Srbija je sa 91. pala na 98. mesto među 180 zemalja, najniže među državama bivše Jugoslavije. Najbolje rangirane po medijskim slobodama Severna Makedonija (36) i Crna Gora (40). BiH na neslavnom 81. mestu, uglavnom zahvaljujući Republici Srpskoj. Samo Albanija lošija od Srbije na Balkanu

U jutros objavljenom godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda (The World Press Freedom Index) Reportera bez granica (RBG), Srbija je pala za sedam mesta, pa je sa ionako niskog 91. došla na 98. mesto među 180 rangiranih zemalja.

Medijske slobode u Srbiji su, prema novom izveštaju RBG, najniže među državama bivše Jugoslavije, dok su na pretposlednjem kad je u pitanju Balkan – iza Srbije je samo Albanija, koja je ove godine 99.

Srbija je u gotovo neprestanom slobodnom padu na listi Reportera u poslednjih 10 godina. Zauzimala je 54. mesto 2014, posle čega je skoro svake godine padala, da bi 2024. prvi put iz grupe zemalja označenih kao „problematične“ pala među one čije su medijske slobode okarakterisane kao „teške“. Jedino je Albanija iz regiona svrstana u istu kategoriju.

Iz pisanih komentara Repotera bez granica, u koje je Cenzolovka imala uvid, vidi da je svih šest zemalja Zapadnog Balkana zabeležilo pad na Svetskom indeksu medijskih sloboda. Najveći indeks pada RBG beleže kada je u pitanju Kosovo (za 19 mesta, sada je 75), dok je najmanje promena u Severnoj Makedoniji (36) i Crnoj Gori (40).

„U Srbiji su partija na vlasti i mediji bliski vladi povećali broj napada na nezavisne novinare. U vreme tenzija sa Srbijom, novinari na Kosovu su bili izloženi brojnim fizičkim napadima, dok je vlada u Prištini izvršila neopravdani pritisak i na privatne i na javne medije. U Republici Srpskoj, čiji nacionalistički opredeljen predsednik redovno napada novinare, kleveta je ponovo kriminalizovana, a raspravlja se i o zakonu o ‘stranim agentima’. U najbolje plasiranim zemljama u regionu, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, sloboda štampe je narušena političkim i pravosudnim pritiscima na medije tokom 2023. godine“, kaže se u komentarima Reportera bez granica.

Kažnjavanje zločina počinjenih nad novinarima i njihova zaštita od strane pravosudnog sistema je ocenjeno kao „veliki izazov“ za sve zemlje Zapadnog Balkana.

„Sa jedne strane, Jovo Martinović je u Crnoj Gori je definitivno oslobođen lažnih optužbi, i izvršioci napada na Milana Jovanovića su osuđeni u Srbiji. S druge strane, konačna presuda u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije je fijasko“, ocenjuju Reporteri bez granica.

Ova organizacija takođe ukazuje da je „poverenje u informacije na Zapadnom Balkanu ugroženo zbog ruske propagande“.

U Gazi ubijeno više od 100 palestinskih novinara

Kako se navodi u opštem pregledu stanja slobode medija, „slobodu štampe širom sveta ugrožavaju upravo ljudi koji bi trebalo da je garantuju – predstavnici vlasti. Ovaj zaključak je zasnovan na činjenici da je politički indikator zabeležio najveći pad među pet indikatora koji se koriste za sastavljanje rang liste – pored političkog, indikatori su ekonomski i socio-kulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost.

Reporteri navode da je uočljiv „jasan nedostatak političke volje od strane međunarodne zajednice da zaštiti novinare“, posebno kada se ima u vidu sukob u Gazi. Tamo je zabeležen “rekordan broj kršenja prava novinara i medija“, uključujući činjenicu da je više od 100 palestinskih novinara ubila izraelska vojska . od toga je bar 22 reportera ubijeno na zadatku.

