„Očekujem da nadležni nastave istragu“: Šef Misije OEBS-a u Srbiji o prošlogodišnjim pretnjama Danasu

09/11/2023

20220524_112724-scaled-pparhnpbfhksuiv7oztbuip8ct897u83yn1f6134o4 — Foto: NUNS

Iako nije postignut željeni rezultat istrage, jer nije identifikovan počinilac, odnosno autor jezivih pretnji koje su pre godinu dana upućene novinarima i urednicima redakcije lista Danas, uzdržao bih se od ocene da je istraga „neuspeh“. Digitalne pretnje mogu biti komplikovane za istraživanje čak i kada potiču iz iste zemlje, a još su kompleksnije za otkrivanje kada dolaze iz inostranstva.

Brojne pretnje da su bombe postavljene u školama širom Srbije, koje takođe dolaze iz inostranstva i gde počinioci nisu otkriveni, su još jedan primer za to, kaže za Danas šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, koji je nakon pomenutih pretnji prošle godine, posetio redakciju lista, kako bi, zajedno sa predstavnicima tužilaštva, policije i Delegacije Evropke Unije, pružio podršku Danasu.

Podsetimo, 6. novembra 2022. na mejl adresu glavnog i odgovornog urednika stigla je anonimna poruka naslovljena sa “Beogradski Šarli ebdo”, u kojoj se novinarima, urednicima i kolumnistima lista Danas preti terorističkim napadom na redakciju, uz pominjanje “salvi metaka” i niz drugih zastrašujućih detalja.

– Uveren sam da su nadležni pokušali da pronađu počinioce, da su se potrudili da obezbede sigurnost novinara dnevnog lista Danas neposredno nakon što su anonimne preteće poruke stigle i da su javno i nedvosmisleno osudili ove pretnje. Takođe sam obavešten da ovaj slučaj nije zatvoren i stoga očekujemo od tužilaštva i policije da nastave sa sprovođenjem istražnih radnji, navodi Bratu.

Ambasador podseća da je prošlog četvrtka, 2. novembra, obeležen Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

– Tom prilikom naglasio sam da želim da ohrabrim državne organe u Srbiji da svakog dana budu solidarni sa novinarima, da pokažu odlučnost i političku volju da se okonča nekažnjivost za zločine nad medijskim radnicima u skladu sa važećim zakonima i preuzetim međunarodnim obavezama. Ovo uključuje i Odluku o bezbednosti novinara koja je doneta na ministarskom savetu OEBS-a 2018. godine, u Milanu, kaže Bratu. To se odnosi i na dnevni list Danas. Odmah nakon pretnji posetio sam redakciju Danasa i izrazio podršku zajedno sa delegacijom Stalne radne grupe za bezbednost novinara, među kojima je bio i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Obavešteni smo da je policija, pošto su im pretnje prijavljene, uvela pojačane patrole oko zgrade u kojoj se nalaze kancelarije vašeg lista. Ovo je bio samo jedan korak, uporedo sa istragom, podseća Bratu.

Dodatno, kako navodi, preko Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Misija je bila obaveštena da je korišćenje Proton Mail-a, kompanije koja je registrovana u Švajcarskoj i koja pruža usluge takozvane “od početka do kraja” (end-to-end) anonimizovane i šifrovane elektronske komunikacije, sprečilo organe za sprovođenje zakona da pronađu počinioce.

– Ova kompanija sebe reklamira tako što kaže da je ,,registrovana i ima sedište u Švajcarskoj i da su podaci svih korisnika zaštićeni strogim švajcarskim zakonima o privatnosti i švajcarskom neutralnošću”. U ovom slučaju istraga je zahtevala međunarodnu pravnu pomoć od strane nadležnih organa Švajcarske. Srpsko tužilaštvo je taj zahtev podnelo, ali, kako saznajemo, švajcarske vlasti nisu postupile po njemu. Ne znamo razlog odsustva njihove adekvatne reakcije. Naravno, u onlajn sferi lakše je pretiti i teže je pronaći počinioce koji se često kriju iza složenih digitalnih enkripcija što policijske istrage u visoko-tehnološkom kriminalu čini još izazovnijim, objašnjava Bratu.

Naš sagovornik dodaje da, prema informacijama do kojih je kao šef Delegacije OEBS dobio od nadležnih organa, istraga do sada nije dovela do otkrivanja počinilaca jer Švajcarska nije srpskom tužilaštvu dostavila podatke o tome ko stoji iza pretećeg mejla.

