Koordinatorka Komiteta za zaštitu novinara za Evropu i Centralnu Aziju Gulnoza Said kaže za Cenzolovku da je sada fokusirana na Srbiju više nego na druge zemlje u Evropi i na Balkanu, „i to ne zbog pozitivnih razloga“ – i da je primetila mnogo više ugrožavanja medijskih sloboda
Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists) ugledna je nevladina organizacija sa sedištem u Njujorku i sa saradnicima širom sveta, među kolegama poznata i kao „Crveni krst za novinare“. KZN promoviše medijske slobode i bori se za prava novinara i njihovu bezbednost.
Medijska situacija u svetu i Srbiji tokom pandemije, te suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića bile su neke od tema o kojima smo razgovarali sa Gulnozom Said, koordinatorkom Komiteta za Evropu i Centralnu Aziju.
Ona je novinarka i ekspertkinja za komunikacije proteklih 15 godina, tokom kojih je radila u SAD, Češkoj, Slovačkoj i Uzbekistanu. Pisala je o politici, medijima, religiji i ljudskim pravima, ne samo u tim državama već i u Centralnoj Aziji, Rusiji i Turskoj, tako da je veoma upućena sagovornica za pitanje stanja medijskih sloboda u svetu.
Gulnoza Said: Autoritarizam je u porastu u čitavom svetu u poslednjih nekoliko godina, što dovodi do ugrožavanja medijskih sloboda. Pandemija je dodatno pogoršala situaciju u mnogim zemljama Evrope i Centralne Azije, kojima se i ja bavim. Svedoci smo da mnogi političari koriste pandemiju da umanje slobodu novinara i učvrste se na vlasti.
Premijer Mađarske Viktor Orban, na primer, uveo je vanredno stanje koje mu dozvoljava da vlada dekretima. U Rusiji je predsednik Vladimir Putin održao referendum koji se ticao ustavnih amandmana koji mu sada dozvoljavaju da ostane na vlasti narednih 16 godina.
Posle glasanja 1. jula, ruske vlasti su započele frontalnu ofanzivu na nezavisne medije – novinare zatvaraju, medije optužuju za širenje lažnih vesti. Jedan veoma poznat novinar optužen je za izdaju.
Ipak, najdalje je otišao predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je u martu prozvao opoziciju, tvrdeći da im je namera da iskoriste pandemiju da „unište Azerbejdžan“ i iz tog razloga moraju biti zaustavljeni.
Napadi na novinare u Srbiji
Cenzolovka: Šta biste izdvojili kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda u Srbiji?
Said: Od početka pandemije, u Srbiji smo registrovali nastojanje vlasti da ograniče novinarima pristup istinitim informacijama o koronavirusu. Vlasti su centralizovale informacije i novinari nisu bili u mogućnosti da individualno provere podatke tako što bi kontaktirali sa lokalnim institucijama kao što su bolnice ili opštine.
Želim da pozovem srpske vlasti da se postaraju da svaka osoba koja je umešana u ubistvo Slavka Ćuruvije – od onih koji su povukli okidač do osobe koja je sve isplanirala, ma koliko visoke funkcije možda imali – bude privedena pravdi i osuđena
U aprilu je srpska policija uhapsila Anu Lalić, novinarku portala Nova.rs, nekoliko sati nakon što je ona objavila tekst o haotičnom stanju u lokalnoj bolnici, u kojoj medicinski radnici nisu imali zaštitnu opremu.
Ona je kasnije puštena iz pritvora, ali su vlasti nastavile da ograničavaju novinarima pristup informacijama, vladinim kancelarijama i drugim zvaničnim događajima, kao što su konferencije za štampu. Neki novinari su nam rekli da nisu mogli da dobiju izjave lekara.
Početkom jula zabeležili smo fizičke napade na najmanje 10 novinara koji su izveštavali sa protesta u Beogradu nakon odluke Vlade da ponovo pooštri mere u vezi sa koronavirusom.
Cenzolovka: Svedoci smo sličnog tretmana novinara tokom protesta u SAD i Beogradu. Postoji i povećan broj dezinformacija u obe države. Da li tu vidite neke veze?
Said: Da, sličnosti su primetne. Zabrinuti smo za bezbednost novinara koji prate proteste u Srbiji i u SAD, ali i u drugim zemljama. Sigurno ste čitali o policijskoj brutalnosti na nedavnim protestima u Belorusiji.
Već sam spomenula da smo nedavno istraživali ponašanje prema srpskim novinarima na protestu i da je više od njih desetoro napadnuto. Posebno zabrinjavaju napadi u kojima su novinari imali vidljive oznake koje ukazuju na to da su tu na zadatku. Vlasti moraju da obezbede bezbednost novinara.
Brine mogućnost da se ponovi suđenje za ubistvo Ćuruvije
Cenzolovka: Kako biste ocenili trenutnu medijsku situaciju u Srbiji – da li vas brine ili možda imate i neki razlog za optimizam?
Said: Kad je u pitanju sloboda medija u Srbiji, poslednjih godina preovlađujući trend bio je negativan.
Htela bih da pomenem srpsko iskustvo u nastojanju da se pozabavi zločinima nad novinarima. Kada su se istraga i suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije okončali osudom četiri počinioca u aprilu 2019, mi smo to u Komitetu za zaštitu novinara pozdravili kao odlučan korak ka postizanju pune pravde.
