Home Blog Page 428

Radonjiću i Romiću zatvorski pritvor zamenjen kućnim pritvorom i elektronskom nanogicom

By
IJAS
-
0

BEOGRAD, 06.07.2017. – Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, optuženim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, danas je ukinut zatvorski pritvor i zamenjen kućnim pritvorom, sa elektronskom nanogicom. Tokom dana će iz Centralnog zatvora u Beogradu, gde se nalaze poslednje tri i po godine, biti prebačeni u svoje stanove u Beogradu, Radonjić u Orahovačku ulicu, a Romić u Ulicu vojvode Micka.

Odluku o ukidanju zatvorskog pritvora, na kraju današnjeg ročišta  u procesu za ubistvo Ćuruvije saopštila je Snežana Jovanović, predsedavajuća tročlanog sudskog veća, koje vodi postupak pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

„I dalje stoje okolnosti da se prema okrivljenima primenjuje mera pritvora, ali veće smatra da zbog dužine trajanja ovog postupka, kao i dužine vremena koje su okrivljeni proveli u pritvoru, a koje je tri  i po godine, kao i činjenice da se sporni događaj desio pre sada skoro 18 godina, da je, dakle, zbog protoka vremena, smanjen intenzitet uznemirenosti javnosti. U ovoj fazi postupka to nas je opredelilo da ukinemo pritvor i zamenimo ga kućnim pritvorom, sa obaveznom merom primene elektronskog nadzora“, saopštila je Jovanovićeva.

Ona je okrivljene upozorila da bilo kakav pokušaj kršenja mere elektronskog nadzora (drugim rečima, napuštanja stana) automatski povlači vraćanje u zatvorski pritvor.

Advokati odbrane nisu skrivali zadovoljstvo odlukom. Na vest da je ukinut pritvor, u sudnici se čuo aplauz rodbine i prijatelja optuženih, ali je sudija Snežana Jovanović to prekinula da bi odluku veća pročitala do kraja.

Zora Dobričanin Nikodinović, branilac okrivljenih Radonjića i Romića, kaže da se svaki put kad je do sada predlagala ukidanje pritvora njenim klijentima (a to je bilo, kako je izbrojala, 35 puta, na kraju svakog ročišta poslednje dve godine koliko traje suđenje) nadala da će doći taj dan, a on se eto danas desio.

„Došao je i taj dan“, zapevušila je prilazeći novinarskim ekipama da da izjavu.

„Ovo smo i tražili, tražili smo mesecima. Pritvor je mnogo dugo trajao, tri i po godine. Pritvor nije kazna, kao što ni ukidanje pritvora nije oslobađajuća presuda. Njih će još danas iz Centralnog zatvora odvesti kućama i zameniti zatvorski pritvor kućnim“, objasnila je vidno zadovoljna Zora Dobričanin koja je kolege i novinare zvala na piće posle današnjeg ročišta.

Advokat Vladimir Marinkov, branilac prvookrivljenog Radomira Markovića, smatra da odluka o ukidanju pritvora Radonjiću i Romiću ima veze sa činjenicom da je sudski proces za ubistvo Slavka Ćuruvije sada prešao u novu fazu, fazu ispitivanja svedoka odbrane.

„Verujem da je sudsko veće čekalo da proces dođe u ovu fazu da bi ukinulo pritvor, koji zaista dugo traje. Ukidanje pritvora ne znači da će presuda biti oslobađajuća. Nema takve statistike. Pritvor se određuje iz tri razloga: da okrivljeni ne bi uticao na svedoke, da ne bi bio nedostupan sudskim organima i da ne bi ponovio krivično delo. U ovom slučaju dodat je i četvrti razlog – uznemirenje javnosti, što posle ovoliko godina više ne stoji“, kaže Marinkov.

Zastupnik Jelene i Radeta Ćuruvije, advokat Slobodan Ružić nije delovao posebno iznenađen ukidanjem zatvorskog pritvora Radonjiću i Romiću.

„Objektivno gledano, pritvor je zaista dugo trajao. Nemam neki poseban komentar. Postupak se nastavlja. Pritvor ne određuje kako će se postupak završiti. Nisam iznenađen jer sam već neko vreme očekivao da bude ukinut. Zaista uznemirenje javnosti nije isto sada i pre 18 godina“, rekao je Ružić.

Napad na urednika FoNeta Davora Pašalića tri godine u mraku

By
IJAS
-
0

BEOGRAD, 06.07.2017. – Ni tri godine nakon što je urednik FoNeta Davor Pašalić brutalno pretučen u noći 3. jula na Novom Beogradu, napadači nisu pronađeni, iako je taj slučaj ministar policije Nebojša Stefanović tada proglasio prioritetnim. Pašalić kaže da nikakve informacije o tome nema već dve godine, a da ga “više i ne interesuje”.

Pašalića su te noći presrela trojica mladića i zatražila mu novac, zapretivši da imaju pištolje, a onda su ga brutalno pretukli i to dvaput, nanevši mu više desetina udaraca rukama i nogama i izbivši mu nekoliko zuba, uz povike da je „ustaša“.

Kako su tada pisali mediji, na Vojnomedicinskoj akademiji su mu sanirane teške povrede glave, a ministar policije Nebojša Stefanović je ubrzo rekao da je ovaj slučaj prioritet i da će napadači biti brzo privedeni pravdi.

Tri godine kasnije, međutim, ovaj slučaj je ostao nerasvetljen, a Pašalić za Cenzolovku navodi da ne samo da ga više i ne interesuje epilog, nego i da mu se čini, s obzirom na brojna neispunjena obećanja nadležnih da će i njegov ali i razni drugi incidenti i napadi biti rasvetljeni, da policija selektivno rešava slučajeve.

Cenzolovka: Da li imate informacija o tome dokle se stiglo sa istragom?

Pašalić: Policija ništa nije uradila. Nemam nikakve informacije od njih već dve godine i pravo da Vam kažem, više me i ne interesuje.

Cenzolovka: Kako to?

Pašalić: Pa ne interesuje me, i da mi kažu ne bih verovao.

Cenzolovka: Izgubili ste poverenja u policiju?

Pašalić: Ne… Već sam pričao… Da li ti ljudi ne umeju ili ne žele… Moja stvar je banalna, prošlo je već tri godine, imate tu mnogo interesantnijih događaja. Recimo da pukne nešto, eksplodira ceo Beograd, kao što se desilo krajem maja u blizini zgrade Crvenkape, i ja znam samo da policija rekla da nema povređenih, a od tada nisu saopštili ni šta je eksplodiralo, ni da li je uopšte eksplodiralo, ni gde je eksplodiralo, a to je, ja mislim, 200 metara od zgrade SIV-a. To je meni signal kako policija radi. Kako je moguće da ne objave šta se tu dogodilo?

Moja situacija je banalna u odnosu na to što je moglo da ugrozi veliki broj ljudi. Tako da mene ne interesuje to više, a mislim da njih još manje.

Cenzolovka: Kad je bio Vaš poslednji kontakt sa policijom? Nakon što ste dali izjavu, išli ste na prepoznavanje?

Pašalić: Išao sam na prepoznavanje nekih godinu dana kasnije, ali mislim da je to najbanalniji, najosnovniji deo istrage. Mislim da bi policijski rad trebalo da se zasniva na nekim drugim stvarima a ne na svedočenju žrtve, uz sve mogućnosti da pratite telefone, sve te kamere koje su postojale tamo… Ali to je bilo pre tri godine, koga to više interesuje?

Cenzolovka: Interesuje nas koji, između ostalog, pratimo slučajeve koji se tiču ugrožavanja bezbednosti novinara…

Pašalić: Što se toga tiče, ja nisam siguran zašto sam dobio batine. Da li je to samo zakon velikih brojeva, kad živite 55 godina u velikom gradu postoji mogućnost da dobijete jednom batine. Meni se to nije desilo za 55 godina, dogodilo mi se kad sam imao 55 godina. Nisam siguran da to ima ikakve veze sa mojim poslom, niti sa mojom nacionalnošću.