– Pošto su pretnje stigle elektronskom poštom iz Švajcarske, preko pomenutog Proton Mail-a, srpske vlasti u ovoj fazi same ne mogu mnogo toga da urade. Živimo u vremenu kada je veoma lako javno objavljivati negativne komentare, pa čak i koristiti govor mržnje, kada ne razgovaramo direktno – licem u lice. Verujem da su naša društva, u kojima ljudi provode sate i sate na internetu, postala pomalo neosetljiva na tu mogućnost da mogu sve da komentarišu anonimno, ili tako što se kriju iza profila koji su ponekad i lažni. Usled toga, pojedinci komentarišu bez razmišljanja o posledicama. Kultura dijaloga, međusobnog razumevanja, slušanja argumenata obe strane je ozbiljno redukovana, ako ne i potpuno izgubljena. Vidim i da korišćenje društvenih mreža, kao i onlajn sfere uopšte, na neki način potkopava društveno tkivo umanjujući društvenu solidarnost, međusobno poštovanje i saglasnost o osnovnim principima, navodi ambasador i dodaje da je to rezultat i društveno-političke polarizacije društva, koja postoji ne samo u Srbiji, već i u Evropi i Severnoj Americi.

– Treba nastaviti i sa osnaživanjem policije, tužilaštva i svih drugih aktera uključenih u istrage i krivično gonjenje složenog visoko-tehnološkog kriminala. Na taj način će se i medijska i novinarska zajednica osećati bezbednije, jer će imati osećaj da su u rukama institucija koje su sposobne da se nose sa izazovima koje takvi slučajevi nose, kaže Jan Bratu.

On na kraju ipak insistira da je prevencija ključna reč i da Misija OEBS-a u Srbiji intenzivno radi sa Stalnom radnom grupom, kao i sa policijom, tužiocima i sudijama, na informisanju, obuci i operacionalizaciji preventivnih mehanizama koji će doprineti izgradnji bezbednijeg okruženja za rad novinara i novinarki.

Obaveze Srbije

Iz perspektive OEBS-a, Bratu podseća na obaveze preuzete od strane svih 57 država učesnica, uključujući i Srbiju: Da se preduzmu efikasne mere za okončanje nekažnjivosti za zločine nad novinarima, obezbeđivanjem odgovornosti kao ključnog elementa u sprečavanju budućih napada; Zatim, da se javno i nedvosmisleno osude svi napadi i nasilje nad novinarima;I na kraju, da se javno i nedvosmisleno osude i napadi na novinarke, kao što su seksualno uznemiravanje, zlostavljanje, zastrašivanje, pretnje i nasilje.

U Velikoj Britaniji usvojen prvi zakon protiv SLAPP tužbi

IJAS

08/11/2023

napad-ppo4wnxmqif338m2sf1dd3m2rywkh14ar5nz088bc4 — Foto: Pixabay

Ujedinjeno Kraljevstvo je 26. oktobra ove godine u Aktu o ekonomskom kriminalu i korporativnoj transparentnosti uključilo odredbe protiv SLAPP tužbi, piše Evropska federacija novinara.

Usvajanjem novih zakonskih odredbi, kako piše Evropska federacija novinara, Ujedinjeno Kraljevstvo daje dozvolu sudovima da odbace SLAPP tužbe koje su pokrenute protiv novinara koji izvještavaju o ekonomskom kriminalu i korupciji. To znači da sudije mogu odbaciti zahtjeve prije suđenja ukoliko, kako se navodi, procijene da postoji namjera ograničavanja prava na slobodu govora ili uznemiravanja optuženika ili da mu prouzrokuje druge štete i neugodnosti.

Iz Evropske federacije novinara kažu da ove mjere predstavljaju važan korak u odbrani slobode izražavanja i istraživačkog novinarstva jer se SLAPP tužbe koriste za zastrašivanje novinara, crpljenje njihovih resursa i njihovo ušutkavanje.

Iz Koalicije za borbu protiv SLAPP tužbi iz Velike Britanije pozdravili su ovu odluku koja uključuje prvu anti-SLAPP odredbu u britanskom zakonu. Iako je riječ o veoma važnom trenutku, iz Koalicije napominju da su ove zakonske odredbe ograničene jer štite samo one novinare koji izvještavaju o ekonomskom kriminalu i korupciji i ne pružaju univerzalnu zaštitu protiv SLAPP tužbi. Iz Koalicije su pozvali na uvođenje jedinstvenog zakona protiv SLAPP tužbi koji će omogućiti jednaku zaštitu svima koji govore u javnom interesu.

Osim toga, iz Koalicije protiv SLAPP-a su naveli da Ujedinjeno Kraljevstvo predstavlja “raj” za tužbe za klevetu ističući kako britanske sudove koriste i stranci kako bi poslali novinare pred sud, kao i moćnici čiji je cilj obustaviti istraživačko novinarstvo.

Istraživanje iz 2020. Centra za vanjsku politiku pokazalo je, kako se navodi, da se novinari koji izvještavaju o ekonomskom kriminalu van Ujedinjenog Kraljevstva suočavaju sa jednakim brojem sudskih postupaka u Engleskoj kao u svim drugim evropskim zemljama i Sjedinjenim Američkim Državama zajedno. Također se navodi da je veoma skup angažman britanskih advokata i da takva suđenja koštaju i do pola miliona funti za svaku od uključenih strana.

