Bitik je 13. medijski radnik koji je ubijen na dužnosti otkako je Rusija napala Ukrajinu.

Ukrajinski novinar Bohdan Bitik ubijen je 26. aprila iz vatrenog oružja na periferiji Hersona u Ukrajini dok je zajedno sa kolegom novinarom italijanskog lista La Repubblica Corradom Zuninom izvještavao sa tog područja, javlja Evropska federacija novinara (EFJ).

Zunino, koji je ranjen u rame, nosio je pancir sa oznakon “press”, dok još nije poznato, kako prenosi EFJ, da li je pancir nosio i Bitik.

Njih dvojica su se nalazili kod Antonovskog mosta kod Hersona. Most, kako piše Međunarodni institut za medije (IPI), trenutno razgraničava teritoriju pod kontrolom Ukrajine i Rusije.

Napad su, kako EFJ prenosi pisanje medija, najvjerovatnije izveli ruski snajperisti.

“Dobro sam, imam ranu u desnom ramenu, okrznuo me metak koji je pogodio mog velikog prijatelja Bohdana“, rekao je Corrado Zunino za La Repubblica. “Prošli smo tri kontrolna punkta, Bohdan je razgovarao sa ukrajinskom vojskom i pustili su nas bez problema. To nije bila zona borbenih dejstava. Onda smo pogođeni”, dodao je Zunino između ostalog.

Evropska i međunarodna federacija novinara (EFJ i IFJ) pridružila se svojoj italijanskoj podružnici Federazione Nazionale Stampa Italiana (FNSI) u izražavanju saučešća rodbini i kolegama Bohdana Bitika i iskazivanju solidarnosti sa Corradom Zuninom.

“Zasjeda i smrt Bohdana Bitika je zastrašujuća vijest i to nas sve podsjeća na osnovnu ulogu ljudi na terenu da nas informišu o ratovima”, napisao je u tweetu predsjednik FNSI i novinar Raija Vittorio di Trapani.

Predsjednik Nacionalne unije novinara Ukrajine (NUJU) Sergiy Tomilenko istakao je da su ubistvo ukrajinskog novinara koji je radio kao fikser i ranjavanje italijanskog novinara još jedan ratni zločin koji su počinili Rusi.

“To je ujedno i dokaz opasnosti koju predstavlja naša profesija. Nacionalna unija novinara Ukrajine zahvaljuje hrabrim italijanskim novinarima koji rade na prvoj liniji fronta. Apelujemo na sindikat italijanskih novinara i La Repubblicu da garantuju zaštitu prava ukrajinskog fiksera kao člana italijanskog medijskog tima”, dodao je.

IPI takođe najoštrije osuđuje smrtonosni napad i zahtijeva da se pronađu i procesuiraju odgovorni za, kako navode, ratni zločin.

Ukrajinske vlasti osudile su incident kao ratni zločin, napominjući da su Zunino i Bitik ušli u područje uprkos upozorenjima ukrajinske vojske da to nije sigurno. Zvaničnici ukrajinske vojske takođe tvrde da je pancire sa oznakom “press” nosio samo italijanski novinar.

Izvršni direktor IPI-ja Frane Maroević kaže da posljednji slučaj ubistva i ranjavanja novinara u Ukrajini demonstrira kontinuiranu opasnost s kojom se suočavaju ratni novinari u zemlji, pozivajući na procesuiranje odgovornih za ubistvo novinara.

Poziv na odgovornost uputio je i Komitet za zaštitu novinara (CPJ). Navode da su prema međunarodnom humanitarnom pravu medijski radnici civili i da bi s tim u vezi trebali biti zaštićeni.

Bohdan Bitik je, kako navodi Platforma za sigurnost novinara Vijeća Evrope, 13. medijski radnik ubijen na dužnosti otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022.

Izvor: EFJ, IPI, CPJ

Nakon 31 godinu objavljivanja u printanom izdanju, Dani se sele na internet.

foto: Infobiro

Printano izdanje političkog magazina BH dani gasi se nakon 31. godinu, a svoj sadržaj redakcija seli u virtuelni svijet.