Cenzolovka: Da, ali ministar policije je rekao da je Vaš slučaj prioritet pre tri godine, nema veze da li napad ima veze sa Vašim poslom ili nema…

Pašalić: Ako se sećate onog snimatelja Anadolije, slična situacija u centru grada u ranim jutarnjim satima. Na VMA ga je obišao ministar policije i rekao da očekuje da u nekoliko sati će biti privedeni pravdi. Ja ne znam koliko je sati prošlo od tada. Ne znam više ni koje je godišnje doba tad bilo.

Cenzolovka: Kako biste to objasnili?

Pašalić: Pa to Vam je kad neko ima mogućnost da bez sankcija priča. Meni je neverovatno da neko daje obećanja koja ne može da ispuni a da nije za to sankcionisan.

Cenzolovka: Mislite na ministra policije?

Pašalić: Mislim uopšte u životu. Ja svojoj deci nisam nikad obećao ništa što nisam ispunio, jer onda bih izgubio autoritet kod dece. Meni je fantastično zabavno to što ti ljudi što pričaju.

Cenzolovka: Jedno je ono što pričaju ministar policije i drugi koji se pojavljuju u javnosti, sa druge strane postoje operativci u policiji koji bi trebalo da rade svoj posao…

Pašalić: Pre tri-četiri godine je neko ukrao 4.000 metara bakarnog kabla sa Đilasovog mosta. Ja ne znam kako možete da ukradete 4 kilometara kabla sa Đilasovog mosta, strateškog objekta u ovoj zemlji sa svim mogućim kamerama. I to neko uradi, a i dalje se ne zna ko je to uradio. Ja sam ubeđen da se ne radi o kolekcionarima koji skupljaju bakarnu žicu. Ko kupuje tu bakarnu žicu? Kako je to moguće? Ja nikad nisam čuo da je neko odgovarao, da je suspendovan…

Samo govorim o tome da imam utisak da postoji selektivan rad policije.

Cenzolovka: Da li se osećate bezbedno danas?

Pašalić: Osećam se podjednako bezbedno kao i prethodnih 58 godina.

Cenzolovka: Ne idete opreznije ulicom?

Pašalić: Ne, idem istim putem kojim idem 30 i nešto godina.

Cenzolovka: Da li je napad ostavio neke posledice na Vas, da li se Vaš život promenio na neki način?

Pašalić: Svaki dan kad perem zube fasciniran sam osmehom Džordža Klunija koji sad imam.

Cenzolovka: Zbog novih zuba?

Pašalić: Tako je. Nudili su mi Tom Kruz model, ali nisam hteo, uzeo sam Džordža Klunija.

Suđenje za ubistvo Ćuruvije: „Misliš li da ja ubijam za džabe“

By
IJAS
-
0

BEOGRAD, 05.07.2017. – „Miroslav Kurak je navodno svojoj ženi rekao da ima džak sa 300.000 kiparskih funti i da on ne ubija za džabe“, rekao je na svedočenju za ubistvo Ćuruvije nekadašnji doušnik pančevačkog Resora državne bezbednosti Dejan Slišković. Svedočio je i vlasnik lista Svedok Vladan Dinić, koji je među prvima video telo ubijenog novinara i koji ga je sreo nekoliko sati pre ubistva, tvrdeći da je tada Ćuruvija imao torbu u kojoj je navodno bilo 415.000 dolara.

Nekadašnji doušnik pančevačkog Resora državne bezbednosti, a sada zaštićeni haški svedok Dejan Slišković rekao je na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije da je poznavao okrivljenog Miroslava Kuraka, koji mu je bio instruktor u obuci iz pucanja u trening-centru na Surčinskom aerodromu.

Slišković je naglašavao kako je sa Kurakom bio u bliskim odnosima, kako je Kurak njemu i „klincima“ (u vreme poznanstva sa Kurakom, Dejan Slišković je imao 20 godina) bio idol i da mu je danas „teško što mora da svedoči protiv njega“.

On je naveo da mu je izvesna Aleksandra Kovačević, njegova poznanica i prijateljica Kurakove žene Ane Vignjević, rekla da joj se Vignjevićeva poverila da joj je Kurak rekao da ima džak pun para (300.000 kiparskih funti), i da je – kad ga je žena pitala odakle toliki novac – rekao: „Misliš li da ja ubijam za džabe“.

Kada mu je kasnije predočeno da je u ranijem iskazu – pri kojem je ostao – rekao da je Kurak navodno ženi rekao: „Misliš da sam ja Ćuruviju ubio za džabe“, Slišković nije mogao da se jasno odredi koju je od ove dve verzije čuo.

U opširnom i često konfuznom svedočenju, on je izneo i jedno neposredno saznanje – da je 9. aprila 1999. godine, dva dana pre ubistva Ćuruvije („na Veliki petak“) Kuraka sreo u Pančevu, u belom golfu.

„Kurak je bio u svetlom sakou, košulji, sa zlatnom kravatom i cvećem u ruci. Srdačno smo se pozdravili, on me je pitao: ‘Gde si, zemo?’ i tada je vozio beli golf“, kaže Slišković.

Da li je to isti onaj beli golf 3 koji je, prema optužnici, Ratko Romić preuzeo, a kasnije sa Kurakom otišao na mesto zločina, ni ovaj svedok nije mogao da potvrdi. Štaviše, naglašavao je da se kasnije setio kako mu je Kurakova žena Ana govorila kako to nije običan beli golf 3, već WR 6, kojim „Miroslav od Karaburme do Pančeva stigne za šest minuta“.

On je još ispričao kako je od Draška Šuvare, pripadnika DB-a, čuo da je Ćuruviju zapravo ubio Zoran Ristović Prika, a da je Priku ubio Miroslav Kurak i odsekao mu obe šake.

Slišković je takođe rekao da, koliko se seća, Kuraka posle 1999. godine više nije sreo.

Na saslušanje je došao iz inostranstva, sa nepoznate lokacije, gde se nalazi pod zaštitnim merama Haškog tribunala gde svedoči protiv Frenkija Simatovića, osnivača JSO i nekadašnjeg zamenika načelnika Resora državne bezbednosti.

„Ne znam ni sam po kom osnovu me je angažovao DB“

Slišković je u neometanom delu izlaganja rekao da sada živi u inostranstvu, gde je morao da se skloni „zbog događaja koji su se desili u januaru“. Iz iskaza se moglo zaključiti da je u januaru bio napadnut, da mu je u tom trenutku otet dnevnik sa podacima koje je vodio, i da je po preporuci tužilaštva Haškog tribunala napustio Srbiju.

Na pitanje advokata odbrane da kaže nešto o svojoj karijeri i vezama sa pančevačkim DB-om, on je rekao da je najpre radio u Vojsci Jugoslavije, da se bavio sportom i da je na konkursu u maju 1994. godine primljen u Jedinicu za antiterorističke dejstva.

Posle toga se zaposlio u 75. specijalnoj brigadi, da bi odatle prešao u Srpsku dobrovoljačku gardu, a odatle, na poziv Branka Simića, otišao u Banjaluku.

Po povratku u Srbiju neko je vreme bio nezaposlen, da bi kasnije, od 1997. do 2007. godine, radio u pančevačkoj „Petrohemiji“. U to vreme ga je na prikupljanju informacija za DB angažovao Saša Pavlov, koji je, prema Sliškovićevim rečima, bio zamenik načelnika pančevačkog DB-a, a kasnije i rukovodilac u „Petrohemiji“ koji mu je dao i otkaz.

On, međutim, kaže da nije bio ni radnik ni saradnik RDB-a i da ne zna po kom osnovu ga je DB, odnosno Pavlov, angažovao da prikuplja informacije.

„Saša Pavlov bi me pozvao i rekao: ’Buši’, a to znači da prikupljam informacije. Sve informacije sam mu pisanim putem dostavljao, a za svoj angažman nisam ni tražio niti dobio novac. Verovao sam tada da sam saradnik Službe, a izgleda da nisam bio ništa“, kaže on.