Dalia Nasreddin, iz engleskog PEN centra, insistirala je na tome da SLAPP tužbe ne budu povezane samo sa ekonomskim kriminalom već da se mogu odnositi na bilo koji drugi kontekst uključujući izvještavanje o seksualnom uznemiravanju, ratu i drugim temama. Nasreddin je, kako piše Evropska federacija novinara, poručila da je ključno da se jedinstveni zakon protiv SLAPP tužbi odmah uvede.

Jessica Ni Mhainin iz Index on Censorship organizacije je poručila da je ključno da se nove zakonske odredbe vide kao odskočna daska u borbi protiv SLAPP tužbi, ali ne i kao krajnji rezultat.

Prema izvještaju Koalicije protiv SLAPP tužbi (CASE) u Evropi za 2023. godinu zabilježeno je više od 820 slučajeva u 35 zemalja.

SLAPP tužbama najčešće su izloženi novinari, aktivisti, medijske kuće, urednici i nevladine organizacije koji se, na taj način, žele ušutkati i zastrašiti.

Izveštaj Evropske komisije: Ograničen napredak u oblasti slobode izražavanja

IJAS

08/11/2023

Evropska Komisija danas je objavila Izveštaj o Srbiji za 2023. godinu. U oblasti slobode izražavanja navedeno je da je ostvaren ograničen napredak. Novinari rade pod pritiskom i pretnjama za šta su odgovorni visoki zvaničnici koji komentarišu njihov rad. Nezavisnost REM-a će ojačati primenom novih medijskih zakona, a mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti treba poboljšati.

Bezbednost novinara je i dalje ugrožena

U najnovijem Izveštaju o napretku Srbije Evropska komisija je pohvalila brzo reagovanje policije i tužilaštva, u saradnji sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, u nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima. „Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru. Učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je previše ograničena u zakonskom okviru“, navodi se u zaključcima Izveštaja.

Marija Babić, pravnica iz NUNS-a se slaže da postoji napredak kada je u pitanju inicijalno postupanje nadležnih.

„Kada se slučaj prijavi zaista su brze reakcije u pojedinim slučajevima. Generalno, postojanje samog uspostavljenog mehanizma kontakt tačaka je dobro, ali to je daleko od toga da smo zadovoljni i da je napravljen napredak. I dalje smatramo da istrage moraju biti efikasnije, mora biti više osuđujućih presuda koje bi pored kazne za počinioca imale i preventivni karakter tj. odvraćajući efekat na buduće počinioce. I na takav način stvarati okruženje u kojem novinari mogu nesmetano da obavljaju svoj posao“, navela je Marija Babić komentarišući deo izveštaja u oblasti slobode izražavanja.

Kada su u pitanju izjave visokih zvaničnika i negativna retorika prema određenim medijima, to je nešto na šta sam NUNS ali i Evropska komisija upozoravaju već duži niz godina, kaže Babić.

„Tom negativnom retorikom oni stvaraju nepovoljno okruženje za rad novinara koji su kritički orijentisani prema vlasti i stvaraju takvu atmosferu u celom društvu gde je postalo normalno da novinari budu meta različitih vrsta napada, pretnji i uznemiravanja, što nikako ne sme da bude. NUNS je do sredine oktobra ove godine zabeležio veliki broj napada i pritisaka, a karakteristično za ovu godinu su upravo pritisci i različite vrste targetiranja od strane najviših javnih funkcionera, kako na konferencijama za medije i kroz gostovanja na drugim medijima, tako i putem društvenih mreža. Sve dok takva retorika postoji ne možemo da očekujemo da će pitanje bezbednosti novinara ostvariti bilo kakav napredak“, objasnila je pravnica NUNS-a.

Novi medijski zakon će ojačati nezavisnost REM-a

Srbija je nastavila da sprovodi akcioni plan medijske strategije, navodi se dalje u Izveštaju. Nakon većeg kašnjenja, a kasnije i javnih konsultacija, „konsultacija sa medijskim udruženjima i užurbanih konsultacija sa Evropskom komisijom, usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima pre raspuštanja parlamenta u oktobru 2023. godine“.

Novi medijski zakoni bi trebalo da ojačaju nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM), stoji u Izveštaju.

Babić se slaže da su novim Zakonom o elektronskim medijima uvedena dobra rešenja kada je u pitanju Regulatorno telo za elektronske medije koja bi trebalo da doprinesu većoj nezavisnosti.

