Metju Karuana Galicija, sin ubijene malteške novinarke Dafne Karuana Galicije i izvršni direktor Dafne fondacije, izjavio je u emisiji N1 Studio Live da je „život njegove majke postao simbol problema sa kojima se suočavaju novinari“.

Poznata malteška novinarka Dafne Karuana Galicija ubijena je krajem 2017. godine. Galicija je godinama izveštavala o korupciji u vrhu vlasti, nepotizmu, pranju novca i organizovanom kriminalu.

Njen sin za N1 kaže da misli da sada postoji snažnija percepcija javnosti o tome do čega korupcija može da dovede.

„Danas ljudi shvataju da korupcija može da ima direktne posledice po život ljudi, u nekim slučajevima da dovede do ubistva ili da trpi ekonomija neke zemlje. Pre toga, narod je pretpostavljao da je to nešto što može da istrpi, da je to neko nužno zlo, međutim, sada postoji zaokret u javnom mnjenju da ljud razumeju koliko štetna korupcija može da bude. Nažalost, moja majka je platila visoku cenu za to“, kaže on.

Kako je rekao, ne veruje da su novinari bezbedniji nego što je to bilo ranije.

„Sigurno da postoji veća svest o koristima novinarstva i ljudi razumeju i poštuju novinare možda malo više nego ranije. Međutim, bez moje majke, svi su manje bezbedni u našoj zemlji, ona je bila važan glas, dobar istraživački novinar, imala je puno izvora. Ljudi su na neki način bili zaštićeno kada je bila tu, sada kada je nema, nema ni te zaštite“, kaže on.

Misli da je njegova majka shvatala da su ljudi koje istražuje u stanju da je ugroze.

„Znala je da je u velikoj opasnosti, njeni čitaoci su to znali, međutim, shvatala je i potrebu da dokumentuje ono što se dešava u zemlji. Za nju je najvažnije bilo da se korupcija dokumentuje, da stvari koje ljudi u privrednim krugovima, u politici, nisu želeli da javnost otkrije, da se sve to dokumentuje, da se građani upoznaju sa tim. Znala je da će doći dan kada će biti moguće izvesti pred lice pravde ljudi koji su se bavili korupcijom, ono što nije zamišljala je da neće više biti živa da doživi taj dan, nisam ni ja mogao da zamislim, nikada, da će skloniti moju majku, posebno na taj način“, kaže.

Prema njegovim rečima, bilo je ljudi u policiji i tužilaštvu u okviru istrage njenog ubistva koji su sigurno bili opredeljeni i posvećeni da otkriju ko stoji iza toga.

„Uživali su pomoć Europola, FBI, ja sam njima večno zahvalan na tome, to je značilo da visoki službenici i oficiri policije, za koje se kasnije ustanovilo da su ruku pod ruku stajali sa ljudima odgovornim za ubistvo moje majke, bilo im je teže da sve to prikriju, dokaze u istrazi, učešće inostranih faktora je to otežalo. Moja porodica je u startu imala zadatak, morali smo da uklonimo korumpirane ljude iz istrage, kada smo se dočepali ključnih dokaza u istrazi, shvatili smo da je situacija mnogo gora nego što smo mogli da zamislimo. Oni su slali podatke ljudima koji su bili osumnjičeni. Bilo je dobrih ljudi u okviru istrage, moramo da se potrudimo da ti ljudi mogu da rade svoj posao i da privedu pravdi one koji su bili odgovorni“, kaže on.

Na pitanje da li je uključenje porodice uticalo na to, on kaže „sto odsto da“.

„U samom početku smo pogledali statistike ubistava novinara širom sveta, gde su se dešavala, videli smo da je zajednički faktor u uspešnim istragama kada je porodica bila umešana, da je učestvovala, jer je njoj u interesu da spreči bilo kakvo zataškavanje. Znali smo da moramo da učestvujemo od samog početka“, kaže.

Kako je rekao, u 96 odsto slučajeva novinara postoji potpuna nekažnjivost.

„Nikad niko nije priveden pravdi, ili barem samo neki izvršioci na nižem nivou. Mi smo se potrudili da učestvujemo koliko god možemo u istrazi, moja porodica smatra da smo zahvaljujući tome uspeli da dođemo do ovog stadijuma istrage, da se ljudi koji su odgovorni za ubistvo privode pravdi“, kaže.

Postupak nije doveden do kraja.

