BEOGRAD, 03.04.2017. – Ministar policije u vladi Zorana Đinđića, Dušan Mihajlović, pozvan je da svedoči u utorak, 4. aprila, u nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Tokom trodnevnog pretresa, pred Specijalnim sudom u Beogradu trebalo bi da se pojave i svedoci Dejan Nikolić, Boro Banjac, Biljana Pejović, Zoran Stijović i Goran Petrović.

Mihajlović je bio najavljen tokom pretresa u februara, ali sud tada nije uspeo da ga pronađe – sa jedne adrese se odselio, a za drugu se ispostavilo da je nepostojeća. Kako je na poslednjem ročištu rekla predsednica sudskog veća Snežana Jovanović, poziv mu je nakon toga uručen.

U iskazu datom Tužilaštvu za organizovani kriminal u junu 2014. Mihajlović je rekao da je po dolasku na mesto ministra 2001. godine „dao nalog Ministarstvu da se prioritetno pozabave nerešenim ubistvima iz prošlosti za koje se pretpostavljalo da imaju političku pozadinu“ – ubistvom Ćuruvije, Ivana Stambolića i atentatom na Ibarskoj magistrali.

Kako je tada tvrdio, već u početku se ispostavilo da su se inspektori koji su radili na slučaju Ćuruvijinog ubistva žalili da im je glavni problem to što su nailazili na „gvozdena vrata“ Resora državne bezbednosti (RDB), odnosno da nije bilo saradnje sa RDB-om, zbog čega je on insistirao da načelnici policije i RDB-a „zajednički otklone te prepreke i razreše slučaj“.

On je naveo i da mu se 2003. godine kao ministru obratila Branka Prpa, jedini svedok Ćuruvijinog ubistva, koja mu je, kako tvrdi, saopštila da se ranije bojala za svoj život i da je zato rekla da je ubica imao fantomku, ali da „sada ima poverenja u policiju“ i da može da izjavi da je jasno videla lice ubice.

To je za njega, kako se navodi u optužnici, bila značajna novost koja je predstavljala pomak u istrazi i zbog toga je predložio Prpi da da izjavu policiji. Nakon toga je obavešten da je Prpa na fotografijama prepoznala lice tada ubijenog kriminalca Luke Pejovića.

Brojni svedoci, nekadašnji policajci, među kojima su i nekadašnji član „Poskoka“ i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, nekadašnji zamenik načelnika RDB-a Milorad Bracanović, nekadašnji šef „Poskoka“ Mile Novaković, šef podgrupe u „Poskoku“ koja je istraživala ubistvo Ćuruvije Dragan Karleuša, navodili su u svojim svedočenjima tokom procesa za ubistvo Ćuruvije da je Mihajlović tada bio siguran da je Luka Pejović ubica.

Pojedini policajci su svedočili da je Mihajlović čak rekao da policajci koji rade na istrazi „nemaju pojma“ i da je insistirao da se javnosti saopšti da je Pejović ubio Ćuruviju, što su neki operativci okarakterisali kao pritisak iz vrha policije.

Očekuje se da u sredu Dušan Mihajlović odgovori na ove tvrdnje, iako je u istrazi naveo da nikada nije opstruirao istragu za ubistvo.

„Mihajlović je u iskazu Tužilaštvu naveo da grupu ‘Poskok’ nije rasformirao zbog slučaja Ćuruvija, već zbog toga što je smatrao da borbom protiv organizovanog kriminala nije mogla da se bavi ad hok grupa, već posebna organizaciona jedinica MUP-a. Zbog toga je formirao Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, posle čega je ‘Poskok’ prestao da postoji.“

Rekao je, kako se navodi u optužnici, i da nikog nije sprečavao da razreši ubistvo Ćuruvije.

Dejan Nikolić i Boro Banjac

Za utorak je najavljeno i svedočenje Dejana Nikolića, koji je u martu 2007. godine dao iskaz pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, kao i Bore Banjca, načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala u vreme akcije „Sablja“.

Kako je Banjac izjavio za Blic, u to vreme nije postojao nijedan dokaz koji bi potkrepio navode da su pripadnici zemunskog klana ubili Ćuruviju. Kurir je objavio da je Banjac rekao ono što i mnogi drugi operativci koji su svedočili – da policija nije mogla da podnese krivičnu prijavu nakon što je Prpa prepoznala Pejovića kao ubicu, jer ona u to nije bila sto posto sigurna.

On je, kao i većina ostalih svedoka iz vrha policije, rekao da su nailazili na zatvorena vrata RDB-a i da nisu mogli da ostvare saradnju s njima, kao i da su optuženi operativci RDB-a Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak tada odbili poligrafsko ispitivanje, pa policija „tu više nije mogla ništa“.

Biljana Pejović: Moj suprug nije ubio Ćuruviju

U sredu, 5. aprila, pred sudom bi trebalo da se pojavi i Biljana Pejović, supruga ubijenog Luke Pejovića, koga je Branka Prpa prepoznala kao mogućeg ubicu Ćuruvije. Kako su mnogi policajci koji su istraživali ovo ubistvo svedočili, nije bilo ni dovoljno dokaza niti indicija da je on počinio ubistvo.