„Međutim, ima delova za koje smatramo da su trebali biti detaljnije regulisani, kao što su javnost rada REM-a, dostupnost pojedinih dokumenata, da se podnosiocima prijave protiv emitera zbog kršenja zakona i podzakonskih akata omogući da imaju svojstvo stranke u postupku, zatim deo koji se odnosi na praćenje predizborne kampanje od strane REM-a. Ono što je ključno i na čemu smo insistirali je „reset“ Saveta REM-a i izbor novih članava REM-a u roku od godinu dana od stupanja na snagu novog zakona kako je navedeno u novom zakonu. S obzirom na dosadašnji rad trenutnog Saveta, to je ključno da se uradi kako bi bilo izmene zakona imale smisla i dovela do poboljšanja. Takođe, veoma bitna stvar je i sprovođenje samih zakona, jer smo i do sada mogli da vidimo da se zakoni nisu u potpunosti primenjivali i a je to bila jedna od glavnih problema u našoj državi“, rekla je ona.

Zaštita medijskog pluralizma

„Zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Vlasništvo nad medijima od strane državnih preduzeća bilo je istaknuto u razmatranjima… Treba razjasniti da se antimonopolska pravila i pravila kontrole koncentracija primenjuju na medijski sektor, a mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti dalje treba poboljšati. Sprovođenje takvih zaštitnih mera treba pažljivo pratiti u praksi“, navedeno je u Izveštaju.

„Jedan od najvećih problema je što je novim Zakonom o javnom informisanju i medijima omogućen povratak države u valsništvo medija i otvara se mogućnost legalizacije dosadašnjeg nezakonitog postupanja Telekoma i uticaja na medijsku scenu. Na taj način se otvara mogućnost neravnopravnih tržišnih uslova, neprimerenog uticaja na uređivačku politiku i potpune kontrole sadržaja od strane države u tim medijima“, pojasnila je Babić.

U Izveštaju Evropske komisije u delu o slobodi izražavanja pohvaljeno je još i usklađivanje kriterijuma sa pravnim tekovinama EU na ocenu državne pomoći.

Takođe, podseća se da je „REM u avgustu 2022. objavio poziv za dodelu pete licence za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, koja još uvek nije dodeljena, bez verodostojnog opravdanja.“

Zabrinutost izaziva i politički i ekonomski uticaj na medije, a posebna preporuka je na preduzimanje mera u suprotstavljanju anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavljanje „stranim manipulacijama informacijama“ posebno u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine.

Prorežimska medijska mašinerija ušla u predizbornu kampanju

IJAS

08/11/2023

novine-tabloidi-mediji-n1-89128-p6rr9zt2equgszpj6ozvfcvffkavktoi7jvikwe5ic — Foto: N1

Srbiju ponovo očekuju vanredni parlamentarni izbori 17. decembra, a u trku se, osim političara, uključuju i mediji koje već preplavljuju tekstovi o političarima opozicije kao alkoholičarima, lopovima, licemerima i večitim studentima. Tako je i portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas“ gde lidera Stranke slobode i pravde nazivaju nemoralnim i bahatim, Kurir piše da „Đilasu treba verovati samo kad uzima“, a Informer celu opozicionu koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde zove „alkos koalicijom“. Sa druge strane, o Vučiću, očekivano, samo najlepše.

Izvorni članak je objavljen 01.11.2023. (Srbija Danas)

Izbori još nisu bili ni raspisani kada je vladajuća koalicija krenula u kampanju koju su odmah podržali i prorežimski mediji. Sezona lova na opoziciju je otvorena prošle nedelje na sednicama parlamenta, kada je, kako piše Istinomer, Đilas za tri dana iz skupštinskih klupa spomenut više od 500 puta, iako nije narodni poslanik niti je bio predmet rasprave.

„U ta tri dana 79 puta je direktno rečeno da je Đilas opljačkao, oteo ili ukrao od građana 619 miliona evra“, piše Istinomer.

Istražni i pravosudni organi dosad nisu utvrdili bilo kakvu krađu 619 miliona evra. Ipak, politička vlast ovu cifru već godinama koristi kao propagandnu figuru koja se poteže kada se treba razračunati sa opozicijom, naročito u vreme pred izbore.

Tu figuru su narednih dana počeli da recikliraju i mediji. Tako je portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas – Kako od 0 do 619 miliona evra?!“ u kome Đilasove poteze dok je bio na vlasti u Beogradu naziva bahatim, nemoralnim i kriminalnim.

„Cifru od zarađenih 619 miliona evra koja se stalno vezuje za njegovo ime Đilas više ne pokušava ni da demantuje. Naprotiv, kako je rekao nedavno, on se time ponosi? (…) Izgleda da ne haje što svi upiru prstom u njega, već mu se osladilo, pa je bio opet da zajaše državnu i gradsku kasu“, piše Srbija Danas, slobodnim stilom, u nepotpisanom tekstu.

Đilas je, inače, u prošlosti više puta naveo da je reč o desetogodišnjim profitima njegovih firmi na koje je, kako kaže, plaćen porez.

Kampanji protiv Đilasa pridružio se i Kurir, čiji tekst prenosi i Srbija Danas.