U izveštaju Reportera bez granica se podseća kako je ovo godina izbora u velikom broju država na svetu, i da je nasilje nad novinarima česta pojava u vreme izbora. Zloupotreba veštačke inteligencije u danima pred izbore je ocenjena kao „uznemirujuća“.

„U mnogim zemljama je pojačana kontrola nad društvenim medijima i internetom, dolazi do ograničavanje pristupa, blokiranje naloga i suzbijanje poruka sa vestima i informacije. Novinari u Vijetnamu (174) koji javno izražavaju svoje mišljenje na društvenim mrežama često završe u zatvoru.

Isto je i u Kini (172), koja drži najveći broj novinara u zatvoru na svetu. Kina „nastavlja da vrši strogu kontrolu nad protokom informacija, sprovodeći cenzuru i nadzor sadržaja na internetu“, ukazuju u RBG.

Čak je i trojac na vrhu Svetskog indeksa slobode medija pao na političkom indikatoru Indeksa. Uprkos tome što je zadržala svoju poziciju na vrhu tabele, Norveška je među zemljama koje su zabeležile pad političkog indikatora. Isto je sa Danskom na 2. i Švedskom na 3. mestu.

Na dnu prošlogodišnjeg indeksa su se nalazili Vijetnam, Kina i Severna Koreja  koje su ustupile svoje mesta zemljama čiji su politički indikatori naglo pali. Avganistan je pao za 44 mesta na rang listi otkako su talibani preuzeli kontrolu, posle čega je zabeležen veliki broj progona novinara. Iza njega su Sirija i Eritreja  koje su u izveštaju ocenjene kao „medijske zone bezakonja“, sa rekordnim brojem novinara koji su privedeni, nestali ili zdržani kao taoci.

Izvor: Cenzolovka

Danas je Međunarodni praznik rada, dan sećanja na demonstracije radničkog pokreta održane u Čikagu 1886. godine. Odnosno, dan koji treba da bude podsetnik svima da je borba za bolje uslove rada neprestana.

Ovim povodom želimo da naglasimo da je položaj novinara i medijskih radnika u Srbiji daleko od zavidnog. Posao je neizvestan, naknade su niske, dok pritisci dolaze sa svih strana, u svim oblicima, neretko kao pretnje, ali i fizički napadi. Najveću odgovornost za takvo stanje u Srbiji snose institucije i zato ih pozivamo da stvore bolje okruženje za rad novinara.

Naša istraživanja pokazuju da je socijalni i ekonomski položaj novinara i drugih medijskih radnika u Srbiji i dalje nepovoljan. Veliki problem predstavlja nesigurnost u kojoj brojni novinari rade, bez zagarantovanih radnih prava, sa nesigurnim ugovorima po kojima su angažovani.

U najtežem položaju su oni novinari koji rade van radnog odnosa, na privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu i nemaju nikakvu zaštitu.

Loša finansijska situacija uticala je da pojedini novinari rade u više medija kako bi obezbedili osnovna sredstva za život ili da rade druge poslove van novinarstva. Sa istim problemima se susreću i mladi novinari.

Na loše uslove utiče celokupno stanje slobode medija, kao i različiti pritisci što u krajnjoj liniji ostavlja direknte posledice po mentalno zdravlje novinara.

Novinari su gotovo svakodnevna meta političkih funkcionera. Umesto da odgovaraju  na novinarska pitanja, oni se verbalno, često uličarskim rečnikom, obračunavaju sa novinarima. Na taj način od novinara prave legitimne mete u javnosti, te se mnogi suočavaju sa raznim pretnjama, što ugrožava njihovu bezbednost. Pretnje i napadi na novinare retko se kažnjavaju, a ako se dospe do sankcija, one su minimalne.

Koalicija za slobodu medija zato poziva institucije u Srbiji, kao najodgovornije za stečeno stanje, da stvore bolje uslove za rad novinara, a građane da budu saveznici novinarima u borbi za bolji položaj, jer su i novinari uvek na terenu da podrže borbu građana za ostvarivanje njihovih prava, među koijma su i bolja radna prava.