“Volio bih da neko drugi mora pisati ovo što slijedi, ali… tako se posložilo: ovo je zadnji broj printanih Dana. Dalje ne možemo. Zadnje dvije godine kriza je tolika da doslovno guramo na mišiće. I kraj joj se ne vidi”, napisao je Saša Rukavina u posljednjem, aprilskom uvodniku printanog izdanja magazina Dani.

Iz stvarnog svijeta, sa trafike, sele se u virtuelni, gdje će, kako dodaje Rukavina, kombinovati tekuću proizvodnju sa arhivskim materijalom Dana. Za online izdanje radit će svi kolumnisti i saradnici Dana koji su odlučili nastaviti s njima, piše on.

Prvi broj ratnih Dana izašao je 25. augusta 1992. godine, u prvoj godini opsade Sarajeva. Urednik je bio Senad Pećanin. Za izdanje su pisali brojni ugledni autori, poput Ivana Lovrenovića, Kasima Begića, Bore Kontića, Miljenka Jergovića, Alme Lazarevska, Ozrena Kebe, Semezdina Mehmedinovića, Mladena Sančanina, Marka Vešovića, Aleksandra Hemona. Tokom rata u Bosni i Hercegovini objavljeno je 38 brojeva ratnih Dana, a posljednji ratni broj objavljen je u decembru 1995. godine.

Digitalni arhiv Infobiro Mediacentra Sarajevo digitalizirao je i na taj način sačuvao svih 38 brojeva objavljenih u opkoljenom Sarajevu. Za sada je dio Ratnih dana dostupan kroz Arhiv Infobiro.

Dani su nastavili da izlaze i u miru i godinama su otvarali najvažnije društveno-političke i socijalne teme postratne BiH, a u aprilu 2008. godine objavili su specijalno izdanje magazina sa naslovom “Sjećaš li se Sarajeva?”, koje sadrži hronologiju opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Magazin je prije rata u BiH izlazio kao Naši Dani, časopis koji je počeo kao studentski list i okupljao studente iz osamdesetih godina koji su ga izdavali. Skoro ista grupa ljudi kasnije je pravila ozbiljan politički magazin.

Nakon 18 godina i 698 brojeva, magazin Dani 2010. godine prešao je u vlasništvo sarajevskog Oslobođenja. Do tada je bio u izdanju Civitasa.

Dani su dobili i nekoliko nagrada. Jedna od njih je nagrada za najbolji list u BiH 1993. godine koju su dobili od Saveza novinara BiH, nagradu Fonda “Otvoreno društvo BiH” i međunarodnu nagradu Olof Palme za 1998. godinu.

“Veliki broj novinarki i novinara ima potrebu za nekakvim mehanizmima pomoći i podrške u suočavanju sa posledicama stresa direktno u vezi sa profesijom, te je razvoj takvih mehanizama i njihovo stavljanje novinarkama i novinarima na raspolaganje – hitan. Broj osoba kojima je pomoć potrebna već sada se meri stotinama, a onih kojima će, ako se sa njima ne bude radilo na tome, tek biti potrebna, još je i veći”, pokazalo je najnovije istraživanje OEBS-a “ Analiza mentalno zdravlje novinara“, koje su uradili  Jovana Gligorijević, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić i Miroslav Janković.

Analiza je pokazala da od dijagnostikovanih mentalnih smetnji novinara, najčešće su bili prisutni anksiozni poremećaji, čak 71.6 odsto, zatim depresivni (41.8 odsto), kao i napadi panike u 34.3 odsto od ukupnog broja anketiranih. Gotovo petina novinara (19.4 odsto) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, što direkno ukazuje na specifične rizike ove profesije, jer premašuje  gotovo 20 puta rasprostranjenost ovog poremećaja u populaciji koja iznosi oko 1 odsto.