Pejovićeva je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal februara 2014. godine navela da ne veruje da Luka Pejović ima bilo kakve veze sa ubistvom Ćuruvije, jer je bio „jako uznemiren, revoltiran i besan tekstovima u novinama u kojima je dovođen u vezi s tim“. Bio je, kako je svedočila Pejovićeva, zabrinut da zbog toga može da bude ubijen.

Ona je posvedočila i da je 11. aprila 1999. godine, kada je Ćuruvija ubijen, Luka Pejović bio kod kuće, na porodičnom uskršnjem ručku.

U optužnici se navodi da su njeni navodi potvrđeni time što je analizom baznih stanica sa lica mesta utvrđeno da sa broja telefona koji je Pejović koristio nije inicirana komunikacija, odnosno da on nije bio u blizini mesta ubistva.

Stijović za NIN: To je sve jasno. Ćuruviju je ubio RDB

Zoran Stijović, nekadašnji načelnik beogradskog centra DB-a, treba takođe da se na sudu pojavi 5. aprila. On je u intervjuu nedeljniku NIN 2013. godine rekao da je krajem jula 2001. godine vodio istragu o ubistvu Ćuruvije. Na pitanje šta je saznao o likvidaciji, Stijović je odgovorio da je „tu sve jasno“, odnosno da ga je ubio Resor državne bezbednosti.

„Sve se do detalja zna. Znam ko je organizator ubistva i to zna i javnost. Služba. Imena su mnogo puta izrečena. Zna ih i Tužilaštvo. U pravu je Drašković koji kaže da Miljko Radisavljević sve zna, kako i na koji način je rađena operacija, od pripreme, praćenja do likvidacije. Pola ljudi iz DB-a koji su o tome dali izjave u internoj istrazi nije moglo da izdrži psihološki pritisak. Sve što o ubistvu Ćuruvije govori Drašković, uz još neke finese, to je to“, rekao je Stijović za NIN.

Na konstataciju novinara da Drašković kaže da je organizator ubistva Rade Marković, Stijović je rekao da to neće reći direktno, ali da je „sve što Drašković navodi o tom slučaju baš tako“.

Petrović: Operativci koji su ga pratili nisu znali da se sprema ubistvo

Poslednjeg dana trodnevnog pretresa – u četvrtak, 6. aprila, trebalo bi da svedoči Goran Petrović, koji je na mesto načelnika Državne bezbednosti došao 2001. godine, ali je na tom mestu bio samo devet meseci, jer je zbog sukoba Vlade Srbije sa Jedinicom za specijalne operacije i Legijom smenjen.

Nakon što je 2001. godine postao načelnik, izjavio je da je utvrđeno da su operativci Državne bezbednosti pratili Slavka Ćuruviju do samog ubistva, a da je nalog za praćenje izdao Milan Radonjić, tadašnji načelnik beogradskog DB-a.

Kako je rekao, u tom trenutku su postojale indicije i o tome ko je izvršio ubistvo, ali to nije bilo dovoljno za pokretanje optužnice.

„Radonjić je tražio da mu javljaju i najmanju novost o Ćuruvijinom kretanju, što je operativno besmisleno i inače se ne radi. Dan pre ubistva Ćuruvija je izbegao smrt jer se ljudi sa terena nisu javili kada je krenuo ka stanu, već su to učinili tek kad je do njega stigao. Zbog toga ih je Radonjić veoma grubo kritikovao i zahtevao još češće javljanje. Sutradan, kada je obavešten da je Ćuruvija krenuo prema stanu, na veoma neuobičajen način Radonjić je naredio brzi prekid praćenja i povlačenje. Jedan od operativaca, koji je bio izvan automobila, nije na vreme obavešten o tome, i kada mu je javljeno da se spasava, on se skoro sudario sa ubicama“, rekao je Petrović, a preneo Blic.

Kasnije je, prema pisanju B92, rekao da je izvršilac ubistva Luka Pejović, a da su naručioci rukovodioci Državne bezbednosti.

Petrović je, gostujući u emisiji Poligraf 2014. godine, rekao da pripadnici DB-a koji su pre ubistva pratili Ćuruviju nisu znali da se priprema zločin, već su zloupotrebljeni za prikupljanje informacija o njegovom kretanju.

„Te informacije su zatim dojavljene izvršiocima ubistva“, rekao je Petrović.

OPTUŽENI

Vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja.

Za ovaj zločin se pred Specijalnim sudom u Beogradu od juna 2015. godine vodi postupak protiv osumnjičenih Radomira Markovića, nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, bivšeg načelnika beogradskog centra DB, Ratka Romića, bivšeg glavnog inspektora Druge uprave RDB, i Miroslava Kuraka, pripadnika rezervnog sastava RDB, koji je u bekstvu.