„Pravosudni sistem na Malti je izuzetno spor, slab, visoka je stopa nekažnjivosti generalno za ubistva. Uskoro bi trebalo da krene suđenje osobi koja je optužena da je platila i naručila ubistvo moje majke, suđenje ubicama je završeno, osuđeni su na 40 godina zatvora“, kaže.

On je i direktor Dafne fondacije.

„Naš prvi cilj je da imamo pravdu koja će biti zadovoljena za moju majku, za njeno ubistvo, da svako lice koje je učestvovalo u ubistvu bude izvedeno pred pravdu i osuđeno ako je krivo. Želimo pravdu i za korupciju koju je otkrila moja majka, prvo za onu koja je i dovela do njenog ubistva. Mi se borimo da zbog te korupcije neko bude izveden pred pravdu“, kaže.

Ističe da je život njegove majke postao simbol problema sa kojima se suočavaju novinari.

„Posebno kod SLAPP tužbi, strateških tužbi protiv novinara, to su tužbe koje su potpuno neosnovane, a jedini cilj je da se novinari diskredituju, maltretiraju, prestanu s istragama, umore se, nestane im para, dogovore se sa osobom koja je podnela tužbu. Moja majka se nikad nije predala tim tužbama, nastavila je da se bori, šokantno je da smo odmah posle njenog ubistva mi nasledili tužbe za klevetu, gotovo 40 njih, osporili smo većinu, izgubili smo samo u dve, još je šest ostalo. Sa tim tužbama, ljudi koji su ih podneli su zajedno radili, otkrili smo i mejlove da su se dogovarali“, kaže.

Kako je rekao, prema onome što pokazuju statistike u vezi sa ubistvima novinara u Evropi i drugim delovima sveta, „većina novinara biva ubijena zbog istraga o politici i korupciji, zbog izveštavanja o političarima, zbog izveštavanja o vezama između političara i organizovanog kriminala“.

„Isto je u svakoj zemlji. Za nas je jedna od najvažnijih stvari kod našeg javnog zalaganja u EU da ima više sredstava za borbu protiv korupcije, da istrfage zvanične korupcije, službene korupcije u EU i Evropi budu predmet mnogo jače kontrole, da budu efikasnije. Pre ubistva moje majke, postojalo je viđenje, percepcija da problemi sa štampom ne postoje u EU, postojala je percepcija među novinarima i u izvesnoj meri čak i međunarodnim organizacijama, njeno ubistvo je promenilo tu percepciju. Ljudi na položajima uticaja su shvatili da je to problem i u EU, korupcija je problem i tu, moramo da se borimo protiv nje, novinare zastrašuju i u EU, moramo da ih zaštitimo“, kaže.

Novinari, ističe, mogu da se obrate međunarodnim organizacijama za slobodu medija, uz uverenje da će im to biti podrška.

U Srbiji je povodom 24. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

„Ovo je problem za novinare širom Evrope, organizovane kriminalne grupe uče jedna od druge, i nekažnjivost u slučaju jednog novinara, ubistvo jednog novinara generalno izaziva nekažnjivost i u svim ostalim slučajevima, između ostalog zato pravimo takvu kampanju pravde za moju majku, jer smatramo da može da inspiriše druge porodice da krenu da govore javno i da se bore za pravdu. I drugo, mislimo da bi pravda za moju majku bila faktor za druge grupe da odustanu“, kaže.

Rekao je da podržava fondaciju, porodicu i sve one koji se bore za pravdu.

„Za nas je to ista borba, svi se borimo za istu stvar. Prvi put sam u Srbiji, za mene je ova poseta način i da ustanovim kakva je svakodnevna situacija u zemlji, iz onoga što sam čuo od novinara, da je situacija daleko od sjajne, ima mnogo posla, ali sigurno ću čuti više o tome za vreme moje posete“, kaže.

Novinari su, ističe, neuporedivi s političarima.

„Nisu u sličnoj poziciji, nemaju istu zaštitu, zbog toga ne bi trebalo da budu napadani, zastrašivani, ili pod istom kontrolom kao političari. Naravno, u javnom životu svi moraju biti pod izvesnom lupom, ali novinari nisu isto što i političari“, kaže.

Voditelj Ivan Ivanović objavio je večeras na svom Tviter profilu da je dobio pretnje od Sima Spasića, predsednika Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova i Metohije, upućene njegovoj porodici.

