PODGORICA, 15.09.2017. – Sindikat medija Crne Gore razočaran je postupkom Uprave policije i Tužilaštva, koji su oduzeli mobilni telefon od kolege Vladimira Otaševića, kome je nedavno prijetio smrću brat premijera Duška Markovića, Velizar Marković.

Razumljivo je da je njima bio potreban snimak telefonskog razgovora, ali ne i zašto su odlučili da mu oduzmu telefon koji, osim tog snimka, sadrži i niz drugih privatnih i poslovnih podataka, koji su mu potrebni za rad.

Policija i Tužilaštvo su na taj način došli u posjed svih njegovih e-mail i drugih naloga, dokumenata koje je razmjenjivao sa sagovornicima, privatne prepiske i fotografija. Smatramo da je to bespotrebno zadiranje u privatnost kolege Otaševića, koje ne ide nikako u pravcu rasvjetljavanja incidenta koji je izazvao Marković.

Autentičnost snimka ne dovodi u pitanje ni Velizar, ali ni predsjednik Vlade, Duško Marković, pa samim tim još više iznenađuje postupak Uprave policije i Tužilaštva, koji žele forenzički da vještače snimak. Oni na ovaj način, umjesto da pomažu kolegi Otaševiću, izlažu ga dodatnim neprijatnostima.

Podsjetimo, brat premijera Duška Markovića, Velizar Marković uputio je u prijetnje smrću novinaru Dana, Vladimiru Otaševiću. Marković je u telefonskom razgovoru Otaševiću, uz brojne najprimitivnije i najvulgarnije psovke, kazao i “ako ćete se na moja leđa j**at ovamo politički i shvatat neke stvari, nemojte se onda zapitat zašto je neko nekoga ubio. Je li ti jasno?”

Apelujemo na predstavnike Uprave policije da još jednom razmotre svoju odluku i da što prije kolegi Otaševiću vrate telefon, koji mu je i sredstvo za rad, a od Tužilaštva očekujemo da što prije obavijeste javnost o ishodu postupka koji vode.

SKOPJE, 15.09.2017 – The Association of Journalists of Macedonia condemns the damage  done to the vehicle of the journalist Viki Klincharova, from the weekly newspaper Focus; such act is a direct attack on the freedom of speech and the right to be informed.

Our colleague Klincharova, prior to yesterday’s act, received two threats from a person with criminal record. Allegedly, the act was motivated by articles published in her newspaper. We are disappointed from the slow reaction by the police station in Negotino, which missed to interrogate the suspects, with an excuse that it was a national holiday.

The political will of the Government and the new Minister of Interior, Oliver Spasovski, to stop the attacks on journalists will not be efficient if this policy is not being followed by all police structures.

The best way to prevent future attacks on journalists is to establish an effective institutional mechanism for punishing perpetrators. This will discourage violators and will help to create safe working environment for journalists, without which, the state of media freedoms in Macedonia will not improve.

AJM in the last six years has registered over 50 attacks on journalists, and yet none of the attackers has been punished.

BEOGRAD, 15.09.2017. – Dragan Stojčev, šef Odeljenja analitike u beogradskom centru Resora državne bezbednosti od 1999. do 2004. godine, izjavio je danas da mu je nekadašnji zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Nikola Ćurčić 2001. godine tražio dosije ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, ali je odbio da popiše revers.

„Pozvao me tadašnji načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić i rekao da Nikola Ćurčić, tada zamenik načelnika Resora državne bezbednosti (sada pokojni, prim. nov.), traži da donesem dosije Slavka Ćuruvije. Bilo je to negde u jesen 2001. godine, septembar ili oktobar mesec. Ja sam sa Radonjićem otišao do Ćurčića i poneo dosije. On je, međutim, odbio moj zahtev da potpiše takozvani zadužni karton, odnosno revers da ga je primio. Nije rekao zašto. Ne znam ni šta je bio razlog da dosije traži“, rekao je Stojčev na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Višem sudu u Beogradu, odgovarajući na pitanja zamenika tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića.

On je dodao da dosije nije želeo da preda bez reversa. Rekao je i da mu je posle tog sastanka Radonjić rekao da dosije vrati u beogradski centar RDB. Na pitanje zašto je Ćurčić odbio da potpiše da je uzeo dosije, Stojčev je odgovorio da ne zna i dodao: „Pretpostavljam da je postojala opasnost da se uništi“.

