi raspodelom državnog oglašavanja.

Akt tako predviđa mere zaštite od političkog uplitanja u uređivačke odluke, sa fokusom na nezavisnosti i stabilnom finansiranju javnih medija, na transparentnosti medijskog vlasništva, koje podrazumeva isključivanje države iz vlasništva, ali i na pravednoj raspodeli državnog oglašavanja, piše Demostat.

Zakon utvrđuje nove zahteve za dodelu državnog oglašavanja medijima, kako bi ono bilo nediskriminatorno i transparentno.

Predviđeno je i poboljšanje transparentnosti i objektivnosti sistema merenja publike, koji utiču na prihode od oglašavanja u medijima, posebno na internetu.

U Hrvatskoj se, recimo, novac od državnog oglašavanja raspoređuje po rejtingu.

U Srbiji je ta oblast i dalje u sivoj zoni.

Medijska udruženja su u junu saopštila da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine osnovalo radnu grupu za izmene i dopune Zakona o oglašavanju, ali da o tome nije ni obavestilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje je nadležno za sprovođenje Medijske strategije, navodi se na portalu.

Upravo je u Medijskoj strategiji velika pažnja posvećena državnom oglašavanju.

U strategiji se navodi da treba izmeniti regulativu radi stvaranja jednakih tržišnih uslova za sve medije i kreirati regulatorni okvir u oblasti oglašavanja organa javne vlasti i privrednih društava u kojima je država većinski vlasnik ili ih većinski finansira.

Odnosno, da redistribucija državnog novca treba da prati određeni kriterijum.

U našem slučaju ćemo, međutim, doći u situaciju da Telekom, kao društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, može da osniva preduzeća koja će biti vlasnici medija.

Novac će se, neupitno i po zakonu, slivati tim medijima.

U isto vreme, ostaje neutvrđen način na koji će drugi državni organi opredeljivati svoj novac za oglase.

Vlasnik i urednik Nedeljnika Veljko Lalić za Demostat kaže da su sloboda medija i građanska društva nastala u devetnaestom veku sa slobodnim protokom reklama.

“Ako bi se usvojio zakon kakav je usvojen u Evropi, ubrzo bismo imali sređenu medijsku scenu, jer partijska glasila nikada nigde nisu uspela”, navodi on.

Kaže da je šer jedan od načina na koji bi se mogla utvrditi raspodela.

Objašnjava da, prema podacims IPSOS-a, RTS na tržištu ima 24 odsto udela, a Nedeljnik, koji je 15 puta manji od RTS, 1,6 odsto. S druge strane, Juronjuz Srbija, od kojeg je Nedeljnik veći 16 puta, ima 0,1 odsto.

“RTS ima 120 miliona budžeta od novca građana i na to još uzima reklame. Oni imaju 150 puta veća sredstva od Nedeljnika, a 15 puta su veći, dok Juronjuz ima 20 puta veća sredstava od Nedeljnika, a ima 16 puta manji udeo“, navodi on.

Da imamo zakon poput evropskog, svaki medij bi s pravom mogao da pita po kom osnovu određeni mediji dobijaju svoj deo velikog kolača koji se zove državni novac za oglašavanje.

Vlada Srbije usvojila je 20. oktobra nacrte medijskih zakona, pa su Predlog Zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima prosleđeni Skupštini Srbije, koja će se, posle rasprave o zakonima u načelu, ali i o amandmanima, o tim aktima i izjasniti, podseća Demostat.

„Pred vama su predlozi četiri zakona iz oblasti javnog informisanja. Predlozima zakona o javnom informisanju i medija, Ministarstvo informisanja u toku izrade je preduzelo sve kako bi se uzela u obzir mišljenja različitih interesnih grupa. Značajan doprinos i učešće u radu uzeli su evropski partneri, organizovane su javne rasprave, održana su četiri okrugla stola i o omogućeno je građanima da daju svoje sugestije i predloge“, rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, bilo je različitih predloga na koji način unaprediti stanje u oblasti javnog informisanja.

„Kada je reč o Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima, Radna grupa koja je radila na izradi teksta, formirana je neposredno nakon osnivanja novog Ministarstva. U radnoj grupi su bili i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja sa kojima smo radili do poslednjeg trenutka. Svi članovi Radne grupe bili su jedinstveni u naporu da se sistem javnog informisanja unapredi“, istakao je Jovanović.