Gotovo polovina novinarki i novinara ( 47 odsto) ima psihološke posledice mobinga. Ukupno 83,1 odsto anketiranih iskusilo je sagorevanje tokom bavljenja svojim poslom a čak 69,9 odsto anketiranih novinarki i novinara imaju posledice izveštavanja o traumatičnim događajima, ističe se u Analizi.

Kao preporuka u Analizi se navodi se da bi mediji trebalo da razmotre razvijanje internih alatki za prepoznavanje stresa i povećanje rezilijentnosti kod novinara (bilo kao alatke za samopomoć ili direktnu pomoć). Kao i da je potrebno razmotriti i mogucnosti za organizaciju edukacije novinara na temu stres menadžmenta i prepoznavanja simptoma stresa i pregorevanja.

U istraživanju se pošlo od pretpostavke da se novinarstvo kao profesija, širom sveta, suočava sa velikim pritiscima i da ishodi često znaju da budu i tragični. Novinari stradaju od nasilja, a neki od teskoba i bolesti koje nastaju kao posledica profesionalnog i doslednog bavljenja ovim poslom. Poslednji izveštaj Reportera bez granica za 2022. godinu ocenio je da od 180 država u svetu za koje se vodi klasifikacija samo 8 ima dobru situaciju kada je reč o slobodi medija i bezbednosti novinara. Dakle, samo 4.4 odsto od ukupnog broja država. Ovako ozbiljni i zabrinjavajući podaci jasno ukazuju na veoma teške uslove u kojima medijski profesionalci rade što se itekako odražava na njihove živote i zdravlje, kao i na blagostanje njihovih porodica.

Upravo zbog toga, Misija OEBS-a u Srbiji je krajem 2022. godine formirala tim sastvaljen od četiri novinara i psihologa koji su imali zadatak da urade pilot anketu koja će pružiti činjeničan uvid u stepen prisustva i izvore stresa sa kojima se novinari susreću u svakodnevnom radu, kao i da utvrdi da li to, i u kojoj meri, utiče na doživljaj profesionalnog sagorevanja. Ključna ideja je da rezultati ove ankete posluže za definisanje preporuka i vrlo konkretnih kratkročnih i dugoročnih aktivnosti i projekata koji će pomoći novinarkama i novinarima da se lakše izbore sa izazovima kojima je njihovo mentalno, a time i fizičko, zdravlje ugroženo.

Stres, mobing i sagorevanje iz ugla novinara

Upitani da ocene nivo stresa pod kojim se trenutno nalaze (bez pominjanja posla), novinarke i novinari koji osećaju umeren do visok nivo stresa, javljaju se u procentu od 79,9 odsto, a njih 14,6% procenjuje da trpi čak veoma visok stepen stresa, što je sveukupno već mnogo bliže broju onih koji smatraju novinarstvo stresnim zanimanjem.

U potpuno jednakom procentu (56,1 odsto), visoko rangirani se nalaze kratki rokovi i veliki broj radnih zadataka sa jedne strane, a sa druge – potplaćenost i finansijska neizvesnost. Odmah za njima slede spoljni pritisci i pretnje (37,8 odsto) kojih je neuporedivo više nego pritisaka i pretnji unutar redakcije (7,9 odsto).

Gotovo polovina ispitanih (49,4 odsto) doživela je mobing u blažoj, a 12,8 odsto u težoj formi, što dovodi do zaključka da je 62,2 odsto ispitanih novinarki i novinara doživelo neku formu mobinga tokom karijere.

Kada je reč o posledicama koje mobing ostavlja na novinarke i novinare, njih 6,1 odsto je navelo da je mobing ostavio na njih teške posledice koje im remete svakodnevno funkcionisanje, dok 40,9 odsto kaže da posledice ima, ali ne u meri koja bi im remetila funkcionalnost na svakodnevnom nivou. Ipak, u konačnom zbiru, 47 odsto odnosno gotovo polovina anketiranih ima psihološke posledice mobinga.