Nakon rada u „Petrohemiji“ dobija zaštitne mere Haškog tribunala, pod kojima je i danas.

Primedbe odbrane: Svedok ima mentalnih problema i ne govori istinu

Odbrana je osporavala Sliškovićeve navode tvrdeći da ima mentalnih problema.

On sam nije krio da se kod neuropsihijatra lečio neko vreme – do 2009. godine od problema izazvanih, kako je rekao, trovanjem živom u „Petrohemiji“, nakon čega ima problema sa koncentracijom, ali da je sada dobro.

Prvookrivljeni Rade Marković rekao je da smatra da je Slišković svojevremeno „zloupotrebljen od strane nesavesnih policajaca kao labilna ličnost“.

„Svedok je umislio da je važan i zato nije siguran ni šta je rekao, ni šta je tačno. On se, takoreći, zavozao“, rekao je Marković.

Ratko Romić je tvrdio da je Slišković zapravo u zavadi sa Kurakom, koji ga je izbegavao jer mu je dosađivao neprestano tražeći pozajmice, a rekao je i da Aleksandra Kovačević nikad nije bila u vezi sa Sliškovićem, već da ga je i ona izbegavala i smatrala čudakom. Predložio je da sud pozove Aleksandru Kovačević da svedoči.

Dinić: Ćuruvija na dan ubistva sa sobom imao torbu

Pred Specijalnim sudom je prvi danas svedočio vlasnik lista Svedok Vladan Dinić, koji je i prvi video Ćuruvijino telo.

Dinić je uglavnom ostao dosledan onome što je govorio i u iskazu Tužilaštvu za organizovani kriminal, rekavši da je tog dana sreo Ćuruviju i Branku Prpu u Svetogorskoj, gde će nekoliko sati kasnije, pri povratku iz grada, Ćuruvija biti ubijen.

„Pitao me tada: ’Majstore, ‘oćemo na ručak?’, na šta sam ja odgovorio da ne mogu jer imam obaveza, posle čega sam se vratio u redakciju koja je u toj ulici“, kazao je Dinić.

Slavko Ćuruvija je tada sa sobom, kako tvrdi Dinić, imao neku torbu na koju mu je pokazao, rekavši da ima 415.000 dolara i da će njima da isplati zaostale plate svojim bivšim novinarima.

„On je tada bio u problemima, plenili su mu novine, štampao ih je u Crnoj Gori, dosta ljudi je otišlo iz Dnevnog telegrafa i zaposlili se ko je gde stigao, a deo njih je prešao u Svedok. Ćuruvija mi je tog dana rekao da kažem tim novinarima da večeras u 18 sati dođu kod njega da im isplati šest plata koje im duguje“, rekao je Dinić, koji je to, kako je naveo, preneo novinarima kada se vratio u redakciju.

Nekoliko sati potom dok je, kako kaže, bio u Kosovskoj ulici ispred zgrade Borbe gde mu je bila štamparija, na mobilni ga je pozvao urednik Studija B Dragan Kojadinović irekao mu da je čuo da je Ćuruvija ubijen i da ide da to proveri.

„Pitao sam kako ubijen kada sam ga video nekoliko sati pre toga. Otišao sam do ulaza u zgradu, trebalo mi je nekih tri minuta da stignem, i u tom haustoru nije bilo žive duše. Ćuruvija je ležao tu, na tri koraka od ulaza, sa licem prema dole, u nekim, koliko se sećam, krim-cipelama i sivoj jakni. Krv je i dalje tekla“, prisećao se Dinić.

Pomenute torbe, koju je video kada je poslednji put sreo Ćuruviju, nije bilo pored Ćuruvijinog tela, tako da ne zna šta je bilo s njom.

Blizu mesta ubistva su, ispričao je Dinić, stajala „dva klinca od po 10 ili 12 godina“ koja su spomenula Komercijalnu banku, odnosno da je „neko otišao u Komercijalnu banku“.

Dinić je rekao da nije tačna ili da nije tačno preneta izjava Dragana Kojadinovića koji je nedavno, svedočeći pred Specijalnim sudom, rekao da mu je Dinić tada ispričao da su ti dečaci njemu rekli da su „ubice pobegle u Komercijalnu banku“, koja je, navodno, bila sedište Resora državne bezbednosti.

„Ovi klinci su stajali od ulaza desno, spomenuli su Komercijalnu banku. Tek posle nekoliko dana sam shvatio šta su rekli, i možda i sugestivno zaključio… Tu nije bio RDB, nego sedište Javne bezbednosti. To znam jer se 40 godina bavim novinarstvom“, kaže on.

Sastanak u Srpskoj kafani sa Ljiljanom Smajlović i policajcima

O ovom slučaju je, kaže, dvaput razgovarao sa policijom koju je „tada više interesovalo ubistvo Milana Pantića“. „Njega sam takođe poznavao, tako da ne znam zapravo zašto su me zvali.“

„Nekih godinu dana pre nego što sam dao iskaz Tužilaštvu pozvala me je Ljiljana Smajlović i pitala da se vidim s njom i s dvojicom policajaca, ali u kafani, jer ne bi bilo zgodno da oni dolaze u redakciju ili da me zovu u SUP. Sreli smo se u ‘Srpskoj kafani’, tu je bio i Dragan Kecman i još jedan policajac. Ona je, pretpostavljam, bila tu kao predsednik UNS-a. Nisu se pritom legitimisali kao članovi Komisije za istraživanje ubistava novinara, nisam se ni ja njima legitimisao. To je bio susret na kafi, mada ne neformalan, jer sa policijom nema neformalnih susreta. Ja sam im tada ispričao sve ovo, kao i to za 415.000 dolara, ali je moj utisak da se to za pare nije uklapalo u njihovu šemu“, kazao je Dinić.

Na pitanje o kakvoj „šemi“ govori, Dinić je odgovorio da se „stvorila šema da je Milošević kriv za sve“, za šta su pre svega odgovorne „novine koje su počele da preuzimaju funkciju tužilaštva i suda i da se bave pričama rekla-kazala“, kao i Komisija za istraživanje ubistava novinara, koja je, po njegovom mišljenju, „besmislica“.

Ćuruviju je, inače, kako kaže, dugo poznavao i radio u Nedeljnom telegrafu kao urednik, a poslednjih godina su bili konkurenti.

„Moma Đorgović je bio Ćuruvijin ’ortak’, sa kojim je zajedno pokrenuo Nedeljni telegraf. Đorgovića dugo znam jer smo obojica iz Niša. Radio sam u Večernjim novostima kad su me pozvali da budem urednik Nedeljnog telegrafa. Onda su se posvađali oko toga ko je veći gazda i ja sam otišao jer nisam hteo da učestvujem u tome. Posle toga sam osnovao Svedok pa smo bili konkurencija“, kaže on.

Suđenje se nastavlja sutra, kada bi trebalo da svedoče prvi svedoci odbrane.

ADVOKATI: DANAŠNJA SVEDOČENJA VAŽNA

Advokat oštećenih Jelene i Radeta Ćuruvije Branko Ružić kaže da je Dinićevo svedočenje bitno jer je on došao ubrzo posle ubistva na lice mesta, ali kaže da nije siguran da priča o navodnom novcu kojim je Ćuruvija planirao da isplati novinare ima „ikakve veze sa ubistvom“.

I spominjanje dva dečaka koja su stajala pored haustora i spomenula Komercijalnu banku značajno je samo utoliko što, kaže Ružić, ukazuje na indicije da je možda bilo očevidaca, „ali nema poseban značaj za ovaj predmet“.

Advokatu odbrane Zori Dobričanin Nikodinović je pak važno svedočenje o spomenutom novcu, kao i to da te navode „nikad niko nije proveravao“.

