“Slučaj Marko Vidojković” našao se u godišnjem Izveštaju PEN International o napadima, zatvaranju i  progonu onih, koji “koriste pisanu reč da bi se izrazili”.

Pored Vidojkovića u Izveštaju PEN Internationala na 94 strane se navode, između ostalog,  i slučajevi Salmana Ruždija i Italijana Roberta Sorvina.  

U izveštaju se ukazuje da širom regiona rastu kampanje dezinformacija koje utiču na percepciju javnosti nezavisnih pisaca i novinara koji su redovno blaćeni i žigosani kao “izdajnici” i „neprijatelji” od strane javnih službenika i provladinih medija. Navodi se da u Srbiji pretnje smrću piscu i novinaru Marku Vidojkoviću došlo posle kontinuiranih napada na pisce i novinari, orkestrirano od strane države i nedržavnih aktera, koji su imali za cilj da ućutkaju kritičko izveštavanje. PEN International pozvao je vlasti širom regiona da učine sve što je u njihovoj moći da obezbede zaštita pisaca i novinara i spreči dalje napade, uključujući od strane javno osuđujući sve pretnje, temeljno istražuje sve slučajeve i stvara okruženje pogodno za medijski pluralizam

Za Marka Vidojkovića se ističe da su se pretnje smrću intenzivirale 2022. godine od objavljivanja najprodavanijeg romana Đubre, septembra 2020. Prema njihovim navodima Vidojković je primio preko 50 pretnji smrću 2021. i 2022. godine, što je rezultiralo sa samo dva krivična gonjenja. Ukazuju da je pisac i novinar Vidojković “poznat po svom kritičkom stavu prema srpskim vlastima”.

Kontinuirane pretnje Vidojkoviću došlo je nakon kontinuiranih napada na pisci i novinari u Srbiji, orkestrirano od strane državnih i nedržavnih aktera, koji ciljaju da ućutkaju njihov rad i kritičko izveštavanje.

PEN International je nepolitička organizacija koja ima status specijalnog konsultanta u UN i status saradnika pri UNESCO-u. PEN International promoviše književnost i slobodu izražavanja. “To je forum gde se pisci slobodno sastaju da razgovaraju o svom delu; to je i glas koji govori za pisci prećutkivani u svojim zemljama”. Osnovan je u Londonu 1921. godine i povezuje međunarodne zajednice pisaca. Deluje na preko pet kontinenata kroz 147 centara u preko 100 zemalja. Komitet pisaca u zatvoru (ViPC) Međunarodnog PEN-a osnovan je 1960. godine kao rezultat rastuće zabrinutosti zbog pokušaja da se ućutkaju kritičari na globalnom nivou. ViPC radi u ime onih koji su pritvoreni ili na drugi način proganjani zbog svog mišljenja pisanim putem, uključujući pisce koji su na udaru zbog svojih političkih aktivnosti ili za obavljanje profesije, pod uslovom da nisu koristili nasilje ili zagovarali nasilja i rasne mržnje.

Vremenom je rad ViPC-a na dokumentovanju progona pisaca rezultirao razvoj PEN-ove liste slučajeva – godišnji zapis o napadima, zatvaranju i progon onih koji koriste pisanu reč da bi se izrazili. Svake godine članovi PEN centara vode kampanju i lobiraju kod relevantnih vlada za poboljšanje u uslovima progonjenih pisaca i novinara i/ili za njihovo oslobađanje, kao i za istrage o slučajevima mučenja i ubistava. Kroz pisanje zatvorenicima, gde moguće, ili svojim porodicama, pružaju ohrabrenje i nadu. PEN International i njegovi centri se takođe zalažu za sistemsku promenu restriktivnih zakona i praksi, uključujući podnošenjem zabrinutosti i preporuka o pitanjima slobode izražavanja razna međunarodna i regionalna tela za ljudska prava.

Impunity Reigns – Writers Resist: PEN International Case List 2022 — Pen International (pen-international.org)

Američki Stejt department objavio je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu za 2022. godinu i precizno secirao sve probleme u Srbiji koje se tiču ove oblasti. Sudstvo, kršenje slobode izražavanja, korupcija u vladi, rodno nasilje i nasilje nad LBGTQ osobama su samo neki od njih.

“Nezavisno udruženje novinara Srbije registrovalo je 132 napada na novinare, od toga devet fizičkih. Pominje se i suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića, pretnje glavnom i odgovornom uredniku Danasa Dragoljubu Petroviću u novembru, u pismu u kome se njemu i novinarima lista preti mecima zbog stavova o Kosovu, Republici Srpskoj i Europrajdu, te se novinari nazivaju „domaćim izdajnicima“, prenosi Stejt department i dodaje da je predsednik Vučič osudio pretnje, ali da se istraga nije završila.