Kod izveštavanja o traumatičnim događajima prepliću se izveštavanje o ratnim zločinima, o ratnim silovanjima, odnosno o seksualnom nasilju, kao i izveštavanje o teškim i neizlečivim bolestima koje se prepliću sa izveštavanjem o smrti dece…

Manje od četiri odsto ispitanih novinarki i novinara nije upoznato sa postojanjem sindroma sagoravanja na poslu, što je ohrabrujuća informacija. Njih 82,9 odsto kaže da im je ovaj sindrom poznat, a 13,4 odsto da im je donekle poznat. Ipak, kada je reč o iskustvu sindroma sagorevanja na poslu, podaci nisu ohrabrujući.

Više od trećine (32,3 odsto) ispitanih ne zna kom lekaru specijalisti treba da se obrate ako sumnjaju da imaju sindrom sagorevanja. Većina (67,7 odsto) zna, ali taj broj je i dalje manji od onih koji smatraju da su ovaj sindrom iskusili jednom ili više puta.

Kada je reč o fizičkim oboljenjima, više od polovine (51,8 odsto) ispitanih ima hronična oboljenja koja smatra blagim, dok 9,1 odsto ima teže forme fizičkih bolesti. U konačnici, makar na uzorku ovog istraživanja, pokazuje se da 60,9 odsto novinara i novinarki u

Srbiji ima neko fizičko hronično oboljenje. U kakvoj je to vezi sa mentalnim zdravljem novinara pokazuje sledeći grafikon. Ogromna većina, 88,9 odsto ispitanih smatra da je njihovim fizičkim oboljenjima u značajnoj meri doprineo stres.

Pritisci na novinare

U poslednje vreme je došlo do porasta napada na novinare i to u veoma velikom procentu. Eksplozija društvenih mreža, onlajn komunikacija i prebacivanje novinarstva u digitalnu sferu stvorilo je neslućene mogućnosti za, najčešće, anonimne pretnje, vređanja, uznemiravanja i psovanja. Sa povećanim brojem slučajeva, ta vrsta komunikacije se drastično brutalizuje pa i uobičajeno vređanje može imati izuzetno uznemirujuće efekte. U Analizi se navodi da svake godine NUNS registruje preko 100 različitih slučajeva pretnji i pritisaka. To su samo prijavljeni slučajevi. Teško je pretpostaviti koliko ostaje nevidljivo iz najrazličitijih razloga.

Više od 60 odsto anketiranih veruje da su pretnje, vređanja i napadi uticali na njihovo psihičko blagostanje. Ovo je trenutni presek. Kada tome dodamo akumuliranje u dugim vremenskim periodima, onda su posledice gotovo izvesno veoma dramatične.

Navikavanje na takav život, bez stručne pomoći, vodi u različite bolesti, ne samo one koje se tiču mentalnog zdravlja. U sledećem grafikonu možemo da vidimo i da li su se i na koji način novinari obraćali nekome za pomoć i podršku.

Mentalna bolest novinara

Iako većina ispitanih novinara nema mentalne smetnje (67.7 odsto), ipak skoro patina njih ima dijagnostikovan mentalni poremećaj (19.5 odsto). Ako se ima u vidu da još dodatnih 12.8 odsto ima subjektivni doživljaj prisustva ove vrste tegoba, a da se nisu obraćali za pomoć, to ukupno čini trećinu ispitivanog uzorka (32.3 odsto) što i više nego duplo prevazilazi procenat zastupljenosti mentalnih poremećaja u populaciji.

Rezultati su pokazali da prosečan skor depresivnosti u uzorku novinara odgovara blago izraženoj depresivnosti, dok su anksioznost i stres  umerenog nivoa. Međutim, kada se obrati pažnja na rasprostranjenost visokih skorova, onda se uočava umerena depresivnost kod trećine novinara (28.7%), a njih čak 13.4 odsto teže i teške oblike depresije koja ima klinički značaj.

Blizu 40 odsto anketiranih novinara povremeno doživljava veoma visoku anksioznost, odnosno samo jedna trećina ne oseća ovakve smetnje (31.7 odsto). Trećina ispitanika doživljava veoma visok stepen stresa (32.3 odsto) koji se manifestuje kroz osećaj napetosti, iritabilnosti, teškoće spavanja i slično, odnosno samo nešto više od četvrtine njih (28.7 odsto) ne oseća simptome stresa, dok najveći broj doživljava blage ili umerene nivoe stresa (39.0 odsto).