„ŠEMA ĐILASOVOG BOGAĆENJA: Gulio kožu s leđa roditeljima male dece, sad laže penzionere!“, piše Kurir, tabloid koji, inače, sa ponosom ističe da je prvi tabloid u Srbiji koji je angažovao menadžera za etiku radi unapređenja etičkih standarda i profesionalizma u izveštavanju.

Dragan Đilas je, kako pokazuju i godišnje analize Raskrikavanja, najomraženija opoziciona figura u domaćim tabloidima. Osim priče o navodnoj pljački 619 miliona evra, vlast i tabloidi su protiv njega pokrenuli i aferu „Mauricijus” sredinom 2021. godine tvrdeći da ima tajne bankovne račune na Mauricijusu i u Švajcarskoj. Međutim, iako su sada opet u jeku antiopozicione kampanje, ni vlast ni prorežimski mediji „Mauricijus” više ne spominju – istraživanje KRIK-a iz marta ove godine otkrilo je da je ta afera u stvari bila fabrikovana i da je iza nje stajao Izraelac Tal Hanan, čovek koji se bavi nameštanjem izbora u svetu, proizvodi lažne vesti i diskredituje protivnike svojih klijenata.

I dok opoziciju bespoštedno targetiraju, prorežimski mediji nemaju ni reči kritike na račun 11-godišnje vlasti Srpske napredne stranke. Naprotiv, o njima se izveštava samo pohvalno, a ovo su samo neki od primera naslova na sajtu Srbije Danas:

„ŠTO MNOGI NISU ZA 100 GODINA, OVA VLAST URADILA ZA TRI GODINE“

„SAMO POGLEDAJTE REZULTATE“ Vučić u nekoliko minuta ogolio nesposobnost bivšeg režima (VIDEO)“

„SRPSKA EKONOMIJA CVETA! Vučić prezadovoljan rezultatima, a evo kakvo nas iznenađenje čeka za 15 dana“.

Portal Srbija Danas, prorežimski orijentisan, od prošle godine je u vlasništvu Gorana Lalića, koji je prethodno bio glavni i odgovorni urednik. Lalić je i osnivač Fakulteta društvenih nauka, privatnog fakulteta na Novom Beogradu, na kome radi i kao prodekan. Portal N1 je 2020. godine pisao da je ova ustanova upisivala studente iako nije imala akreditaciju, a lider Dveri Boško Obradović tvrdio je da je reč o „naprednjačkom fakultetu“ na kome predaju kadrovi sa Megatrenda.

Pre Lalića, do jeseni 2022. vlasnica i direktorka je bila Aleksandra Martinović koja je potom postala direktorka sektora za multimedijalne sadržaje u državnoj kompaniji Telekom Srbija.

„Alkos koalicija“

Ništa manje pristrasni nisu drugi prorežimski mediji, a umesto kritičkog tretmana svih učesnika u trci za paralament i objektivnog predstavljanja predizbornih lista, javnost čita uvrede i optužbe.

„BRUKA I SRAMOTA, TAJKUN HOĆE PIJANCE NA ČELU DRŽAVE! ALKOS KOALICIJA“, piše Informer u jučerašnjem broju, u obračunu sa liderima pokreta Ne davimo Beograd Radomirom Lazovićem i Dobricom Veselinović. Pokret Ne davimo Beograd je, inače, takođe deo šire opozicione koalicije koja izlazi na izbore na zajedničkoj listi „Protiv nasilja“, zajedno sa Strankom slobode i pravde, Ekološkim ustankom Aleksandra Jovanovića Ćute, „Moramo“ Nebojše Zelenovića i stranka „Srce“ Zdravka Ponoša. Prvi na listi je upravo Lazović.

„Radomir Lazović i Dobrica Veselinović, glavni kadrovi na izbornoj listi Đilasa, ne kriju sklonost ka alkoholu pa su društvene mreže prepune njihovih fotografija na kojima piju pivo“, piše Informer eksplicitno ih nazivajući pijancima.

Alo piše da je Lazović dobijao novac od „Kurtijevog čoveka“, a posvetili su deo prostora i obračunu sa desnim delom opozicije. Nakon što je objavljeno da je lider Novog DSS-a Miloš Jovanović ponudio program saradnje sa ostalim desničarskim strankama, u kome je predložio saradnju sa ostatkom opozicije, Alo je objavio da je u pitanju „najveće licemerje u srpskoj policiji“ i da se „Miloš čepi Đilasu za šaku vlasti“.

„Lider Novog DSS-a se deklariše kao patriota, a pravi savez s onima za koje je Kosovo nezavisno, a Srbi genocidan narod“, piše Alo. Inače, ni optužba da deo opozicije traži da se Srbi proglase genocidnim narodom nije utemeljena, o čemu smo već pisali.