Podsetimo, prethodnih dana javnost je bila uskomešana zbog novih zakona, kojima bi se, ocenjeno je, uništila medijska sloboda u Srbiji.

Posle pritiska iste te javnosti, vlast je odustala od dva sporna člana koja bi direktno uništila mogućnost da građani gledaju nezavisne televizijske kanale, poput TV Nova i N1.

Ipak, u Nacrtu zakona ostao je član, prema kome će državna telekomunikaciona kompanija Telekom Srbije imati dozvolu da osniva medije.

Dva stava koja su menjala sve u zakonu o elektronskim medijima, stavljajući operatore u podređeni položaj u odnosu na emitere, obrisana su iz predloga zakona. Ipak, Vlada je ta koja vlada i nije odustala od svoje suštinske težnje.

Kao i u prethodnom zakonu – država ni posredno ni neposredno ne može biti vlasnik medija. Alli, je novo da postoji izuzetak.

„Kada je osnivač pravnog lica iz stava 1. tog člana društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, u skladu sa zakonom kojim se regulišu elektronski mediji“, navodi se.

A to društvo je u Srbiji, jedino i samo – Telekom.

„Vidimo i po insistiranju vlasti koja je odustala od mnogih svojih predloga, od dodavanja nekih članova zakona preko noći, ali nikako nije želela da odustane od člana koji faktički legalizuje postojeće stanje,,a to je da je Telekom već u vlasništvu nekih medija – protivzakonito još uvek. I otvara jedno široko polje državnoj telekomunikaciooj kompaniji da uđe u još mnoge medije od nacionalnih i regionalnih“, rekao je predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

To znači da vlast koja kontroliše Telekom može preko njega da zagospodari sa još medija i da tako u još većoj meri kontroliše informisanje građana.

„Važnost nekakve uravnoteženosti i kakvog takvog medijskog pluralizma je ogromna. Ako imate da su vam mediji sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom države i vladajuće koalicije i stranke, odnosno lično predsednika Vučića, i zato je važan stav koji važi za predsednika Vučića da sem spin doktora, postoje i spin diktature kao što je Srbija“, smatra profesor FPN-a Zoran Stojiljković.

Zakoni sada idu u Narodnu skupštinu. U nedelju će biti održana sednica Odbora za kulturu i informisanje. Zatim će uslediti vanredna sednica na kojoj će se o zakonima glasati, i to negde između rasprave o budžetu i brojnih drugih akata koji čekaju parlament pre nego što se raspusti za vanredne parlamentarne izbore.

Kako dodaju, predlogom zakona o javnom informisanju i medijima definišu se garancije slobode javnog informisanja, zabrana diskriminacije, ugrožavanja slobodnog protoka informacija, kao i vršenja pritisaka, pretnji ili ucenjivanja medijskih radnika. Posebna pažnja posvećuje se i kažnjavanju nasilja nad novinarima, zaštiti medijskog pluralizma i zabrani monopola u oblasti javnog informisanja.

“Takođe, dokumentom su obuhvaćene i posebne obaveze ustanova javnih medijskih servisa i drugih medija koji pružaju usluge po načelima javnih medijskih servisa, u pogledu pravovremenog i nepristrasnog izveštavanja i kvaliteta usluga. Definisan je pojam podsticajnog okruženja koje podrazumeva stvaranje i održavanje političkog, ekonomskog i društvenog okruženja koje medijima treba da obezbede slobodan rad, bez pritiska“, navodi se u saopštenju.

Kako dodaju, predlogom zakona o elektronskim medijima, u skladu sa međunarodnim aktima i standardima, definiše se organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga, nadzor nad pružaocima medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za ovu oblast.

Vlada ističe da predloženi zakoni garantuju slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u skladu sa najvišim međunarodnim standardima zemalja Evropske unije i dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, ali i sa standardima proizašlih iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Njihovom definisanju prethodio je inkluzivan proces širokih konsultacija i javnih rasprava uz prisustvo predstavnika Vlade Republike Srbije, novinarskih i medijskih udruženja, OEBS-a i drugih međunarodnih partnera.