Izvor: NUNS

Slavko Ćuruvija fondacija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije organizovali su na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije šetnju od restorana Kolarac u Knez Mihailovoj do Svetogorske 35, istim putem kojim je Ćuruvija prošao prije nego što je ubijen 11. aprila 1999. godine

Ispred restorana Kolarac u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu okupili su se novinari, predstavnici međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom novinara i medijskim slobodama, kolege i prijatelji, poštovaoci Slavka Ćuruvije.

U restoranu Kolarac je Ćuruvija ručao 11. aprila 1999. godine, prije nego što je sa Brankom Prpom krenuo ka svojoj kući u Svetogorskoj, dok su ga pratili agenti Resora državne bezbednosti. Dva dana prije ubistva, naime, njega je pratilo najmanje 27 pripadnika Devetog (pratećeg) odjeljenja RDB-a, koji su u centralu dojavljivali o svakom njegovom koraku.

Na početku kolone razvijen je transparent „Istina je naša pobeda“, što je predsetavljalo poruku ove šetnje, sa koje je izražena nada da će se ona posljednji put obilježavati bez pravosnažne presude za ubistvo ovog novinara. Naime, Apelacioni sud narednih sedmica ili mjeseci donijet će konačnu odluku u procesu protiv četvorice pripadnika RDB-a optuženih za ovo ubistvo.

Kolona je prošla Knez Mihailovom ulicom, skrenula na Trg republike, odakle je ušla u Makedonsku ulicu, prošla pored zgrade Politike i Radio Beograda, mesta gdje je tri-četiri minuta prije ubistva Milan Radonjić, danas optuženi bivši šef beogradskog centra RDB-a, naredio prekid praćenja „objekta“, kako su oni Ćuruviju zvali.

Kolona je potom ušla u Svetogorsku, do pasaža ispred broja 35, u kome su, prema optužnici, za Ćuruvijom i Prpom ušli bivši pripadnici RDB-a, Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Pored mjesta ubistva, ispod spomen ploče, u tišini su položeni vijenci i cvijeće.

Izvor: NUNS

Kompanija navodi da će primijeniti umjetnu inteligenciju da bi moderirala komentare i otkrila sadržaj koji krši pravila.

foto: Artifact.news

Artifact, personalizovana aplikacija za dijeljenje vijesti koju su osnovali suosnivači Instagrama, dodala je komentare i diskusiju na članke, čime su označili prve javne društvene komponente nove aplikacije, javlja Gizmodo.

Korisnici koji žele da ostavljaju komentare na članke morat će da kreiraju nalog na Artifactu i da upišu verifikovani broj telefona. Kevin Systrom i Mike Krieger, koji su zajedno pokrenuli Instagram a sada i Artifact, u saopštenju za javnost su kazali da aplikacija zahtijeva brojeve telefona korisnika u nastojanju da smanji neželjenu poštu i moderira sadržaj. U idealnom slučaju, kako je kazao Systrom, on vjeruje da bi ova vrsta zaštite trebala spriječiti da se platforma pretvori u “toksičnu septičku jamu poput drugih istaknutih aplikacija za dijeljenje vijesti”. Krieger je dodao da aplikacija ohrabruje korisnike platforme da koriste svoja prava imena iako i dalje mogu koristiti pseudonime.

Svaki novi Artifact profil će dobiti “ocjenu reputacije” koja se može povećati ili smanjiti na osnovu glasova za i protiv koje korisnik dobije od drugih korisnika na svoje komentare. Rezultat reputacije je prikazan pored njihovog imena. Komentari će biti rangirani po algoritmu koji uzima u obzir reputaciju korisnika, ocjenu datog komentara i druge signale.