Ulazak u Evropsku uniju je strateški cilj Srbije. Postoji i strategija komunikacije o pristupanju EU, ali samo na papiru, kako se čini. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne podržava projekte o evrointegracijama jer medjii nisu zainteresovani da obrađuju tu temu, dok se u provladinim tabloidima i na nacionalnim frekvencijama širi anti-EU narativ. Postavlja se pitanje kako bi građani Srbije glasali na eventualnom refendumu i da li bi premijer podneo ostavku u slučaju negativnog odgovora, kao što je to učinio Dejvid Kameron kada su građani Velike Britanije odlučili da izađu iz Evropske unije? 

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija prošle godine nije podržalo nijedan projekat sa temom evropskih integracija Srbije jer, kako navode u odgovoru za NUNS, nije bilo prijava u kojima je navedena ova tematska oblast. Međutim, ova tema nije ni bila ponuđena na listi poželjnih u pozivima Ministarstva, a tako je i ove godine, pa možemo očekivati isti rezultat. Slično je i na lokalnim konkursima.

Istina, u pozivima stoji da učesnici „mogu da predlože i druge teme koje doprinose ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja“, a tema evropskih integracija jeste od javnog interesa, bar tako je definisana u Zakonu o javnom informisanju i medijima.

Ipak mediji se uglavnom drže onih tema koje su ponuđene na konkursu.

Novinarka portala European Western balkans (EWB) Sofija Popović kaže da nije iznenađenje to što nije finansiran nijedan projekat o evropskim integracijama.

“Već je odavno jasno da ta tema nije poželjna u javnom prostoru. I onda kada se o evropskim integracijama govori, to za cilj ima više ispunjavanje forme nego suštine. Tako građani uglavnom ostaju neinformisani o stanju u procesu i benefitima koje Srbija od evropskog puta ima. Svakako da bi bilo veoma važno da Ministarstvo podstiče medije da pišu o ovim temama, posebno na lokalnom nivou, jer se dobar deo obaveza Srbije na putu ka članstvu tiče delovanja na lokalu, kao što je to slučaj sa obavezama iz poglavlja 27 koje se tiče zaštite životne sredine”, kaže Sofija Popović za NUNS.

Analiza MEI pokazuje da je pozitivan odnos prema EU najzastupljeniji u medijima 

Ministarstvo za evropske integracije (MEI) svakog meseca objavljuje „Analizu analitičkih objava u medijskim izveštajima o evropskim integracijama“. Kako nam je rečeno u Ministarstvu, kliping uključuje sve vrste medija, kako nacionalne, tako i lokalne.

Prema analizi za mart 2024. godine bilo je 1475 analitičkih objava. Odnos medija prema EU temama je uglavnom pozitivan (46%), neutralan je u 39% slučaja, kritički u 12%, dok je negativan odnos zabeležen u svega 3% objava.

Kada gledamo program televizija sa nacionalnom frekvencijom i javnih servisa, stičemo utisak da navedeni odnos ne odgovara faktičkom stanju u ovim medijima.

Zato smo pitali Ministarstvo za evropske integracije da nam dostavi podatke za ove medije. Međutim, rečeno nam je da oni poseduju samo zbirne rezultate, onako kako je objavljeno na sajtu Ministarstva, jer nemaju dovoljno kapaciteta da urade analizu za svaki medij posebno, ali i da su ti podaci javno dobro i svako ko je zainteresovan može da izvrši uvid.  Svakako, nijedna od televizija sa nacionalnom frekvencijom ne nalazi se među 12 medija koji najviše izveštavaju o EU.

Novinarka EWB smatra da Ministarstvo za evropske integracije treba detaljnije da objasni metodologiju jer izuzetno mali procenat negativnih narativa odudara od svakodnevne realnosti koju možemo da vidimo u provladinim medijima.