Što se Sliškovićevog svedočenja tiče, Ružić navodi da su njegova saznanja uglavnom bila posredna, i da je jedino neposredno saznanje to što je video Kuraka da vozi beli golf. „Ali videćemo da li je to taj beli golf.“

Zora Dobričanin Nikodinović ističe da je značajna Sliškovićeva tvrdnja da mu je „neko rekao da Kurak nije ubio Ćuruviju, nego Priku“.

„U svakom slučaju, ni Aleksandru Kovačević, ni Kurakovu ženu niko nije pozvao da ih ispita“, kaže ona.

Ona dodaje da je njena najveća primedba bila na način pripreme ovog svedoka koji je rekao da se pre prvog iskaza Tužilaštvu sastao na lokaciji van Srbije sa zamenikom tužioca Milenkom Mandićem i policijom, i da nije znao da je sniman, „a u spisima predmeta imamo nešto što se zove transkript tog razgovora“.

Nastavak suđenja za ubistvo Ćuruvije: Vozač kamiona-ubice sa Ibarske svedok odbrane

By
IJAS
-
0

BEOGRAD, 04.07.2017. – U sredu treba da se pojave poslednji svedoci tužilaštva, među kojima i novinar Vladan Dinić, jedan od prvih koji su videli mesto zločina. U četvrtak će svedočiti i Nenad Ilić, bivši pripadnik JSO, koji je ranije izjavio da je čuo kako su Ćuruviju ubili pripadnici zemunskog klana.

U nastavku procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, iskaze počinju da daju svedoci odbrane. Jedan od prvih je Nenad Ilić, vozač kamiona-ubice na Ibarskoj magistrali, kada su, prilikom atentata na Vuka Draškovića, poginula četvorica članova Srpskog pokreta obnove. Ilić je osuđen za taj zločin i služi kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkom KPZ.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja se u sredu i četvrtak, 5. i 6. jula 2017. Prvog dana pozvani su poslednji svedoci Tužilaštva za organizovani kriminal – Miša Milićević, nekadašnji direktor BIA (2003–2004), Dejan Slišković i novinar Vladan Dinić, dok će u četvrtak iskaze početi da daju svedoci odbrane Dragana Ivanović Mijović i Nenad Ilić.

„Kum mi je rekao da su on i Simović ubili Ćuruviju“

Prema pisanju medija, Nenad Ilić, zvani Glavonja, bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije, ispričao je policiji, u vreme akcije „Sablja“ 2003. godine, da su novinara Slavka Ćuruviju ubili pripadnici zemunskog kriminalnog klana Mile Luković Kum i Miloš Simović. (Luković više nije živ, zajedno sa Dušanom Spasojevićem ubijen je tokom „Sablje“, dok Miloš Simović služi kaznu od 30 godina zatvora u Posebnom odeljenju KPZ Požarevac).

U iskazu na 10 kucanih stranica Ilić je preneo šta mu je Mile Luković Kum navodno ispričao.

„Rekao mi je da su, kad su radili na Ćuruviji, ubili samo njega, a da je žena ostala nepovređena. Čekali su ga i kada su dobili informaciju da dolazi, prišli su mu i pogodili samo njega, ali ne i ženu, i da će isto da urade sa Vukom (Draškovićem). Miloš Simović je tada burno odreagovao i pitao Lukovića da li je normalan i da li je uopšte svestan šta priča“, navedeno je u Ilićevom iskazu, čiju je verziju na engleskom jeziku krajem juna 2010. godine novinarima podelila novinarka Ljiljana Smajlović, rekavši da je izjavu dobila iz diplomatskih izvora.

Miloš Simović je, s druge strane, u iskazu datom pred tužiocem 2014. godine izjavio da je od Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta JSO, saznao da su Ćuruviju ubili (sada okrivljeni) Miroslav Kurak i Ratko Romić, a da je zemunski klan dobio zadatak da njih dvojicu likvidira. U toj izjavi, Simović je citirao Ulemeka koji ga je 2002. godine upoznao sa Romićem i Kurakom, rekavši: „Zapamti ih dobro. Oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške.“

Simović je zatim izjavio da je sa bratom Aleksandrom i Vladimirom Milisavljevićem, zvanim Vlada Budala, 10–15 dana pratio Kuraka i Romića. Pošto su primetili da ih prate, Romić i Kurak su zatražili sastanak sa Legijom, posle kojeg je zemunski klan odustao od atentata.

Presudom Krivičnog veća Vrhovnog suda u junu 2008. godine, Nenad Ilić je, sa još 11 optuženih, osuđen za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića 1999. godine. Među osuđenima, istom presudom, nalazi se i nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković (prvooptuženi u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije), osuđen na 40 godina zatvora, dok je Milan Radonjić (drugooptuženi za ubistvo Ćuruvije) u procesu za zločin na Ibarskoj magistrali oslobođen.

Dinić: „Krv se polako razlivala, uokolo nema žive duše“

Poslednji svedok Tužilaštva za organizovani kriminal na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije trebalo bi da bude novinar Vladan Dinić, glavni i odgovorni urednik lista Svedok, koji se, kako je rekao, na dan ubistva sreo sa Ćuruvijom i Prpom. Posle zločina, nakon što je od Dragana Kojadinovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B, čuo da je Ćuruvija ubijen, otrčao je do Svetogorske 35 i zatekao beživotno telo Slavka Ćuruvije u lokvi krvi. O tome je Dinić 2014. godine pred tužiocem za organizovani kriminal svedočio duže od dva sata.

U svom svedočenju Dinić se seća da ga je 11. aprila 1999. godine, dok je bio u redakciji Svedoka, telefonom pozvao Dragan Kojadinović i pitao ga da li je čuo da je ubijen Slavko Ćuruvija.

Odgovorio mu je da je tog dana primio poziv od Ćuruvije i da su se sreli negde oko podneva. Rekao je da se trenutno nalazi u Kosovskoj i da će odmah otrčati do Svetogorske, koja je samo dva–tri minuta odatle.

„Pamtim tu sliku kao danas: video sam da Ćuruvija leži bliže levom zidu dok se krv polako razlivala. Uokolo nije bilo žive duše, samo dva maloletnika od 11, 12 godina. Jedan crnomanjasti, a drugog se ne sećam. Stajali su pet–šest metara dalje od tela, ka Komercijalnoj banci. Nešto sam opsovao, a oni su mi rekli nešto kao (da su ubice otrčale) ‘ka Komercijalnoj banci’“, naveo je Dinić.

Ispričao je da je na mesto događaja došao deset–petnaest minuta posle tragedije, da se zadržao oko pet minuta i da nije čekao ni policiju ni Hitnu pomoć, već je otišao u Kosovsku ulicu po automobil i javio Kojadinoviću da je vest tačna i da može da je objavi.

Posle julskog dvodnevnog ročišta, proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije nastaviće se u septembru iskazima svedoka odbrane. Još se ne zna koliko će svedoka odbrane biti saslušano, jer spisak nije dostupan javnosti. Na poslednjem pretresu u junu, predsedavajuća tročlanog sudskog veća, sudija Snežana Jovanović najavila je da će ih biti najmanje 10 i da se može očekivati da će pojedina svedočenja zatvoriti za javnost.

Sezona lova na novinare i dalje otvorena

By
IJAS
-
0

BEOGRAD, 03.07.2017. – Sporazum o bezbednosti novinara, potpisan između Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, sa jedne, i novinarskih i medijskih udruženja, sa druge strane, krajem prošle godine, još ne daje rezultate u praksi, a napadi na novinare u Srbiji postali su takoreći svakodnevica. Da li je potpisivanje ovog Sporazuma imalo, što se tiče države, samo jedan cilj – da se dobije prelazna ocena od EU?

Od početka ove godine, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, zabeleženo je ukupno 47 napada na novinare, od čega četiri fizička, 29 pritisaka i 14 verbalnih pretnji. U dva slučaja je utvrđeno da nema krivičnog dela, dok su ostali postupci u toku, u različitim fazama, rekla je za VOICE Marija Vukasović iz NUNS-a. Prema podacima NUNS-a, u toku 2016. godine zabeleženo je 69 fizičkih i verbalnih napada, pretnji i pritisaka, a Vukasović kaže da je očigledno da se prošlogodišnji trend nastavlja, s tim što se smanjuje broj fizičkih napada, a raste broj verbalnih napada i pretnji.