Kompanija kaže da koristi “najsavremenije modele umjetne inteligencije za moderiranje” za otkrivanje sadržaja koji krši pravila. Prema Artifactovom saopštenju, koje prenosi Gizmodo, kompanija će takođe primijeniti umjetnu inteligenciju da bi moderirala komentare. Sadržaj koji krši pravila bit će uklonjen, a neki korisnici mogu dobiti potpunu zabranu ukoliko se smatra da je to potrebno.

“Vjerujemo da će nam kombinacija ovih pristupa pomoći da diskusije budu civilizovanije”, rekao je Systrom.

Artifact je personalizovani čitač vijesti pokrenut ranije ove godine, a nastao je kao zamisao Systroma i Kriegera nakon njihovog odlaska iz Mete, matične kompanije Facebooka. Aplikacija je prvobitno bila namijenjena samo onima koji dobiju poziv da je isprobaju i za one koji imaju broj telefona registrovan u Sjedinjenim Američkim Državama. Aplikacija je imala listu čekanja od 160.000 prijava na početku, dok trenutni broj korisničkih računa nije javno dostupan.

Izvor: Gizmodo

Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se danas partnerima organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) u osudi podmetanja požara na porodični automobil italijanske slobodne novinarke Rosele Pučio u gradu Palermu i izrazila solidarnost sa novinarom.

Napad dogodio se u noći 3. aprila, dok je porodični automobil novinara bio parkiran na javnoj površini u gradskoj četvrti Sferakavalo. Na snimcima koje je snimila obližnja CCTV kamera vidi se da je muškarac prišao vozilu, polio automobil tečnošću iz flaše i zapalio ga.

Automobil je u požaru potpuno uništen. Niko nije preuzeo odgovornost za napad, a motiv trenutno nije jasan. Pučo je slobodni novinar koji sarađuje sa nekoliko novinskih kuća, uključujući Palermo Todai i Kuotidiano di Sicilia.

Naše organizacije pozdravljaju brzu akciju policije da otvori krivičnu istragu i pozivaju lokalne organe za sprovođenje zakona i sudske organe, koji rade u tandemu sa vladinim nacionalnim koordinacionim centrom, da hitno tretiraju ovaj slučaj. Svi oni koji su odgovorni za sprovođenje ili planiranje ovog jasnog čina zastrašivanja moraju biti brzo identifikovani i pozvani na odgovornost.

Ovaj slučaj smo prijavili Platformi Saveta Evrope za bezbednost novinara i nadamo se da ćemo videti brzu reakciju italijanskih vlasti kako bi pružili najnovije informacije o detaljima krivične istrage. Ovo je peti fizički napad na novinare u Italiji do sada 2023. godine, kako je zabeleženo na platformi Mapping Media Freedom.

Štaviše, sa zabrinutošću konstatujemo da ovo nije prvi put da se Pučio suočava sa pretnjama zbog svog rada. U avgustu 2020. nasilno ju je napala grupa ljudi dok je dokumentovala intervenciju karabinjera da raščiste šatorski grad u oblasti Barkarelo u Palermu. Kasnije je identifikovano sedam napadača, a suđenje im je počelo u januaru 2023. godine, a sledeće ročište zakazano je za maj.

Pre deset godina, 2013. godine, isti automobil je vandalizovan i oštećeni su mu točkovi, prenose mediji. Niko nije preuzeo odgovornost za taj incident i niko nije uhapšen niti optužen. Nejasno je da li je neki od ovih incidenata povezan.

Naše organizacije se pridružuju lokalnim i nacionalnim novinarskim sindikatima i organizacijama u Italiji u izražavanju naše podrške i solidarnosti sa Pučijem i svim novinarima u Italiji koji se suočavaju sa fizičkim pretnjama i zastrašivanjem zbog svog rada. Nastavićemo da pažljivo pratimo situaciju u narednim nedeljama. Takođe apelujemo na nadležne vlasti da se postaraju da novinari u Italiji ne budu izloženi fizičkim napadima i zastrašivanju i da budu slobodni i bezbedni da obavljaju svoj posao.