Od početka pandemije, u Srbiji smo registrovali nastojanje vlasti da ograniče novinarima pristup istinitim informacijama o koronavirusu. Vlasti su centralizovale informacije
Bila je to pobeda za mnoge koji su se trudili da ovo ubistvo ne prođe nekažnjeno. Kad god sam davala intervjue o Srbiji ili čak kada sam razgovarala sa kolegama o okončanju nekažnjivosti ubistava novinara u drugim zemljama sveta, spomenula bih Srbiju kao pozitivan primer, kao zemlju sa jedinstvenim iskustvom, jer su različite stranke, novinari, porodice ubijenih novinara, aktivisti za slobodu štampe i službenici Ministarstva unutrašnjih poslova uspeli da se okupe i stvore telo koje će zajedno raditi na postizanju pravde koja je Srbiji, zemlji sa komplikovanom prošlošću, toliko potrebna.
Međutim, u poslednje vreme sam čula da su novinari u Srbiji zabrinuti zbog mogućnosti da će se četvorici osuđenih ponovo suditi i da će oni možda biti oslobođeni. To je veoma zabrinjavajuće.
Želim da iskoristim ovu priliku da pozovem srpske vlasti da se postaraju da svaka osoba koja je umešana u ubistvo Slavka Ćuruvije – od onih koji su povukli okidač do osobe koja je sve isplanirala, ma koliko visoke funkcije možda imali – bude privedena pravdi i osuđena. To je veoma važno ne samo za pomirenje sa prošlošću već i za budućnost Srbije.
Komitet, takođe, nastavlja sa praćenjem suđenja u slučaju novinara Milana Jovanovića kome je izgorela kuća krajem 2018. godine.
Želim da istaknem da Srbija mora da obezbedi sigurnost novinara i pokaže da poštuje slobodu štampe u trenucima kada nastoji da se pridruži Evropskoj uniji.
Tokom rada u Komitetu moram da budem fokusirana na Srbiju više nego na neke druge zemlje u Evropi i na Balkanu. I to ne zbog pozitivnih razloga. Zajedno sa kolegom koji je zadužen za Srbiju, njom se bavimo mnogo više, jer je u poslednje vreme bilo mnogo više ugrožavanja medijskih sloboda. Vlasti u Srbiji bi morale da se pridržavaju svoje obaveze da poštuju slobodne medije.
Targetiranje novinara i u SAD
Cenzolovka: Poslednjih meseci vaša organizacija dosta radi na medijskim slobodama i bezbednosti novinara u SAD. Da li su osnivači Komiteta za zaštitu novinara imali SAD na umu kad je organizacija nastala?
Said: KZN je osnovan 1981. godine na ideji da novinari širom sveta treba da se udruže da bi odbranili prava kolega koji rade u represivnim i opasnim sredinama. Osnivači su bili američki dopisnici koji nisu hteli da ignorišu tešku situaciju svojih kolega.
Srbija mora da obezbedi sigurnost novinara i pokaže da poštuje slobodu štampe u trenucima kada nastoji da se pridruži Evropskoj uniji
Prva kampanja bila je 1982. godine, kada su trojica britanskih novinara – Sajmon Vinčester, Ijan Meter i Toni Prajm uhapšeni u Argentini tokom izveštavanja o ratu na Foklandima. Pismo tadašnjeg počasnog predsednika Komiteta za zaštitu novinara Valtera Kronkajta pomoglo je da novinari budu pušteni iz zatvora.
Od tada je prošlo mnogo godina, a da pažnja KZN nije bila usmerena na situaciju u SAD.
Danas je drugačije. Nedavno smo bili svedoci da su se novinari suočavali sa fizičkim nasiljem dok su pratili proteste u SAD. U junu pre dve godine došlo je do pucnjave u redakciji Kapital gazete u Merilendu, kada je petoro ljudi izgubilo život.
Ono što najviše zabrinjava jeste da su se pod sadašnjom administracijom Sjedinjene Države udaljile od uloge koju su tradicionalno imale – kao pobornik demokratije i ljudskih prava u svetu – kao i to da predsednik Donald Tramp, u najboljem autoritarnom maniru, govorima, intervjuima i na Tviteru targetira novinare i ugledne medijske kuće, optužujući ih za objavljivanje lažnih vesti. Takvo ponašanje šalje signal mnogim autokratama u svetu da je targetiranje novinara i medija u redu. To je ono što najviše zabrinjava.
Cenzolovka: Kako je Komitet reagovao na narušavanje medijskih sloboda u SAD?
Said: Moja organizacija i druge slične organizacije toliko su zabrinute zbog problema koje novinari imaju u SAD, da smo 2017. pokrenuli projekat praćenja ugrožavanja medijskih sloboda – The U.S. Press Freedom Tracker – koji sistematski dokumentuje medijske incidente kao što su hapšenja novinara, oduzimanje njihove opreme, ispitivanja, pretresi na granici, sudski pozivi da daju izjave o izvorima, krivična gonjenja izvora i fizički napadi.
Ali htela bih da kažem da Tramp nije prvi američki predsednik zbog čijih je stavova o slobodi štampe KZN zabrinut. Dok je Barak Obama bio predsednik, objavili smo izveštaj o tome kako njegova administracija umanjuje transparentnost i odgovornost i kako koristi agresivne taktike krivičnog gonjenja novinarskih izvora koji su odavali tajne podatke, i zbog široko rasprostranjenog projekta elektronskog nadziranja.
Kao što vam je poznato, Obamina administracija je pokušala da krivično goni Džulijana Asanža, ali nije započela taj proces. Sadašnja administracija je to preuzela i još pridodala nove optužbe.