Kao kontrast propasti u koju bi opozicija povela Srbiju ako bi se došla na vlast, tabloidi podsećaju na alternativu u vidu vlasti Srpske napredne stranke zahvaljujući kojoj, kako predstavljaju, Srbija cveta.

NUNS: Opština Surdulica da raspiše konkurs za medije

IJAS

07/11/2023

Opština Surdulica još uvek nije raspisala ovogodišnji konkurs za medijske projekte iako je zakonska obaveza lokalnih samouprava da svake godine iz budžeta odvoje deo sredstava za te namene. Pozivamo lokalnu samoupravu opštine Surdulica da raspiše konkurs za medije kako bi lokalni mediji mogli kvalitetno da izveštavaju o dešavanjima iz tog mesta.

Poverenik NUNS-a Radoman Irić kaže da je više puta u poslednja tri meseca razgovarao sa čelnicima opštine Surdulica, sa ciljem da raspišu konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, međutim, to se još uvek nije desilo.

“Dvanaest, od preko trideset aktivnih medija u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu svakoga dana se pitaju kada će opština Surdulica raspisati medijski konkurs. U ponedeljak sam ministru Novici Tončevu, koji se za sve pita u Surdulici, uputio SMS poruku, na koju sam istog trenutka dobio odgovor “I, opusti se”, što znači da od konkursa nema ništa“, naveo je Irić.

Podsećamo lokalne samouprave, a samim tim i čelnike opštine Surdulica da je prema Zakonu o javnom informisanju i medijima propisno obavezno godišnje izdvajanje iz budžeta za medije. Opstanak lokalnih medija zavisi od državne pomoći, a oni su potrebni građanima kako bi bili tačno i blagovremeno informisani.

Pozivamo nadležne da ispune zakonsku obavezu i u što kraćem roku raspišu konkurs za sufinansiranje medijkih projekata. Takođe, sredstva koja se odvajaju za te namene treba da budu pristojna, a ne minimalna, kao što je to bio slučaj u prethodnim ciklusima, kako bi mediji mogli kvalitetno da obavljaju svoj posao.

Nezavissno udruženje novinara Srbije

7. novembar 2023.

Generalni sekretar IFJ Entoni Belandžer: Hitno ispraviti nepravdu koju trpe prekarni radnici u RTV

IJAS

07/11/2023

Medjunarodna federacija novinara (IFJ) objavila je na svom sajtu informaciju o aktivnostima Sindikata novinara Srbije u nastojanju da se reši status novinara i medijskih radnika koji godinama, neki i decenijama rade na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

U tekstu se navodi da će lidere Sindikata novinara Srbije 10. novembra primiti ministar informisanja i telekomunikacija povodom rešavanja stausa 135 prekarnih radnika na Radioteleviziji Vojvodina:

– Međunarodna federacija novinara (IFJ) pozdravila je ministrovu posvećenost da se sastane sa liderima Sindikata novinara Srbije (SINOS) zajedno sa predstavnicima 135 radnika pogođenih nezakonitim korišćenjem kratkoročnih ugovora koji im uskraćuju niz radnih prava – navodi se u tekstu uz preciziranje da je kampanja, koju je podržao IFJ u okviru svog projekta Unija za uniju (UTU), pomogla da se krene u rešavanje ovog dugotrajnog pitanja.

U tekstu se citira pismo koje je SINOS uputio ministru i u kojem izražava očekivanje da će u razgovoru sa ministrom naći način da se pomogne kolegama da izadju iz nesigurnog statusa i da se prava iz radnog odnosa i kolektivnog ugovora odnose i na njih.

Generalni sekretar IFJ Entoni Belandžer je tim povodom izjavio: „Pozdravljamo saglasnost ministra da se sastane sa našim članovima, ali nam je potrebno više od reči – potrebna nam je hitna akcija da ispravimo nepravdu koju su ovi radnici trpeli dugi niz godina. Oni moraju imati pravo na bolovanje, penzije i druga prava iz radnog odnosa”.

Zorić: U Srbiji stvoreno pogodno tle da vas u manjku argumenata targetiraju

IJAS

07/11/2023

jelena-zoric-768x424 — Jelena Zorić, Snimak ekrana; Jutjub/Nova S

Novi medijski zakon nije samo pretnja nezavisnom novinarstvu, već preti da ugrozi region i zemlje Evropske unije, jer Telekom posluje i tamo, izjavila je FoNetu novinarka Balkanske istraživačke mreže Srbije (BIRN) Jelena Zorić, ukazavši da se loši primeri brzo šire na Balkanu.

Kada političare „uhvatite sa rukama u medu“, oni postaju agresivni i opasni, jer nemaju argumente, ocenila je Zorić u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni i napomenula da im u korist idu atmosfera u medijima i zakonska regulativa.