„Osim toga, veliki problem je to što u srpskim medijima dominira jedan protivrečan odnos prema evropskim integracijama. Tako ćete u većini provladinih tabloida i medija sa nacionalnom frekvencijom moći da pronađete neki štur izveštaj ili saopštenje MEI, o na primer sredstvima koje Srbija može da povuče iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a onda će na naslovnoj strani istih tih medija države članice EU biti predstavljene kao neprijatelji Srbije. To građane zbunjuje i oni onda uglavnom ostaju neinformisani“, objašnjava Popović.

Centar za savremene politike istraživao je 2020. godine kako mediji izveštavaju o Evropskoj uniji. Prema tom istraživanju „provladini mediji, a naročito tabloidi, naklonjeni su tipu izveštavanja koji sa dosta emocija kritikuje EU i veliča njene „rivalske” aktere u Srbiji, uglavnom koristeći navode državnih zvaničnika“.

Naša sagovornica kaže da je situacija i danas nepromenjena.

„To se godinama odražava u rezultatima različitih istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da građani i dalje smatraju da je pomoć drugih aktera, poput Kine i Rusije, mnogo veća nego što zaista jeste, dok se pomoć iz EU stavlja u drugi plan… EU se predstavljala kao entitet koji ucenjuje Srbiju i ostavlja na cedilu u kriznim situacijama poput pandemije, dok je dominirao emotivan i pozitivan narativ prema pomoći iz Kine“, objasnila je novinarka.

(Ne)ulazak u EU kao strateški cilj Srbije

Strateško opredeljenje Srbije je članstvo u Evropskoj uniji. S tim u vezi, još 2011. godine Vlada Republike Srbije usvojila je “Strategiju komunikacije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji“, kao okvir za svoje komunikacijske aktivnosti.

Kao glavni cilj Strategije navodi se podizanje nivoa svesti građana o tome da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji od suštinskog interesa pojedinca, društva i države, a mediji su „ključni partneri Vlade u sprovođenju komunikacijskih aktivnosti“. Kako je navedeno u dokumentu, posebno je važno podstaći medije da građanima Srbije približe svakodnevni život građana EU, „sa posebnim težištem na uspešnim primerima novijih članica“. Ipak, ovu Strategiju usvojila je vlada demokrata, ali ona je i dalje formalno aktuelna.

Sofija Popović kaže da su rezultati istraživanja javnog mnjenja o podršci građana Srbije članstvu u EU koji objavljuje MEI jasan pokazatelj da sa komunikacijom države, kada je reč o procesu evrointegracija nešto debelo nije u redu.

„To što Strategija za komunikacije nije ažurirana od 2011. godine jasno govori koliko to uopšte prioritet vlasti. Sve i da se napravi najbolji dokument to neće promeniti situaciju na terenu sve dok najviši državni zvaničnici ne prestanu sa širenjem antievropskih narativa“, zaključuje ona.

*U tekstu je načinjena ispravka. Proširena je rčenica: „Međutim, rečeno nam je da oni poseduju samo zbirne rezultate, onako kako je objavljeno na sajtu Ministarstva“, koja sada glasi: „Međutim, rečeno nam je da oni poseduju samo zbirne rezultate, onako kako je objavljeno na sajtu Ministarstva, jer nemaju dovoljno kapaciteta da urade analizu za svaki medij posebno, ali i da su ti podaci javno dobro i svako ko je zainteresovan može da izvrši uvid.“  

Ovo je Pirova pobeda za mene, jer smo i ja i moja supruga izgubili zdravlje. Ali sam ipak zadovoljan presudom i nadam se da će političari sada dobro razmisliti pre nego što napadnu novinare, da će to bar malo pomoći mladim generacijama novinara, kaže Milan Jovanović posle odluke Apelacionog suda kojom je bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović osuđen na četiri godine zatvora

„Da budem iskren, zadovoljan sam presudom Apelacionog suda i pored toga što su kazne smanjene u odnosu na prvostepenu presudu. Presuda neka služi za opomenu svim tim bahatim političarima, da se više tako ne ponašaju prema novinarima. Da od sada dobro razmisle pre nego što nekog napadnu“, kaže za Cenzolovku novinar Milan Jovanović posle danas objavljene presude Apelacionog suda kojom je bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović osuđen na četiri godine zatvora.