U izveštaju se pominju i problemi sa kojima se susreću nevladine organizacije u Srbiji, a navodi se i slučaj aktivistkinje za ljudska prava Aide Ćorović.

“Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović optužena je za remećenje javnog reda i mira i za vređanje službenog lica, nakon što je jajima gađala ogroman mural u Beogradu, koji veliča osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, nakon što je policija zabranila okupljanja oko murala, navodi Stejt department”, a prenosi Glas Amerike.

Aida Ćorović kaže za Danas da se sa jedne strane raduje da se u ovom izveštaju nalazi većina onoga što i mnogi građani i građanke u Srbiji vide kao ozbiljne pretnje po sve nas, drago joj je da su se u izveštaju našli slučajevi na koje nezavisni novinari i mediji ukazuju, ali, s druge strane, pitam se da li je dovoljno da se konstatuje “da su vlasti u Srbiji monstruozne” i da nemaju nameru da stanu sa devastacijom Srbije.

– Drago mi je da se u ovom slučaju pominje prikaz osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i moje ime, ali, ja moram da vam kažem da me za skoro godinu i po od tog događaja niko ni iz jedne međunarodne ogranizacije ili ambasade nije pozvao na razgovor, osim razgovora koji su sa velikim brojem novinara i aktivsta vodili predstavnici UN, vezano za stanje ljudskih prava u Srbiji, pre nekoliko meseci – navodi Ćorović.

Ona dodaje da je čak bilo zabrane da se objavi jedan njen tekst o dešavanjima vezanim baš za spomenuti događaj, od strane jedne od najvažnijih međunarodnih institucija, a koja se bavi temamama bezbednosti.

– Jako dobro se sećam 90-tih i sećam se da smo tada nailazili na kakvu-takvu podršku stranih ambasada i međunarodnih organizacija, a to sada potpuno izostaje. Međunarodna podrška je ovih poslednjih 11 godina bila nedvojbeno na strani vlasti, a o izborima se izveštava kao o korektnim, dok svi znamo da to nije tačno – ističe Ćorović.

Prema njenim rečima, krajnje je licemerno da nam na kraju međunarodni zvaničnici „zapuše usta“ konstatacijom da smo mi birali Vučića.

– Volela bih da znam kako jedan izmrcvaren narod, uz strogo kontronisane medije i informacije, osiromašen i na i ivici gladi, narod čiji su najkvaliteniji građani i oni koji u svakom društvu čine zamajac razvoja, uveliko napustili zemlju, dakle, kako da narod koji je i bukvalno na kolenima i u blatu, da se izbori sa ozbiljnom mafijaškom hobotnicom ove vlasti. Mnogo više od onoga što piše u ovom izveštaju, mene zanima šta će i hoće li uopšte ta ista međunarodna zajednica (Stejt departmen i SAD primarno, jer komentarišemo njihov izveštaj) uraditi bilo šta da pomogne da se izborimo sa ovom malignom i nasilnom vlašću koja je tu upravo velikim delom zahvaljući podršci međunarodnih partnera – ukazuje Ćorović.

Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd ocenjuje za Danas da izveštaj Stejt departmenta, kao i izveštaji Evropske komisije i Evropskog parlamenta, pokazuju da je Srbija sve dalje od demokratije i da je na vlast hibridni režim koji je svesno uništio insititucije kako bi mogao da vlada. On dodaje da se pod ovom vlašću, situacija po pitanju ljudskih prava, slobode medija, korupcije… neće promeniti.

– Kako onaj ko zloupotrebljavajući medije dobija izbore, odjednom da popravi medijsku sliku? Ukoliko bi to uradio, ukoliko bi opozicija dobila adekvatno vreme u medijima, onda bi SNS izgubio i zato to ne možemo očekivati od njih. Kako da pravosuđe reformiše ekipa koja je na slobodi jedino zahvaljujući selektivnoj primeni zakona. Pa kada bi pravosuđe radilo, Siniša Mali ili Goran Vesić bi bili na optuženičkoj klupi. Ne možete od njih očekivati da poprave pravosuđe. Imajmo na umu i to da SNS izbore dobija zahvaljujući krađi, pa tako sigurno sebi neće kvariti posao time što unaprede sistem – ističe Lazović.

On dodaje da je zato Srpska napredna stranka najveća prepreka evrointegracijama i boljem životu građana.

– Na sastancima sa Gabrijelom Eskobarom i Miroslavom Lajčakom upravo smo na ovo upozoravali i zahtevali smo od njih da ulože dodatne napore da se javno osudi i korupcija SNS-a i kontrola medija i urušavanje parlamenta i izborne krađe. Dobili smo uveravanja da oni ne odustaju od vladavine prava i stanja demokratije u Srbiji, ali bez obzira na to, mi građani se moramo izboriti da bi u Srbiji živeli bolje i smeniti kriminalnu vlast – naglašava Lazović.