“Takođe je i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji uputio pismo predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, u kojem pohvaljuje završetak rada na predlozima medijskih zakona, i rekao da prepoznaje mnogo dobrih elemenata u oba nacrta zakona“, zaključuje se u saopštenju.

Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, koja je u radnoj grupi Zakona o javnom informisanju i medijima bila član Koalicije za slobodu medija, razmatrale su novi zakon u emsiji Newsnight.

Upitana o spornom članu koji se odnosi na Telekom, Filipović Stevanović je rekla da je on donet na samom kraju sastanaka radne grupe, koji su se odvijali do oktobra do aprila.

„Mi smo bili preglasani od strane svih članova koje je država delegirala, a koji su se naprasno pojavili, dok prethodno nisu bili baš često prisutni. Član je došao na poslednjem ili pretposlednjem sastanku. On je mnogo šire obuhvatao povratak države u vlasništvo medija. Omogućavao je da i lokalna samouprava preko pravnog lica može da osnuje svoje medije, baš kao i javno preduzeće“, objasnila je ona.

Onda je član 41 izmenjen tako da samo telekomunikacione kompanije, koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, mogu da osnivaju svoje medije i da budu vlasnici u medijima, dodala je.

„Argumenti druge strane su bili da su se pojavile ‘nove tendencije u Evropi, te da mi ovde imamo operatore koji su privatni kapital i koji mogu da posluju na tržištu, a Telekom koji takođe posluje na tržitšu nema to pravo, pa položaj nije ravnopravan’“, rekla je ona.

Martinoli smatra da taj argument ne može da „stoji“, odnosno da bi on imao smisla da je ovo Švedska.

„Ali mi moramo da sve stavimo u naš kontekst. Mi imamo jedno devastirano medijsko tržište na kome odavno ne važe nikakva pravila koja su vezana za objektivno, nepristrasno izveštavanje. Kada se ova argumentacija izuzme iz konteksta, ona bi imala smisla, ali i bez ovog zakona imali smo situaciju da je Telekom uspeo na mnogo načina da sebi obezbedi dominante pozicije. To vidimo ako govorimo o produkciji igranog programa, o pravima na sportske prenose, kanalima koje je pokretao po licenci i koji možda rade blizu profesionalnih standarda, ali su uvek prostor kroz koji možeš da kontrolišeš informaciju na način koji ti odgovara“, navela je ona.

Profesorka dodaje da mi, nažalost, kroz praksu nismo dobili uverenje da će Telekom raditi na dobrobit javnog interesa i da neće zloupotrebljavati svoj radi servisiranjem političkih interesa.

Ukazala je na još jedan problem.

„Zakonima iz 2014. godine se uklonila država iz medija, pa se desio talas privatizacije lokalnih medija, koji su time izgubili prave male lokalne servise, koji su bili važni za lokalnu publiku. Sada vraćamo državu u vlasništvu, a i ne ispunjavamo ono što je možda bila lokalna greška“, kazala je.

„Šta je Srbiji ovo sada trebalo?“

Marko Milosavljević, profesor na Katedri za novinarstvo u Ljubljani, rekao je da su novi zakoni o medijima bili veliko iznenađenje.

„U svim evropskim zemljama država se skoro sasvim povukla iz medijskog tržišta, u mnogim zemljama i sa telekomunikacionog tržišta. Telekom je dominanti akter u Srbiji koji kontroliše i svojim oglašivačkim novcem finansira provladine medije u Srbiji. To su tabloidi koji su i glavni distributeri lažnih vesti, govoru mržnje i slično“, naveo je.

Radi se o antievropskom pokušaju koji će verovatno imati posledice i na nivou EU, jer Telekom Srbije ne radi samo u Srbiji, istakao je profesor Milosavljević.

„Sa svojim sportskim i drugim kanalima ušao je na tržišta Hrvatske i Slovenije koje su u EU. Kada imate takvu ulogu državne firme koja može ozbiljno da poremeti situaciju na tržištu i pravila konkurencije i u drugim zemljama, to će sigurno biti istraženo i od strane Evropske komisije. Bilo kakav poremećaj na tržištu su jedna od najosetljivijih stvari na području EU“, objasnio je on.