„Mislim da je ovo prva presuda nekom političaru iz vrha vlasti ili nekom visokom funkcioneru vladajuće stranke zbog napada na novinare. Nadam se da će ovim mlađim novinarima tako biti lakše da rade, da će to biti neka korist od ovog predugačkog procesa, koji je ušao u šestu godinu“, ističe Jovanović i napominje da je za njega lično ovo Pirova pobeda.

„Ja sam izgubio zdravlje. I pre toga sam bio bolestan, ovo me je dotuklo. Jela (Deljanin, Milanova supruga, prim.nov) ni dan-danas ne može da spava normalno, postala je nervni bolesnik. I kuća koju smo s ljubavlju pravili godinama, i sve one uspomene koje su nestale u požaru, ništa od toga se ne može nadoknaditi, to nijedna sudska presuda ne može da nam vrati“, rezigniran je Jovanović, ali ipak naglašava da mu je laknulo. Pošto je Apelacioni sud u februaru doneo oslobađajuću presudu optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, pomišljao je da i u ovom procesu može da se desi slično.

„Svestan sam da sam imao puno sreće u celoj ovoj nesreći, sreće da je ovaj moj predmet došao u ruke jednog časnog i poštenog javnog tužioca Predraga Milovanovića. Srećan sam što sam imao tako dobru advokaticu kao što je Ana Matić. Taj pravni tim je dao sve od sebe da dokaže krivicu onih koji su počinili ovaj zločin. Iza mene je stajala i mnogo mi pomogla Slavko Ćuruvija fondacija, bez koje ko zna da li bih se i kada vratio u kuću, koja mi je prva pomogla da preživim nekako one dane i mesece posle požara i da kuću kasnije obnovim. Imao sam veliku podršku iz Cenzolovke, koja je sva suđenja pratila, kao i još nekoliko medija. Mnogo su mi pomogli Veran Matić, novinarska udruženja i mnogi pojedinci koji su bili uz mene i moju suprugu u najtežim danima. Bez svih vas bi sve ovo bilo mnogo teže izdržati“, kaže Milan Jovanović.

Izvor: Cenzolovka

Apelacioni sud je smanjio kaznu prvostepenog suda izrečenu bivšem predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i ostalim okrivljenima za paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića. Sud je pri tom prekvalifikovao krivično delo za koje su bili osuđeni i to sa težeg na blaže.

Simonoviću je kazna sa pet godina zatvora smanjena na četiri godine i 100 dinara,  Vladimiru Mihailoviću sa četiri godine na tri godine i 100 hiljada hiljada dinara, Aleksandru Marinkoviću sa četiri godine i šest meseci na četiri godine i 100 hiljada dinara, a Ivanu Novakoviću sa tri godine i šest meseci na dve godine i šest meseci.

Apelacioni sud je u obrazloženju presude, objavljenom na sajtu suda, naveo da tokom prvostepenog postupka nije utvrđeno da je usled izvršenog dela nastupila šteta velikih razmera.

„Međutim, po oceni Apelacionog suda, osnovano se žalbama branilaca navedenih okrivljenih osporava pravilnost odluke o visini kazne imajući pre svega u vidu da je Apelacioni sud izvršio prekvalifikaciju sa težeg na blaže delo u odnosu na okr. Simonovića, Mihailovića i Marinkovića, a što svakako, opravdava odmeravanje blaže kazne“.

Naime, Apelacioni sud se poziva na stav Vrhovnog suda Srbije iz aprila 2006. godine prema kojem „šteta velikih razmera“ kod neodređenih vrednosti kao obeležja nekih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku postoji kada vrednost prelazi iznos od šest miliona dinara, što ovde nije slučaj.