U proteklih mesec dana novinari su bili na žestokom udaru, pa navedene brojke uključuju napadu i pretnje novinarima zabeleženu prilikom inauguracije Aleksandra Vučića. U Prvom osnovnom tužilaštvu koje vodi predistražni postupak za te napade za Insajder su 16. juna rekli da su dobili izveštaj policije, ali da čekaju dopunski izveštaj jer nisu sva lica identifikovana.

– Identifikovano je sedam mogućih učinilaca krivičnih dela, ali još nije izvršena identifikacija svih lica – rekla je za Insajder Aleksandra Đenadić, portparolka tužilaštva i dodala da „tužilaštvo čeka i drugi deo izveštaja od policije kako bi moglo da se odluči o daljem postupanju“.

Takođe, u brojku su uračunati i napadi, odnosno pretnje autorima i organizatorima projekcija dokumentarnih filomova o Kosovu u Novom Sadu i Nišu, kao i pretnja smrću novinarki Cenzolovke, nakon teksta o tome kako su ekstremni desničari onemogućili projekciju filma „Albanke su naše sestre“.

Pritisci državnih službenika

Vukasović pojašnjava da se pod pritiscima, pored napada i pretnji, podrazumevaju i javni pritisci državnih službenika, poput onih koje sprovodi Aleksandar Vučić kada, na primer, proziva novinare TV N1ili „Istinomera“.

Tu spada i zabranjivanje novinarima da prisustvuju određenim događajima ili nepozivanje na određene događaje svih ili pojedinih medija, kao što je bio slučaj sa „Danasom“ u Beogradu ili u Zaječaru na ponovljenim izborima. U pritiske ubrajamo i praćenje novinara. Ove godine imali smo slučaj sa Predragom Blagojevićem, urednikom Internet portala “Južne vesti”, koga je nepoznato lice snimalo iz automobila, a prošle godine smo imali sličnu situaciju sa CINS-om i Majom Živanović, novinarkom VOICE-a, u Novom Sadu – navodi Vukasović. Dodaje da je primetno da se u 2017. godini povećao broj pretnji, uvreda i verbalnih napada putem interneta, pogotovo za vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore.

ŠLAJFOVANJE U MESTU

Doskorašnja predsednica Odbora za evrointegracije Narodne Skupštine, Marinika Tepić za VOICE ukazuje da je Evropska unija veoma upoznata sa situacijom u medijima u Srbiji. Kako dodaje, u svim kontaktima, naročito sa evroparlamentarcima, bilo je jasno da su oni upoznati sa problemima i na Radio televiziji Vojvodine, te da su od opozicionih poslanika dobijali dodatne podatke.

– Recimo, Tanja Fajon je uvek pitala za „slučaj RTV“ i pri tom, moram priznati, bila je upoznata sa dosta informacija. Hoću reći da je slučaj RTV-a dobrano poznat donosiocima odluka u EU. Naročito i zato što je vezan za Poglavlje 23, jedno od ključnih za ceo pregovarački proces Srbije sa EU – navodi ona. Tepić ocenuje i da će 2017. godina biti „dodatno teskobna, jer neće biti ni nadzora EU“, s obzirom da Evropska komisija neće raditi izveštaj o napretku Srbije 2017.

– Zbog toga će Vladi biti još lakše da sve nezgodne obaveze za nju – iako ih je sama preuzela i na njih se sama obavezala – naprosto ignoriše. Tu verujem da će se odlično uklopiti, u to nečinjenje, šlajfovanje u mestu, upravo i sporazum sa tužilaštvom i policijom – ističe Tepić.

I član radne grupe Ilir Gaši kaže za VOICE da je mnogo sagovornika iz EU dobro informisano o stanju slobode medija u Srbiji.

– Postoje i oni koji su zarad brzih rešenja i privida stabilnosti u Srbiji i regionu spremni da zažmure i na jedno i na oba oka, pri čemu kao da ne shvataju da će problem biti tu i kada ih opet otvore, samo što će tada biti još veći i teže će se rešavati – kaže Gaši. Dodaje da je EU trenutno zaokupljena traženjem izlaza iz najveće krize od osnivanja, što znači da će imati manje vremena za probleme „periferije“.

– Moramo koristiti svaku priliku da im privučemo pažnju na događanja u Srbiji i da zatražimo iskrenu podršku za promene – kaže Gaši.

– Na mnogim sajtovima je bilo uvredljivih komentara, pogotovo u medijima poput „Danasa“, koji je kritički opredeljen, pa do klasičnog etiketiranja novinara koje može da izazove teške posledice, poput pokazivanja njihovih fotografija u skupštini i optužbi da stoje iza organizacije protesta – kaže Marija Vukasović.

Bez tolerancije za napade na novinare

Napadi na novinare bili su tema skupa “Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak”, održanog pre desetak dana u Beogradu, u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, OEBS-a i Ambasade Australije u Beogradu. Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio istakao je tom prilikom da institucije u Srbiji moraju da pošalju jasan signal da se napadi na novinare neće tolerisati, dok je ambasadorka Džulija Fini istakla da je svaki napad na novinare napad na slobodu izražavanja. Oboje su podržali Sporazum potpisan između MUP-a, Republičkog javnog tužilaštva i novinarskih udruženja i pozvali na njegovo sprovođenje, prenela autonomija.info. Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović rekao je da su novinarska i medijska udruženja imala velika očekivanja od tog sporazuma i imaju ih i dalje, ali da u praksi rezultata nema.

– Ohrabruje nas činjenica da se u realizaciju sporazuma uključila i Misija OEBS-a, a očekujemo da se uključe i drugi međunarodni faktori – kazao je Sejdinović. Istakao je i da je veoma važna poruka da se onima koji novinarima prete smrću pošalje jasna poruka da je u pitanju krivično delo, jer im se, u suprotnom, šalje upravo suprotna poruka.

Sporazum za bolju bezbednost

Reč je o Sporazumu o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara koji su, krajem decembra 2016. godine, potpisali Republičko javno tužilaštvo (RJT), Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i predstavnici novinarskih udruženja. Kako je navedeno, potpisnici Sporazuma saglasni su da je neophodno formalizovati postojeće i uspostaviti nove oblike saradnje između novinara i novinarskih udruženja i asocijacija medija sa jedne strane, kao i MUP-a i RJT sa druge strane, sa ciljem unapređenja mehanizma postupanja u slučajevima krivičnih dela kojima novinari mogu biti izloženi.

– Saglasno obavezama koje proističu iz Akcionog plana za Poglavlje 23, postoji potreba za usaglašavanjem stavova i aktivnosti svih relevantih aktera o merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. Sporazum ima za cilj da ustanovi sistem mera za obezbeđivanje efikasnije krivično-pravne zaštite novinara – navodi se, između ostalog, u tekstu Sporazuma. Na osnovu njega, formirana je i radna grupa u koju su ušli predstavnici potpisnika.

ZAŠTO SE DUGO TRAGA ZA POČINIOCIMA KOJI I NE KRIJU SVOJ IDENTITET?

Advokat Veljko Milić objašnjava da za otkrivanje onih koji novinarima upućuju pretnje i uvrede, pogotovo putem društvenih mreža, nema naročitih prepreka, i da čudi neefikanosti u otkrivanju i procesuiranju počinilaca.

– Za pojedine osobe koje prete novinarima čak nije ni tajna, oni ne kriju ni svoje ime i prezime, rade to vrlo javno. Apsolutno, po meni, ne postoji nikakva prepreka da tužilaštvo i policija nešto preduzmu – kaže Milić dodajući bi brza reakcija tužilaštva i policije u tim slučajevima trebalo da preventivno deluje i utiče na sve potencijalne učinioce.