Ovo je nešto što u 2023. ne bi trebalo da se dešava, naglasio je Milosavljević.

„Srbija je do sada imala zakon koji je više-manje bio kako treba. Sada se prihvata lošiji zakon. Već je oko podele državne pomoći Telekomu bilo mnogo diskusije, te pitanja da li se radi o pomoći od Narodne banke Srbije… Kada imamo dominatnog plejera na području entertejmenta, sportskih prava, a sada i sve više na području informacija, koji je uz to i veliki oglašivač i koji ima i odgovarajuće prihode, Evropska komisija će to morati da istraži“, kazao je on.

Milosavljević je dodao da su prve reakcije ljudi iz privrednih krugova i evropskih instuticuja bile iznenađujuće, ali prvenstveno u smislu „šta je Srbiji ovo trebalo“.

Udaljavanje od Evrope, nagoveštaj šire politike?

To je upravo ono što zabrinjava profesorku Martinoli.

„Dodatno me brine još jedno udaljavanje od evropskog standarda i prakse. Plašim se da celu ovu priču ne možemo da ne stavimo u naš kontekst. Da li je onda ovo nagoveštaj nečega što će biti šira politika, možda ne samo vezana za medije? Da li nam nagoveštava još jedno udaljavanje od Evrope?“, pitala je ona.

Filipović Stevanović izrazila je žal što je ceo Zakon, koji je doneo brojna unapređenja stavljen na kocku zbog dva člana.

Obe sagovornici veruju da će se zakon usvojiti, ali najveći će problem biti ako se ne stvori opšta atmosfera odgovornosti.

„Moraju se poštovati zakoni, pravilnici, da se ne mogu dozvole uporno dodeljivati istim medijima koji uporno krše zakone, da ne može da se desi da nemamo godišnje izveštaje REM-a, monitoring medija… Imali smo zakone i pre ovog sada, koji jesu mogli biti bolje, ali čak se ni oni nisu poštovali i nije postojala nikakva posledica“, rekla je Martinoli.

Filipović Stevanović izrazila je žal što je ceo Zakon, koji je doneo brojna unapređenja stavljen na kocku zbog dva člana.

Obe sagovornici veruju da će se zakon usvojiti, ali najveći će problem biti ako se ne stvori opšta atmosfera odgovornosti.

„Moraju se poštovati zakoni, pravilnici, da se ne mogu dozvole uporno dodeljivati istim medijima koji uporno krše zakone, da ne može da se desi da nemamo godišnje izveštaje REM-a, monitoring medija… Imali smo zakone i pre ovog sada, koji jesu mogli biti bolje, ali čak se ni oni nisu poštovali i nije postojala nikakva posledica“, rekla je Martinoli.

Ona je dodala:

„Javnost treba da razume da način na koji su postavljeni i sprovođeni medijski zakoni direktno utiče na to kako mi kao građani učestvujemo u jednom društvu, kako donosimo odluke, doprinosimo da društvo bude bolje, kako da nemamo neke predrasude i stereotipe zasnovane na lažnim vestima i informacija, neprekidnom senzacionalizmu i tabloidizaciji…“, objasnila je.

Objašnjavajući kako su tekli sastanci radne grupe, Filipović Stevanović kaže da je oko većine pitanja postojao konsenzus, osim oko Saveta za štampu (koji predstvnici države nisu hteli u samom zakonu) i vraćanja države u vlasništvo (protiv koga je bila većina novinarskih udruženja).

Upitane šta običan gledalac može da očekuje od ovih zakona i kako će to uticati na njega, odgovorile su – postepeno.

„Verovatno ništa u prvim danima, ali posledice ovakvih zakona se osećaju dugoročno i polako menjaju naše drutšvo, način na koji razumemo politiku, naš odnos prema medijima, poverenje koje imamo u njih, amenjaju i funkcije medija. Mi i dalje nemamo potpuno transparentan izveštaj o tome kako se troši novac ove države za medije. Mislim da ćemo posledice osećati postepeno“, kazala je Martinoli.