„Prvostepeni sud je nakon obavljenih veštačenja pravilno utvrdio da ukupna visina štete koja je nastala na i u stambenom objektu, garaži uz objekat, te pokućstvu oštećenih prelazi iznos preko 4.000.000,00 dinara, pa se osnovano žalbama branilaca navedenih okrivljenih pobija prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela“, navodi se u obrazloženju Apelacionog suda.
Pored toga, Apelacioni sud je prilikom smanjenja kazne u obzir uzimao i olakšavajuće okolnosti. U slučaju Simonovića ot su njegove lične i porodične prilike.

„Da se radi o porodičnom čoveku, te da ranije nije osuđivan“, naveo je sud.

Kao otežavajuća okolnost mu je uzeto to da je “kao podstrekač, saučesnik u izvršenju krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda jer je kao javni funkcioner, predsednik opštine Grocka koji je ne samo dužan da trpi kritike na račun vršenja svoje funkcije, već i da pokaže visok stepen tolerancije na iste odlučio da, koristeći svoj položaj i uticaj, preduzme nedozvoljene radnje“.

Porodični život je i ostalim okrivljenima za paljenje kuće Milana Jovanovića uzet kao olakšavajuća okolnost.

U noći između 11. i 12. decembra 2018. godine zapaljen je automobil Jovanoviceve supruge, a požar se tada proširio na garažu i deo kuće. U požaru je pričinjena velika materijalna šteta, ali niko nije povređen.

Simonović se tereti da je druge optužene podstrekavao da u znak opomene zapale imovinu Jovanovića.

Izvor: N1

Nacrtom pravilnika REM-a nije predviđena obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom za dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni, ni kulturno-umetnički program. Ukoliko se ovakav pravilnik usvoji to će biti legalizacija trenutnog stanja u medijima, smatraju sagovornice N1.

Do sada je u Pravilniku postojala obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom da imaju kvalitetan program, pod kojim se podrazumeva naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno, i to najmanje 20 odsto ukupnog godišnje objavljenog programa.

U Nacrtu novog Pravilnika REM-a, koji je na javnoj raspravi do sutra, o tome nema reči – nema ni reči.

„Novi zakon sada donosi obavezu raznovrsnosti programa televizija. Nacrt pravilnika, u skladu sa zakonom, se detaljnije bavi time šta je raznovrsnost koja obuhvata raznovrsnost političkog mišljenja, programskog sadržaja odnosno žanrova – dečji, informativni, kulturni, ali dok je ranije pravilnik propisivao da to bude kvalitetan program najamnje 20 odsto, sada te obaveze više nema i ostavljeno je na dobroj volji televizija koje će žanrove imati. To mogu biti i rialitiji“, kaže za N1 novinarka Cenzolovke Danica Đokić.

Iako je do sada ovakva obaveza postojala, nije se poštovala, a Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a kaže za N1 da bi donošenje ovog pravilnika pokazalo tendenciju da se izmene svih zakona donose kako bi se sada legalizovalo stečeno stanje.

„U Srbiji je sve samo forma. To se desilo sa Zakonom o javnom informisanju kojim smo legalizovali učešće telekomunikacione kompanije u državnom vlasništvu kao osnivača medija. Sada se to dešava sa ovim pravilnikom. Do sada smo imali da moramo da imamo kvalitetan sadržaj makar 20 odsto, sada izbacujemo to i legalizujemo stečeno stanje, jer je REM godinama u nazad svojim izveštajima konstatovao da tog udela nema u televizijama sa nacionom pokrivenošću“, navodi ona i dodaje da REM na taj način legalizuje svoju odluku o dodeli nacionalnih dozvola.

Kako će se to reflektovati na dodeljivanje dozvola u budućnosti, prema rečima Đokić, zavisiće od toga kakav će pravilnik biti usvojen na kraju, jer još postoji mogućnost da će se menjati, ali i od sastava saveta REM-a u trenutku u kojem će odlučivati o dozvolama.