Ilir Gaši, direktor Fondacije “Slavko Ćuruvija” i član radne grupe ispred Asocijacije onlajn medija, za VOICE kaže da je u prethodnih šest meseci od potpisivanja Sporazuma, napredak postignut u uspostavljanju redovne komunikacije i razmene informacija između novinarskih udruženja i državnih institucija, kako unutar Stalne radne grupe koju čine potpisnici Sporazuma, tako i kroz mehanizam za komunikaciju kontakt-tačaka u udruženjima, policiji i tužilaštvu, koji se koristi u slučaju da dođe do ugrožavanja bezbednosti novinara. Dodaje da to ne prolazi bez problema, ali da je vidljiv pomak, te da Sporazum nije sam sebi cilj.

– Isključivi cilj naših aktivnosti jeste povećanje efikasnosti rada policije i tužilaštva, koje bi trebalo da dovede do povećanja stepena bezbednosti novinara u Srbiji. U tom smislu treba pozdraviti promptnu reakciju Tužilaštva na napade na novinare tokom predsedničke inauguracije u Beogradu, ali i reći da, skoro tri meseca nakon slučaja snimanja kamerom novinara Južnih vesti Predraga Blagojevića od strane nepoznate osobe na ulici u Nišu, mi i dalje ne znamo ni ko ga je snimao, ni zašto je to radio, ni da li je Blagojevićev život u ovom trenutku možda ozbiljno ugrožen – kaže Gaši. Ističe da realna promena može da se meri isključivo ubrzanjem postupanja policije i tužilaštva i povećanjem broja rešenih slučajeva u odnosu na period pre potpisivanja Sporazuma.

– Ako toga ne bude, uzalud nam je sve ostalo – zaključuje on.

Tišina iz institucija

Više od mesec dana prošlo je od kada smo uputili pitanja MUP-u i Republičkom javnom tužilaštvu u vezi sa obavezama koje te institucije imaju u skladu sa Sporazumom, ali odgovore nismo dobili. Iz MUP-a se nisu uopšte javljali, dok nam je zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković obećao odgovore posle 1. juna, ali nakon toga ništa. Ipak, Stamenković je javno istupao na skupu u Beogradu, navodeći da nakon potpisivanja Sporazuma do sada održano tri sastanka, koji su bili konstruktivni, ali na kojima je bilo i dosta kritika i rasprava. Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, njegov delovanje u okviru ovog sporazuma je manje-više simbolično, a prema rečima članova radne grupe, MUP ne ispunjava ni svoje obaveze iz Sporazuma, pa čak ni ne odgovara na pitanja koji mu članovi upućuju. Takođe, odsustvo predstavnika Ministarstva sa pomenutog skupa više je nego indikativno.

– Primetili smo određeno nerazumevanje od strane novinarskih udruženja i medijskih asocijacija… Potrebna je dodatna edukacija novinara iz oblasti krivičnopravne zaštite – kazao je Stamenković. Sporazum podrazumeva i edukaciju pripadnika policije i tužilaštva, ali ostali smo uskraćeni za odgovore na pitanja kakva vrsta edukacije je planirana i kada će se ona desiti. Međutim, kako VOICE saznaje, obuke bi trebalo da budu organizovane najesen, uz podršku Misije OEBS u Srbiji.

Potpis zbog evropske agende

Navedenim sporazumom nije uvedeno ništa što nije moglo biti sprovedeno i ranijih godina, da je postojala iskrena volja države da zaštiti novinare koji nisu miljenici vlasti. U javnosti se već pojavilo pitanje da li je sporazum potpisan od strane državnih organa samo zbog toga što je to bio bitan uslov iz agende pregovora za Poglavlje 23. Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja još uvek se nadaju, međutim, da je on i posledica svesti nadležnih državnih organa da je neophodno efikasno rešiti problem pretnji i napada na novinare.

Advokat Veljko Milić, koji je zamenik člana Stalne radne grupe ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ocenjuje za VOICE da je Sporazum potpisan upravo zbog toga što to zahteva agenda pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, konkretno poglavlje 23, podsećajući da je prelazni izveštaj Ministarstva pravde bio uslovljen upravo implementacijom navedenog sporazuma.

– Uslovili su prelaznost izvešaja upravo tim da treba da zaživi sporazum koji je potpisan između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja. Da policija i tužilaštvo moraju doneti unutrašnje akte kojima će propisati hitnost u postupanju, da se to mora institucionalizovati, da bismo uopšte dobili prelaznu ocenu i zatvorili poglavlja – navodi on. Kako kaže, sporazum je mogao biti potpisan i ranije, a mogao je obuhvatiti i više nego što je njime predviđeno. Upozorava da se već prilikom potpisivanja sporazuma, u decembru, kasnilo sa ispunjavanjem agende.

Gaši kaže da je rano za donošenje konačne ocene o realnoj težini Sporazuma i ističe da je na novinarskim udruženjima da detaljno prate svaki pojedinačni slučaj napada i insistiraju na njegovom brzom rešavanju.

– Na nama je da pomognemo gde možemo informacijama i predlozima, ali i da uporno i dosledno ukazujemo na probleme koji postoje na sistemskom nivou i da tražimo održive promene. Na policiji i tužilaštvu je svakako teži deo posla, ali te institucije i postoje da bi ga obavile, i to ne može da učini niko osim njih – navodi Gaši.

Sporazum podrazumeva da policija i tužilaštvo treba da donesu unutrašnje akte kojima će propisati način tog hitnog postupanja kada su u pitanju ugrožavanje sigurnosti novinara, pretnje novinarima i tako dalje, bilo koja krivična dela izvršena na štetu novinara. Milić navodi da je RJT zaista ubrzo donelo obavezujuće uputstvo kojim nalaže da se, između ostalog, vode posebni upisnici za krivična dela izvršena na štetu novinara.

– Međutim, sama evidencija ne uvodi hitno postupanje i tim uputstvom nije propisano na koji način će se ostvarivati to hitno postupanje, odnosno šta je zamenik javnog tužioca dužan da uradi kada dobije prijavu da je nekom novinaru prećeno. U tom uputstvu to ne piše, a nemamo informaciju da je u međuvremenu doneto neko drugo uputstvo – kaže Milić dodajući da nema informaciju da li je MUP doneo bilo kakvo uputstvo.

– Ono što se u praksi dešava, a isto je predviđeno sporazumom, jeste formiranje kontakt-tačaka u udruženjima novinara, policiji i tužilaštvu koje međusobno komuniciraju. Na taj način bi trebalo da se ubrza postupak, ali iskustva u funkcionisanju ovog sistema su veoma različita – navodi Milić.

Analiza zakonske regulative

Pored radne grupe koja bi se bavila bezbednošću novinara, Sporazumom je predviđeno i formiranje dve podgrupe: jedna treba da se bavi analizom postojećih zakonskih rešenja, pre svega Krivičnog zakonika i njegovim eventualnim izmenama, dok bi se druga bavila analizom dostupnosti institucija prema novinarima.

– Podgrupe se do sada nisu sastajale. Mislim da se tu kasni. Inače, analiza Krivičnog zakonika i njegove izmene u cilju zaštite novinara su predviđene i poglavljem 23 – kaže Milić.

Novinarima mora biti omogućen normalan rad u Skupštini

By
TUMM
-
0

PODGORICA, 30.06.2017. – Povodom jučerašnje zabrane snimateljima i fotoreporterima da snime ulazak poslanika Demokratskog fronta u plenarnu salu Skupštine Crne Gore, Sindikat medija Crne Gore javno apeluje na predsjednika parlamenta Ivana Brajovića da omogući novinarskim ekipama da u zgradi Skupštine nesmetano obavljaju svoj posao.

Smatramo da predsjednik Skupštine mora voditi računa o značaju dešavanja u parlamentu i plenarnoj sali. Dolazak dijela poslanika opozicije u poslaničke klupe, kao i povod za njihov dolazak, je svakako bitnija informacija od početka redovnog dana u Skupštini, kada se dozvoljava snimateljima i fotoreporterima da uđu u plenarnu salu.