Na direktno pitanje tužioca da li je dobijao naloge za uništavanje dokumentacije, Stojčev je rekao da nije, ali da je bilo priče o tome.

Načelnici odbili da unište dokumentaciju

O uništavanju dokumentacije CRDB Beograd, rekao je, razgovaralo se na jednom sastanku svih načelnika odeljenja u beogradskom centru RDB, održanom posle 5. oktobra 2000. Na sastanku, koji je vodio Radonjićev zamenik Veselin Lečić (kasnije jedan od visokih oficira „Crvenih beretki“), prema rečima Stojčeva, svi načelnici su se složili da će, ukoliko dođe naredba da se dokumentacija uništi, oni odbiti da to urade.

Odgovarajući na pitanja Milana Radonjića, Stojčev je razjasnio da je on (Radonjić) u vreme kada su načelnici odeljenja tako odlučili, bio na sastanku šefova Resora državne bezbednosti. Načelnici beogradskog centra su ovakvu odluku doneli upravo zato što su očekivali da dobiju naređenje iz vrha RDB-a da unište deo dokumentacije, ali takvo naređenje ipak nije stiglo.

Stojčev je odgovarajući na pitanja sudije Snežane Jovanović ispričao da je celokupna dokumentacija CRDB Beograd tokom bombardovanja prebačena na „tajnu lokaciju“, a da je onda, opet oko 5. oktobra preseljena, bez popisa i primopredaje, u dve prazne službene prostorije Instituta za bezbednost na Banjici.

Potvrdio je da Analitika dve-tri nedelje posle početka bombardovanja 1999. nije mogla da radi, ali da je onda sistem uspostavljen.„Posle dva meseca je vraćena. Napravili smo popis po povratku u naš centar i sve je bilo tu“, rekao je Stojčev, dodajući da je dokumentacija na Banjici bila pod ključem koji je imao on. Nije znao da li je još neko imao ključ od te dve prostorije.

Rekao je da prvi put čuje da je njegov prethodnik na mestu načelnika Analitike, Vladimir Nikolić (s kojim, kako je rekao, nije bilo formalne primopredaje dužnosti jer Nikolić nije došao da to uradi), izneo deo dokumentacije na elektronskom uređaju. (Neki svedoci su taj uređaj opisali kao disk, drugi kao server, treći kao glavu servera, a juče je jedan svedok rekao da je taj uređaj najsličniji „malo većoj cigli“.)

Stojčev je, takođe, objasnio kakav je dosije RDB vodio o Slavku Ćuruviji. On je rekao da je predmet Ćuruvija bio vođen kao „dosije proveravanih lica“ za čije formiranje nije bilo potrebno da odluku donese načelnik RDB ili načelnik Centra.

U Ćuruvijinom dosijeu nalazili su se zapisnici o prisluškivanim telefonskim razgovorima. Dokument koji je krajem oktobra 2000. godine izašao u javnost o tajnom praćenju na dan ubistva, video je, kaže, prvi put u novinama.

„Kad imate ‘dosije obrade’, o tome odluku mora da donese načelnik Centra ili načelnik Resora. ‘Dosije proveravanih lica’ formira se na predlog radnika Analitike, koji procenjuje da neko lice zaslužuje da se izdvoji iz nekog predmeta. Priručni karton se formira za lice koje je interesantno, ali za koje nije urađena provera“, objasnio je bivši šef Petog odeljenja (Odeljenja analitike) CRDB Beograd.

Živaljević se slabo čega sećao

Pre Stojčeva svedočio je bivši zamenik direktora BIA Goran Živaljević. I on se, kao i Stojčev, na početku ogradio rekavši da ništa ne zna o ubistvu Slavka Ćuruvije, da „nije pratio, prisluškivao, niti da je na bilo koji način bio uključen“ u ovaj slučaj, da su mu sva saznanja posredna, iz medija ili na osnovu prepričavanja kolega.

„Sve čega se sećam iz tog perioda jeste da mi je Boro Banjac, tada načelnik UBPOK-a, javio da postoji napredak u slučaju Ćuruvija jer je Branka Prpa (koja je bila sa Ćuruvijom u vreme ubistva, prim. nov.), koliko se sećam iz čitulje, prepoznala izvršioca krivičnog dela Luku Pejovića. Pomak je, dakle, bio utoliko što se smatralo da će sad moći da krene dalja istraga“, rekao je on.