Ivanović, autor emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ koja se emituje na TV Nova S, objavio je SMS poruku vulgarne sadržine koju mu je uputio Spasić, a u kojoj mu preti da će mu „polomiti kičmu“, optuživiši njega, Zorana Kesića i Olju Bećković da su mu uništili život.

„Hej, Aleksandre Vučiću i Ana Brnabić, evo hoće vaš Simo Spasić da mi j**e ženu i ćerke. Čak i i ovu od dve godine. Ne znam da li je to OK u vašem svetu, mene brine. Pogotovo jer je osuđivani silovatelj. Ali kad god prijavim policiji, ništa se ne desi. Imate li neki savet“, napisao je poznati voditelj u postu na svom Tviter profilu.

Hej ⁦@avucic⁩ i ⁦@anabrnabic⁩ , evo hoće vaš simo spasić da mi jebe ženu i ćerke. Čaki i ovu od dve godine. Ne znam da li je to OK u vašem svetu, mene brine. Pogotovo jer je osuđivani silovatelj. Ali kad god prijavim policiji, ništa se ne desi.
Imate li neki savet? pic.twitter.com/ViaNF7QEUD

— Ivan Ivanović (@veceivan) April 9, 2023

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), kaže za portal N1 da iako u celom svetu svedočimo da se na talasu populizma kojem je jako „zgodno“ političarima za sve okrivljavati medije i novinare, ovo što se događa u Srbiji je korak dalje.

Komentarišući targetiranje medija na tviteru od strane premijerke Srbije Ane Brnabić, ona ocenjuje da je neverovatno da Brnabić u ovim kriznim vremenima ima vremena da se bavi organizovanom kampanjom protiv medija.

„I tviter objava u kojoj ona usred radnog dana sedi nad naslovnim stranama i komentariše je u najmanju ruku neobična. Nema li ta žena nekog posla važnog za građane Srbije? Ovo što je poslednje objavljeno je zapravo zastrašujuće i podseća na neka mračna vremena. Ta sugestivna muzika, grafika, poruke… pritom ne razumem poentu“, navodi Sever.

Sagovornica portala N1 se pita zbog čega mediji ne bi pisali o Vučiću.

„Vučić je predsednik Srbije i posao novinara je da pišu o njemu. Ipak, sve to što rade je vrlo opasno i u vreme dok se u mnogim evropskim zemljama i s predstavnicima državnih institucija zalažemo da izgradimo sistem zaštite novinara kako bismo mogli slobodno i sigurno raditi svoj posao važan za društvo i demokratiju, u Srbiji organizovani napadi na novinare počinju od onih koji bi trebalo graditi sigurno okruženje“, napominje predsednica EFJ.

Podsetimo, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić objavila je u četvrtak video snimak na svom Tviter nalogu, u kom se navodi da se predsednik Aleksandar Vučić češće pojavljuje na naslovnim stranama listova Danas i Nova, nego na naslovnicama prorežimskih tabloida.

„U utorak sam obećala da ću u narednih 48h pokazati da je Aleksandar Vučić najčešće na naslovnim stranama tabloida Danas i Nova, a ne nekih drugih. Mi iz SNS-a držimo reč. U 2023, Aleksandar Vučić je bio na neverovatnih 85 odsto naslovnih strana Danasa i čak 77 odsto Nove! Ubedljiva pobeda! Sve čestitke“, napisala je Ana Brnabić na Tviteru.

Zamena teza u slučaju vlasnika „Informera“ nastavljena je i danas. Pojedini mediji i dalje ga predstavljaju kao žrtvu, ne spominjući da je, umesto zatvora – ispostaviće se boravka od 48 sati – prethodno odbio da plati novčanu kaznu koju je dosudio sud – jer se ne slaže sa zakonom po kojem novinar može da bude osuđen za uvredu. Sa druge strane, medijske poslenike kojima je već prećeno smrću isti mediji, i to sa nacionalnom frekvencijom, označavaju kao miljenike pravosuđa kojima je sve dozvoljeno, nijednom ne spominjući da neko najpre mora da bude tužen, da bi bio osuđen. Sve što se poslednjih dana dešava u vezi sa tim slučajem duboko polarizuje već polarizovano društvo. Regulatorno telo zaduženo za nadzor rada elektronskih medija, nastavlja da o tome ćuti.