Onemogućavanjem adekvatnog praćenja događaja ne ometaju se samo novinarske ekipe u obavljanju svog posla već se i građanima i građankama onemogućava pravo da adekvatno budu informisani. Želimo da vjerujemo da gospodinu Brajoviću to nije bio cilj i da će uvidjeti da strogo poštovanje ustaljene forme nanosi više štete nego što donosi koristi.

SMCG podsjeća da se i prethodne godine, početkom juna, desila slična situacija u Skupštini, kada je tadašnji vršilac dužnosti predsjednika parlamenta Milutin Simović zabranio fotoreporterima i snimateljima da uđu u plenarnu salu. Taj događaj, ali i ovaj jučerašnji, nas obavezuju da ukažemo na neprihvatljivo ponašanje i svojevrsnu cenzuru, koja bi u svim drugim institucijama izgledala manje drastična nego u onoj u kojoj sjede direktni predstavnici naroda.

Glavni odbor SMCG

 

Dom naroda PSBiH: Usvojen izvještaj o finansijskoj reviziji BHRT-a

By
BHJA
-
0

SARAJEVO, 30.06.2017.- Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH danas je na sjednici usvojio Izvještaj o finansijskoj reviziji Radio-televizije BiH za 2015. godinu, dostavljen od Ureda za reviziju institucija BiH.

Delegati su, uz taj izvještaj, usvojili i zaključke koje je predložila nadležna parlamentarna komisija. Jednim od zaključaka Dom naroda PSBiH traži od rukovodstva BHRT-a, direktora i Upravnog odbora, da u roku od 30 dana izvijesti Komisiju za finansije i budžet Doma naroda državnog parlamenta o planiranim aktivnostima na realizaciji preporuka iz Izvještaja, a u roku od šest mjeseci o poduzetim aktivnostima na realizaciji preporuka, te da o poduzetim aktivnostima upoznaju i Ured za reviziju institucija BiH.

Drugim zaključkom se nalaže rukovodstvu BHRT-a da dostavi informaciju u tabličnom prikazu tako da u njoj jasno naznače naziv preporuke iz Izvještaja, planirane, odnosno poduzete aktivnosti na realizaciji preporuke, nositelja aktivnosti, rokove za realizaciju i stepen realizacije…

Izvještaj o radu razmotren, ali ne i usvojen

Dom naroda je razmatrao, ali nije usvojio Izvještaj o radu i poslovanju BHRT-a za 2016. godinu, Izvještaj o realiziranju programskih planova za 2016. godinu BHT1, BH Radija 1, Muzičke produkcije BHRT-a i Portala BHRT-a za 2016. godinu.

Delegati nisu primili k znanju Programske planove BHT1, BH Radija 1, BHT1, Multimedije i Muzičke produkcije BHRT-a za 2017. godinu i Finansijski plan BHRT-a za 2017. godinu.

Delegat Sead Kadić je tokom diskusije kazao da, bez obzira na to da li će izvještaji biti usvojeni ili ne, to neće riješiti problem BHRT-a.

“Sve nas pozivam da ozbiljno sjednemo i svi zajedno dogovorimo kuda i kako dalje s ovim javnim RTV sistemom”, kazao je Kadić.

Delegat Martin Raguž je podsjetio da su i Dom naroda i nadležna parlamentarna komisija, u više navrata inicirali i usvajali zaključke kako i na koji način je moguće rješavati ova pitanja.

Raguž: Važna institucija na rubu opstanka, a ništa se ne mijenja

“Kroz ove izvještaje koje dobijamo od nadležnih tijela BHRT-a vidimo da se ništa ne mijenja, da se stanje pogoršava i da je u toku nezaustavljiva erozija koja dovodi na rub opstanka ovu važnu instituciju”, istakao je Raguž.

Prema njegovim riječima, da bi pokušali „naći svjetlo na kraju tunela“, jedino šta mogu uraditi je adekvatan zakonski prijedlog o efikasnom, odnosno efektivnom sistemu naplate takse.

Delegat Nebojša Radmanović je kazao kako se čini da delegati sami sebi pričaju o ovoj problematici i da sami sa sobom raspravljaju o ovoj vrlo važnoj temi.

“Iz sjednice u sjednicu ponavljamo ovaj razgovor”, kazao je Radmanović, dodajući da zaključci koji se usvajaju “idu uprazno”.

Plaće i naknade u institucijama BiH

Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH danas je podržao principe Prijedloga zakona o dopuni Zakona o plaćama i naknadama u institucijama BiH, kao i Prijedloga zakona o izmjeni i dopuni Zakona o radu u institucijama BiH, čiji je predlagač Predstavnički dom državnog parlamenta.

Predloženim zakonskim rješenjima predviđa se ukidanje prava na isplatu jubilarne nagrade za izabrane i imenovane zvaničnike u institucijama BiH.

Delegati su usvojili i zaključak prema kojem Dom naroda PSBiH traži od Vijeća ministara BiH da do isteka druge faze u nadležnoj parlamentarnoj komisiji dostavi amandman s taksativno nabrojanim osobama na koje se odnosi zakon, odnosno ko su izabrani i imenovani zvaničnici, a u skladu sa iznesenim stavovima predstavnika Ministarstva finansija i trezora BiH na sjednici Komisije za finansije i budžet.

Podržani principi Prijedloga zakona o izmjeni i dopunama Zakona o zaštiti i dobrobiti životinja

Dom naroda danas je, u drugom krugu glasanja, podržao principe Prijedloga zakona o izmjeni i dopunama Zakona o zaštiti i dobrobiti životinja.

Predloženim izmjenama i dopunama se, između ostalog, predviđa da će odredba o zabrani uzgoja životinja u svrhu proizvodnje krzna stupiti na snagu 2028. godine, umjesto 2018. kako je propisano važećim zakonom.

“S obzirom na to da u BiH trenutno ima više farmi koje se bave uzgojem životinja u svrhu proizvodnje krzna jasno je da će zabrana, koja stupa na snagu uskoro, ovu djelatnost onemogućiti”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju predloženih rješenja, te dodaje da se trenutno sva proizvodnja krzna u BiH plasira u izvoz.

Dom naroda je danas usvojio i Godišnji izvještaj o rezultatima aktivnosti Institucije ombudsmena za ljudska prava BiH za 2016. godinu.

Zakon o međunarodnom i međuentitetskom drumskom prevozu vraćen nadležnoj komisiji

Delegati su, takođe, razmatrali Izvještaj komisije Kolegija koji nije postigao saglasnost o Prijedlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o međunarodnom i međuentitetskom drumskom prevozu.

Prema proceduri, delegati su danas u drugom krugu trebali glasati o predloženom zakonu, međutim, na prijedlog predsjedavajućeg Kluba bošnjačkih delegata Halida Genjca, umjesto toga je usvojen zaključak kojim se Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o međunarodnom i međuentitetskom drumskom prevozu vraća na ponovni postupak nadležnoj komisiji u amandmanskoj fazi.

Za podnošenje amandmana i dostavljanje izvještaja nadležne komisije primjenjivaće će se rokovi propisani Poslovnikom.

“Mislim da bi vrijedilo potruditi se da, kao dodatne konsultacije, mogućnost dodatnih amandmana, spasimo ovaj zakon koji, čini mi se ipak ima veliki dio kvalitetnih rješenja i jedan dio koji bi se mogao popraviti”, smatra Genjac.

Po njegovim riječima, s malo napora i s određenim korekcijama zakona moglo bi se doći do rješenja prihvatljivog za sve.

“S obzirom na to da se radi o važnom, obimnom , potrebnom zakonu, koji u ovoj oblasti treba da uredi neka pitanja ili popravi uređenje nekih pitaja kao što su uslovi obavljanja prevoza, inspekcijskog nadzora, carinske kontrole te obaveze plaćanja naknade za korištenje cesta u smislu poboljšanja tih odredbi, predlažem usvajanje zaključka kojim bi se zakon vratio nadležnoj komisiji”, kazao je Genjac.