Kršenja ljudskih prava u Srbiji ogledaju se u izveštajima o ponižavajućem ponašaju u policijskim stanicama, lošim uslovima u zatvorima, ozbiljnim problemima u nezavisnosti sudstva, ozbiljnom kršenju slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje nasiljem, neopravdana hapšenja i istrage protiv novinara, ozbiljna korupcija u vladi, izostanak istraga i određivanje odgovornosti za nasilje na polnoj osnovi, kako za nasilje u porodici, tako u partnerskom odnosu, seksualno nasilje, rano stupanje u brak u romskoj populaciji, trgovina ljudima, kriminal i nasilje kao i targetiranje LGBTQ osoba, navodi Stejt department.

Međunarodne i domaće nevladine organizacije navele su da je sudstvo podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i narodni poslanici nastavili su da javno komentarišu otvorene istrage i rad tužilaca i sudija, navodi Stejt department u izveštaju. Dužina suđenja ostaje razlog za zabrinutost, navod se u izveštaju.

Slična situacija je i u Crnoj Gori, a na deo izveštaja koji se odnosi na Kosovo, reagovao je tamošlji premijer Aljbin Kurti.

On je rekao da će se ozbiljno pozabaviti nalazima izveštaja američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima na Kosovu, a kako tvrdi, Kosovo je napredovalo u borbi protiv korupcije, prenosi Gazeta ekspres.

„Dajemo sve od sebe, ne štedimo ni volju ni trud ni znanje koje imamo. Tokom ove dve godine, Kosovo je napravilo veliki napredak, ali da li smo tamo gde želimo da budemo, nismo. Veoma ozbiljno ćemo shvatiti primedbe i kritike koje nam se upućuju”, rekao je Kurti, a prenosi Kosovo onlajn.

Šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) u Bosni i Hercegovini (BiH) Brian Aggeler zatražio je 22. marta u Banjaluci od vlasti u Republici Srpskoj (RS) da se „uzdrže“ od usvajanja kriminalizacije klevete.

Navodi se to u saopštenju OSCE-a u BiH nakon što je Aggeler razgovarao sa klubovima političkih partija u Narodnoj skupštini RS u kojoj se čeka usvajanje Nacrta Krivičnog zakona prema kojem kleveta postaje krivično djelo.

O Nacrtu zakona, koji predviđa kazne do 60.000 evra za klevetu, trajala je skoro dvodnevna rasprava, a usvajanje se očekuje u danu za glasanje, koji će biti održan nakon iscrpljivanja planiranih tačaka dnevnog reda sjednice Skupštine RS.

U saopštenju se navodi da je Aggeler podsjetio i na stav predstavnice OSCE-a za slobodu medija koja ohrabruje sve države članice da u potpunosti dekriminalizuju klevetu.

“Pokušaji kriminalizacije klevete u jednom dijelu BiH negativno utiču na uživanje osnovnih sloboda i ograničavaju prostor za efikasno civilno društvo”, rekao je Aggeler.

U saopštenju se ističe da je posjeta šefa Misije OSCE-a bila dragocjena prilika da se predstavnicima medija, aktivistima za ljudska prava i njihovim pravnim zastupnicima pruži podrška.

„Ambasador je tokom posjete ponudio pomoć Misije u pogledu njihove bezbjednosti i napomenuo da će Misija učiniti sve da podrži osnovne slobode u Republici Srpskoj. U svjetlu nedavnih napada u gradu, ovo je posebno važno“, stoji u saopštenju.

Nekoliko LGBT aktivista i novinara je povrijeđeno, kada ih je u večernjim časovima 18. marta ispred prostorija „Transparency International BiH“ napalo 20-30 huligana naoružanih šipkama i flašama.

Sve se dešavalo na dan kada je trebala biti održana projekcija filma i panel diskusija, ali je policija to zabranila, zbog procjene da može doći do „ugrožavanja ljudi i imovine“.

Prethodno su u noći 8. marta u Banjaluci oštećena i vozila novinara Aleksandra Trifunovića i Nikole Morače.

U saopštenju OSCE-a se dodaje da je Aggeler ocijenio aktuelnu zakonsku regulativu RS o zaštiti od klevete, kao „savršeno adekvatnu“ za rješavanje potencijalnih pitanja klevete i uvrede bez potrebe za uvođenjem posebnog zakonskog akta.

Posebno je istaknuto i da se Misija OSCE-a u BiH „oštro protivi“ usvajanju bilo kakvog zakona koji ograničava građanski prostor, reagujući i na na najave donošenja Zakona o stranim agentima.

Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu postupa po krivičnoj prijavi novinara televizije N1 Milana Nikića, koja se odnosi na događaj od 3. marta ispred prostorija JKP Vodovod i kanalizacija i po dopuni krivične prijave od 4. marta o događaju ispred Nikićevog stana, rekla je FoNetu zamenica javnog tužioca Nataša Grebović.

Ona je podsetila da je „radi davanja dodatnih informacija u vezi sa predmetnim događajem“ Nikić ispitan 7. marta, a krivičnu prijavu i dopunu Tužilaštvo je dostavilo Policijskoj upravi u Kragujevcu „u cilju vršenja provera navoda krivične prijave i prikupljanja potrebnih obaveštenja“.

Policijska uprava je nakon obavljenih provera tužilaštvu dostavila izveštaje 14. i 20. marta.

Tužilaštvo je u međuvremenu zatražilo od Policijske uprave u Kragujevcu dostavljanje dopunskog izveštaja vezano za određene činjenice, kao i činjenicu da li je obavljena provera bezbednosti podnosioca krivične prijave, budući da je ona u nadležnosti policije, kazala je Grebović.

Novinaru N1 Milanu Nikiću je najpre prećeno dok je snimao protest otpuštenih radnika kragujevačkog Vodovoda, a potom je nepoznati muškarac iz automobila posmatrao njegov stan, u prizemlju zgrade u kojoj živi.

Podsetimo, dopisniku TV N1 iz Kragujevca Milanu Nikiću su pretile dve osobe dok je snimao protest otpuštenih radnika kragujevačkog Vodovoda. Potom je nepoznati muškarac iz automobila posmatrao njegov stan u prizemlju zgrade gde živi – čitavih 40 minuta.

Drugi osnovni sud u Beogradu osudio je prvostepeno bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića na pet godina zatvora, zbog izazivanja teškog dela protiv opšte sigurnosti, odnosno zbog toga što je druge okrivljene podstrekivao da zapale imovinu novinara portala „Žig info“ Milana Jovanovića.

Ujedno, Sud je osudio Vladimira Mihailovića na četiri godine, Igora Novakovića na tri i po, a Aleksandra Marinkovića, kao direktnog izvršioca, na četiri i po godine zatvora. Marinković se nalazi u bekstvu.

U kaznu im se računa i vreme provedeno u pritvoru. Na ovu presudu strane imaju pravo na žalbu Apelacionom sudu u roku od 16 dana nakon čega čega sledi izricanje pravosnažne presude.

Ovo je druga prvostepena presuda, pošto je prvu, kojom su svi optuženi bili osuđeni na zatvorske kazne, ukinuo Apelacioni sud i naložio ponavljanje suđenja.

Nakon ukidanja prvostepene presude pre dve godine usled procesnih nedostataka, kojom su bili osuđeni na višegodišnje kazne zatvora ovaj predmet dobio je da sudi novi sudija, pošto je prethodni otišao u penziju.

Sudija Luka Pantelić je obrazlažući presudu rekao da je sud od otežavajućih okolnosti za Simonovića uzeo u obzir da je kao predsednik opštine koristeći svoj položaj i uticaj podstrekivao druge okrivljene da zapale imovinu Jovanoviću kao opomenu da prestane da piše o njemu. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravne koristi upućeni na parnični postupak.

Na današnjem ročištu, pre presude, advokat Aleksandra Marinkovića je tvrdio da tokom postupka nije dokazano da je njegov branjenik ugrozio život i delo Jovanovića i njegove žene, niti da je ugrozio njihovu imovinu većeg obima.

U ovom predmetu odmah na početku istrage, Bojana Cvetković Šijacki, priznala je krivicu i zaključila sporazum sa tužilaštvom na osnovu kojeg je osuđena na šest meseci kućnog zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara. Ona je priznala da je dovezla Marinkovića do mesta Jovanovićeve kuće, gde je krivično delo počinjeno.

Nakon suđenja Tužilac Predrag Milovanović izjavio je da „očekuje da Apelacioni sud uskoro potvrdi presudu”, jer je „sudija Luka Pantelić uvažio sve primedbe Apelacionog suda”.

Milan Jovanović je, posle današnjeg ročišta, naveo da je danas specijalni dan , da počinje proleće I da se nada da će biti bolji dani za slobodu medija u Srbija.

Jovanović je naveo da je ovo presuda za sve kriminalce koji su ušli u svet politike, I d a se nada da sada novinari mogu slobodnije da rade.

“Za mene više nema nade, ja sam svoje odradio. Vama želim d aistrajete u borbi za slobodu medija”, rekao je Jovanović okupljenim novinarima.

“Dobili smo bitku, a ne rat. To morate Vi mlađi da dobijete. Nemojte da dozvolite sebi da budete čipovani”, poručio je Jovanović.