„Nadamo se da će novi savet REM-a biti malo voljniji da reaguje i izriče adekvatne mere pa je neophodno da ima jaku zakonsku i podzakonsku regulativu na osnovu koje može da reaguje. Stoga je važno da ovaj član, koji niko nije poštovao, postoji, da bi neki budući, bolji REM mogao da reaguje u skladu sa njim“, kaže Đokić.

Osim ovog, na javoj raspravi je trenutno još 14 pravilnika, a iz novinarskih udruženja čuju se kritike da je rok koji je dat za 15 pravilnika suviše kratak.

„REM je bio u obavezi da podzakonske akte uskladi u roku od šest meseci i oni su maksimalno iskoristili tu mogućnost. Taj rok ističe 4. maja. Javna rasprava je za 15 pravilnika organizovana 20 dana, što je zakonski minimum. Mi smo juče kao koalicija tražili da se pomeri taj rok, da li će biti prihvaćeno ili ne ne znamo. Ovo su jako važni dokumenti, a vidimo da se potkradaju stvari koje će dalje nastaviti zakonski da urušavaju medijsku scenu“, kaže Filipović Stevanović.

Prema njenim rečima, radom ovog Saveta REM-a niko nije zadovoljan.

„Prema zakonu REM mora biti smenjenj 4. novembra, kada mora biti izabran novi Savet. Međutim, ta priča još nije pokrenuta. Niko nije zadovoljan radom REM-a, a s obzirom da postoji društveni konsenzus da REM ne radi dobro, najmanje što ovaj saziv parlamenta može da uradi je čim zakaže novu sednicu da pokrene i smenu odnosno izbor novih članova REM-a“, ističe Filipović Stevanović.

Izvor: N1

Regulatorno telo za elektronske medije odredilo je da javna rasprava povodom nacrta petnaest pravilnika, čije je donošenje u nadležnosti ovog tela, traje 20 dana, odnosno, od 5. do 25. aprila, što je prema zakonu minimalan period za njeno sprovođenje. Imajući u vidu da su ovi pravilnici od suštinkse važnosti za funkcionisanje elektronskih medija i da su brojne organizacije zainteresovanje za učestvovanje u javnoj raspravi, a da je rok za dostavljanje predloga izmena nacrta minimalan, tražimo da se on produži do 25. maja.

Naglašavamo da su organizacije koje čine Koaliciju za slobodu medija značajni akteri na medijskoj sceni, koji su aktivno učestvovali u svim dosadašnjim inicijativama u vezi sa regulatornim okvirom iz oblasti medijskih usluga. Pored toga, organizacije koje se bave ljudskim pravima, podsticanjem razvoja demokratije i građanskog društva takođe su zainteresovane za pitanja obuhvaćena predloženim nacrtima.

Smatramo da je veoma bitno da aktivno učestvujemo u ovoj javnoj raspravi i zato  tražimo da REM produži rok za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija na pomenute nacrte pravilnika, kako bismo mogli izvršiti odgovarajuće analize i istraživanja dobre prakse. Takođe, mislimo da je bitno da se održi najmanje još jedna rasprava u prostorijama REM-a.

Zakon o elektronskim medijima propisuje da Regulator sprovodi postupak javne rasprave u pripremi opšteg akta, te da javna rasprava počinje danom objavljivanja nacrta akta na internet prezentaciji Regulatora i traje najmanje 20 dana. Dakle, ZEM ostavlja mogućnost da javna rasprava traje i duže, kao što predviđa i važnost pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti.

Zbog svega navedenog smatramo da je naš zahtev za produžetak javne rasprave osnovan i izvodljiv, kao i da Regulator treba da pokaže da želi konstruktivnu raspravu sa ciljem usvajanja najboljih akata.

Koalicija za slobodu medija koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija Fondacija i GS KUM Nezavisnost

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Građanske inicijative

CRTA

Novi Optimizam

BIRODI

Trag fondacija

Dijalog.net

Partneri Srbija