Usvojen Prijedlog zakona o upravi u prvom čitanju

Delegati su u prvom čitanju prihvatili Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o upravi u prvom čitanju, bez rasprave.

Ovaj prijedlog zakona predviđa da se Upravnoj inspekciji omogućava da, uz neposredni, može vršiti i posredni inspekcijski nadzor uvidom u dokumentaciju za više od 2.200 nevladinih organizacija upisanih u Registar Ministarstva pravde BiH, što, kako je navedeno, zahtijeva znatno manje vremena i proces nadzora čini efikasnijim.

Izmjenama i dopunama ovog zakona, čiji je predlagač Vijeće ministara BiH, osigurava se sistemska primjena Zakona o državnoj službi u institucijama BiH, te se na tri mjeseca ograničava tehnički mandat i imenovanje vršitelja dužnosti, uz mogućnost produženja za još tri mjeseca samo u naročito opravdanim slučajevima.

Delegati nezadovoljni ponašanjem ministara

Šef Kluba Srba u Domu naroda Sredoje Nović (SNSD) kritizirao je ustaljenu praksu nedolaska članova Vijeća ministara BiH na sjednice ovog doma i uskraćivanje odgovora na delegatska pitanja.

“Nama u parlamentu ovo treba. Mi smo krivi što u sali nema nijednog ministra iz ministarsakog vijeća. Sramota je i zbog javnosti u BiH da se danas od 18 članova Vijeća ministara pojave samo jedan zamjenik ministra i sekretar ministarstva. To je sraman potez. Mi to zaslužujemo kao paralamentarci koji biraju i nadziru rad Vijeća ministara BiH. Zato i treba javnost da nas još drastičnije proziva za previsoke plaće i nerad”, rekao je Nović.

On je predložio da izmjenama Poslovnika o radu bude ukinuta praksa postavljanja pitanja delagata Doma naroda članovima Vijeća ministara BiH.

Delegat Dragutin Rodić (DNS) postavio je pitanje za Ministarstvo transporta i komunikacija u VIjeću ministara BiH da li postoje nova saznanja o izgradnji mosta na Savi kod Gradiške, čija je vrijednost procijenjena na 32 miliona eura, pri čemu je naglasio vitalni značaj tog mosta za oko 500.000 stanovnika ovog dijela BiH.

Sekretar Ministarstva transporta i komunikacija Igor Pejić odgovorio mu je da je jučer u Gradišci održan sastanak Zajedničkog operativnog tijela.

“Pribavljena su sva potrebna dokumenta za lokacijsku dozvolu od Hrvatske, što je uvjet za građevinsku dozvolu. Ovaj projekat je svrstan među četiri najvažnija infrastrukturna prioriteta u Hrvatskoj, a početak radova očekuje se polovinom sljedeće godine”, naveo je Pejić.

Delegat Zdenka Džambas (HDZ BiH) ostala je bez odgovora na pitanje šta je sa nacrtom zakona o nadzoru nad tržištem rada u BiH, jer resorni ministar (vanjske trgovine i ekonomskih odnosa) Mirko Šarović nije bio na sjednici.

I ona je kritizirala ponašanje članova Vijeća ministara BiH.

Zbog izostanka ministara, delegati Nović i Darko Babalj odustali su od postavljanja ranije pripremljenih pitanja.

Prihvaćena Informacija o arbitražnim postupcima protiv BiH

Dom naroda prihvatio je bez rasprave Informaciju o pokrenutim arbitražnim postupcima protiv BiH i njenih institucija, koju je dostavilo Pravobranilaštvo BiH.

Prema ovoj informaciji, protiv BiH i njenih institucija vode se arbitražni postupak pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicijskih sporova u Vašingtonu po tužbi “Elektroprivrede Slovenije – Razvoj i inženjering” u vrijednosti od 1.359.645.000 KM.

Pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu u pravnoj stvari tužitelja iz Slovenije, na čelu sa “Vijaduktom”, je i tužba protiv BiH u vrijednosti od 102.000.000 KM, kao i arbitraža pred Stalnim sudom u Hagu u pravnoj stvari tužitelja “Štrabag AG” protiv Ministarstva komunikacija i transporta BiH, a riječ je o iznosu od 642.263 eura.

SUSRET JAGLAND/KARAMEHMEDOVIĆ: GRAĐANI BIH IMAJU PRAVO NA JAVNI SERVIS!

By
BHJA
-
0

DABLIN, 30.06.2017. – “Nezavisan javni servis jedan je od osnovnih stubova svakog demokratskog društva, a u slučaju potrebe, pred Sudom za ljudska prava može biti zatražena zaštita prava građana Bosne i Hercegovine na informiranje u skladu sa članom 10. Konvencije o ljudskim pravima Vijeća Evrope“.

Ovo je istaknuto na sastanku generalnog direktora BHRT-a Belmina Karamehmedovića i generalnog sekretara Vijeća Evrope Thorbjorna Jaglanda, koji je održan u okviru drugog dana zasjedanja Generalne skupštine Evropske radiodifuzne unije (EBU) u Dublinu.

Tokom sastanka, Karamehmedović i Jagland su razmijenili posljednje informacije o stanju u BHRT-u i o finansiranju javnog servisa u Bosni i Hercegovini, u svjetlu nedavno održane sarajevske Konferencije o javnom servisu BiH.

Vijeće Evrope: Dio političara ne želi da pronađe rješenje

Jagland je istakao kako Vijeće Evrope i on osobno, pažljivo prate situaciju u Bosni i Hercegovini, prvenstveno zbog realne opasnosti od gašenja BHRT-a.
Istovremeno, izražena je i ozbiljna zabrinutost zbog činjenice da dio političkih predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i dalje ne želi pronaći rješenje za stabilno finansiranje javnih emitera u Bosni i Hercegovini, što je osnovni preduvjet za postojanje nezavisnog i profesionalnog javnog servisa koji bi isključivo radio u interesu građana.

Vijeće Evrope bilo je jedan od suorganizatora Konferencije o javnom servisu koja je održana 13. i 14. juna u BHRT-u i u čijem je radu, između ostalih, aktivno učestvovao i komesar Vijeća Evrope za ljudska prava Nils Muiznieks.
Konferencija je rezultirala preporukama koje su proslijeđene svim relevantnim domaćim i međunarodnim institucijama.

NUNS traži objavljivanje svih informacija o hapšenju Dejana Anđusa

By
IJAS
-
0

BEOGRAD, 30.06.2017. –  NUNS apeluje na istražne organe da ne odugovlače sa obelodanjivanjem svih informacija o hapšenju novinara Dejana Anđusa.

Ranije danas, “Blic” je objavio vest da je Anđus uhapšen zbog sumnje da je pokušao da iznudi novac od jedne osobe. Drugi, pak, mediji, iznose sumnje da je Anđus uhapšen pod sumnjivim okolnostima, zbog učestalih kritika koje ovaj novinar u poslednje vreme iznosi na račun aktuelne vlasti. Pink televizija je u međuvremenu emitovala snimak susreta Anđusa sa neidentifikovanom osobom, koji, navodno, prethodi činu hapšenja.

Podsećamo da je novinar Dejan Anđus početkom meseca pozivan na informativni razgovor u Bezbednosno-informativu agenciju.

Tražimo od nadležnih istražnih organa da što pre izađu u javnost sa svim relevatnim informacijama i time zaustave spekulacije o razlozima hapšenja Dejana Anđusa.

Izvršni odbor NUNS-a

1...427428429...469Page 428 of 469

Regional Platform for advocating media freedom and journalists’ safety is a network of journalist associations and media trade unions in Western Balkans countries established in January 2016 with the financial assistance of the European Union and within the EU Support to Regional Thematic Networks of Civil Society Organisations Program

Contact us: [email protected]

This project is funded by
the European Union

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the Independent Journalists’ Association of Serbia and do not necessarily reflect the views of the European Union.