Dragan J. Vučićević osuđen je zbog uvreda na račun novinara Jugoslava Ćosića, koga je, pored ostalog, nazvao „slugom mafijaške hobotnice i šiptarskim plaćenikom“. Po privatnoj krivičnoj tužbi, presuđeno je da državi treba da plati 200 hiljada dinara. On je to odbio, zbog čega je pozvan na izdržavanje zatvorske kazne, a pušten posle dva dana, kada je za njega kaznu platila nevenčana supruga. Jutros je, gostujući na Pinku, rekao da njegovi neistomišljenici govore mnogo gore stvari od njega, ali da zbog toga ne završavaju u zatvoru, iako prozivaju vrh vlasti.

„Dakle, ja nisam novinar zato što pišem ono što mislim i zato što se borim za ono u šta zaista iskreno verujem, a oni su novinari valjda zato što psuju majku predsedniku direktno u televizijsku kameru?“, zapitao se Vučićević na Pinku.

Na istoj televiziji emitovani su prilog i spot u kojima su izvučeni delovi iz emisije „Dobar loš zao“, autora Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina.

„Ovo nije pežorativno da je ludak. Ne, bre. On ima dijagnozu. Neku dijagnozu ima, ovako se ne ponaša normalan ni političar. On se ni ovog trenutka nije smirio“, čulo se u prenetom delu emisije.

Advokatica Zora Dobričanin, takođe na Pinku, izjavljuje da postoji naklonost nekih ljudi iz pravosuđa prema određenim pojedincima.

„Dok je postojalo krivično delo klevete i sad, kad postoji krivično delo uvrede, vrlo pažljivo morate da birate jer postoje određeni ljubimci publike, ljubimci suda, kojima izbegavaju da sude. I ono što sam doživela u nekoliko postupaka, kad je postojalo krivično delo klevete, a to je da je nastupila zastara“, rekla je Dobričanin za TV Pink.

Međutim, niko nije spomenuo da, pred sudom, za uvrede mogu da odgovaraju samo oni protiv kojih su podnete tužbe. Stručnjaci iz oblasti medija kažu da je reč o zameni teza.

„Ljudi ne shvataju da nije isto nekoga kritikovati i nekoga vređati, da nije isto kritikovati nosioce javnih funkcija jer oni, i po našim zakonima i po evropskim i demokratskim standardima, su manje zaštićeni u javnoj kritici nego svi ostali građani, upravo zato što su nosioci javnih funkcija i što je njihova odgovornost mnogo veća, pa je logično da budu pod lupom. To ne znači naravno da ne treba birati reči. I oni koji kritikuju javne funkcionere treba da biraju reči i ne treba da upotrebljavaju reči za koje recimo ne bi voleli da neko upotrebi protiv njih, ali apsolutno je različito da li se neko kritikuje, pa i vređa, ili se nekom upućuju smrtne presude, ili obećanja da će biti pogubljeni“, kaže za Insajder Rade Veljanovski, medijski stručnjak i profesor u penziji Fakulteta političkih nauka.

Govor mržnje, targetiranje neistomišljenika i iznošenje uvreda na tuđ račun skoro svakodnevno se sreću u pojedinim elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom. O negovanju kulture javnog govora, koja podrazumeva i odgovornost za javno izgovorenu reč, u elektronskim medijima trebalo bi da brine Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

„To je naš REM koji nažalost ne radi dovoljno dobro i prolaze vrlo krupne stvari, uvrede, uvrede po nacionalniom osnovu, govor mržnje, strana ratna propaganda. To može da se osveti svima nama, da bude jako loše, da dovede do toga da imamo neku vrstu terorizma, sukoba, sudaranja sa mnogo težim posledicama nego ovo što do sada imamo“, rekao je Veljanovski za Insajder.

Zamerke na rad REM-a ovoga puta ima i specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja Ajrin Kan, koja boravi u Beogradu.

„Kad govorimo o ulozi koju ovde u Srbiji igraju tabloidni mediji u širenju govora mržnje, zabrinuta sam što REM propušta da reaguje na odgovarajući način protiv onih koji krše zakon, propušta da promoviše pluralizam medijskih sadržaja i dozvoljava da se nastave kampanje u kojima se diskredituju i zastrašuju pojedinci. Pozivam vlasti u Srbiji da osiguraju nezavisnost, efikasnost i odgovornost REM-a“, rekla je Kan na današnjoj konferenciji u Medija centru.