Prema njenom viđenju, u Srbiji je stvoreno pogodno tle da vas u manjku argumenata targetiraju, blate i satanizuju preko svojih režimskih šema i propaagandnih glasila koji zapravo nisu mediji, već propagandna mašinerija

Kada bi po svim pravilima gledali šta su zaista mediji i da biti medij ne znači samo posedovati kameru, tehniku i nekoga ko sebe naziva novinarom, onda bismo došli do toga da je u Srbiji malo medija i novinara, smatra Zorić.

Upitana da li se oseća ugroženo zbog toga što nije dobila institucionalnu podršku zbog otvorenih pretnji jednog od branilaca u slučaju „Jovanjica“, ona je odgovorila da se u Srbiji ne osećaju dobro ljudi koji rade svoj posao kako treba i koji ne žele da se „ulizuju“ vladajućim strukturama.

„Zbog svega toga atmosfera postaje toliko napeta da se onda ne osećaju dobro ni oni koji ne rade dobro svoj posao jer u tako polarizovanom sistemu svi reže jedni na druge i svi su u opasnosti“, ukazala je Zorić.

Ona je ukazala da je potpuno očekivano da dobijate pretnje u sistemu u kojem je branilac prvooptuženih za organizovani kriminal šef parlamentarnog odbora za pravosuđe, ili drugi branilac bivši pripadnik Državne bezbednosti (DB).

„Ti ljudi su u isto vreme i vlast i branioci prvooptuženih za organizovani kriminal i kad ja postavim sebi pitanje kao vi meni da li se osećam ugroženo, najbolje je da o tome ne razmišljam, ukoliko želim da nastavim da radim, pošto ne želim da me to ometa“, objasnila je Zorić.

Govoreći o stalnim pritiscima i pretnjama koje nepristrasni novinari svakodnevno trpe, ona je predočila da ne smatra normalim da neko trpi pretnje zato što radi svoj posao i objavljuje istinu koja je potkrepljena dokumentacijom.

Kako je ilustrovala, „dešava se da vas napadaju ljudi koji su upitnog kredibiliteta, koji se u javnom prostoru pojavljuju u zapuštenom, neurotičnom stanju ili su optuženi za najgori organizovani kriminal, a ukoliko ih i tužite, onda im dajete kredibilitet kada se pojavite sa njima u sudu“.

Zbog toga mi je bilo teško da podnesem tužbu i tamo gde je bilo izvesno da ću je dobiti, jer sam imala dozu gađenja da sa tim osobama uđem u sudnicu i da se dovijam kako da se raspravljam sa budalama, naglasila je Zorić.

Upitana da li postoji adekvatna institucionalna podrška novinarima koji se odluče da prijave pretnje, ona je uzvratila da pravosudni sistem u Srbiji toliko loše radi da ljudi gube motiv da se upuštaju u unaped izgubljene bitke.

„Od tužilaštva i tužilaca koji se bave novinarima i koji su kontakt tačke, naišla sam na nekoliko tužilaca u Beogradu koji ozbiljno shvataju svoj posao i kojima je zaista stalo do njihovog posla, ali i dalje je reč o pojedincima, a ne o sistemu i onda vas sve to demotiviše“, zaključila je Zorić

Draža Petrović o napadima na novinare: Običan čovek gleda predsednika, pa misli da je to legitimno

IJAS

07/11/2023

draza-n1-1-p2k9azku2i2lx4vpful4vbxeijzlqgjzvwcwh64j1g — slika: N1

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je da je od početka godine, pa sve zaključno sa septembrom zabeleženo 60 slučajeva pretnji i napada na novinare, a tome su najizloženiji bili novinari lista Danas i televizije N1. Sa kakvim se problemima novinari Danasa susreću objasnio je glavni i odgovorni urednik tog beogradskog dnevnog lista Dragoljub Petrović.

„Postoje dve vrste napada – sa društvenih mreža gde neki, uglanvom anonimni likovi prete u određenim momentima, na primer kada je napeta sistuacija oko Kosova. Tako smo pre mesec dana imali slučaj da je neko napisao na našoj stranici da ćemo biti spaljeni. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je reagovalo, a on je pronađen i protiv njega je pokretnut postupak zbog ugrožavanja sigurnosti novinara Danasa“, naveo je on.

Druga vrsta napada, nastavlja, dolazi sa vrha vlasti.

„Obični ljudi gledaju kako se vlast odnosi prema medijima koji su slobodni, pa misle da tako treba. Gledaju predsednika koji naše medije targetira i proziva nas da radimo protiv države ako kritikujemo njega, jer izjednačava sebe i državu. Ako prvi čovek države tako postupa, onda i onaj običan koji sedi kod kuće misli da je to legitimno“, podseća on.

Međutim, nova serija pretnji, optužbi i spinovanje počela je prošle nedelje nakon što je na TV N1 emitovan film „Ja, Aleksandar: Državni gambit„.