Živaljevićeva supruga Olivera Antonić Živaljević, takođe radnica RDB-a, u vreme ubistva Ćuruvije prisluškivala je novinarev telefon. Ona je, naime, došla u noćnu smenu i primila naređenje da nastavi da sluša kućni broj u stanu Slavka Ćuruvije odmah posle njegovog ubistva. Mediji su pre suđenja tvrdili da je jako čudno da se prisluškuje telefon čoveka koji je ubijen, pa i da je baš njeno svedočenje u istrazi dovelo do hapšenja Milana Radonjića.

Upitan da li je uobičajeno da se prisluškuje telefon i posle ubistva, Goran Živaljević je rekao da to „u teoriji postoji“, da je „policijski logično“, ali da se u svom radu s tim do sada nije susretao.

Što se tiče razloga zašto je Ćuruvija praćen, Živaljević je rekao da ne zna mnogo i da se seća samo da je Slavko Ćuruvija „rađen zbog obaveštajno interesantnog kontakta s nekim licem“, ali da ne zna ko je to lice.

Sudija Snežana Jovanović ga je upitala kako zna i to. Odgovorio je da to zna ili iz medija ili iz razgovora sa kolegama.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, nastaviće se 16, 17. i 18. oktobra u 14.30 časova.

PRISTINA, 14.09.2017 – Editor-in-chief of “Insajderi.com” Vehbi Kajtazi informed Association of Journalists of Kosovo to have received a death threat. Kajtazi said that he was threatened by MP Beke Berisha that, according to journalist, went to a restaurant in Pristina, which is owned by Kajtazi’s friend, and told the owner: “Tell your friend that if he mentions my name again in newspaper, a bullet in the head awaits him”.

PODGORICA, 13.09.2017. – Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbjednost novinara, koja zastupa više od 7.800 članova, osuđuje prijetnje smrću koje je brat predsjednika Vlade Crne Gore Duška Markovića, Velizar Marković, uputio novinaru dnevnog lista Dan Vladimiru Otaševiću.

Marković je u telefonskom razgovoru vođenom juče uveče Otaševiću, uz brojne najprimitivnije i najvulgarnije psovke, kazao i “ako ćete se na moja leđa j**at ovamo politički i shvatat neke stvari, nemojte se onda zapitat zašto je neko nekoga ubio. Je li ti jasno?” Takođe mu je poručio “da će ga naći” što predstavlja dodatnu prijetnju. Otašević je ranije pisao o imovini porodice premijera Markovića i u tom tekstu se bavio imovinom i njegovog brata Velizara Markovića zbog čega je on bio iziritiran. Otašević je juče zvao Markovića kako bi mu tražio broj njegovog drugog brata.

“Prijetnja smrću kolegi Otaševiću je najozbiljniji incident koji se u novinarskoj zajednici u Crnoj Gori desio unazad gotovo dvije godine. Ujedno to nam je i pokazatelj da se situacija nije promjenila, već da je samo trebao mali podsticaj onima koji se osjećaju dovoljno moćno u državi koja ne osuđuje napade na novinare, da sebi daju slobodu da prijete i psuju ljude koji rade svoj posao”, kazala je predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović.

Regionalna platforma snažno podržava Sindikat medija Crne Gore i druge novinarske i medijske organizacije u naporima da zaštite novinare i slobodu govora u Crnoj Gori. Regionalna platforma poziva vlasti, policijske i pravosudne organe Crne Gore da novinarima i medijima omoguće slobodan i bezbjedan rad, da istraže ovaj slučaj i time pokažu da ne tolerišu ovu vrstu krivičnog djela bez obzira na to ko je počinilac.

Od početka godine u Crnoj Gori, računajući i poslednji incident, evidentirano je ukupno 7 slučajeva pretnji novinarima od kojih je najozbiljniji upravo ovaj koji se desio Otaševiću.

Napad na novinara je napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana.

Udruženje/udruga BiH novinari
Sindikat medija Crne Gore
Hrvatsko novinarsko društvo
Udruženje novinara Kosova
Društvo novinara Makedonije
Nazavisno udruženje novinara Srbije