Filipović Stevanović naglašava:

„Nedostatak pluralizma medijskog sadržaja uvek dovodi do jednoumlja. Mnoga istraživanja, i domaća i strana, detektovala su prvo zaroboljene medije u Srbiji, a posle godinu ili dve već smo dobili epitet zarobljene države“.

„Koalicija za slobodu medija je bila protiv, a članovi države su bili za. To je, ipak, bolji dokument od onoga s početka javne rasprave, kada je ova mogućnost bila predviđena mnogo šire, odnosno povratak države u medije preko većeg broja aktera. Sada imamo ‘samo’ Telekom“, kaže Filipović-Stevanović.

Ona podseća da su posle prvog sastanaka početkom avgusta, kad su članovi iz medijskih organizacija rekli šta sve može da podrazumeva takav predlog zakona, članovi koje je delegirala država izgledali iznenađeno.

„Rekli su da to nije namera i da će promeniti“.

Iz strategije se uzima kome šta odgovara

Ona smatra da je pravac koji je zauzet 2011. godine, a tiče se izlaska države iz vlasništva u medijima, dobar i da se Koalicija držala onoga što piše u toj strategiji.

„Dobar je to dokument. On je mapirao bolne tačke medijskog sistema. Problem je što se često iz njega uzima kome šta odgovara. Imamo loša iskustva, a kao što znamo – koga zmija ujede, taj se svega plaši. Ne znam da li će proći ovaj predlog na Vladi“.

FIlipović-Stevanović navodi da je medijska sfera pipava u svim zemljama i da niko ne daje tek tako upliv.

„U pitanju su veliki novac i uticaj koji svaka vlast želi da drži pod kontrolom. To nije samo slučaj u Srbiji, ali pitanje je mere. Kod nas je uticaj stvar tradicije. Kao građani, nemamo odnos da je to naš novac i da mi finansiramo državne medije. To je problem našeg shvatanja demokratije“.

Govoreći o Telekomu, navodi da je to kompanija koja je isplatila dividende od 53 miliona evra, da se isplaćuju plate, ali da dug raste veliko brzinom.

„Iako građani trenutno ne finansiraju Telekom iz poreza, veliko je pitanje šta će se desiti kada dugovi narastu i očekivano budu veći od zarade. S obzirom na to da je država većinski vlasnik, lako se može desiti da se minusi popunjavaju iz budžeta, a to je novac građana,“ zaključuje Tamara Filipović-Stevanović za N1.

Prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu, za zajmove i kredite ova državna kompanija je u minusu preko od 1,5 milijardi evra.

Agresivno širenje Telekoma

Tržište kablovskih operatera danas u Srbiji dele dve kompanije, Telekom i SBB-a. Prema najnovijem izveštaju RATEL-a, Telekom po broju korisnika kablovske televizije, zauzima prvo mesto na tržištu sa 52,9 odsto, dok je SBB drugi sa 40,9 odsto.

Šest godina ranije, pre nego što je Telekom započeo agresivno širenje i kupovinu drugih operatera, imao je 25 odsto, a SBB sa 47 odsto, dok su ostali manji operateri imali nešto više od četvrtine udela.

Od 2018. godine Telekom je za 195 miliona evra kupio kablovskog operatera Kopernikus, iza koga su stajali ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci. Zatim je kupljeno i nekoliko manjih provajdera poput Radijus vektora, Maskoa, Avkoma. Osim kabovskih peratera, Telekom je krenuo da se širi na onlajn medije i televiziju.

Tako je investirao 38 miliona evra u firmu Mondo INC, u vlasništvu Igora Žeželja, koji se prethodno fuzionisao sa Kurirom.

Iako iz ove kompanije negiraju da planiraju da prodaju Mondo INC, prema pisanju sajta Raskrikavanje, koji se poziva na ugovor, Telekom će od sredine oktobra ove godine, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda ovu firmu.

Telekom, u zajedničkom ulaganju sa Blumberg medija grupom, stoji i iza regionalnog projekta – sajta Blumberg adrija (Bloomberg adria). Raskrivanje navodi i da je Telekom preko svoje firme Arena čenels grup (Arena Channels Group) otvorio i firmu Euronews DOO koja je izdavač TV kanala i sajta Juronjuz Srbija (Euronews Srbija). Već godinana poseduju nekoliko sportskih kanala Arena.