„U četvrtak uveče, kada je emitovan prvi deo filma, u 22 sata se na svim portalima režimskih tabloida, pa čak i na Politici koja to nije, pojavio jednoobrazan, istovetan tekst kako je cilj tog filma da se Vučić likvidira„, podseća Petrović.

Međutim, redakcija Danasa našla se u posebnoj situaciji.

„Predsednik je prvi spomenuo, ničim izazvan, u gostovanju na TV Prva kako je on kriv što ima ne znam kakve usne, ali da je njegov otac Anđelko Vučić, a ne Fahri Musliju. Mi smo onda odlučili da napišemo tekst o tome ko je Fahri Musliju, koga dobro znamo, koji je dugo bio dopisnik iz Beograda, te znamo da i on proživljava neverovatne neprijatnosti što se ta priča provlači po opskurnim tablodima i društvenim mrežama i ovde, i na Kosovu“, kazao je Petrović.

Cilj teksta je, napominje, bio da se opiše kako život jednog čoveka može postati jeziv, jer ga ljudi u okolini u kojoj živi posmatraju kao navodnog oca predsednika Vučića.

„U tom tekstu piše da su opskurni tabloidi i ovde, i na Kosovu preneli tu glasinu i Fahri Musliju je postao žrtva. Režimska propaganda je to izvrnula. I smešno je što jedan državnik komentariše šta je neki tabloid pisao o njemu pre 10 godina, a onda i uvlači tog čoveka u celu tu priču“, naglašava Petrović.

Nakon tog teksta, nastavlja, počeo je klasičan medijski spin kako Danas ugrožava predsednikovu porodicu i piše da je Musliju njegov otac.

„To je vrlo lako porediti, samo pogledajte tekst na sajtu Danasa, ali verujem da niko od tih ljudi koji nas napadaju tekst nije pročitao“, poručuje Petrović.

Napada na novinare bilo je još od 1990-ih godina, a Petrović smatra da se neke paralele mogu podvući.

„Tada niste imali društvene mreže i botove. I vlasti su tada označavale određene medije kao izdajničke, snage haosa i bezumlja, strane plaćenike, Soroševe plaćenike… Pogodovalo je što je bio rat, pa je bilo i više nacionalnih tenzija. Ali tada je i bilo više slobodnih medija. Napadi su bili istovetni, ali možda je bila bolja situacija za medije, jer ih je više bilo slobodnih“, podsetio je on.

Novinari ipak, dodaje, nisu preterano plašljiva kategorija, jer se obično zamerite nekim uticajnim krugovima u društvu.

„Prošle godine, 6. novembra, dobili smo ono jezivo pismo da ćemo završiti kao redakcija Šarlija ebdoa. Autor ili autori nisu pronađeni. Imali smo dobro saradnju, i policija je poslala patrolu koja je tu bila mesec i po dana, a onda su oni rekli da njihovo prisustvo više nije potrebno, te da će brinuti o nama na drugi način. Ne znamo kako“, kazao je on.

Uprkos svemu tome, on kaže da u Srbiji više sreće ljude koji manje veruju u to što predsednik priča.

„Njima je jasno da predsednik od svega pravi rijaliti, ali opasno je i to što mali broj ljudi veruje, jer ima onih koji upijaju sve te vesti Pinka, Hepija, tabloida, te misle da smo mi iz United Medie državni neprijatelji. Napadi traju i kad nije predizobrna kampanja. Imali smo više puta u toklu 10 godina strahovite kampanje zbog bezazlenih stvari, specijalne emisije na Pinku zbog atentata na predsednika Vučića koji nije ni postojao“, podsetio je on.

Uvek se u celu tu priču, osim opozicije, ubacuju i mediji, dodaje.

„Oni po svaku cenu hoće da nas spoje sa Draganom Đilasom, iako svi mi koji radimo u medijima UM znamo da Dragan Đilas nema nikakav uticaj na naše tekstove, niti imamo neke zahteve da protežiramo opoziciju. Kada je Danas postao deo UM imao sam problem da objasnim nekim novinarima da mogu da kritikuju i Đilasa. Čak i profesionalci poveruju toj propagandi“, kaže Petrović.

On je za kraj čitaocima Danasa poručio – verujte samo slobodnim i normalnim medijima, nemojte verovati spinovima.

Izveštaj EK: Sloboda medija i dalje zabrinjavajuća

IJAS

07/11/2023

U godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.

Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila „ograničen napredak“ u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.

„Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru“, podvlači se u dokumentu.

Dodaje se takođe da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju „izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja“. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se u ovom dokumentu.

Evropska komisija smatra da će novi zakoni „ojačati nezavisnost“ Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

U odlomku koji se odnosi na REM, spominje se da je u avgustu objavljen poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, kao i da ona još nije dodeljena „bez verodostojnog opravdanja“.

„Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, podvlači se u ovom dokumentu.

1...404142...158 Page 41 of 158

Safejournalists.net