REM ovog puta nije odgovorio na pitanje Markera šta će preduzeti povodom današnjeg slučaja, niti šta je preduzeo povodom ranijih uvreda i pretnji iznetih na račun lidera stranaka desnice, koji su pre nekoliko nedelja na TV Pink i TV B92 nazvani „saradnicima prištinskih vlasti i uništiteljima srpske vojske“. Tada nam je REM rekao da ne mogu da reaguju u realnom vremenu. Danas, na sajtu tog regulatornog tela, nema podataka o tome da su pokrenuli postupke protiv onih medija koji su vređali lidere stranaka desnice.

Izvor: Insajder

Novinar Bjeloruskog servisa Radija Slobodna Evropa Ihar Losik vraćen je u samicu, nakon izvještaja da je pokušao da izvrši samoubistvo. On se nalazi u zatvoru od ljeta 2020. godine i posljednjih sedmica nije bilo konkretnih informacija o njemu.

Izvor upoznat sa okolnostima njegovog zatočeništva u gradu Navapolacku na severoistoku Belorusije obavijestio je 5. aprila Bjeloruski servis RSE/RL da je novinar ponovo u samici.

RSE/RL ne otkriva identitet izvora zbog brige za njihovu sigurnost. Od zatvorskih službenika nije bilo moguće utvrditi razloge zbog kojih je Losik stavljen u samicu.

Prošlog mjeseca, kada je Losik posljednji put bio u samici, navodno je štrajkovao glađu u znak protesta protiv naređenja i pokušao da izvrši samoubistvo 15. marta tako što je prerezao zglob i vrat. Potom je prebačen u medicinsku ustanovu gdje je dobio 68 šavova.

Losik je u decembru 2021. osuđen na 15 godina zatvora po nekoliko optužbi, uključujući „organizovanje masovnih nereda, izazivanje društvene mržnje“ i nekoliko drugih optužbi koje su ostale nejasne.

Novinar kaže da je nevin i sve optužbe protiv sebe naziva politički motivisanim.

Suprug prognane opozicione liderke Svjetlane Tihanovskaje Serhij Tihanovski, ali i drugi, osuđeni su na zatvorske kazne zajedno sa Losikom.

Hapšenja su uslijedila usred brutalnog obračuna bjeloruskih vlasti sa opozicijom nakon višemjesečnih masovnih protesta protiv rezultata predsjedničkih izbora 2020. kojima je autoritarni lider Aleksandar Lukašenko ostao na vlasti.

Zatvorski službenici nisu komentarisali Losikov status, a njegova porodica i advokati od februara ne mogu da dođu do informacija o njemu niti da stupe u kontakt s njim.

Njegov advokat Artsjom Sjamjanau priveden je 20. marta i osuđen na 15 dana zatvora zbog navodnog nepoštovanja policijskih naredbi. Onda je 4. aprila ponovo uhapšen i osuđen na dodatnih 15 dana zatvora.

Novi advokat Losika, čije se ime skriva zbog zabrinutosti za sigurnost, posjetio je zatvor u Navapolacku 3. aprila, ali mu nije bilo dozvoljeno da se sastane sa novinarom. Razlog koji je naveo upravnik zatvora je to što Losik nije uputio pismeni zahtjev da se sastane sa svojim pravnim zastupnikom.

Advokat je podneo zahtev u ime svog klijenta, ali je taj zahtev odbijen. Slično je odbijen i prethodni pokušaj Losikovog pravnog zastupnika da se sastane s njim 10. marta.

Ovo je četvrti advokat uhapšenog novinara, a prethodna tri su bila izložena pritiscima vlasti, uključujući i pritvore. Losikova porodica je također pod pritiskom.

U oktobru 2022. njegova supruga Darja je uhapšena i optužena da je dala intervju poljskom TV kanalu Belsat, koji je Minsk zvanično označio kao ekstremističku grupu. Vrhovni sud je 21. marta odbio njenu žalbu na kaznu.

Prebačena je u ženski zatvor u Homelu.

U februaru 2023. Iharu Losiku je odbijena zakazana posjeta sa roditeljima, koji trenutno imaju starateljstvo nad njegovom četverogodišnjom kćerkom. Roditelji su posljednje pismo od Losika dobili u februaru.

Sjedinjene Države su pozvale na hitno i bezuslovno puštanje na slobodu Ihara i Darje Lošik, dok je predsjednik RSE/RL Jamie Fly također zatražio da se par odmah pusti na slobodu i osudio njihovo zatvaranje.